PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ UPRAVI - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ UPRAVI

Član 1.

U Zakonu o elektronskoj upravi (“Službeni glasnik RS”, broj 27/18) član 4. menja se i glasi:

“Član 4.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         baza podataka je organizovan i uređen skup međusobno povezanih struktuiranih podataka, koja može sadržati jednu ili više evidencija;

2)         veb portal je pristupna tačka elektronskoj upravi jednog ili više organa;

3)         veb prezentacija organa je zvanična prezentacija organa na kojoj se objavljuju informacije o njegovom radu i predstavlja skup podataka i informacija pomoću posebnih računarskih programa koji su na raspolaganju korisnicima preko računarskih mreža;

4)         veb servisi su distribuirane softverske komponente koje su dostupne kroz standardne internet protokole;

5)         dinamički podaci su podaci koji se zbog svoje prirode učestalo menjaju i ažuriraju u realnom vremenu zbog brzog zastarevanja;

6)         domen organa je tekstualna oznaka koja identifikuje organ na jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži;

7)         Državni centar za upravljanje i čuvanje podataka - Državni data centar je fizička i virtuelna infrastruktura čija je namena smeštanje računara, servera, mrežnih i bezbednosnih sistema neophodnih za funkcionisanje elektronske uprave;

8)         Državni klaud je deljeni, dinamički skalabilan skup resursa zasnovan na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruženjima koje koristi organ u elektronskoj upravi;

9)         elektronska pisarnica je softversko rešenje za upravljanje elektronskim dokumentima - pisarnica, uspostavljeno u cilju obavljanja poslova kancelarijskog poslovanja;

10)       elektronski arhiv je softversko rešenje za obavljanje poslova arhiviranja - earhiv;

11)       elektronski podnesak je podnesak u elektronskom obliku;

12)       elektronsko upravno postupanje je postupanje u upravnim stvarima elektronskim putem;

13)       elektronsko jedinstveno upravno mesto je veb portal ili drugo softversko rešenje koje na jednom mestu omogućava elektronsko postupanje jednog ili više organa radi ostvarivanja jednog ili više prava;

14)       identifikaciona oznaka je oznaka koja na jedinstven način određuje korisnika usluge;

15)       istraživački podaci su podaci koji su prikupljeni ili nastali u naučno-istraživačkom radu i koji se upotrebljavaju kao dokazi u istraživačkom procesu, ili ih istraživačka zajednica koristi za proveru istraživačkih nalaza i rezultata;

16)       Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave je informaciono-komunikaciona mreža koja omogućava prenos podataka između organa kojom upravlja nadležni organ;

17)       jedinstven elektronski sandučić - esandučić je elektronski poštanski sandučić korisnika za prijem svih elektronskih dokumenata u elektronskoj upravi i drugih elektronskih dokumenata;

18)       Katalog organa je evidencija organa;

19)       Katalog postupaka je evidencija u elektronskom obliku o upravnim i vanupravnim postupcima koje obavljaju organi, u skladu sa zakonom;

20)       komunikacija je svaka razmena informacija ili podataka između ograničenog broja lica, fizičkih i pravnih, putem dostupne informaciono-komunikacione mreže;

21)       korisnik je svaki učesnik u elektronskoj upravi;

22)       korisnik softverskog rešenja u elektronskoj upravi (u daljem tekstu: korisnik softverskih rešenja) je fizičko i pravno lice koje je registrovano kao korisnik u softverskom rešenju;

23)       korisnik usluge elektronske uprave je fizičko, pravno lice i oregan registrovan kao korisnik Portala eUprava, a o čijim se pravima, pravnim interesima i obavezama odlučuje u elektronskoj upravi;

24)       metapodaci su strukturirani podaci koji opisuju, lociraju i na drugi način omogućavaju korišćenje podataka;

25)       Metaregistar je jedinstven javni elektronski registar o svim elektronskim registrima uspostavljenim u Republici Srbiji;

26)       mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu;

27)       nalog elektronske pošte ovlašćenog službenog lica je dodeljena elektronska adresa pomoću koje ovlašćena službena lica elektronski komuniciraju na Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave;

28)       Portal eUprave je nacionalni veb portal eUprava kao jedinstvena pristupna tačka elektronskoj upravi organa;

29)       oprema su resursi informaciono-komunikacionih tehnologija koji se koriste u elektronskoj upravi;

30)       otvoreni oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa koji ima svojstvo nezavisnosti od platforme na kojoj je nastala i koja je dostupna javnosti bez ograničenja koja bi mogla sprečiti ponovnu upotrebu;

31)       otvoreni podaci su podaci koji su dostupni za ponovnu upotrebu, zajedno sa metapodacima, u mašinski čitljivom i otvorenom obliku;

32)       otvoreni standard je u pisanom obliku utvrđen standard koji na detaljan način definiše preduslove za interoperabilnost softverskih rešenja;

33)       podatak je elektronski memorisan zapis o određenoj činjenici od značaja za elektronsko upravno postupanje i elektronske komunikacije koji je sadržan u elektronskom dokumentu, registru i/ili bazi podataka;

34)       ponovna upotreba podataka je korišćenje podataka organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su nastali i ne obuhvata razmenu podataka između organa u obavljanju poslova iz delokruga;

35)       Portal otvorenih podataka je zbirka otvorenih podataka koja služi za prikupljanje, kategorizaciju i distribuciju otvorenih podataka u posedu organa i omogućava njihovo lakše pretraživanje i ponovnu upotrebu;

36)       raspoloživost podatka je svojstvo koje znači da je podatak dostupan u elektronskom obliku i upotrebljiv na zahtev ovlašćenog lica;

37)       registar je jedinstven centralizovan skup podataka u elektronskom obliku koji se mogu obrađivati na automatizovan način;

38)       Servisna magistrala organa je centralizovana softversko-hardverska platforma za integraciju i razmenu podataka između organa;

39)       skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu su geoprostorni, meteorološki, statistički podaci, kao i podaci o zaštiti životne sredine, privrednim društima i mobilnosti, kao i drugi podaci čija ponovna upotreba donosi dodatnu korist društvu;

40)       usluga elektronske uprave je elektronsko upravno postupanje i elektronsko komuniciranje korisnika;

41)       federacija identiteta predstavlja proces povezivanja atributa elektronske identifikacije korisnika između različitih imaoca sistema za upravljanje elektronskom identifikacijom u elektronskoj upravi;

42)       šifarnik je skup oznaka kojim se na jedinstven način identifikuje podatak koji se koristi u elektronskoj upravi.”

Član 2.

Član 8. menja se i glasi:

“Član 8.

Organ je dužan da poslove elektronske uprave obavlja preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave ili na drugi bezbedan način, u skladu sa propisima kojima se uređuje informaciona bezbednost.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, organ koristi internu računarsku mrežu za obavljanje poslova elektronske uprave, ako je zbog prirode poslova, razloga bezbednosti ili drugih opravdanih razloga utvrđenih posebnim zakonom to propisano.

Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu elektronske uprave uspostavlja i vodi organ državne uprave nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave (u daljem tekstu: nadležni organ).

Organ podnosi prijavu za pristup Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave nadležnom organu.

Pristup Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave omogućava nadležni organ.

Bliži način na koji se vrši održavanje i unapređenje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave i povezivanje organa na mrežu uređuje Vlada.”

Član 3.

Član 9. menja se i glasi:

“Član 9.

Organ koji vodi registre iz svog delokruga u skladu sa posebnim zakonima, podatke i dokumenta u elektronskom obliku iz tih registara razmenjuje preko Servisne magistrale organa ili na drugi način propisan zakonom.

Servisnom magistralom organa iz stava 1. ovog člana upravlja nadležni organ.

Organ pristupa Servisnoj magistrali organa preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave ili na drugi bezbedan način.

Organ je dužan da podatke razmenjuje u strukturiranom, digitalno predefinisanoj formi, u skladu sa zakonom, pravilima interoperabilnosti i tehničkim standardima.

Organ koji je podatak izložio na servisnoj magistrali organa odgovara za njegovu istovetnost sa podatkom iz evidencija i registara koje vodi.

Nadležni organ dužan je da organu omogući korišćenje Servisne magistrale organa za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata u elektronskom obliku sa drugim organima, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Nadležni organ dužan je da prilikom razmene podataka preko Servisne magistrale organa iz stava 1. ovog člana obavezno čuva:

1)         podatke o organu koji ustupa podatke, i to: identifikacionu oznaku i naziv organa;

2)         podatke o organu koji preuzima podatke, i to: identifikacionu oznaku organa, naziv organa, naziv softverskog rešenja u koje se preuzimaju podaci, podaci o serverskom sertifikatu, internet protokol adresu servera sa kog se vrši poziv veb servisa;

3)         podatke o veb servisu, i to: način autentikacije organa koji preuzima podatke, naziv i opis veb servisa, veb adresu na kojoj je izložen servis (url adresa), vreme pozivanja i vreme odgovora veb servisa.

Svrha obrade podataka iz stava 7. ovog člana je pružanje usluga elektronske uprave, kao i obezbeđivanje dokaza prilikom vršenja nadzora i vođenja sudskog postupka.

Podaci iz stava 7. ovog člana čuvaju se godinu dana od dana poziva veb servisa.

Način odobravanja, suspendovanja i ukidanja pristupa Servisnoj magistrali organa, kao i pravila interoperabilnosti bliže uređuje Vlada.”

Član 4.

Član 10. menja se i glasi:

“Član 10.

Organ je dužan da registre i evidencije koje vodi u skladu sa zakonom, uspostavi u elektronskom obliku.

Za tačnost podataka u registrima i evidencijama odgovara organ koji je podatke upisao, odnosno organ od koga su ti podaci preuzeti, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

Organ prikuplja, obrađuje i čuva podatke u registrima i evidencijama u elektronskom obliku.

Organ je dužan da, na način iz člana 9. stav 4. ovog zakona, iz registara i evidencija koje vodi u elektronskom obliku omogući preuzimanje podataka o:

1)         fizičkim licima kojima je dodeljena jedinstvena identifikaciona oznaka u Republici Srbiji iz Centralnog registra stanovništva;

2)         pravnim licima i preduzetnicima iz registra privrednih subjekata;

3)         udruženjima iz registra udruženja i registra stranih udruženja;

4)         zadužbinama i fondacijama i predstavništvima stranih zadužbina i fondacija iz registra zadužbina i fondacija i registra predstavništava stranih zadužbina i fondacija;

5)         organima iz kataloga organa;

6)         nepokretnostima iz registra katastra nepokretnosti;

7)         adresnim podacima iz adresnog registra.

Radi vođenja ažurnih i tačnih registara i evidencija u elektronskom obliku organ je dužan da po službenoj dužnosti preuzima podatke iz registara iz stava 4. ovog člana, kao i iz drugih registara u skladu sa izvorima podataka određenih u metaregistru, odnosno na osnovu podataka u predefinisanoj digitalnoj formi preko servisne magistrale organa, ili na drugi pogodan način.

Nadležni organ uspostavlja i ažurira Katalog organa preuzimanjem potrebnih podataka iz evidencija organa i evidencija o korisnicima javnih sredstava.

Po započinjanju elektronskog upravnog postupanja, organu se omogućava pristup sopstvenim podacima u katalogu organa, u cilju njihove dopune, ažuriranja i brisanja.

Prilikom upisa iz stava 6. ovog člana nadležni organ dodeljuje jedinstvenu identifikacionu oznaku organu, nakon čega se, u skladu sa zakonom, upisuju i druge identifikacione oznake, i to:

1)         matični broj izdat od strane državnog organa nadležnog za statistiku, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano;

2)         poreski identifikacioni broj izdat od strane organa nadležnog za poreze;

3)         jedinstveni broj korisnika javnih sredstava izdat od strane organa nadležnog za vođenje tog spiska, sve u smislu odredaba zakona kojim se uređuje budžetski sistem, ako je organ budžetski korisnik.

Nadležni organ omogućava organu nadležnom za statistiku stalni pristup podacima unetim u katalog organa, u cilju potvrđivanja, odnosno osporavanja tih podataka.

Registri i evidencije u elektronskom obliku, kao i nalozi za elektronsku komunikaciju, mogu se nalaziti samo u Republici Srbiji, a izuzetno, nalozi za elektronsku komunikaciju organa koji obavljaju delatnost izvan Republike Srbije, uz propisane mere bezbednosti, mogu se nalaziti van Republike Srbije.”

Član 5.

Član 11. menja se i glasi:

“Član 11.

Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera, u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako postoji sumnja u tačnost podataka sadržanih u registrima i elektronskim evidencijama koje vodi organ koji je nadležan za njihovo vođenje dužan je da izvrši proveru i za to vreme podatak označi statusom “Podatak je u statusu provere”.

Podaci koji su označeni statusom “Podatak je u statusu provere” ne preuzimaju se.

Uvid u podatke i njihovo preuzimanje vrši se preko Servisne magistrale organa ili drugog prihvaćenog rešenja na osnovu jedinstvenih šifarnika i jedinstvenih identifikatora korisnika usluge elektronske uprave čije podatke organ u okviru svojih nadležnosti obrađuje.

Jedinstveni identifikatori su podaci na osnovu kojih se, iz registara i evidencija u elektronskom obliku koje organi vode u skladu sa posebnim zakonima, mogu uporediti podaci o korisnicima, i to: jedinstveni matični broj građana, evidencijski broj stranca, jedinstveni obrazovni broj, jedinstveni broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima, lični broj osiguranika, lični zdravstveni broj, matični broj pravnog lica, poreski identifikacioni broj i drugi identifikatori u skladu sa zakonom.

Organ je dužan da podatke iz evidencija u elektronskom obliku koje su zakonom, odnosno drugim propisom ustanovljene, dostavi drugom organu koji vodi registar, ako su ti podaci neophodni za vođenje tog registra, a radi izvršavanja poslova iz njihove nadležnosti.

Organ nadležan za vođenje registra dužan je da odmah, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva, dostavi podatke neophodne za elektronsko upravno postupanje i vođenje drugih registara.

Organ je dužan da vodi evidenciju svakog pristupa i uvida u elektronske dokumente i podatke u postupcima koje vodi, i to podatke o: identitetu lica koje je pristupalo (jedinstveni matični broj građana i ime i prezime), datumu i vremenu pristupa i skupu podataka kojima se pristupalo.

Svrha obrade podataka iz stava 8. ovog člana je vršenje nadzora i obezbeđivanje dokaza prilikom vršenja nadzora i vođenja sudskog postupka.

Podaci iz stava 8. ovog člana čuvaju se deset godina od izvršenog pristupa, odnosno uvida.

Način na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku bliže uređuje ministarstvo nadležno za razvoj elektronske uprave.”

Član 6.

U članu 12. stav 4. briše se.

Član 7.

Posle člana 14. dodaju se nazivi i članovi 14a i 14b, koji glase:

“Sistem za elektronsku identifikaciju

Član 14a

Nadležni organ uspostavlja i upravlja sistemom eid za elektronsku identifikaciju korisnika.

Sistem eid sadrži veb portal eid-preko koga se vrši registracija naloga korisnika softverskih rešenja i izdavanje sredstva elektronske identifikacije.

Nalog korisnika softverskih rešenja iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži: jedinstveni matični broj građana odnosno evidencijski broj stranca, ime i prezime, datum rođenja, korisničko ime, elektronsku adresu za prijem obaveštenja, zatim broj lične karte ili broj putne isprave za državljane Republike Srbije, broj lične karte za stranca, broj strane važeće putne isprave, broj važeće strane lične karte koju je izdao nadležni organ druge države i zemlju izdavanja strane putne isprave, odnosno strane lične karte, broj dozvole za privremeni boravak i broj dozvole za privremeni boravak i rad, broj putne isprave za izbeglice, broj druge isprave za identifikaciju lica, datum isteka dokumenta.

Korisničko ime naloga iz stava 3. ovog člana je adresa elektronske pošte koju je korisnik softverskih rešenja upisao prilikom registracije.

Adresu elektronske pošte iz stava 4. ovog člana korisnik softverskih rešenja može izmeniti ako se prijavi na portal eid šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.

Podatke o ličnosti iz stava 3. ovog člana nadležni organ obrađuje u svrhu izdavanja sredstva elektronske identifikacije i čuva ih deset godina od dana brisanja naloga iz stava 2. ovog člana.

Nadležni organ je dužan da redovno ažuirira podake iz stava 3. ovog člana uvidom, odnosno preuzimanjem podatka iz registara i evidencija koje vode organi u vezi sa činjenicama koje bitno utiču na važenje izdatog sredstva elektronske identifikacije.

Radi omogućavanja federacije identiteta, nadležni organ imaocima sistema za upravljanje elektronskom identifikacijom u elektronskoj upravi dostavlja podatke iz naloga korisnika softverskih rešenja iz stava 2. ovog člana, i to: jedinstveni matični broj građana odnosno evidencijski broj stranca, ime i prezime, korisničko ime, elektronsku adresu za prijem obaveštenja, broj strane važeće putne isprave i državu nadležnog organa koji je izdao putnu ispravu.

Podatke o ličnosti iz stava 8. ovog člana nadležni organ obrađuje u svrhu omogućavanja federacije identiteta i ne čuva ih u sistemu za elektronsku identifikaciju.

Korisnik softverskih rešenja u sistemu elektronske identifikacije može samostalno kreirati podatke za aktivaciju sredstva elektronske identifikacije na mobilnom uređaju, kao i izvršiti opoziv i obnovu tog sredstva ako se prijavi na portal eid šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti.

Organ je dužan da korisniku softverskog rešenja omogući autentikaciju iz člana 34. ovog zakona putem sistema eid.

Nalog korisnika usluga elektronske uprave

Član 14b

Organ je dužan da se registruje kao korisnik usluga elektronske uprave i da koristi usluge na portalu eUprava u skladu sa zakonom.

Fizičko i pravno lice može da koristi usluge elektronske uprave, putem Portala eUprava, nakon što se registruje, čime prihvata uslove korišćenja portala, sa kojima se upoznaje pre same registracije.

Nadležni organ otvara nalog korisniku usluge elektronske uprave na Portalu eUprava koji sadrži:

1)         za fizička lica: ime i prezime, datum rođenja, korisničko ime i adresu elektronske pošte, jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca ili broj strane važeće putne isprave, odnosno broj važeće strane lične karte koju je izdao nadležni organ druge države i zemlju izdavanja strane putne isprave, odnosno strane lične karte stranca nerezidenta;

2)         za pravna lica: matični broj, poreski identifikacioni broj, poslovno ime, sedište i adresu elektronske pošte, kao i podatke o zakonskom i drugom zastupniku, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca ili broj putne isprave i zemlja izdavaoca stranca nerezidenta i korisničko ime koje može biti adresa elektronske pošte pravnog lica;

3)         za organe: jedinstvenu identifikacionu oznaku organa i/ili: matični broj, poreski identifikacioni broj, jedinstveni broj korisnika javnih sredstava, naziv, sedište i adresu elektronske pošte, kao i podatke o rukovodiocu i administratoru organa i to ime i prezime, JMBG i adresu elektronske pošte.

Nalog korisnika usluga elektronske uprave koji je fizičko lice može sadržati i podatak o broju korisnika u mobilnoj komunikacionoj mreži, koji korisnik samostalno unosi prilikom registracije iz stava 2. ovog člana.

Nadležni organ je dužan da redovno ažurira podatke iz stava 3. ovog člana uvidom, odnosno preuzimanjem podatka iz registara nadležnih organa.

Korisnik usluga elektronske uprave može se registrovati i putem drugog portala koji koristi portal eid, u skladu sa zakonom.

Korisnik usluga elektronske uprave, osim u slučaju organa, može da povuče saglasnost o prihvatanju uslova korišćenja usluga, nakon čega ga nadležni organ briše iz evidencije i zatvara nalog iz stava 1. ovog člana, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

Podaci iz stava 3. ovog člana čuvaju se pet godina od dana konačnog statusa poslednje usluge elektronske uprave koja je pružena.

Bliže uslove i način registracije organa iz stava 1. ovog člana propisuje Ministar, uz prethodno mišljenje nadležnog organa.”

Član 8.

Član 15. menja se i glasi:

“Član 15.

Nadležni organ dužan je da korisniku usluge elektronske uprave, nakon registracije, dodeli eSandučić.

Registracijom iz stava 1. ovog člana korisnik usluga elektronske uprave prihvata da se dostavljanje elektronskih dokumenata u elektronskoj upravi vrši u eSandučić, u skladu sa zakonom.

Korisnik usluga elektronske uprave može se posebno saglasiti da se u eSandučić vrši dostavljanje i ostalih elektronskih dokumenata.

Organ je dužan da dostavljanje korisniku usluga elektronske uprave elektronskih dokumenata vrši u eSandučić, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.”

Član 9.

Član 16. menja se i glasi:

“Član 16.

Organ može da izradi softversko rešenje, odnosno poveže se sa postojećim koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave.

Softversko rešenje iz stava 1. ovog člana trebalo bi da obezbedi upravljanje, pouzdano čuvanje i zaštitu elektronskih podataka i dokumenata, odnosno trajno čuvanje i zaštitu elektronskih dokumenata koji predstavljaju arhivsku građu, u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana organ je dužan da prilikom obavljanja poslova kancelarijskog poslovanja koristi softverska rešenja pisarnicu i earhiv koje obezbeđuje nadležni organ, odnosno izvrši povezivanje softverskog rešenja iz stava 1. ovog člana sa pisarnicom i earhivom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

Organ je dužan da softversko rešenje iz stava 1. ovog člana uspostavi na državnom klaudu nadležnog organa, odnosno sopstvenoj infrastrukturi koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.

Nadležni organ je dužan da obezbedi neophodne licence za softverska rešenja koje organ uspostavlja na državnom klaudu nadležnog organa.

Ako organ uspostaviti softversko rešenje na sopstvenoj infrastrukturi, samostalno obezbeđuje neophodne licence.

Organ može koristiti softversko rešenje ili protokol zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka kojim se, u celini ili delimično, omogućava automatizovano izvršavanje, kontrolisanje, odnosno dokumentovanje pravno relevantnih događaja i radnji zaključivanjem ugovora u elektronskom obliku, uz saglasnost svih ugovornih strana, u cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti, u skladu sa zakonom.

Nadležni organ dužan je da uspostavi softversko rešenje za komunikaciju i odnos sa korisnicima radi efikasnijeg pružanja usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom.

Nadležni organ uspostavlja i vodi platformu za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji - pametni grad, u cilju poboljšanja efikasnosti, održivosti, unapređenja transparentnosti i uključivanja građana u donošenje odluka i kvaliteta urbanog života.

Organ, u okviru svog delokruga, obezbeđuje softversko rešenje za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji koristeći nacionalnu platformu iz stava 9. ovog člana, ili na drugi način.

Organ je dužan da pri dizajniranju, izradi, održavanju i ažuriranju softverskog rešenja poštuje standarde pristupačnosti, kako bi usluge elektronske uprave bile dostupne svima, a naročito osobama sa invaliditetom.

Organ je dužan da softversko rešenje prilagodi mobilnim uređajima.

Bliže kriterijume i tehničke standarde, kao i način korišćenja platforme iz stava 9. ovog člana uređuje ministarstvo nadležno za razvoj elektronske uprave.”

Član 10.

Član 17. menja se i glasi:

“Član 17.

Portal eUprava nalazi se na Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži organa.

Organ uspostavlja uslugu elektronske uprave na osnovu kataloga postupaka, u skladu sa zakonom.

Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o korisnicima usluga elektronske uprave, i to: jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca, kao i poreski identifikacioni broj i matični broj pravnog lica, ime i prezime, odnosno poslovno ime.

Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o pristupu sistemu i korišćenju usluge, i to: korisničko ime, internet protokol adresa sa koje se pristupa, datum i vreme pristupa korišćenju usluge, šifru i verziju usluge, broj i tip zahteva, identifikacionu oznaku transakcije i promene statusa usluge.

Svrha obrade podataka od strane nadležnog organa kao obrađivača podataka je nesmetano omogućavanje pružanja usluga elektronske uprave od strane organa.

Podaci iz evidencija iz st. 3. i 4. ovog člana čuvaju se deset godina od dana pružanja, odnosno uskraćivanja usluge elektronske uprave.

Katalog postupaka iz stava 2. ovog člana uspostavlja i vodi nadležni organ, u svrhu pružanja usluga elektronske uprave, zasnovanih na tačnim i ažurnim podacima.

Za uspostavljanje i vođenje Kataloga postupaka preuzimaju se odgovarajući podaci iz Registra administrativnih postupaka, uspostavljenog zakonom koji uređuje vođenje tog registra, dok preostale obavezne podatke unosi organ pristupom Katalogu postupaka.

Portalom eUprava upravlja nadležni organ.

Način rada na Portalu eUprava bliže uređuje Vlada.”

Član 11.

U članu 22. posle stava 5. dodaje novi stav 6, koji glasi:

,,Organ je dužan da se prijavi za korišćenje usluge uvida po službenoj dužnosti u podatke o izvršenim plaćanjima taksi i naknada na Portalu eUprava, odnosno u okviru drugog softverskog rešenja elektronske uprave.ˮ

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 12.

Naziv člana i član 23. menjaju se i glase:

“Prava i obaveze korisnika usluga elektronske uprave na Portalu eUprava

Član 23.

Korisnik usluga elektronske uprave preko Portala eUprava:

1)         ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze korišćenjem uspostavljenih usluga elektronske uprave:

(1)        podnošenjem elektronskih podnesaka i drugih dokumenata;

(2)        plaćanjem taksi, naknada i drugih poreskih i neporeskih nameta;

(3)        primanjem obaveštenja o preduzetim radnjama i donetim aktima nadležnih organa i praćenjem statusa;

(4)        prijemom akata i drugih dokumenata nadležnih organa u esandučić;

(5)        korišćenjem drugih funkcionalnosti Portala eUprava;

2)         ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze putem usluge episarnica u upravnim i ostalim poslovima kada organ nije uspostavio posebnu uslugu elektronske uprave.

Korisnik usluga elektronske uprave koji je pravno lice ili organ dužan je da ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze na način propisan stavom 1. ovog člana, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.”

Član 13.

Naziv člana i član 25. menjaju se i glase:

“Pravo na ponovnu upotrebu podataka

Član 25.

Svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka nastalih u radu organa prilikom vršenja ovlašćenja u komercijalne ili nekomercijalne svrhe.

Ponovna upotreba podataka dopuštena je i dostupna svima i pod istim uslovima.

Podaci iz stava 1. ovog člana podrazumevaju bilo koji zapis ili njegov deo bez obzira na oblik (papirni ili elektronski).

Ponovna upotreba podataka ne odnosi se na:

1)         podatke nastale u radu organa izvan javnih ovlašćenja, odnosno u vezi sa pružanjem komercijalnih usluga koje su izložene konkurenciji na tržištu;

2)         podatke na kojima postoji isključivo pravo intelektualne svojine trećeg lica;

3)         podatke kojima je pristup ograničen u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka i drugim propisima donetim u skladu sa tim zakonom;

4)         podatke kojima je pristup ograničen u skladu sa propisima o kritičnoj infrastrukturi;

5)         podatke za čiji je pristup propisano dokazivanje postojanja pravnog interesa;

6)         logotipe, grbove i oznake;

7)         podatke o ličnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti;

8)         podatke organa koji pružaju usluge javnih medijskih servisa ili obavljaju radiodifuznu delatnost, a koji se odnose na medijske usluge u skladu sa zakonom koji uređuje delatnost javnih medijskih servisa i elektronskih medija;

9)         podatke ustanova kulture, osim biblioteka, uključujući univerzitetske biblioteke, muzeja i arhiva;

10)       podatke obrazovnih ustanova, osim istraživačkih podataka;

11)       podatke naučnoistraživačkih ustanova i organizacija koje finansiraju istraživanja, uključujući organizacije osnovane radi prenosa rezultata istraživanja, osim istraživačkih podataka;

12)       podatke kojima je pristup ograničen u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak i poresku administraciju.

Objavljivanje i ponovna upotreba geoprostornih podataka koji se obrađuju u okviru nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka.

Objavljivanje i ponovna upotreba genetičkih, biomedicinskih i drugih podataka od značaja za istraživanje i razvoj u oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioekonomije, genetike i medicine vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva.

Organ je dužan da odredi lice za ponovnu upotrebu i otvaranje podataka i da podatke o tom licu objavi na veb prezentaciji organa.

Lice za ponovnu upotrebu i otvaranje podataka obavlja, odnosno koordinira poslove pripreme i otvaranja podataka obezbeđujući da podaci budu potpuni, tačni i ažurni i objavljeni na zakonit način.”

Član 14.

Naziv člana i član 26. menjaju se i glase:

“Uslovi za ponovnu upotrebu podataka

Član 26.

Organ omogućava ponovnu upotrebu podataka u mašinski čitljivom obliku i otvorenom obliku slobodnom licencom, prema uslovima definisanim u st. 2. i 3. ovog člana, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

Slobodna licenca omogućava slobodnu ponovnu upotrebu, u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, koja uključuje umnožavanje, distribuciju, stavljanje na raspolaganje trećim licima, prilagođavanje i povezivanje sa drugim podacima, integrisanje u poslovne procese, proizvode i servise, izmene, kao i druge ponovne upotrebe.

Slobodna licenca obavezuje na upućivanje na izvor podataka, uključujući naziv organa koji je podatke učinio dostupnim za ponovnu upotrebu, datum preuzimanja, adresu na kojoj se podaci mogu preuzeti, kao i jasnu oznaku svih izmena, uređivanja ili novog dizajna preuzetih podataka.

Tekst slobodne licence objavljuje se i na portalu otvorenih podataka u elektronskom i mašinski čitljivom obliku.

Organ ne može ugovorom ili drugim sporazumom ili odlukom odobriti jednom licu ponovnu upotrebu podataka koja bi sprečila ponovnu upotrebu tih podataka od strane drugih lica.

Izuzetno, organ može dodeliti isključivo pravo na ponovnu upotrebu podataka trećem licu:

1)         ako je to neophodno za pružanje usluga u javnom interesu, što se preispituje na svake tri godine;

2)         ako se pravo na ponovnu upotrebu podataka odnosi na digitalizaciju izvora kulture, koje po pravilu ne može trajati duže od 10 godina, a ukoliko traje duže preispituje se tokom jedanaeste godine trajanja prava i svakih sedam godina nakon toga, ako je primenljivo.

Uslovi dodele i način korišćenja isključivog prava iz stava 3. ovog člana moraju biti transparentni i javno objavljeni na veb prezentaciji organa.

U slučaju dodele isključivog prava iz stava 6. tačka 2) ovog člana, sticalac tog prava je dužan da organu obezbedi kopiju digitalizovanih kulturnih dobara bez naknade koja će biti dostupna za ponovnu upotrebu nakon isteka perioda trajanja isključivosti prava.

Organ je dužan da učini dostupnim na svojoj veb prezentaciji, najmanje dva meseca pre stupanja na snagu, ugovor, sporazum ili odluku i informacije o pravnim odnosima:

1)         kojima se zasnivaju isključiva prava na ponovnu upotrebu podataka u skladu sa stavom 6. ovog člana ili

2)         kojima se ne zasnivaju isključiva prava na ponovnu upotrebu podataka, ali koja imaju za cilj ili po svom efektu mogu dovesti do ograničene dostupnosti podataka za ponovnu upotrebu u skladu sa stavom 9. ovog člana.

U slučaju iz stava 9. tačka 2) ovog člana organ je dužan da preispita efekat takvih ugovora, sporazuma, odluka, odnosno pravnih odnosa na dostupnost podataka za ponovnu upotrebu na svake tri godine i da informacije o tome učini javno dostupnim na svojoj veb prezentaciji.

Kada je ponovna upotreba podataka uslovljena, ti uslovi će biti proporcionalni, nediskriminatorni i opravdani javnim interesom i neće neosnovano ograničavati mogućnost i način njihove ponovne upotrebe, niti će ograničavati konkurenciju.”

Član 15.

Posle člana 26. dodaje se naziv i član 26a, koji glase:

“Postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu

Član 26a

Pravo na ponovnu upotrebu podataka ostvaruje se podnošenjem zahteva za ponovnu upotrebu podataka organu koji poseduje podatke, odnosno pristupanjem podacima u skladu sa čl. 27. i 27a ovog zakona.

Zahtev sadrži naziv organa koji poseduje podatke, ime i prezime odnosno poslovno ime ili naziv podnosioca, adresu, svrhu, opis podataka za koje se traži ponovna upotreba, kao i oblik i način preuzimanja podataka.

U skladu sa zahtevom podnosioca, organ će podatke za ponovnu upotrebu učiniti dostupnim u mašinski čitljivom i otvorenom obliku, zajedno sa metapodacima ukoliko je to tehnički moguće.

Ako podaci za ponovnu upotrebu obuhvataju podatke o ličnosti ti podaci se moraju anonimizovati.

U svrhu ponovne upotrebe na osnovu zahteva, organ nema obavezu da podatke izradi, prilagodi, odnosno izdvoji ako to zahteva nesrazmeran utrošak vremena ili sredstava, niti je dužan da nastavi ažuriranje, nadograđivanje ili čuvanje tih podataka.

Organ odbija zahtev za ponovnu upotrebu podataka ako se zahtev odnosi na podatke iz člana 25. stav 4. ovog zakona.

Organ koji odbije zahtev za ponovnu upotrebu podataka zbog zaštite prava intelektualne svojine, dužan je da pruži informacije o nosiocu prava intelektualne svojine ukoliko mu je poznat, odnosno o licu koje je organu prenelo prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se uređuju prava intelektualne svojine.

Rešenje organa iz st. 6. i 7. ovog člana je konačno u upravnom postupku.

Organ ne naplaćuje taksu za ponovnu upotrebu podataka, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno.

Organ ne naplaćuje taksu za ponovnu upotrebu skupova podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu i istraživačkih podataka.”

Član 16.

Član 27. menja se i glasi:

“Član 27.

Organ je dužan da na Portalu otvorenih podataka objavljuje otvorene podatke iz delokruga svoje nadležnosti, na način koji omogućava njihovo lako pretraživanje i ponovnu upotrebu, u skladu sa otvorenim standardom.

Organ je dužan da pre objavljivanja podataka na Portalu otvorenih podataka izvrši anonimizaciju podataka o ličnosti.

Portal otvorenih podataka vodi i održava nadležni organ.

Bliže uslove o uspostavljanju i načinu rada Portala otvorenih podataka, kao i bližu sadržinu godišnjeg plana i način pripreme, otvaranja i objavljivanja podataka propisuje Vlada.”

Član 17.

Posle člana 27. dodaju se nazivi i članovi 27a i 27b, koji glase:

“Dinamički podaci za ponovnu upotrebu

Član 27a

Ako organ objavljuje dinamičke podatke za ponovnu upotrebu dužan je da ih objavi najranije kada je to moguće nakon prikupljanja putem aplikativnog programskog interfejsa i, kada je moguće, putem masovnog preuzimanja.

Ako objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana predstavlja nesrazmerno finansijsko i tehničko opterećenje, organ može da te podatke objavi odloženo ili sa privremenim tehničkim ograničenjima tako da se ne umanji njihova ekonomska ili društvena vrednost.

Organ je dužan da na Portalu otvorenih podataka objavi vezu sa dinamičkim podacima iz stava 1. ovog člana.

Skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu

Član 27b

Skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu uključuju geoprostorne, meteorološke, statističke podatke, kao i podatke o zaštiti životne sredine, privrednim društvima i mobilnosti.

Skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu dostupni su:

1)         bez naknade;

2)         u mašinski čitljivom obliku;

3)         putem mrežnih servisa;

4)         za masovno preuzimanje, kada je primenljivo.

Skupove podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu iz stava 1. ovog člana, kao i iz drugih oblasti od značaja za ponovnu upotrebu, i bliže uslove pod kojim se ovi podaci čine dostupnim uređuje Vlada.”

Član 18.

Član 38. menja se i glasi:

“Član 38.

Organ je dužan da omogući podnošenje elektronskih podnesaka elektronskim putem.

Elektronski podnesci obavezno sadrže: identifikacionu oznaku podnosioca, jedinstveni matični broj građana, evidencijski broj za stranca ili drugu dodeljenu identifikacionu oznaku fizičkom licu, kao i ime i prezime i adresu prebivališta i/ili boravišta, ili adresu stanovanja i podatak o državljanstvu kada podnosilac nema prijavljeno prebivalište, odnosno boravište, odnosno matični broj i/ili poreski identifikacioni broj pravnog lica, odnosno organa, kao i njegovo poslovno ime, odnosno naziv i sedište, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Ukoliko je propisana obaveznost potpisivanja, registrovana šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti kojom se korisnik usluga prijavljuje na Portal eUprava prilikom korišćenja usluga, zamenjuje elektronski potpis podnosioca, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.”

Član 19.

Posle člana 39. dodaju se naziv člana i član 39a, koji glase:

“Akt organa

Član 39a

Organ je dužan da akt i drugi dokument koji nastaje u radu organa izradi kao elektronski dokument, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Akt organa, kao i drugi elektronski dokument koji organ donosi u vršenju javnih ovlašćenja, umesto potpisa službenog lica i pečata, sadrži kvalifikovani elektronski pečat tog organa odnosno kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, tipski akt organa ne mora sadržati kvalifikovani elektronski pečat tog organa ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica ako je obezbeđen integritet podataka u softverskom rešenju putem koga se kreira i dostavlja akt.”

Član 20.

Član 40. menja se i glasi:

“Član 40.

Organ je dužan da uverenje, odluku, rešenje, zaključak, drugi elektronski dokument i/ili podatak iz okvira svoje nadležnosti dostavi korisniku elektronskim putem.

Uverenja, odluke, rešenja, zaključci i drugi dokumenti u postupku, na zahtev korisnika, mogu se dostaviti u obliku overenog odštampanog primerka elektronskog dokumenta u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument.

Troškove dostave iz stava 2. ovog člana snosi korisnik koji zahteva dostavu i u papirnom obliku.

Elektronsko dostavljanje elektronskog dokumenta vrši se u Jedinstveni elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave, odnosno posebnim zakonima koji na drugačiji način uređuju elektronsku dostavu.”

Član 21.

Posle člana 45. dodaje se član 45a, koji glasi:

“Član 45a

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj lice odgovorno za otvaranje podataka ako ne omogući ponovnu upotrebu u komercijalne ili nekomercijalne svrhe podataka nastalih u vršenju javnih ovlašćenja organa iz člana 25. stav 1. ovog zakona.”

Član 22.

Član 47. menja se i glasi:

“Član 47.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu ako organ:

1)         ne omogući elektronsko upravno postupanje i druge elektronske upravne radnje na Portalu eUprave iz člana 18. stav 1. tač. 1)-9) ovog zakona;

1a)       u organu nije određeno lice odgovorno za otvaranje podataka iz člana 25. stav 1. ovog zakona;

1b)       ne omogući elektronsko plaćanje u skladu sa članom 22. ovog zakona;

2)         pređe na elektronsku upravu, a ne ispuni uslove iz člana 31. stav 1. tač. 1)-20) ovog zakona;

3)         ne omogući prijem elektronskih podneska i ne dostavi potvrdu o njegovom prijemu iz člana 39. ovog zakona;

4)         ne dostavi elektronskim putem odluku ili drugi akt iz okvira svoje nadležnosti korisniku elektronske uprave iz člana 40. ovog zakona.”

Član 23.

Naziv iznad člana 48. menja se i glasi:

“Rok za donošenje podzakonskih akata i rokovi za postupanje nadležnog organa i organa”.

U članu 48. dodaju se novi st. 2-13. koji glase:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana podzakonski akti iz člana 16. stav 13. i člana 27b stav 3. ovog zakona doneće se najkasnije do 1. marta 2027. godine.

Nadležni organ dužan je da uspostavi katalog organa u skladu sa članom 10. st. 6-9. ovog zakona najkasnije do 1. juna 2027. godine.

Nadležni organ dužan je da uspostavi platformu za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji - pametni grad, sa ciljem integrisanog upravljanja sadržajem u skladu sa članom 16. ovog zakona, najkasnije do 1. januara 2030. godine.

Nadležni organ dužan je da uspostavi katalog postupaka u skladu sa članom 17. ovog zakona najkasnije do 1. juna 2027. godine.

Organ je dužan da omogući preuzimanje podataka u skladu sa članom 10. stav 4. ovog zakona iz registara i evidencija koje vodi u elektronskom obliku najkasnije počev od 1. juna 2028. godine.

Organ je dužan da omogući elektronsko plaćanje preko Portala eUprava u skladu sa članom 22. ovog zakona najkasnije od 1. decembra 2027. godine.

Organ je dužan da omogući ponovnu upotrebu podataka u skladu sa članom 27b ovog zakona najkasnije počev od 1. januara 2030. godine.

Organ je dužan da akta i druge dokumente koji nastaju u njegovom radu izrađuje kao elektronske dokumente, u skladu sa članom 39a stav 1. ovog zakona, najkasnije od 1. januara 2030. godine.

Organ koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije registrovan kao korisnik portala eUprava dužan je da to učini, uz navođenje podataka o rukovodiocu i administratoru tog organa, najkasnije do 1. septembra 2026. godine.

Organ je dužan da se prijavi za korišćenje usluge uvida po službenoj dužnosti u podatke o izvršenim plaćanjima taksi i naknada u sistemu elektronske uprave u skladu sa članom 22. stav 6. ovog zakona, najkasnije do 1. septembra 2026. godine.

Novoosnovani organ dužan je da postupi u skladu sa st. 10. i 11. ovog člana u roku od 30 dana od dana osnivanja.

Ako organ ne izvrši obavezu iz st. 10  12. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ će po službenoj dužnosti izvršiti tu registraciju bez odlaganja, na osnovu podataka iz dostupnih evidencija i pozvati organ da odredi administratora iz člana 19. tačka 2) ovog zakona i da svoje postupanje uskladi sa obavezama iz čl. 18. i 31. stav 1. ovog zakona. Istovremeno će o tome obavestiti organ koji vrši nadzor nad radom tog organa i upravnu inspekciju, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.”

Izmena i dopuna važećih podzakonskih akata

Član 24.

Izmena i dopuna važećih podzakonskih akata iz člana 9. stav 10, člana 27. stav 4. i člana 28. stav 8. Zakona, radi usklađivanja sa ovim izmenama Zakona, izvršiće se najkasnije do 1. marta 2027. godine.

Stupanje na snagu

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE

Zakon o elektronskoj upravi (“Službeni glasnik RS”, broj 27), (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je pre više od šest godina, radi reforme javne uprave u domenu digitalizacije upravnog postupanja, upotrebom modernih, efikasnih i pouzdanih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Zakon propisuje obaveze vrlo širokom krugu javne uprave, u koju spadaju državni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije, organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja.

Zakon uspostavlja pravni okvir za korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u javnoj upravi i efikasno funkcionisanje elektronske uprave i elektronskog upravnog postupanja. Zakon, između ostalog, uređuje razmenu podataka javne uprave putem Servisne magistrale organa, uspostavljanje i vođenje Metaregistra, uspostavljanje i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, pravo na otvorene podatke i ponovnu upotrebu podataka, pravila elektronskog upravnog postupanja, uključujući obaveze organa u komunikaciji sa korisnicima elektronskih usluga, autentfikaciju i autorizaciju korisnika i federaciju identiteta, kao i elektronski podnesak i elektronsko dostavljanje, nadzor nad sprovođenjem Zakona, kaznene odredbe i rokove za otpočinjanje primene konkretnih zakonskih rešenja.

Od donošenja Zakona o elektronskoj upravi 2018. godine, rezultati digitalizacije javne uprave su očigledni i veoma značajni. Izdvajaju se sledeći ključni rezultati primene Zakona o elektronskoj upravi:

- Uspostavljen je državni centar za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu i Beogradu, koji je do kraja 2023. godine čuvao podatke za 60 organa državne uprave, AP i JLS ukupno je 209 registara i drugih softverskih rešenja smešteno u državne centre za upravljanje i čuvanje podataka;

- Razvijena je jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža elektronske uprave;

- Uspostavljena je interoperabilnost informacionih sistema organa i njihovih veb servisa, povezivanjem informacionih sistema organa javne uprave na Servisnoj magistrali organa. Ova izuzetno značajna funkcionalnost je omogućila je realizaciju obaveze organa javne uprave da od stranaka mogu da zahtevaju samo podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija, a da po službenoj dužnosti pribavljaju i vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija (čl.9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku). Servisna magistrala trenutno sadrži podatke iz evidencija u nadležnosti 10 institucija i iz sistema eInspektor, ukupno 61 set podataka i do februara 2024. godine, 500 organa državne uprave, lokalne samouprave i centara za socijalni rad su razmenjivali svoje podatke. Samo u 2023. godini, broj podataka razmenjenih preko Servisne magistrale organa je 70.620.589, dok je ukupno do kraja 2023. godine razmenjeno 195.141.236.

- Unapređen je nacionalni Portal eUprave kao pristupna tačka elektronskoj upravi organa, koji trenutno beleži preko 2,2 miliona korisnika i najskoriji podaci o merenju zadovoljstva korisnika pokazuju da procenat zadovoljnih korisnika usluga na Portalu eUprava iznosi 92%.

- Baze podataka, elektronski registri, informacioni sistemi i nalozi za elektronsku poštu smešteni su na servere u Republici Srbiji;

- Sprovedene su aktivnosti na različitim nivoima javne uprave na uspostavljanju novih i unapređenju postojećih registara i evidencija u elektronskom obliku, među kojima se izdvajaju oni koji se vode u Poreskoj upravi, Agenciji za privredne registre i Republičkom geodetskom zavodu. Međutim, s obzirom da važećim zakonom nije jasno propisano na koje sve registre i evidencije se ova obaveza odnosi, ne može se proceniti u kojoj meri je digitalizacija registara i evidencija sprovedena u praksi;

- Uspostavljen je Centar za bezbednost IKT sistema u organima vlasti - CERT organa vlasti;

- Uspostavljanjem Jedinstvenog elektronskog sandučića obezbeđena je elektronska dostava za sva fizička i pravna lica koja se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave. Do kraja 2024. godine, 84 organa državne uprave je otpočelo da vrši dostavu tim putem. Istovremeno je svim organima lokalne uprave omugućeno da vrše dostavu na ovaj način, tako da je ova vrsta dostave zaživela na nivou svih lokalnih uprava u Srbiji. Takođe, 25 organa AP Vojvodine vrše dostavu u jedinstveni elektronski sandučić, kao i 3.379 ustanova kroz posebna softverska rešenja. Bitan je i podatak da je za 2.542.288 građana i 150.991 privrednih subjekata aktiviran e-Sandučić. Naime, to je po službenoj dužnosti učinjeno za sva privredna društva, koja su po članu 21. stav 1. Zakona o privrednim društvima bila dužna da se registruju kao korisnici elektronske uprave, kao i za one preduzetnike koji su sami inicirali da se registruju u tom svojstvu;

- Uspostavljen je Portal otvorenih podataka, kao jedinstvena pristupna tačka mašinski čitljivim podacima uprave, koji trenutno sadrži preko 6 hiljada resursa i beleži 40 primera upotrebe podataka;

- Kada je reč o uspostavljanju kancelarijskog poslovanja putem Pisarnice, bitno je naznačiti da 396 organa obavlja kancelarijsko poslovanje koristeći softversko rešenje Pisarnicu, kao i da je 8.983 postupaka učitano u Katalog postupaka i Pisarnicu.

Jedna zakonska obaveza još uvek nije sprovedena, a to je uspostavljanje Metaregistra. Bitno je napomenuti da je blagovremeno usvojen podzakonski akt koji bliže uređuje njegovo uspostavljanje i funkcionisanje i da se njegova puna implementacija očekuje u tekućoj 2026. godini. Napominjemo da je javna dostupnost Metaregistra bitna za pravnu sigurnost građana, jer taj registar treba da im obezbedi pouzdanu informaciju o tome koji registar, odnosno evidencija sadrži relevantan podatak koji žele da provere.

Naravno, nakon šest godina implementacije Zakona bilo je jasno da je potrebno analizirati efekte tog propisa, utvrditi nedostatke u njegovoj primeni i pokušati ukloniti uzroke tih nedostataka. Analizom stanja uočeni su sledeći nedostaci u implementaciji Zakona o elektronskoj upravi:

-           Pravo građana i privrede na elektronsko upravno postupanje, propisano

članom 39. Zakona, nije u potpunosti omogućeno, već samo u odnosu na konkretne administrativne postupke (servise);

-           Kompletna javna uprava ne vrši dostavu u jedinstveni elektronski sandučić registrovanim korisnicima elektronske uprave, što umanjuje njihovu pravnu sigurnost u vezi sa dostavom;

-           Iako je implementacija javnih politika u domenu elektronske uprave doprinela uspostavljanju i unapređenju 36 registara u elektronskom obliku, kompletna javna uprava nije sprovela svoju obavezu iz člana 10. Zakona da registre i evidencije koje vodi uspostavi u elektronskom obliku;

-           Nije jasno propisana dužnost organa da omoguće preuzimanje podataka iz

registara preko Servisne magistrale organa i nije jasno određeno iz kojih izvornih registara se preuzimaju koji podaci;

- Pravo građana i privrede, kao i javne uprave na lako pretraživanje i ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, propisano članom 25. Zakona, nije u potpunosti obezbeđeno u praksi, jer se u nedostatku metodoloških pravila za prioritizaciju i standardizaciju otvaranja podataka, podaci selektivno objavljuju, sa različitim nivoima kvaliteta i obima skupova podataka. Takođe, u praksi nije jasno koje lice u organima je odgovorno za otvaranje podataka i u kom postupku se ostvaruje to pravo, pa građani i privreda ne mogu da ostvare zaštitu prava na otvorene podatke;

- Pravo na otvorene podatke i ponovnu upotrebu podataka nije implementirano u meri koja omogućava razvoj pametnih servisa kao što su “pametan grad”, “održivi urbani sistemi” i sl. zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i široko otvorenim podacima, kako bi se iskoristili potencijali otvorenih podataka;

- Zakon nije precizno propisao obavezu organa da razmenjuju podatke u strukturiranom, digitalno predefinisanom formatu, u skladu sa pravilima interoperabilnosti i tehničkim standardima. Ovo u praksi naročito stvara probleme u tzv. jednošalterskim procedurama i postupcima povezanih procedura, u kojima se između više nadležnih organa razmenjuju podaci i dokumenta. Naime, u praksi se dešava da institucije elektronskim putem dostavljaju skenirane kopije dokumenata koji su osnov za upis, koje nisu mašinski čitljive, što nameće neprihvatljivu obavezu za instituciju primaoca “prekucavanja” podataka iz dokumenata i uvodi rizik od grešaka tokom unosa podataka u registre i evidencije. Tipičan primer za ovo je dostava akata za upis Republičkom geodetskom zavodu, preko Pravosudnog informacionog sistema, od strane sudova i javnih beležnika, u kom slučaju se povećava rizik netačnog ili nepotpunog unosa podataka o sticaocima prava i stečenim pravima koji se upisuju u katastar po službenoj dužnosti;

-           Korisnici softverskih rešenja u elektronskoj upravi (građani, pravna

lica, organi javne vlasti) u praksi se identifikuju putem nacionalnog portala za elektronsku identifikaciju (https://eid.gov.rs). Međutim, Zakonom nije obuhvaćen sistem i portal elektronske identifikacije eID za registraciju naloga korisnika softverskih rešenja, kao ni sadržaj tog naloga, niti je obuhvaćena mogućnost samostalnog kreiranja podataka za aktivaciju sredstava elektronske identifikacije na mobilnom uređaju, koja je dostupna u praksi;

- Od početka primene Zakona nisu vršeni redovni inspekcijski nadzori nad sprovođenjem Zakona i na osnovu njega donetih propisa iako je Upravna inspekcija razvila kontrolnu listu 2021. godine.

Imajući u vidu potrebu da se odredbe Zakona preciziraju u cilju prevazilaženja gore navedenih problema, pristupilo se izradi ovog Nacrta zakona, a u obrazloženju pojedinačnih odredbi ćemo ukazati na to kako će ti problemi biti rešeni.

Napominjemo da je direktan povod za izmenu Zakona to što je postojala potreba da se isti dodatno uskladi sa Direktivom (EU) 2019/1024 Evropskog parlamenta i Saveta o otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora, prvenstveno u pogledu koncepata “dinamički podaci”, “istraživački podaci” i “skupovi podataka visoke vrednosti od značaja za društvo”, transparentnosti uslova odnosno licence kojom se uređuje ponovna upotreba podataka, uslova za dodelu isključivog prava na ponovnu upotrebu podataka koji nisu u otvorenom obliku, uslova za odbijanje zahteva za ponovnu upotrebu itd. Preciziranje načina na koji će se podaci otvarati i omogućiti njihova ponovna upotreba dodatno će se izvršiti usvajanjem podzakonskih akata, ali je bilo nužno da se obaveze organa, koje su već propisane važećim tekstom Zakonom, preciziraju i terminološki usaglase sa pomenutom direktivom. Bitan razlog za izmenu Zakona je i odlaganje primene odredbi koje već propisuju obavezu elektronskog upravnog postupanja, kao i otvaranja podataka i obavezu omogućavanja ponovne upotrebe podataka, a kako bi se organima ostavio dovoljno dug rok da svoja postojeća softverska rešenja razvijaju tako da omoguće automatizovan proces otvaranja podataka, kao i postupanja po zahtevim za ponovnu upotrebu podataka. To je i razlog zbog koga je sprovođenje tih obaveza odloženo za 1. januar 2030. godine, jer se očekuje da će svi organi u tom intervalu vršiti redovna unapređenja softverskih rešenja, koja koriste u svom elektronskom poslovanju i upravnom postupanju, pa im usklađivanje sa ovim funkcionalnostima neće stvarati vanredne i neočekivane troškove.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Odredbama člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi (u daljem tekstu: Predlog zakona) izvršeno je preciziranje pojedinih izraza-pojmova određenih u članu 4. Zakona i uvedeni su novi pojmovi kako bi se omogućilo efikasnije sprovođenje ovog zakona. Definisan je pojam anonimizacije, u cilju zaštite podataka o ličnosti, a u cilju usklađivanja sa Direktivom (EU) 2019/1024 definisani su i pojmovi “dinamički podaci”, “istraživački podaci” i “skupovi podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu”. Takođe je definisano šta se podrazumeva pod pojmom “elektronski arhiv”, a precizirani su i neki drugi pojmovi u cilju boljeg razumevanja Zakona. Dopunom definicije “jedinstveni elektronski sandučić”, omogućena je njegova upotreba i za dostavu pismena van upravnog postupka, uz saglasnost korisnika, što olakšava komunikaciju korisnika elektronske uprave u brojnim situacijama (pružaoci komunalnih usluga, javni beležnici i dr.)

Članom 2. Predloga zakona preciziran je član 8. Zakona u cilju terminološke doslednosti i razumljivosti.

Članom 3. Predloga zakona dopunjen je član 9. Zakona kako bi se naglasila obaveza da je organ dužan da podatke razmenjuje u struktuiranom, digitalno predefinisanoj formi preko Servisne magistrale organa, u skladu sa pravilima interoperabilnosti i tehničkim standardima, te da odgovara za istovetnost podatka koji je izložio na Servisnoj magistrali sa podatkom iz evidencije, odnosno registara koji vodi.

Takođe je propisano da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (u daljem tekstu: Kancelarije za ITE), tj. organ koji upravlja Servisnom magistralom dužan godinu dana da čuva podatke o organu koji ustupa podatke, organu koji preuzima podatke i veb servisu (način autentikacije, veb adresu na kojoj je izložen servis, vreme pozivanja i vreme odgovora veb servisa i dr.), sve u cilju nadzora radi sprečavanja zloupotrebe i pravne sigurnosti u sudskim postupcima.

Članom 4. Predloga zakona precizirane su odredbe člana 10. Zakona, kako bi bilo jasno da su svi kojima je zakonom povereno vođenje registara i evidencija dužni da iste uspostave i vode elektronski. Važeća formulacija je bila nejasna, pa je mogla da se tumači da je samo one registre i evidencije koje vodi elektronski, organ dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.

Takođe, precizirano je koji su organi dužni da omoguće preuzimanje podataka preko Servisne magistrale organa i iz kojih registara, odnosno evidencija (npr. podataka o fizičkim licima iz centralnog registra stanovništva, podataka o pravnim licima i preduzetnicima iz registra privrednih subjekata, podataka o organima iz kataloga organa, podataka o nepokretnostima iz registra katastra nepokretnosti, adresnih podataka iz adresnog registra i dr.). Ovim članom je predviđen i način registracije organa nakon osnivanja.

Članom 5. Predloga zakona dopunjen je spisak jedinstvenih indentifikatora u članu 11. Zakona, evidencijskim brojem stranaca i ličnim zdravstvenim brojem. Takođe je precizirano da deset godina traje ranije propisana obaveza svih organa da čuvaju podatke o pristupu i uvidu u elektronske registre koje vode, tj. elektronske dokumente i podatke u postupcima koje vode.

Članom 6. Predloga zakona brisana je odredba iz člana 12. Zakona koja je propisivala nadležnost za propisivanje bližih uslova i načina izdavanja dozvola za iznošenje podataka i elektronskih dokumenata iz Republike Srbije, s obzirom da je to predmet posebnih zakona.

Članom 7. Predloga zakona dodaje se novi član 14a Zakona koji uređuje sistem za elektronsku identifikaciju korisnika visokog nivoa pouzdanosti. Propisano je da će korisnik softverskih rešenja u sistemu elektronske identifikacije moći samostalno da kreira podatke za aktivaciju sredstva elektronske identifikacije na mobilnom uređaju, kao i da izvrši opoziv i obnovu tog sredstva ako se prijavi na portal EID šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti. Ovo rešenje bi trebalo značajno da olakša korisnicima pristup uslugama elektronske uprave.

Takođe dodaje se i novi član 14b Zakona koji propisuje pravo fizičkih i pravnih lica da koriste usluge elektronske uprave, putem portala eUprava, nakon što se registruju kao korisnici elektronske uprave. Ovo pravo je bilo propisano i inicijalnom verzijom Zakona, ali je predložena odredba jasnija i preciznija. Propisani su obavezni podaci koje sadrži korisnički nalog, u zavisnosti od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili organ. Takođe je ostavljena mogućnost da se korisnik usluga elektronske uprave registruje i putem drugog portala preko portala EID, u skladu sa zakonom. Ovo je učinjeno pre svega iz razloga lakše dostupnosti elektronske uprave korisnicima. Naime, svakom potencijalnom korisniku elektronske uprave najjedostavnije je da registraciju tog korisničkog svojstva započne upravo sa portala na kome želi da koristi uslugu elektronske uprave. Kada se na taj način registruje kao korisnik elektronske uprave, obezbeđuje mu se pristup i svim ostalim elektronskim korisničkim servisima, koje obezbeđuju ostali organi, a automatski mu se otvara i elktronsko sanduče iz člana 15. Zakona, kroz koji mu se vrši kvalifikovana elektronska dostava svih dopisa od strane bilo kog organa javne uprave.

Članom 8. Predloga zakona izmenjen je član 15. Zakona, koji uređuje elektronski sandučić, tako da jasnije propisuje pravo korisnika elektronske uprave da mu dostava bude vršena u taj sandučić, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno. Ovakvo preciziranje odredbe povećava pravnu sigurnost u pogledu dostave, a naročito u pogledu rokova dostave, od kojih se računaju rokovi izvršnosti i prava na podnošenje pravnih lekova u upravnim postupcima. Od posebnog značaja je novina da se korisnik usluga elektronske uprave može posebno saglasiti da mu se u eSandučić vrši dostavljanje i ostalih elektronskih dokumenata. Time se otvara mogućnost da se u taj sandučić vrši dostava i od strane npr. pružalaca komunalnih usluga, banaka i drugih zainteresovanih strana, ali se podrazumeva da će korisnik prethodno morati da se saglasi da mu u esandučić dostavu vrše i druga konkretna pravna lica, koja nisu organi definisani Zakonom. Napominjemo da je naziv tog sandučića usklađen sa nazivom koji je zaživeo u njegovoj upotrebi, tako što je izostavljena reč “jedinstveni”.

Članom 9. Predloga zakona preciziran je član 16. Zakona, koji uređuje način ostvarivanja prava na elektronsku upravu, tačnije ko je obavezan da uspostavi elektronske servise za ostvarenje tog prava. Po tom rešenju je Kancelarija za ITE dužna da obezbedi softverska rešenja za elektronsku pisarnicu i elektronski arhiv, dok su svi organi dužni da te zajedničke servise koriste, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno (vođenje postupaka pred Poreskom upravom, Službama katastra, Agencijom za privredne registre i sl). S druge strane, propisano je da su svi organi dužni da svoja softverska rešenja, koje omogućavaju korišćenje usluga elektronske uprave, uspostave na državnom klaudu Kancelarije za ITE ili na sopstvenoj klaud infrastrukturi, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Ovi zajednički servisi značajno pojeftinjuju poslovanje organa, jer je obaveza Kancelarije za ITE da obezbedi neophodne licence za softverska rešenja koje uspostavlja.

Propisano da organ može koristiti softversko rešenje ili protokol zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka kojim se, u celini ili delimično, omogućava automatizovano izvršavanje, kontrolisanje, odnosno dokumentovanje pravno relevantnih događaja i radnji zaključivanjem ugovora u elektronskom obliku, uz saglasnost svih ugovornih strana, u cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti, u skladu sa zakonom.

Ovim članom je propisana obaveza Kancelarije za ITE da uspostavi softversko rešenje za komunikaciju i odnos sa korisnicima radi efikasnijeg pružanja usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom.

Kancelariji za ITE je ovim članom poverena nadležnost da uspostavlja i vodi nacionalnu platformu za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji - pametni grad, u cilju poboljšanja efikasnosti, održivosti i kvaliteta urbanog života. Ovim članom je propisana naldežnost Ministarstva nadležnog za razvoj elektronske uprave da bliže uredi kriterijume i tehničke standarde, kao i način korišćenja te platforme. S druge strane, organima je prepušteno da, u okviru svog delokruga, obezbeđuju softversko rešenje za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji koristeći nacionalnu platformu ili na drugi način. Na ovaj način se stvaraju preduslovi za razvoj tzv. “pametnih servisa”, u skladu sa potrebama lokalnih samouprava, kao i upravljača specifičnih teritorijalnih celina kao što su npr. parkovi prirode, prostorno kulturno-istorijska celina, argeološkog nalazišta i znamenitih mesta, a i u skladu sa potrebama pravnih lica u vezi sa sadržajima i uslugama koje su od značaja za urbani život građana. Napominjemo da je član formulisan u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo, koje je smatralo da je suvišno formulisati sam pojam pametnog grada i da ovako formulisana odredba definiše pravni osnov za razvoj tog koncepta u Republici Srbiji.

Članom 10. Predloga zakona izmenjen je član 17. Zakona tako što je preciziran način na koji se evidentiraju korisnici usluga elektronske uprave i njihovi zahtevi, kada te usluge koriste preko Portala eUprava. Propisan je da se ti podaci čuvaju deset godina od dana konačnog statusa usluge elektronske uprave koja je pružena.

Članom 11. Predloga zakona izmenjen je član 22. Zakona dodavanjem novog stava 6, koji treba da obezbedi implementaciju elektronskog plaćanja taksi i naknada za sve usluge koje se pružaju korisnicima.

Članom 12. Predloga zakona izmenjen je član 23. Zakona tako da bude jasno na koji način korisnik usluga elektronske uprave preko Portala eUprava ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze. Jasno je propisano pravo korisnika elektronske uprave da svoje pravo na elektronsku upravu ostvari putem usluge ePisarnica u upravnim i vanupravnim stvarima, uvek kada organ nije uspostavio posebnu uslugu elektronske uprave. Na taj način će se obezbediti građanima i pravnim licima jednako pravo na elektronsku upravu, bez obzira na razvijenost eklektronskih servisa u lokalnoj samoupravi u kojoj žive ili privremeno borave, odnosno gde imaju sedište. Takođe, imajući u vidu da svi upravni postupci ne mogu biti pokriveni posebnim elektronskim servisima, nužno je omogućiti građanima i pravnim licima elektronsko postupnje i u preostalim postupcima, a to je moguće samo kroz ePisarnicu. Takođe, propisano je da se ePisarnica koristi i u ostalim poslovima, a to je komunikacija sa organima van njihovog sprovođenja javnih ovlašćenja.

Članom 13. Predloga zakona je u potpunosti izmenjen član 25. Zakona koji uređuje pravo na ponovnu upotrebu podataka, tako da te odredbe budu usklađene sa Direktivom (EU) 2019/1024. Propisano je da svako ima pravo na ponovnu upotrebu podataka nastalih u radu organa prilikom vršenja ovlašćenja u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, pod istim uslovima. Nabrojani su izuzeci od prava na ponovnu upotrebu podataka, tako da budu precizni i da onemogućavaju široko tumačenje (podaci izvan delokruga poslova koje obavlja organ kome se traže, izvan javnih ovlašćenja, podaci na kojima postoji pravo intelektualne svojine trećeg lica, podaci kojima je pristup ograničen u skladu sa propisima koji se odnose na nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, statističku poverljivost i poslovnu tajnu i dr.). Takođe, ponovna upotreba podataka ne odnosi se na podatke naučnoistraživačkih ustanova i organizacija koje finansiraju istraživanja, uključujući organizacije osnovane radi prenosa rezultata istraživanja (kao što su centri za transfer tehnologija pri fakultetima i inovacioni centri) koje imaju specifičan zadatak da povežu istraživače sa industrijom, tržištem i potencijalnim korisnicima istraživačkih rezultata. Ove organizacije se bave komercijalizacijom rezultata istraživanja, što podrazumeva specifičan pristup podacima i njihovoj ponovnoj upotrebi. Za organizacije osnovane radi prenosa rezultata istraživanja, podaci koji se odnose na komercijalnu primenu tehnologije ili proizvoda mogu biti podložni posebnoj zaštiti ili ugovorima koji sprečavaju njihovu slobodnu ponovnu upotrebu. Propisana je i obaveza organa da odredi lice za ponovnu upotrebu i otvaranje podataka i da podatke o tom licu objavi na veb prezentaciji organa, kako bi se znalo od koga se ti podaci traže i ko je prekršajno odgovoran za eventualno uskraćivanje tih prava.

Članom 14. Predloga zakona je izmenjen član 26. Zakona koji uređuje uslove za ponovnu upotrebu podataka. Propisano je da organ omogućava ponovnu upotrebu podataka u komercijalne ili nekomercijalne svrhe, u mašinski čitljivom obliku i otvorenom obliku u skladu sa slobodnom licencom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije utvrđeno. Zbog nerazumevanja pojma “licenca za ponovnu upotrebu podataka” pojašnjavamo da je reč o skupu pravila, tj. uslova za korišćenje podataka, koja se primenjuju na svakog korisnika. Obaveza je korisnik da poštuje pravila definisana licencom. Propisano je šta slobodna licenca omogućava korisniku, te da se tekst slobodne licence objavljuje i na portalu otvorenih podataka u elektronskom i mašinski čitljivom obliku. Slobodna licenca obavezuje upućivanje na izvor podataka, uključujući naziv organa koji je podatke učinio dostupnim za ponovnu upotrebu, datum preuzimanja, adresu na kojoj se podaci mogu preuzeti, kao i jasnu oznaku svih izmena, uređivanja ili novog dizajna preuzetih podataka. Propisan je i izuzetak od tog pravila, po kome organ može dodeliti isključivo pravo na ponovnu upotrebu podataka, sa ograničenim rokom, trećem licu ako je to neophodno za pružanje usluga u javnom interesu ili se odnosi na digitalizaciju kulturnih dobara, te da su uslovi dodele i način korišćenja isključivog prava moraju biti transparentni i javno objavljeni na veb prezentaciji organa. Propisano je da kada je ponovna upotreba podataka uslovljena, ti uslovi će biti proporcionalni, nediskriminatorni i opravdani javnim interesom i neće neosnovano ograničavati mogućnost i način njihove ponovne upotrebe, niti će ograničavati konkurenciju. Sva prava i ograničenja su propisana u skladu sa Direktivom (EU) 2019/1024.

Članom 15. Predloga zakona se dodaje novi član 26A, koji uređuje postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu podataka. Propisano je da se u postupanju po zahtevu primenjuje zakon kojim se uređuje upravni postupak. Takođe je propisano da organ nema obavezu da podatke izradi, prilagodi, odnosno izdvoji ako to zahteva nesrazmeran utrošak vremena ili sredstava, niti je dužan da nastavi ažuriranje, nadograđivanje ili čuvanje tih podataka. Propisano je da je rešenje po zahtevu za ponovnu upotrebu podataka konačno u upravnom postupku, što znači da stranka kojoj je to pravo rešenjem uskraćeno može pokrenuti upravni spor, u cilju zaštite tog prava.

Imajući u vidu značaj dostupnosti podataka, propisano je da organ ne naplaćuje naknadu za ponovnu upotrebu podataka, kao ni za ponovnu upotrebu skupova podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu i istraživačkih podataka.

Članom 16. Predloga zakona se član 27. Zakona koji uređuje Portal otvorenih podataka usklađuje sa ostalim predloženim izmenama i preciznije se definišu ovlašćenja za donošenje podzakonskog akta koji uređuje uspostavljanje i načinu rada Portala otvorenih podataka, kao i bližu sadržinu godišnjeg plana i način pripreme, otvaranja i objavljivanja podataka.

Članom 17. Predloga zakona dodaje se novi član 27a Zakona, koji uređuje dinamičke podatke za ponovnu upotrebu. Propisano je da je organ, ako objavljuje dinamičke podatke za ponovnu upotrebu, dužan da ih objavi najranije kada je to moguće, nakon prikupljanja putem aplikativnog programskog interfejsa i kada je moguće, putem masovnog preuzimanja, te da ako objavljivanje dinamičkih podataka za njega predstavlja nesrazmerno finansijsko i tehničko opterećenje, organ može da te podatke objavi odloženo ili sa privremenim tehničkim ograničenjima, ali tako da se ne umanji njihova ekonomska ili društvena vrednost.

Takođe, dodaje se novi član 27b Zakona, koji uređuje skupove podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu, koji uključuju geoprostorne, meteorološke, statističke podatke, kao i podatke o zaštiti životne sredine, privrednim društvima i mobilnosti. Propisano je da su ti podaci dostupni bez naknade, u mašinski čitljivom obliku, putem mrežnih servisa, kao i za masovno preuzimanje, kada je to primenljivo. Takođe, skupove podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu i bliže uslove pod kojim se čine dostupnim uređuje Vlada.

Članom 18. Predloga zakona izmenjen je član 38. Zakona, koji uređuje elektronski podnesak, u cilju preciziranje obavezne sadržine tog podneska, a u cilju precizne identifikacije stranke u postupku. Vrlo je značajna novina koja omogućuje potpisivanje podneska bez kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Naime, propisuje se da registrovana šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, kojom se korisnik usluga prijavljuje na portal eUprava, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis podnosioca, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Članom 19. Predloga zakona je dodat novi član 39a Zakona koji uređuje akt organa. Odredba je usklađen sa zakonom koji uređuje elektronski dokument, tako što je propisano da akt organa, kao i drugi elektronski dokument koji organ donosi u vršenju javnih ovlašćenja, umesto potpisa službenog lica i pečata, sadrži kvalifikovani elektronski pečat tog organa i/ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica, te da izuzetno ne mora sadržati kvalifikovani elektronski pečat tog organa ili kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica, ako je obezbeđen integritet podataka u softverskom rešenju putem koga se kreira i dostavlja akt. Iako je obaveza izrade akata i dokumenata u elektronskom formatu od strane svih organa proizlazila iz teksta važećeg zakona, ta obaveza je dodatno precizirana, a u prelaznim i završnim odredbama je odložena njena puna primena za 2030. godinu, na inicijativu Ministarstva finansija koje je istaklo da se svi organi ne mogu prilagoditi ovoj obavezi u kraćem roku, imajući u vidu kadrovske i materijalne resorse.

Članom 20. Predloga zakona je izmenjen član 40. Zakona tako što je usaglašen sa zakonom koji uređuje elektronski dokument u pogledu načina na koji se elektronski dokument može prevesti u papirni oblik i dostaviti stranci. Takođe je propisano da se pored dostave u jedinstveni elektronski sandučić elektronska dostava može vršiti i na drugi način propisan zakonom. Na taj način je Zakon usklađen sa brojnim propisima koji elektronsku dostavu vrše u svojim informacionim sistemima, kroz koje sprovode elektronske procedure (Poreska uprava, RGZ, APR).

Članom 21. Predloga zakona se dodaje novi član 45a Zakona koji propisuje prekršajnu odgovornost za lice odgovorno za otvaranje podataka koje neomogući ponovnu upotrebu u komercijalne ili nekomercijalne svrhe podataka nastalih u vršenju javnih ovlašćenja.

Članom 22. Predloga zakona izmenjen je član 47. Zakona kako bi se dodatno propisala prekršajna odgovornost za odgovorno lice u organu, u slučaju ako u organu nije određeno lice odgovorno za otvaranje podataka, kao i u slučaju ako se stranci neomogući elektronsko plaćanje u skladu sa članom 22. Zakona.

Članom 23. Predloga zakona izmenjen je član 48. Zakona, kako bi se pored postojećih propisali i novi rokovi za postupanje po izmenjenim odredbama koje stupaju na snagu sa odloženim dejstvom. Propisan je rok za donošenje podzakonskih akata iz člana 16. stav 13. i člana 27b stav 3. Zakona. Dalje se propisuje da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu dužna da uspostavi Katalog organa i Katalog postupaka najkasnije do 1. juna 2027. godine, a platformu za razvoj i upravljanje elektronskim uslugama na određenoj teritoriji - pametni grad najkasnije do 1. januara 2030. godine. Takođe je propisano da su organi koji vode registre i evidencije navedene u članu 10. stav 4. Zakona dužni da omoguće preuzimanje podataka iz tih registara i evidencija, ako ih vode u elektronskom obliku, najkasnije do 1. juna 2028. godine. Takođe je propisano da su organi dužni da omoguće elektronsko plaćanje preko Portala eUprava u skladu sa članom 22. najkasnije počev od 1. decembra 2027. godine. Propisano je i da je organ dužan da omogući ponovnu upotrebu podataka u skladu sa članom 27b. ovog zakona počev od 1. januara 2030. godine. Predloženi rok je definisan imajući u vidu potrebu organa da ovu funkcionalnost obezbede kroz izmenu softvera koje koriste u vođenju registara i evidencija, kao i u elektronskom postupanju. Procena je da će se u periodu do 2030. godine raditi redovno unapređenje softverskih rešenja, te da će u tom momentu trošak ovog usklađivanja biti najmanji. Treba imati u vidu da se ova obaveza odnosi na sve organe, od kojih veliki broj ne može da obezbedi sredstva za ovaj trošak, ukoliko bi bio vanredni. Propisano je i da je organ dužan da akta i druge dokumente koji nastaju u njegovom radu izrađuje kao elektronske dokumente, u skladu sa članom 39a stav 1. ovog zakona, najkasnije počev od 1. januara 2030. godine. Na taj način je primena postojeće obaveze organa na elektronsko postupanje odložena zbog nedostataka kapaciteta svih organa da postupaju u skladu sa istom.

Samostalnim članom 24. je propisan rok za izmenu i dopunu važećih, već usvojenih podzakonskih akata iz člana 9. stav 10, člana 27. stav 4. i člana 28. stav 8. Zakona.

Članom 25. Predloga zakona propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

 Za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2026. godinu (“Službeni glasnik PC”, broj 108/25), dok će se u narednoj godini sredstva planirati u skladu sa ukupnim nivoom rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije, navedenog u delu III Zakona o budžetu Republike Srbije - Izvršavanje budžeta na razdelu 51 - Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Program 0614 - Informacione tehnologije i elektronska uprava, Funkcija 140 - Osnovno istraživanje, Projekat 5003 - Implementacija elektronskih registara organa i organizacija javne uprave i ljudskih resursa u sistemu javne uprave, Ekonomska klasifikacija 515 - Nematerijalna imovina, u iznosu od 132.000.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.05.2026.

https://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html

Slika: 115

NACRT ZAKONA O DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA I PENZIJSKIM PLANOVIMA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O DOBROVOLjNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA I PENZIJSKIM PLANOVIMA

Deo prvi OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se:

1)         osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom;

2)         organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom;

3)         poslovi i dužnosti depozitara;

4)         poveravanje poslova društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom spoljnom pružaocu usluga;

5)         nadležnosti Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti i ministarstva nadležnog za rad i penzijsko osiguranje u vezi s primenom odredaba ovog zakona;

6)         nadzor nad primenom ovog zakona;

7)         prekogranične aktivnosti institucija za obezbeđenje strukovne penzije;

8)         druga pitanja od značaja za obavljanje aktivnosti dobrovoljnih penzijskih fondova.

Načela dobrovoljnih penzijskih fondova Član 2.

Načela na kojima se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:

1)         dobrovoljnost članstva;

2)         raspodela rizika ulaganja;

3)         ravnopravnost članova fonda i korisnika penzije;

4)         javnost rada;

5)         akumulacija sredstava.

Značenje pojedinih pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1)         društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom označava pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom, u skladu sa ovim zakonom, i posluje odvojeno od obveznika uplate (u daljem tekstu: društvo za upravljanje);

2)         institucija za obezbeđenje strukovne penzije označava društvo za upravljanje i/ili fond koji posluje na osnovu uplata doprinosa i koji je osnovan odvojeno od obveznika uplate radi obezbeđenja strukovne penzije na osnovu sporazuma ili ugovora sklopljenog:

(1)        pojedinačno ili kolektivno između jednog ili više poslodavaca i jednog ili više zaposlenih ili njihovih predstavnika, ili

(2)        pojedinačno ili kolektivno sa samozaposlenim licima, u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije i države domaćina i koja sprovodi aktivnosti koje odatle direktno proističu;

3)         dobrovoljni penzijski fond označava instituciju kolektivnog investiranja, ustanovljenu odvojeno od društva za upravljanje i od obveznika uplate, u okviru koje se, radi obezbeđenja privatne i/ili strukovne penzije, penzijski doprinos prikuplja i ulaže u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prinosa i smanjenja rizika ulaganja, (u daljem tekstu: fond);

4)         dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama označava instituciju kolektivnog investiranja, ustanovljenu odvojeno od društva za upravljanje i od obveznika uplate, u okviru koje se, radi obezbeđenja strukovne penzije, penzijski doprinos prikuplja i ulaže u različite vrste imovine, a koja pokriva biometrijske rizike i garantuje investicioni rezultat ili određeni iznos penzije, ako je poslovanje takve vrste fonda dozvoljeno prema propisima države članice domaćina;

5)         uprava društva za upravljanje označava nadzorni odbor, izvršnog direktora, izvršni odbor, odbor direktora, odnosno drugi organ rukovođenja i upravljanja ili nadzora u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

6)         penzija označava novčani iznos koji se isplaćuje korisniku penzije iz akumuliranih sredstava u obliku jednokratne isplate, programirane isplate, kupovinom anuiteta ili kombinacijom ovih načina i može biti privatna ili strukovna;

7)         privatna penzija označava novčani iznos koji se isplaćuje korisniku penzije iz sredstava akumuliranih na osnovu penzijskih doprinosa uplaćenih od strane člana fonda za njegov račun ili od strane trećeg lica za račun člana tog fonda, kada to treće lice nije poslodavac, organizator penzijskog plana ili samozaposleno lice u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuju radni odnosi;

8)         strukovna penzija označava novčani iznos koji se isplaćuje korisniku penzije iz sredstava akumuliranih na osnovu penzijskih doprinosa uplaćenih od strane poslodavca, organizatora penzijskog plana ili samozaposlenog lica za račun člana fonda u skladu s ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

9)         država članica označava državu koja je članica Evropske unije ili potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru;

10)       matična država članica označava državu članicu u kojoj je institucija za obezbeđenje strukovne penzije registrovana ili joj je izdata dozvola za rad, u skladu s propisima te države, i u kojoj je se nalazi njeno stvarno sedište;

11)       država domaćin označava državu članicu koja nije matična država članica i čije se socijalno i radno zakonodavstvo u vezi sa strukovnim penzijama primenjuje na odnos između obveznika uplate i člana fonda odnosno korisnika penzije;

12)       depozitar označava banku, odnosno kreditnu instituciju ili investiciono društvo odnosno njihov ogranak, koje obavlja poslove depozitara u skladu sa posebnim zakonom i izdatom dozvolom nadležnog organa;

13)       član fonda označava domaće i strano fizičko lice koje, na osnovu ugovora o članstvu, odnosno ugovora o penzijskom planu, pristupa fondu i stiče pravo na penziju u skladu sa tim ugovorom i ovim zakonom;

14)       korisnik penzije označava fizičko lice koje u smislu ovog zakona prima penziju;

15)       potencijalni član označava fizičko lice koje ispunjava ili bi moglo ispuniti uslove za članstvo u fondu, a nije član fonda;

16)       investiciona jedinica označava srazmerni obračunski udeo u neto imovini fonda;

17)       individualni račun označava račun člana fonda odnosno korisnika penzije koji se vodi kod društva za upravljanje, a otvara se na ime člana fonda za svaki zaključen ugovor o članstvu odnosno penzijskom planu ponaosob i na kome se evidentiraju investicione jedinice tog člana, odnosno tog korisnika;

18)       poslodavac označava poslodavca u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi;

19)       samozaposlena lica označavaju lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednike u smislu zakona kojim se uređuje obavezno penzijsko osiguranje;

20)       obveznik uplate jeste domaće i strano pravno i fizičko lice koje za račun člana fonda, na osnovu ugovora o članstvu ili ugovora o penzijskom planu, vrši uplatu penzijskog doprinosa, a koje može biti član fonda, poslodavac ili treće lice, u skladu sa odredbama ovog zakona;

21)       penzijski doprinos označava novčana sredstva koja obveznik uplate uplaćuje u fond;

22)       programirana isplata označava novčani iznos koji se isplaćuje korisniku penzije u skladu sa uslovima definisanim ugovorom o programiranoj isplati;

23)       penzijski plan označava ugovor zaključen između poslodavca, udruženja poslodavaca, profesionalnog udruženja ili sindikata (u daljem tekstu: organizator penzijskog plana) i društva za upravljanje na osnovu koga zaposleni kod tog poslodavca, odnosno članovi tog udruženja ili sindikata, postaju članovi fonda;

24)       učešće označava nekvalifikovano, kvalifikovano, znatno i kontrolno učešće;

25)       nekvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvari pravo glasa u pravnom licu, ali manje od 10% ukupnih prava glasa u tom pravnom licu, odnosno ima neposredno ili posredno vlasništvo nad kapitalom tog pravnog lica, ali manje od 10% ukupnog kapitala tog lica, a nema mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica;

26)       kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:

(1)        neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 10% prava glasa u pravnom licu, odnosno neposredno ili posredno vlasništvo nad najmanje 10% kapitala tog pravnog lica, ili

(2)        mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica;

27)       znatno učešće postoji kada jedno lice ima:

(1)        neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% prava glasa u pravnom licu, odnosno neposredno ili posredno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica, ili

(2)        mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog lica;

28)       kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima:

(1)        neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% prava glasa u pravnom licu, odnosno neposredno ili posredno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili

(2)        mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog pravnog lica, ili

(3)        mogućnost izbora najmanje polovine članova uprave ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tog pravnog lica;

29)       stvarni vlasnik pravnog lica označava stvarnog vlasnika u smislu zakona kojim se uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

30)       saradnik označava:

(1)        svako fizičko lice koje je član organa upravljanja u pravnom licu čiji je stvarni vlasnik osnivač društva za upravljanje, odnosno lice koje će imati učešće u ovom društvu ili u kome je osnivač društva za upravljanje, odnosno lice koje će imati učešće u tom društvu član organa upravljanja;

(2)        svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica u kome je osnivač, odnosno lice koje će imati učešće u društvu za upravljanje, član organa upravljanja;

(3)        svako fizičko lice koje sa osnivačem, odnosno s licem koje će imati učešće u društvu za upravljanje ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.

31)       saradnik lica predloženog za člana uprave društva za upravljanje označava:

(1)        svako fizičko lice koje je član organa upravljanja u pravnom licu čiji je stvarni vlasnik predloženi član uprave ili u pravnom licu koje nije društvo za upravljanje, a u kome je predloženi član uprave član organa upravljanja;

(2)        svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica koje nije društvo za upravljanje, a u kome je predloženi član uprave član organa upravljanja;

(3)        svako fizičko lice koje s predloženim članom uprave ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.

32)       povezana lica označavaju lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica.

Povezana lica su posebno lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

(1)        da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima;

(2)        da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz podtačke 1) ove tačke povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog položaja jednog lica pogorša sposobnost drugog ili drugih lica da izmiruju svoje obaveze;

(3)        da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član uprave ili drugog organa rukovođenja i upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

(4)        da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da članovi porodice fizičkog lica imaju znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima, odnosno da su članovi uprave ili drugog organa rukovođenja i upravljanja tih pravnih lica;

(5)        da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi uprave ili drugog organa rukovođenja i upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi uprave ili drugog organa rukovođenja i upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica;

(6)        lica povezana na način propisan za povezana lica zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava;

33)       članovi porodice, u smislu ovog zakona, jesu:

(1)        supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,

(2)        srodnici u pravoj liniji neograničeno,

(3)        srodnici do trećeg stepena srodstva u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini,

(4)        usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika,

(5)        staralac i štićenici i potomci štićenika,

(6)        druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu;

34)       državni dužnički instrumenti označavaju dužničke instrumente koje izdaje:

(1)        Republika Srbija i drugi subjekti koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug mogu izdavati državne hartije od vrednosti;

(2)        Evropska unija ili država članica, uključujući organe javne vlasti, agencije ili pravna lica posebne namene države članice;

(3)        država članica OECD-a, njeni organi javne vlasti ili centralna banka;

(4)        u slučaju federalne države članice, član federacije;

(5)        međunarodna ili nadnacionalna institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, kao i ostale članice Grupacije Svetske banke, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i ostale slične međunarodne organizacije; ili

(6)        međunarodna finansijska institucija koju su osnovale dve ili više država članica, a koja ima za cilj osiguranje finansiranja i pružanje finansijske pomoći svojim članovima kojima prete ozbiljne finansijske poteškoće ili koje kroz njih prolaze;

35)       trajni nosač označava svako sredstvo koje omogućava pristup, čuvanje i reprodukovanje podataka, u periodu koji odgovara svrsi njihovog čuvanja (npr. papir, optički diskovi, USB fleš uređaji, memorijske kartice, hard disk računara i elektronska pošta);

36)       ključne funkcije označavaju funkciju upravljanja rizicima, internu reviziju, usklađenost poslovanja i aktuarsku funkciju, kada je to primenljivo, u društvu za upravljanje;

37)       nadležni nadzorni organ je organ koji je u skladu s propisima matične države članice kojima se uređuje osnivanje i poslovanje institucija za obezbeđenje strukovnih penzija ovlašćen da izdaje i oduzima dozvole i vrši nadzor nad poslovanjem tih institucija;

38)       prekogranične aktivnosti označavaju aktivnosti institucije za obezbeđenje strukovne penzije kod koje se na odnos između obveznika uplate i člana fonda odnosno korisnika penzije primenjuju odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva u vezi sa strukovnim penzijama države domaćina;

39)       “EIOPA” je Evropski organ za osiguranje i strukovne penzije, osnovan uredbom Evropske unije;

40)       biometrijski rizici označavaju rizike povezani sa smrću, invalidnošću ili dugim životnim vekom;

41)       rizici životne sredine, socijalni i upravljački rizici obuhvataju bilo kakav negativan finansijski uticaj na društvo za upravljanje koji proizlazi iz postojećeg ili budućeg uticaja faktora životne sredine, socijalnih ili upravljačkih faktora na ugovorne strane ili imovinu u koju su uložena sredstva fonda, a koji se ispoljavaju kroz uobičajene kategorije finansijskih rizika;

42)       OECD označava Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj;

43)       Jedinstvena evropska pristupna tačka (ESAP) označava centralizovanu platformu Evropske unije za pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost;

44)       informaciono-komunikacioni sistem ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje informaciona bezbednost;

45)       mrežni i informacioni sistemi označavaju:

(1)        elektronske komunikacione mreže i usluge u smislu zakona koji uređuje elektronske komunikacije;

(2)        svaki uređaj ili grupa povezanih ili srodnih uređaja, od kojih jedan ili više njih programski izvršava automatsku obradu digitalnih podataka; ili

(3)        digitalni podaci koji se smeštaju, obrađuju, dobijaju ili prenose elementima opisanima u tačkama (1) i (2) u svrhu njihovog rada, upotrebe, zaštite i održavanja;

46)       pojmovi regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), organizovana trgovačka platforma (OTP), vanberzansko tržište (OTC) imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala

Deo drugi

DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE

Glava I OSNIVANjE I DELATNOST

Pravna forma

Član 4.

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao akcionarsko društvo koje nije javno, sa sedištem u Republici Srbiji.

Na društvo za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Osnivači društva za upravljanje mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica. Pravna i fizička lica mogu imati učešće samo u jednom društvu za upravljanje.

Delatnost društva za upravljanje

Član 5.

Delatnost društva za upravljanje je organizovanje i upravljanje fondom. Organizovanje i upravljanje fondom iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1)         osnivanje fonda;

2)         upravljanje imovinom fonda;

3)         aktuarske poslove, kada je to primenljivo i

4)         administrativne poslove.

Administrativni poslovi iz stava 2. tačke 4) ovog člana su:

1)         pravni poslovi u vezi sa poslovanjem društva za upravljanje i fonda kojim to društvo upravlja;

2)         računovodstveni poslovi u vezi sa poslovanjem društva za upravljanje i fonda kojim to društvo upravlja, uključujući vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za društvo za upravljanje i fond;

3)         obračunavanje vrednosti imovine i vrednosti investicione jedinice fonda, kao i obračunavanje prinosa fonda;

4)         vođenje individualnih računa članova fonda i korisnika penzije;

5)         razmena podataka i izveštavanje depozitara u skladu s ovim zakonom;

6)         izrada i objavljivanje prospekta fonda, dostavljanje godišnjeg izveštaja o stanju i promenama na individualnom računu i izvoda sa računa po zahtevu člana fonda odnosno korisnika penzije, kao i poslovi u vezi sa prodajnim i marketinškim aktivnostima fonda;

7)         prijem i obrada zahteva člana fonda i korisnika penzije u vezi sa povlačenjem, isplatom i prenosom sredstava sa individualnog računa;

8)         postupanje po prigovorima člana fonda i korisnika penzije;

9)         izveštavanje Narodne banke Srbije i drugih nadležnih organa u skladu sa zakonom;

10)       upravljanje informaciono-komunikacionim sistemom društva za upravljanje;

11)       ostali poslovi neophodni za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.

Poslovanje društva za upravljanje u Republici Srbiji i van nje

Član 6.

U Republici Srbiji, delatnost iz člana 5. ovog zakona može obavljati samo društvo za upravljanje osnovano u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, delatnost iz člana 5. ovog zakona može da obavlja i institucija za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice koja je ovlašćena da, u skladu sa odredbama ovog zakona, obavlja delatnost u Republici Srbiji.

Društvo za upravljanje može organizovati i upravljati sa jednim ili više fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način uređivanja i obavljanja pojedinih poslova i aktivnosti društva za upravljanje.

U vršenju svoje delatnosti, društvo za upravljanje, u pogledu svakog pojedinačnog fonda kojim upravlja, vodi računa o postizanju ravnomerne raspodele rizika i koristi između generacija.

Društvo za upravljanje može obavljati isključivo delatnost iz člana 5. ovog zakona.

Društvo za upravljanje ne može obavljati delatnost organizovanja i upravljanja fondom pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje svoju delatnost može obavljati na teritoriji:

1)         Republike Srbije i

2)         druge države članice (država članica domaćin) u skladu sa uslovima propisanim članom 144. ovog zakona.

Društvo za upravljanje može organizovati dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama samo za potrebe obveznika uplate iz druge države članice ako je poslovanje takve vrste fonda dozvoljeno propisima te države članice.

U Republici Srbiji nije dozvoljeno nuditi članstvo u dobrovoljnom penzijskom fondu sa definisanim isplatama.

Institucija za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice koja u skladu sa stavom 2. ovog člana obavlja delatnost u Republici Srbiji, dužna je da se pridržava ograničenja ulaganja imovine fonda propisanih čl. 57. do 64. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na fond primenjuju se i na dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Odgovornost društva za upravljanje

Član 7.

Društvo za upravljanje obavlja delatnost u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzije, na način kojim svoje interese ili interese svojih osnivača, odnosno povezanih lica, ne stavlja ispred interesa članova fonda i korisnika penzije, u skladu s dobrom poslovnom praksom i pažnjom dobrog stručnjaka, i odgovorno je za zakonito, uredno i savesno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koje primenjuje u svom poslovanju, podzakonskim aktima i unutrašnjim aktima društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da članovima fonda i korisnicima penzije nadoknadi štetu nastalu zbog neispunjenja, delimičnog ispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom, osim ako neispunjenje, delimično ispunjenje ili zadocnjenje ne proizlazi iz uzroka koje društvo za upravljanje nije moglo da predvidi niti da izbegne ili otkloni.

Šteta nastala zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveza društva za upravljanje ne može se nadoknaditi iz imovine fonda.

Društvo za upravljanje dužno je da svojim internim aktima uredi odgovarajuće postupke i model naknade štete članovima fonda i korisnicima penzije.

Narodna banka Srbije može propisati način utvrđivanja postupaka i modela naknade štete iz ovog člana.

Upotreba poslovnog imena

Član 8.

U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči “društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom”, ili skraćenica d.u.d.p.f, odnosno dudpf.

Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje ne može koristiti u pravnom prometu izraz u različitim padežima “društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom”, “dobrovoljni penzijski fond”, drugi sličan naziv, niti skraćenice iz stava 1. ovog člana. Poslovno ime društva za upravljanje mora biti u skladu za zakonom kojim se uređuju privredna društva, i ne sme biti takvo da vređa javni moral ili izaziva zabludu u pogledu pravne forme, delatnosti, stepena sigurnosti, prinosa ili rizika ulaganja imovine fonda.

Promena poslovnog imena i sedišta

Član 9.

Društvo za upravljanje je dužno da, pre podnošenja prijave za upis u registar privrednih subjekata promene poslovnog imena i sedišta, obavesti Narodnu banku Srbije o promeni koju vrši. Društvo za upravljanje je dužno da prilikom promene adrese sedišta Narodnoj banci Srbije dostavi dokaz o ispunjenosti uslova o tehničkoj osposobljenosti društva za upravljanje iz člana 6. ovog zakona.

Visina osnovnog kapitala

Član 10.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 1.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama, iznosi najmanje 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: banka) u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje ne može biti opterećen na bilo koji način, ne može da potiče iz zajmova ili kredita, iz protivzakonitih aktivnosti, niti iz aktivnosti pranja novca, finansiranja terorizma ili širenja oružja za masovno uništenje, u smislu zakona kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.

Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital tog društva uvek bude u visini koja nije manja od iznosa iz stava 1. odnosno 2. ovog člana.

Društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o svakom smanjenju kapitala tog društva ispod visine iznosa iz stava 1. odnosno 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje strukturu i način izračunavanja kapitala iz stava 5. ovog člana.

Član 11.

Društvo za upravljanje ne može imati neposredno učešće u kapitalu drugih pravnih lica, odnosno u upravljanju tim licima.

Društvo za upravljanje ne može preko povezanih lica ili na drugi način vršiti znatan uticaj na upravljanje drugim pravnim licem.

Društvo za upravljanje ne može biti zajmodavac, niti preuzeti obaveze po osnovu ugovora o jemstvu.

Osnivanje društva za upravljanje

Član 12.

Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Lice iz stava 1. koje stiče kvalifikovano učešće u društvu iz stava 1. ovog člana istovremeno podnosi Narodnoj banci Srbije i zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća.

Lice iz stava 1. ovog člana istovremeno podnosi Narodnoj banci Srbije i zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje fondom (u daljem tekstu: dozvola za upravljanje fondom).

Lice iz stava 1. ovog člana istovremeno podnosi Narodnoj banci Srbije i zahtev za davanju saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad i dozvole za upravljanje fondom

Član 13.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosilac zahteva podnose:

1)         osnivački akt i predlog statuta društva za upravljanje;

2)         dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala, sa izjavom o poreklu finansijskih sredstava i dokazima o poreklu tih sredstava, u kojoj se jasno, nedvosmisleno i na proverljiv način navodi poreklo tih sredstava u skladu sa članom 11. stav 4. ovog zakona;

3)         spisak lica koja će imati učešće u društvu za upravljanje, a koji sadrži sledeće:

(1)        podatke o osnivačima, odnosno akcionarima društva za upravljanje - prezime, ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište osnivača i njihovih stvarnih vlasnika, sa njihovim ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom učešća u osnovnom kapitalu društva za upravljanje i informaciju o tome da li su oni povezana lica i o prirodi njihove povezanosti;

(2)        podatke o licima koja će posredno imati učešće u društvu za upravljanje - prezime, ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište tih lica i njihovih stvarnih vlasnika, sa navođenjem osnova tog učešća i procenta učešća svakog od tih lica u osnovnom kapitalu društva za upravljanje, obračunatog srazmerno njihovom učešću u pravnom licu koje je osnivač društva za upravljanje;

4)         spisak pravnih lica koja se smatraju povezanim licima sa osnivačima društva za upravljanje, sa opisom prirode njihove povezanosti;

5)         spisak saradnika lica koja stiču kvalifikovano učešće, predloženih članova uprave društva za upravljanje, kao i stvarnih vlasnika društva za upravljanje;

6)         podatke i dokaze na osnovu kojih se ceni finansijski položaj osnivača društva za upravljanje i lica koja će u tom društvu imati kvalifikovano učešće;

7)         podatke i dokaze na osnovu kojih se ceni dobra poslovna reputacija, odnosno pouzdanost i podobnost:

(1)        fizičkih i pravnih lica - osnivača/akcionara društva, njihovih stvarnih vlasnika, kao i saradnika tih lica;

(2)        lica koja u pravnom licu - osnivaču društva imaju kvalifikovano učešće i njihovih stvarnih vlasnika;

(3)        članova uprave osnivača, odnosno akcionara koji stiču kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje i njihovih saradnika;

8)         ako je osnivač strano lice iz finansijskog sektora:

(1)        dozvola za rad, odnosno odgovarajući dokaz o registraciji za obavljanje finansijske delatnosti koji sadrži podatke o izdavanju i važenju te dozvole, odnosno registracije i podatke o nazivu i sedištu nadležnog organa koji je izdao dozvolu, odnosno izvršio registraciju;

(2)        dokaz da je nadležni nadzorni organ države porekla osnivača odobrio učešće u osnivanju društva za upravljanje, odnosno dokaz da takvo odobrenje nije potrebno;

9)         spisak predloženih članova uprave društva za upravljanje sa njihovim radnim biografijama, izjavom o pristanku obavljanja dužnosti, dokazom da su ispunjeni uslovi iz člana 23. i 25. ovog zakona, kao i dokazima o dobroj poslovnoj reputaciji, kvalifikacijama i iskustvu tih lica i dobroj poslovnoj reputaciji njihovih saradnika;

10)       izjava članova uprave koji obavljaju poslove rukovođenja i upravljanja društvom za upravljanje o poslovnim namerama u upravljanju društvom za upravljanje za period na koji se biraju;

11)       dokaze o ispunjenosti uslova o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti društva za upravljanje iz člana 6. ovog zakona, sa spiskom lica koja će biti nosioci ključnih funkcija u društvu za upravljanje sa radnim biografijama tih lica, i dokazima da su ispunjeni uslovi iz člana 32. ovog zakona, kao i podatke o licu koje će obavljati poslove upravljanja imovinom fonda iz člana 39. ovog zakona, sa radnom biografijom tog lica i dokazima da poseduje odgovarajuću stručnost i kvalifikacije;

12)       dokaz o ispunjenosti uslova za uspostavljanje odgovarajućeg sistema za upravljanje rizicima u društvu za upravljanje koji uključuje opis mehanizama unutrašnjih kontrola koje je društvo za upravljanje uspostavilo radi ispunjavanja obaveza koje proizlaze iz propisa, a naročito propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje;

13)       organizacionu strukturu i poslovni plan društva za upravljanje za prve tri godine koji sadrži jasno određenu strategiju poslovanja;

14)       predlog ugovora o obavljanju poverenih poslova, ako je planirano njihovo poveravanje, sa dokumentacijom koja se u skladu sa odredbama ovog zakona dostavlja Narodnoj banci Srbije pre tog poveravanja;

15)       nacrt pravila poslovanja i drugih akata kojima se uređuje poslovanje društva za upravljanje.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom podnosi se:

1)         nacrt standardizovanog ugovora o članstvu u fondu;

2)         nacrt ugovora sa depozitarom;

3)         podaci o licu koje će obavljati poslove upravljanja imovinom fonda koji se organizuje, sa radnom biografijom tog lica i dokazima da poseduje odgovarajuću stručnost i kvalifikacije;

4)         nacrt pravilnika o tarifi fonda;

5)         nacrt investicione politike fonda.

Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev iz stava 1. ovog člana ne može biti starija od tri meseca, dostavlja se u originalu ili overenom prepisu.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da pribavlja podatke o neosuđivanosti lica koja će imati učešće u društvu za upravljanje, i sa njima povezanih lica, njihovih stvarnih vlasnika, lica predloženih za člana uprave društva za upravljanje, kao i saradnika ovih lica.

Narodna banka Srbije bliže uređuje vrstu i sadržinu dokaza, dokumentacije i podataka koji se dostavljaju uz zahteve za izdavanje dozvola i saglasnosti za koje je nadležna po ovom zakonu, kao i bliže uslove i način izdavanja tih dozvola i saglasnosti.

Dodatna dokumentacija

Član 14.

U roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvola i saglasnosti za koje je nadležna po ovom zakonu, Narodna banka Srbije može zatražiti i druge odgovarajuće dokaze značajne za odlučivanje o tim zahtevima, koje su podnosioci zahteva dužni da dostave u roku koji ona odredi, a koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema njenog dopisa.

Izdavanje dozvole za rad i dozvole za upravljanje fondom

Član 15.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad na osnovu dostavljenih dokaza iz člana 13. ovog zakona utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za njeno izdavanje, a naročito:

1)         da je poreklo osnovnog kapitala jasno i zakonito;

2)         da se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da podnosilac zahteva, saradnici i sva povezana lica ispunjavaju uslove pouzdanosti i podobnosti u smislu ovog zakona, odnosno imaju dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo u upravljanju poverenim sredstvima, kao i da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje društva za upravljanje;

3)         da je struktura vlasništva i odnosa s povezanim licima i saradnicima takva da omogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;

4)         da predloženo poslovno ime društva za upravljanje ne vređa javni moral ili ne izaziva zabludu u pogledu pravne forme, delatnosti, stepena sigurnosti, prinosa ili rizika ulaganja imovine fonda;

5)         da poslovne aktivnosti podnosioca zahteva ne mogu izazvati značajan rizik za sigurno i zakonito upravljanje fondom;

6)         da su obezbeđeni uslovi za poslovanje društva za upravljanje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

7)         da će se u društvu za upravljanje uspostaviti odgovarajući sistem upravljanja rizicima;

8)         da je podnosilac zahteva dostavio podatke koji se mogu proveriti i koji su u skladu sa propisima Narodne banke Srbije;

9)         da podnosiocu zahteva u poslednjih godinu dana nije odbijen zahtev za izdavanje dozvole za rad ili zahtev za sticanje kvalifikovanog učešća odnosno uvećanje učešća u društvu za upravljanje.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o izdavanju dozvole za upravljanje fondom kada utvrdi da je zahtev iz člana 13. stav 2. ovog zakona uredan i kada, uzimajući u obzir predložene ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike fonda, utvrdi sledeće:

1)         visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje fondom;

2)         lice koje će obavljati poslove upravljanja imovinom fonda iz člana 39. ovog zakona ispunjava uslove propisane ovim zakonom;

3)         interesi članova fonda i korisnika penzije biće zaštićeni na adekvatan način.

Narodna banka Srbije istovremeno donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad, rešenje o izdavanju dozvole za upravljanje fondom, rešenje o davanju saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje i rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje, u roku od 60 dana od dana prijema poslednjeg urednog zahteva iz člana 12. ovog zakona, odnosno od dana naknadno primljene dokumentacije u skladu s članom 14. ovog zakona.

Dozvola za upravljanje fondom ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad.

Ako namerava da organizuje dodatni fond nakon izdavanja dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana, društvo za upravljanje podnosi samo zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom.

Nakon zaključenja ugovora sa depozitarom iz člana 95. stav 1. ovog zakona, a pre zaključenja ugovora o članstvu, odnosno o penzijskom planu, društvo za upravljanje je dužno da, radi dobijanja saglasnosti, Narodnoj banci Srbije dostavi prospekt i skraćeni prospekt fonda.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način izdavanja dozvola iz st. 1. i 2. ovog člana.

Saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća

Član 16.

Lice koje namerava da stekne kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje, dužno je da pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da tu saglasnost pribavi za svako dalje sticanje učešća kojim se prelazi iznos od 20%, 33% odnosno 50% prava glasa ili učešća u kapitalu društva za upravljanje.

Uz zahtev za dobijanje saglasnosti, lice iz stava 1. ovog člana dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 15. stava 1. tač. 1) do 3), 5), 8) i 9) ovog zakona, a ako se nameravanim sticanjem omogućava ostvarivanje znatnog ili kontrolnog učešća u društvu za upravljanje, pored toga, dostavlja se i sledeća dokumentacija:

1)         poslovni plan društva za upravljanje za prve tri godine koji sadrži jasno određenu strategiju poslovanja;

2)         planirane promene u upravljačkoj strukturi društva za upravljanje;

3)         plan aktivnosti na izradi novih ili izmeni postojećih internih akata društva za upravljanje;

4)         plan aktivnosti na izmeni postojeće organizacione i tehničke osposobljenosti društva.

Saglasnost iz stava 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije izdaje rešenjem kada proceni ispunjenost uslova iz stava 3. ovog člana.

Lice koje je rešenjem Narodne banke Srbije dobilo saglasnost iz stava 4. ovog člana, dužno je da kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje stekne odnosno uveća najkasnije u roku od godinu dana od dana dostavljanja tog rešenja, osim ako je Narodna banka Srbije tim rešenjem odredila drugi rok i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije, najkasnije u roku od 8 dana od dana sticanja.

Saglasnost iz stava 1. i 2. ovog člana prestaje da važi ako lice iz stava 5. ovog člana kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje ne stekne, odnosno ne uveća u roku iz stava 5. ovog člana.

Na obrazložen zahtev lica iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije može rešenjem produžiti rok za nameravano sticanje kvalifikovanog učešća za najviše šest meseci nakon isteka roka iz tog stava. Zahtev se podnosi Narodnoj banci Srbije najkasnije deset dana pre prestanka važenja saglasnosti za nameravano sticanje.

Ako lice koje je dobilo prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje donese odluku da proda ili na drugi način otuđi svoje akcije čime bi se njegovo učešće smanjilo ispod nivoa za koju je dobilo saglasnost, dužno je da o prethodno, pisanim putem obavesti Narodnu banku Srbije i društvo za upravljanje.

Na zahtev za dobijanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 14. ovog zakona koje se odnosi na dodatnu dokumentaciju, kao i odredba člana 15. stav 3. ovog zakona kojim se uređuje rok za odlučivanje o tom zahtevu.

Ako lice stekne, odnosno uveća učešće iz st. 1. i 2. ovog člana bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, Narodna banka Srbije će mu rešenjem naložiti da otuđi stečeno, odnosno uvećano učešće u roku koji ne može biti duži od tri meseca od dostavljanja rešenja, odnosno zabraniće mu da ostvaruje pravo glasa, pravo na dividendu i druga prava po osnovu tako stečenih akcija, kao i da utiče na upravljanje ili poslovnu politiku društva za upravljanje.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, lice može i bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije steći odnosno uvećati učešće u društvu za upravljanje, i to nasleđivanjem, pravnim sledbeništvom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje tog lica.

Lice koje je učešće steklo odnosno uvećalo na način iz stava 11. ovog člana dužno je da u roku od 30 dana od dana tog sticanja, odnosno uvećanja podnese zahtev za dobijanje saglasnosti Narodne banke Srbije na to sticanje odnosno uvećanje ili da obavesti Narodnu banku Srbije da je tako stečeno odnosno uvećano kvalifikovano učešće otuđilo.

Uz zahtev iz stava 12. ovog člana, lice iz tog stava je dužno da podnese dokumentaciju iz stava 3. ovog člana.

Do donošenja rešenja Narodne banke Srbije o davanju saglasnosti na sticanje odnosno uvećanje učešća, lice koje je to učešće steklo odnosno uvećalo na način iz stava 11. ovog člana ne može neposredno ili posredno da ostvaruje prava glasa u društvu za upravljanje, kao ni pravo na dividendu i druga prava koja proističu iz stečenog odnosno uvećanog učešća, niti može da utiče na upravljanje tim društvom ili poslovnu politiku društva.

Društvo za upravljanje dužno je da obezbedi potpunu primenu stava 14. ovog člana.

Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije da izda saglasnost za sticanje odnosno uvećanje učešća iz stava 14. ovog člana, istim rešenjem nalaže licu iz tog stava da otuđi stečeno odnosno uvećano učešće u roku koji ne može biti duži od tri meseca od dostavljanja rešenja, odnosno zabraniće mu da ostvaruje pravo glasa, pravo na dividendu i druga prava po osnovu tako stečenih akcija, kao i da utiče na upravljanje ili poslovnu politiku tog društva.

Rešenja iz st. 10. i 16. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja navedenom licu, društvu za upravljanje, agenciji nadležnoj za vođenje privrednog registra, kao i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da, nakon prijema rešenja iz stava 17. ovog člana, lice iz stava 12. ovog člana ne ostvaruje prava u društvu za upravljanje po osnovu stečenog učešća iz tog stava, odnosno da ne može da utiče na upravljanje ovim društvom ili poslovnu politiku tog društva.

Ako lice ne postupi po rešenju Narodne banke Srbije iz stava 16. ovog člana, sticanje akcija je ništavo.

Odluke koje su u organima društva za upravljanje donete uz učešće glasova imaoca akcija koji nema saglasnost iz ovog člana - ništave su.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da su aktivnosti lica koje ima učešće u društvu za upravljanje povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili širenjem oružja za masovno uništenje, shodno se primenjuju odredbe st. 10. i st. 17. do 20. ovog člana.

Član 17.

Društvo za upravljanje je dužno da jednom godišnje, najkasnije do 31. marta tekuće godine, Narodnoj banci Srbije dostavi spisak svih lica koji imaju učešće u društvu za upravljanje, kao i visinu učešća svakog pojedinačnog lica koje u tom društvu ima kvalifikovano učešće.

Ako društvo za upravljanje dođe do saznanja o sticanju ili otuđivanju učešća u svom kapitalu koje dovodi do prelaska ili pada ispod pragova propisanih članom 16. stav 2. ovog zakona, dužno je da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije.

Društvo za upravljanje je dužno da redovno, a najmanje jednom u dve godine, osim ako Narodna banka Srbije na osnovu procene rizika ne utvrdi obavezu češćeg dostavljanja, Narodnoj banci Srbije za osnivače/akcionare društva za upravljanje, lica koja imaju kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje, stvarne vlasnike i članove uprave društva za upravljanje, kao i saradnike svih ovih lica, dostavlja dokaze o njihovoj dobroj poslovnoj reputaciji u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.

Dokumentaciju iz stava 3. ovog člana društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije u periodu od 1. do 15. oktobra godine u kojoj je društvo obavezno da dostavi podatke.

Obaveza lica s kvalifikovanim učešćem

Član 18.

Imalac kvalifikovanog učešća dužan je da bez odlaganja pismeno obavesti Narodnu banku Srbije i društvo za upravljanje ako prestane da ispunjava uslove za sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može od lica iz stava 1. ovog člana tražiti i druge informacije koje se odnose na ta lica, odnosno lica sa kojima su povezana, a značajne su za utvrđivanje da li su promenjene činjenice i okolnosti na osnovu kojih je Narodna banka Srbije dala saglasnost za sticanje kvalifikovanog, odnosno uvećanje učešća u društvu za upravljanje.

Oduzimanje saglasnosti za sticanje odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća

Član 19.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju saglasnosti za sticanje odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje ako utvrdi:

1)         da lice koje ima kvalifikovano učešće više ne ispunjava bilo koji od propisanih uslova iz člana 15. stava 1. tačka 1) do 3), 5) i 8) ovog zakona;

2)         da je lice koje ima učešće uvećalo to učešće bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, preko nivoa za koji je potrebna ova saglasnost;

3)         da je rešenje doneto na osnovu neistinitih ili netačnih podataka;

4)         da imalac učešća krši obaveze propisane ovim zakonom, odnosno ne postupa u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije kojim mu se nalaže otklanjanje nepravilnosti.

Narodna banka Srbije će rešenjem iz stava 1. ovog člana licu kome je oduzeta saglasnost iz tog stava naložiti da otuđi kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje u roku koji ne može biti duži od tri meseca od dana uručenja tog rešenja.

Na prava i obaveze lica iz stava 2. ovog člana, obaveze društva za upravljanje i dostavljanje rešenja iz tog stava shodno se primenjuju odredbe člana 16. st. 16. do 18. ovog zakona.

Dozvola za rad u slučaju spajanja uz pripajanje

Član 20.

Društvo za upravljanje (društvo sticalac) može da preuzme isključivo celokupni kapital drugog društva za upravljanje (društvo prestalo pripajanjem).

Društvo sticalac podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za spajanje pre podnošenja prijave za upis promene u registar privrednih subjekata.

Društvo sticalac preuzima poslove organizovanja i upravljanja fondom društva prestalog pripajanjem.

Društvo sticalac može fond kojim je upravljalo društvo prestalo pripajanjem pripojiti svom fondu, ili njim zasebno upravljati.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavljaju se:

1)         finansijski izveštaji društva sticaoca i društva prestalog pripajanjem sa izveštajem revizora;

2)         izveštaj kojim se dokazuje izvodljivost spajanja;

3)         plan kojim se detaljno opisuju buduće aktivnosti u vezi sa fondovima i penzijskim planovima društva prestalog pripajanjem.

Na spajanje uz pripajanje društava za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Društvo sticalac sastavlja finansijske izveštaje sa podacima o finansijskom položaju na dan upisa promene u registar privrednih subjekata i o poslovanju u tekućoj godini za društvo i fondove kojima upravlja i dostavlja ih Narodnoj banci Srbije sa izveštajima društva za reviziju, u roku od 60 dana od dana upisa.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način i uslove pripajanja fondova.

Spajanje fondova

Član 21.

Društvo za upravljanje može spojiti više fondova kojima upravlja.

Spajanje fondova može se vršiti spajanjem uz pripajanje i spajanjem uz organizovanje.

Spajanjem fonda uz pripajanje fond koji se pripaja prestaje da postoji bez raspuštanja a drugom fondu se prenosi celokupna imovina i obaveze fonda koji prestaje pripajanjem.

Spajanjem fonda uz organizovanje dva ili više fondova prestaju da postoje bez raspuštanja a celokupna imovina i obaveze prenose se na novi fond.

Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za spajanje fondova i bliže uređuje način i uslove tog spajanja.

U slučaju kada neki od fondova koji prestaju da postoje obavlja prekograničnu aktivnost društvo je dužno da obezbedi da spajanje fondova iz stava 2. ovog člana ne ugrožava te prekogranične aktivnosti.

Registar društava za upravljanje i fondova

Član 22.

Narodna banka Srbije vodi Registar društava za upravljanje i fondova.

U registar iz stava 1. ovog člana, upisuju se sledeći podaci o društvu za upravljanje :

1)         poslovno ime, sedište i matični broj društva za upravljanje;

2)         datum izdavanja dozvole za rad;

3)         spisak fondova kojima društvo upravlja;

4)         spisak država članica u kojima društvo za upravljanje obavlja prekograničnu aktivnost, kada je primenljivo;

5)         druge podatke od značaja za pravni status i nadzor nad poslovanjem društva za upravljanje, u skladu s ovim zakonom.

U registar iz stava 1. ovog člana, upisuju se sledeći podaci o fondu:

1)         naziv fonda i društva koje upravlja tim fondom;

2)         registracioni broj fonda;

3)         broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje fondom;

4)         drugi podaci, u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može detaljnije urediti sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.

Podaci iz registra iz stava 1. ovog člana su javni i objavljuju se na internet stranici Narodne banke Srbije.

Upis i brisanje podataka u registre iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši po službenoj dužnosti.

Upis i brisanje podataka u registre iz stava 1. ovog člana nemaju konstitutivno dejstvo i ne donosi se poseban upravni akt o upisu, odnosno brisanju iz registra.

Društvo za upravljanje kome je prestala da važi dozvola za rad, briše se iz registra društava za upravljanje.

Fond za koji, usled statusnih promena ili likvidacije fonda, prestane da važi dozvola za organizovanje i upravljanje fondom, briše se iz registra fondova.

Podatke iz registra koji se odnose na prekogranične aktivnosti društava za upravljanje Narodna banka Srbije dostavlja EIOPA-i.

Glava II

UPRAVA DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE

Organi društva za upravljanje

Član 23.

Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Za lice predloženo za člana uprave društva za upravljanje Narodnoj banci Srbije se dostavljaju dokazi iz člana 13. stav 1. tačke 9) ovog zakona, a za članove uprave koji obavljaju poslove rukovođenja i upravljanja društvom za upravljanje dostavlja se i dokaz iz člana 13. stav 1. tačke 10) ovog zakona.

Kada je lice koje je predloženo za člana uprave društva za upravljanje državljanin druge države članice, pod dokazom o dobroj poslovnoj reputaciji podrazumeva se izvod iz odgovarajuće sudske ili druge službene evidencije nadležnog organa te države članice, odnosno druge odgovarajuće isprave kojom se dokazuje dobra poslovna reputacija lica. Ako se takva isprava u toj državi ne izdaje ili nije dostupna, dostavlja se overena izjava tog lica data pred nadležnim organom, javnim beležnikom ili drugim ovlašćenim organom, uz odgovarajuće dokaze.

Član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:

1)         član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;

2)         član uprave ili zaposleni depozitara sa kojim je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;

3)         funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik, odnosno zaposleni u organu javne vlasti u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje korupcije;

4)         povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, s tim da najmanje jedna polovina članova uprave mora imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju složenih finansijsko-ekonomskih poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu.

Za člana uprave ne može biti imenovano lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela protiv privrede, imovine, službene dužnosti, pranja novca, finansiranja terorizma ili korupcije, ili druga kaznena dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije, kao ni lice koje je u periodu od tri godine pre imenovanja bilo član organa upravljanja, nadzornog organa ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak prinudne likvidacije odnosno stečaja.

Ako je upravljanje društvom organizovano kao jednodomno, društvo za upravljanje je dužno da obezbedi postojanje (razdvojenost) nadzorne i izvršne funkcije, odnosno mora imati odbor direktora od najmanje tri člana, pri čemu najmanje dva člana tog odbora moraju biti izvršni direktori od kojih jedan mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom, a jedan član mora biti neizvršni direktor koji ne sme biti zaposlen u društvu za upravljanje.

Ako je upravljanje društvom organizovano kao dvodomno, društvo mora imati najmanje dva izvršna direktora od kojih jedan mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom.

Najmanje jedan član nadzornog odbora i izvršni direktor ili jedan član odbora direktora mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište u Republici Srbiji.

O održanim sastancima ili sednicama organa društva za upravljanje vode se zapisnici.

Društvo za upravljanje je dužno da zahtev za davanje saglasnosti na izbor ili na ponovni izbor (reizbor) člana uprave podnese Narodnoj banci Srbije najmanje tri meseca pre isteka mandata pojedinom članu uprave.

U slučaju prestanka funkcije člana uprave, društvo za upravljanje je dužno da najkasnije u roku od 30 dana predloži novog člana uprave, osim u slučaju iz člana 26. stava 3. ovog zakona kada se primenjuje rok propisan tim članom.

Odgovornost članova uprave

Član 24.

Članovi uprave društva za upravljanje su dužni da se pridržavaju odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, na način koji je u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzija.

Članovi uprave društva za upravljanje su dužni da dugoročno doprinose pozitivnom poslovanju tog društva i da u obavljanju svojih poslova postupaju u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, dobrom poslovnom praksom i pažnjom dobrog stručnjaka.

Članovi uprave društva za upravljanje su dužni da preduzimaju sve mere kako bi se izbegao sukob interesa, a kada se ne može izbeći, dužni su njime upravljati na propisan i odgovarajući način u najboljem interesu članova fonda i korisnika.

Članovi uprave društva za upravljanje su solidarno odgovorni za štetu koja nastane kao posledica činjenja, nečinjenja i propuštanja ispunjavanja njihovih obaveza i dužnosti, osim ako dokažu da su postupali sa pažnjom dobrog stručnjaka.

Davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje

Član 25.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave društva za upravljanje i to za svaki mandat na funkciji člana uprave društva.

Mandat na funkciji člana uprave društva za upravljanje traje do četiri godine.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 23. ovog zakona i kada proceni da predloženi član ima odgovarajuće stručne kvalifikacije, iskustvo, mogućnost i nameru da poslove iz svoje nadležnosti obavlja sa odgovarajućim stepenom angažovanja i pažnje i takva poslovna reputacija da će valjano obavljati poslove u društvu za upravljanje, te da se njegovim izborom obezbeđuje odgovarajuća zaštita interesa članova fonda i korisnika penzije.

Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, ako je to neophodno, zatražiti od predloženog člana uprave da se odazove pozivu za obavljanje neposrednog intervjua s predstavnicima Narodne banke Srbije.

Odluku o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije donosi u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva, osim u slučaju iz člana 13. ovog zakona kada se saglasnost daje u roku propisanom za izdavanje dozvole za rad iz člana 15. stav 3. ovog zakona.

Društvo za upravljanje je dužno da donese odluku o imenovanju predloženog lica u roku od šest meseci od dana uručenja rešenja o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, u suprotnom saglasnost Narodne banke Srbije iz stava 4. ovog člana prestaje da važi.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana prestaje da važi i ako lice, koje je odlukom društva za upravljanje imenovano, ne stupi na dužnost na koju se saglasnost odnosi, kao i ako licu prestane članstvo (ili funkcija člana uprave) u upravi društva pre isteka mandata.

Društvo za upravljanje je dužno da Narodnu banku Srbije obavesti o imenovanju, odnosno razrešenju člana uprave u roku od osam dana od dana imenovanja, odnosno razrešenja.

Društvo za upravljanje je dužno da imenovane članove uprave upiše u registar privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja saglasnosti, kao i dokaze, dokumentaciju i podatke koje je društvo za upravljanje dužno da dostavi uz zahtev za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Oduzimanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje

Član 26.

Narodna banka Srbije oduzima saglasnost na izbor člana uprave društva za upravljanje kada utvrdi da je:

1)         saglasnost data na osnovu neistinitih i netačnih podataka;

2)         u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz članova 23. i 25. ovog zakona;

3)         izvršio značajnu povredu odredaba ovog zakona ili drugog zakona po kojem je Narodna banka Srbije nadležna da obavlja nadzor, podzakonskih akata donetih na osnovu ovih zakona i povredu pravila o upravljanju rizicima, odnosno kada utvrdi da je postupio suprotno pravilima dobre poslovne prakse i načelu savesnosti i poštenja ili je na drugi način teže ugrozio interese članova fonda i korisnika penzije;

4)         pravnosnažnim rešenjem lišen poslovne sposobnosti;

5)         pravnosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije člana uprave društva za upravljanje.

Od dana dostavljanja rešenja kojim mu je oduzeta saglasnost, član uprave ne može vršiti bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje.

Društvo za upravljanje što pre, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 2. ovog člana, saziva sednicu uprave društva na kojoj razrešava lice iz stava 1. ovog člana i predlaže novog člana uprave.

Negativno rešenje

Član 27.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za izdavanje dozvola i saglasnosti za koje je nadležna u skladu sa ovim zakonom, donosi rešenje u kojem mora navesti razloge odbijanja zahteva.

Upis u registar privrednih subjekata

Član 28.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad odnosno od dana donošenja odluke o imenovanju predloženog lica za člana uprave, podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o upisu podataka iz stava 1. ovog člana u registar privrednih subjekata, dostavi Narodnoj banci Srbije izvod iz upisa u taj registar.

Glava III SISTEM UPRAVLjANjA

Član 29.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi efektivan sistem upravljanja kojim se obezbeđuje jasno i odgovorno upravljanje poslovanjem i koji uključuje:

1)         odgovarajuću i transparentnu organizacionu strukturu sa dokumentovanom podelom nadležnosti i odgovornosti organa i zaposlenih;

2)         uspostavljanje jasnih linija i procedura internog izveštavanja kojima se obezbeđuje nesmetan protok informacija;

3)         uspostavljanje delotvornog, jasnog i dokumentovanog načina donošenja odluka;

4)         efektivan sistem upravljanja rizicima;

5)         efektivan sistem unutrašnjih kontrola na svim nivoima;

6)         pouzdane administrativne i računovodstvene postupke i procedure;

7)         efikasan informaciono-komunikacioni sistem;

8)         uspostavljanje i vođenje evidencije svih internih akata i njihovih izmena.

Sistem upravljanja iz stava 1. ovog člana uključuje i razmatranje faktora životne sredine, socijalnih i upravljačkih faktora povezanih sa donošenjem odluka o ulaganju imovine fonda.

Uprava društva za upravljanje je odgovorna za uspostavljanje, praćenje, redovno preispitivanje i unapređenje sistema upravljanja u društvu za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da preduzme razumne mere kojima se obezbeđuje kontinuirano i redovno obavljanje poslova društva, uključujući i razvoj planova za slučaj nastupanja vanrednih okolnosti.

Uprava društva za upravljanje je dužna da usvoji pisane politike za upravljanje rizicima, sistem unutrašnje kontrole, praćenje usklađenosti poslovanja, internu reviziju i kada je primenljivo aktuarske i poslove poveravanja aktivnosti trećim licima i odgovorna je za njihovo redovno preispitivanje, prilikom svake značajne promene, a najmanje jednom godišnje.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način uređenja sistema upravljanja u društvu za upravljanje.

Sistem unutrašnjih kontrola

Član 30.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi sistem unutrašnjih kontrola na svim nivoima, pri čemu se pod tim sistemom podrazumevaju odgovarajuće politike, procedure, izveštaji i radnje koje je uprava društva za upravljanje dužna da organizuje radi kontinuiranog praćenja rizika koji mogu negativno uticati na ostvarivanje utvrđenih poslovnih ciljeva, kao i radi sprečavanja nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje.

Sistem unutrašnjih kontrola obuhvata naročito uređenje organizacione strukture, jasnu podelu nadležnosti i odgovornosti, postupke upravljanja rizicima, sisteme izveštavanja, kao i druge mehanizme kontrole u skladu s prirodom, obimom i složenošću poslovanja.

Narodna banka Srbije propisuje minimalne uslove uspostavljanja sistema unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana.

Ključne funkcije

Član 31.

Društvo za upravljanje je dužno da, shodno obimu i složenosti poslovanja, uspostavi sledeće ključne funkcije:

1)         upravljanje rizicima;

2)         internu reviziju;

3)         praćenje usklađenosti poslovanja;

4)         aktuarsku funkciju, kada je primenljivo.

Društvo za upravljanje je dužno da omogući efektivan, objektivan i nezavisan rad ključnih funkcija, uz poštovanje propisa, pravila struke, dobrih poslovnih običaja i poslovne etike.

Društvo za upravljanje je dužno da licima koja obavljaju poslove u okviru ključnih funkcija obezbedi neophodna ovlašćenja i pristup svim podacima potrebnim za obavljanje poslova tih funkcija.

Društvo za upravljanje je dužno da funkciju upravljanja rizicima uspostavi nezavisno od poslova upravljanja imovinom fonda.

Nosioci ključnih funkcija

Član 32.

Nosioci ključnih funkcija su lica koja je društvo za upravljanje imenovalo za nosioce ključnih funkcija.

Nosioci ključnih funkcija iz stava 1. ovog člana moraju biti zaposleni u društvu za upravljanje na neodređeno vreme.

Društvo za upravljanje može da imenuje jedno lice za nosioca više ključnih funkcija, osim za funkciju interne revizije, ako može dokazati da je to u skladu s obimom i složenošću poslovanja, kao i da time efikasnost i nezavisnost rada tih funkcija neće biti ugrožena.

Nosilac ključne funkcije može biti lice koje:

1)         poseduje odgovarajuće stručne kvalifikacije, znanje i iskustvo potrebno za obavljanje poslova te funkcije;

2)         poseduje odgovarajući lični i profesionalni integritet i ima dobru poslovnu reputaciju. Kada je lice iz stava 1. ovog člana državljanin druge države članice, pod dokazima o dobroj poslovnoj reputaciji tog lica podrazumeva se izvod iz sudske evidencije druge države članice ili druga odgovarajuća isprava kojom se dokazuje dobru poslovnu reputaciju, a koju je izdao nadležni pravosudni ili upravni organ, a kada to nije primenljivo, dostavlja se overena pismena izjava tog lica sa odgovarajućim dokazima.

Društvo za upravljanje je dužno da za imenovanje nosioca ključne funkcije pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Društvo za upravljanje je dužno da obavesti Narodnu banku Srbije o imenovanju, razrešenju ili ostavci nosioca ključne funkcije u roku od osam dana od dana imenovanja, razrešenja ili ostavke tog lica, navodeći razloge za to.

Narodna banka Srbije može izreći mere nadzora iz člana 122. ovog zakona ako utvrdi da lice koje je nosilac ključne funkcije više ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, učestalo krši odredbe ovog zakona ili drugih propisa kojima se uređuje poslovanje društva za upravljanje ili da su poslovanje društva i interesi članova fonda i korisnika penzije ugroženi.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način imenovanja nosilaca ključnih funkcija iz ovog člana, kao i uslove za davanje saglasnosti iz stava 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje nosioca ključne funkcije iz stava 1. ovog člana, ako utvrdi da to lice više ne ispunjava uslove koje je Narodna banka Srbije propisala u skladu sa st. 4. i 9. ovog člana.

Izveštavanje ključnih funkcija

Član 33.

Nosilac ključne funkcije je dužan da o svim značajnim nalazima i preporukama izveštava upravu i skupštinu društva za upravljanje koji odlučuju o aktivnostima koje treba preduzeti, na način kako je propisano internim aktima društva za upravljanje.

Nosilac ključne funkcije ima pravo da se neposredno obrati upravi i skupštini društva za upravljanje uvek kada je to potrebno.

Nosilac ključne funkcije je dužan da obavesti Narodnu banku Srbije ako su uprava i skupština društva za upravljanje obavešteni, a ne preduzimaju odgovarajuće i blagovremene mere u slučaju:

1)         kada je utvrđen uvećan rizik da društvo za upravljanje neće postupiti u skladu sa materijalno značajnim propisanim zahtevom, čime bi mogli biti ugroženi interesi članova fonda i korisnika penzije;

2)         kada je primećeno materijalno značajno nepridržavanje odredaba ovog zakona ili podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona u poslovanju društva za upravljanje.

Nosilac ključne funkcije koji je dostavio obaveštenje iz stava 3. ovog člana, ne sme biti diskriminisan ili na drugi način doveden u nepovoljan položaj, odnosno pozivan na odgovornost zbog otkrivanja navedenih podataka.

Narodna banka Srbije može bliže urediti način zaštite nosioca ključne funkcije koji je dostavio obaveštenje iz stava 3. ovog člana.

Sistem upravljanja rizicima

Član 34.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi sveobuhvatan i efektivan sistem upravljanja rizicima za društvo za upravljanje i fondove kojima upravlja, koji je integrisan u organizacionu strukturu i procese donošenja odluka i da, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke, utvrdi odgovarajuće strategije, politike i procedure potrebne za identifikaciju, merenje, praćenje, upravljanje i redovno izveštavanje uprave i skupštine društva za upravljanje o rizicima, na pojedinačnom i na kolektivnom nivou, kojima su društvo za upravljanje i fond kojim to društvo upravlja izloženi, ili bi mogli biti izloženi, kao i o međusobnoj povezanosti tih rizika.

Društvo za upravljanje je dužno da za sprovođenje sistema iz stava 1. ovog člana uspostavi trajnu, efikasnu i nezavisnu funkciju upravljanja rizicima.

Sistem upravljanja rizicima obuhvata rizike koji mogu nastati u poslovanju društva za upravljanje, fonda i spoljnog pružaoca usluge, najmanje u sledećim oblastima:

1)         upravljanje imovinom i obavezama;

2)         upravljanje rizicima ulaganja imovine fonda;

3)         upravljanje rizikom likvidnosti i koncentracije;

4)         upravljanje operativnim rizikom;

5)         upravljanje rizikom usklađenosti poslovanja;

6)         upravljanje rizikom od pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje;

7)         upravljanje rizicima životne sredine, socijalnim i upravljačkim rizicima;

8)         tehnike za umanjenje preuzetih rizika;

9)         preuzimanje obaveza i formiranje tehničkih rezervi, kada je primenljivo.

Društvo za upravljanje dužno je da obezbedi da sistem upravljanja rizicima rizike kojima je društvo izloženo uzima u obzir i sa aspekta zaštite interesa članova fonda i korisnika penzije.

Društvo za upravljanje je dužno da u okviru upravljanja rizicima odredi profil rizika za svaki fond kojim upravlja i da prati usklađenost izvršenih ulaganja fonda sa tako određenim profilom rizika.

Društvo za upravljanje je dužno da u procesu upravljanja rizicima, u skladu s obimom i složenošću poslovanja, uspostavi sveobuhvatan i efektivan proces procene kreditne sposobnosti izdavaoca hartija od vrednosti u koje ulaže ili namerava da ulaže svoju imovinu i imovinu fondova kojima upravlja.

Prilikom procene kreditne sposobnosti izdavaoca hartija od vrednosti društvo za upravljanje se ne može isključivo oslanjati na kreditne rejtinge koje su dodelile agencije za kreditni rejting, već mora uzeti u obzir sopstvenu procenu kreditnog rejtinga.

Uprava društva za upravljanje je odgovorna za uspostavljanje sistema upravljanja rizicima, a u sprovođenju tog sistema moraju učestvovati svi zaposleni društva za upravljanje.

Narodna banka Srbije detaljnije propisuje postupke i mere koje je društvo za upravljanje dužno da primenjuje u okviru sistema upravljanja rizicima i uslove za uspostavljanje i rad funkcije upravljanja rizicima.

Sopstvena procena rizika

Član 35.

Društvo za upravljanje je dužno da, srazmerno njegovoj veličini i unutrašnjoj organizaciji, kao i veličini, prirodi, obimu i složenosti poslovanja, sprovodi i dokumentuje sopstvenu procenu rizika za društvo za upravljanje i svaki fond kojim upravlja.

Sopstvena procena rizika iz stava 1. ovog člana sprovodi se najmanje jednom u tri godine, odnosno bez odlaganja u slučaju značajnih promena u profilu rizika društva za upravljanje i svih fondova kojima društvo upravlja. U slučaju značajne promene profila rizika određenog fonda, procena rizika može se ograničiti na taj fond.

Sopstvena procena rizika iz stava 1. ovog člana, obuhvata sledeće:

1)         opis načina na koji je sopstvena procena rizika uključena u proces upravljanja i donošenja odluka u društvu za upravljanje;

2)         procenu efektivnosti sistema upravljanja rizicima;

3)         opis načina na koji društvo za upravljanje sprečava sukob interesa sa obveznikom uplate, kada društvo za upravljanje poverava obavljanje poslova ključnih funkcija tom obvezniku uplate u skladu sa članom 43. stav 9. ovog Zakona;

4)         procenu ukupnih kapitalnih zahteva, uključujući opis plana oporavka kada društvo upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama;

5)         procenu rizika za članove fonda i korisnike penzije u vezi sa isplatom penzije;

6)         procenu efektivnosti korektivnih mera u vezi sa isplatom penzije, u kom slučaju treba uzeti u obzir mehanizme indeksacije i umanjenja isplate uključujući i meru u kojoj je moguće smanjiti iznos isplate, pod kojim uslovima i ko ih sve može smanjiti, kada je to primenljivo;

7)         kvalitativnu procenu načina zaštite penzije;

8)         kvalitativnu procenu operativnih rizika;

9)         procenu novih rizika ili rizika u nastajanju, uključujući rizike povezane sa klimatskim promenama, upotrebom resursa i životnom sredinom, socijalnim i upravljačkim rizicima, kao i rizike vezane za smanjenje vrednosti imovine zbog regulatornih promena, ako se faktori životne sredine, socijalni i upravljački faktori uzimaju u obzir pri donošenju odluka o ulaganju imovine;

10)       opis metoda utvrđivanja i procene rizika kojima je ili bi fond mogao biti kratkoročno ili dugoročno izložen, i koji bi mogli uticati na sposobnost društva za upravljanje da ispunjava svoje obaveze.

Kvalitativna procena načina zaštite penzija iz stava 3. tačke 7) kada je to primenljivo uključuje garancije ili bilo koju drugu vrstu finansijske podrške od strane obveznika uplate ili društva za upravljanje u korist fonda ili članova fonda i korisnika penzije.

Za potrebe ispunjenja obaveze iz stava 1. ovog člana društvo za upravljanje dužno je da, u skladu s veličinom, prirodom, obimom i složenosti rizika u skladu sa njegovim aktivnostima, uspostavi metode utvrđivanja i procene rizika kojima je ili bi moglo biti kratkoročno ili dugoročno izloženo, a koji bi mogli uticati na sposobnost društva za upravljanje i fonda da ispunjava svoje obaveze.

Prilikom donošenja strateških odluka društvo za upravljanje uzima u obzir sopstvenu procenu rizika.

Društvo za upravljanje je dužno da Narodnoj banci Srbije dostavi sopstvenu procenu rizika iz stava 1. ovog člana odmah po usvajanju.

Narodna banka Srbije može detaljnije propisati način sprovođenja postupka sopstvene procene rizika i sadržaj dokumenta o sopstvenoj proceni rizika.

Interna revizija

Član 36.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi efikasnu funkciju interne revizije nezavisnu od ostalih funkcija i poslova društva za upravljanje.

Funkcija interne revizije sprovodi nezavisnu i objektivnu procenu adekvatnosti i efektivnosti sistema unutrašnjih kontrola, uključujući i poslove poverene spoljnom pružaocu usluge kada je to primenljivo, daje nezavisno i stručno mišljenje i savete za unapređenje poslovanja društva za upravljanje, i primenjuje sistemski, disciplinovan i dokumentovan pristup procenjivanju i poboljšanju delotvornosti upravljanja rizicima, sistema unutrašnjih kontrola i drugih elemenata sistema upravljanja.

Godišnji plan interne revizije zasniva se na proceni rizika poslovanja društva za upravljanje.

Nosilac funkcije interne revizije mora biti lice sa sertifikatom internog revizora priznatim u Republici Srbiji ili državi članici.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove i način vršenja funkcije interne revizije.

Praćenje usklađenosti poslovanja

Član 37.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi nezavisnu i efikasnu funkciju praćenja usklađenosti poslovanja.

Funkcija praćenja usklađenosti poslovanja odgovorna je za identifikaciju, merenje, praćenje, upravljanje i redovno izveštavanje u vezi s rizikom usklađenosti poslovanja društva za upravljanje.

Rizik usklađenosti poslovanja društva za upravljanje obuhvata rizik od izricanja sankcija regulatornog tela, finansijskih gubitaka ili narušavanja reputacije društva za upravljanje usled obavljanja poslova na način koji nije u skladu sa zakonom i drugim propisom, unutrašnjim aktima društva za upravljanje, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, kao i drugim aktima kojima se uređuje poslovanje društva za upravljanje.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove za uspostavljanje i rad funkcije iz stava 1. ovog člana, kao i postupke i mere koje je društvo za upravljanje dužno da primenjuje u pogledu rizika iz stava 3. ovog člana.

Aktuarska funkcija

Član 38.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama, je dužno da uspostavi efektivnu i efikasnu aktuarsku funkciju i da za nosioca aktuarske funkcije imenuje ovlašćenog aktuara.

Ovlašćeni aktuar je nezavisan i samostalan u obavljanju svojih poslova. Aktuarska funkcija je zadužena za:

1)         koordinaciju i nadzor obračuna tehničkih rezervi uključujući i slučajeve kada nema dovoljno podataka za primenu pouzdane aktuarske metode;

2)         procenjivanje primerenosti metodologija i odnosnih modela kao i pretpostavki na kojima se zasniva obračun tehničkih rezervi;

3)         procenjivanje dovoljnosti i kvaliteta podataka koji se upotrebljavaju prilikom obračuna tehničkih rezervi;

4)         upoređivanje pretpostavki na kojima se zasniva obračun tehničkih rezervi sa iskustvom;

 

5)         obaveštavanje uprave društva za upravljanje o pouzdanosti i primerenosti obračuna tehničkih rezervi;

6)         davanje mišljenja o celokupnoj politici preuzimanja rizika i politici primerenosti mehanizma osiguranja, ako je društvo za upravljanje usvojilo takve politike;

7)         davanje doprinosa efikasnoj primeni sistema upravljanja rizicima.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove i način vršenja aktuarske funkcije u društvu za upravljanje.

Poslovi upravljanja imovinom fonda

Član 39.

Poslovi upravljanja imovinom fonda iz člana 5. stava 2. tačke 2) ovog zakona obuhvataju analizu tržišta, definisanje strategije investiranja, donošenje investicionih odluka, realizaciju, praćenje i kontrolu ulaganja imovine fonda, u skladu s investicionom politikom fonda, ovim zakonom i aktima društva za upravljanje, a sa ciljem zaštite dugoročnih interesa članova fonda i korisnika penzije.

Društvo za upravljanje je dužno da organizuje poslovanje na način kojim se osigurava kontinuitet u obavljanju poslova upravljanja imovinom fonda, odnosno da za obavljanje tih poslova obezbedi odgovarajuće organizacione i tehničke resurse u skladu sa obimom i složenošću poslovanja.

Društvo za upravljanje je dužno da na neodređeno vreme angažuje najmanje jedno lice koje u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala ima dozvolu za obavljanje poslova portfolio menadžera.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da svaku pojedinačnu investicionu odluku donosi isključivo portfolio menadžer iz stava 3. ovog člana, osim u slučaju iz člana 40. stav 1. ovog zakona. Poslovi upravljanja imovinom fonda sprovode se u skladu sa jasno utvrđenim procedurama i ovlašćenjima, pri čemu je portfolio menadžer dužan da obezbedi primenu investicionih pravila definisanih u investicionoj politici fonda i drugih akata koje usvoji društvo za upravljanje, i da postupa u skladu s propisima, dobrom poslovnom praksom i pažnjom dobrog stručnjaka.

Društvo za upravljanje je dužno da, u vezi s upravljanjem imovinom fonda, obezbedi redovno, tačno i blagovremeno izveštavanje Narodne banke Srbije, članova fonda i korisnika penzije, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije može detaljnije urediti postupke, uslove, dokumentaciju i ostale zahteve vezane za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.

Investicioni menadžer

Član 40.

 

Poslove upravljanja imovinom fonda iz člana 5. stav 2. tačka 2) ovog zakona, društvo za upravljanje može poveriti pravnim licima koja imaju odobrenje ili drugu odgovarajuću dozvolu za upravljanje imovinom fonda izdatu od strane nadležnog organa u Republici Srbiji ili državi članici i koja podležu najmanje istim pravilima nadzora propisanim ovim zakonom (u daljem tekstu: investicioni menadžer).

Investicionim menadžerom u smislu ovog zakona, smatraju se pravna lica sa dozvolom za upravljanje imovinom koju je nadležni organ izdao u skladu sa zakonima kojima se uređuje osnivanje i poslovanje kreditnih institucija, društava za životno osiguranje, investicionih društava, društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Društvo je dužno da Narodnoj banci Srbije dostavi obaveštenje o izboru investicionog menadžera i ugovor sa investicionim menadžerom o poveravanju poslova upravljanja imovinom fonda najmanje 30 dana pre početka njegove primene pri čemu treba da obezbedi kontinuitet, sigurnost i zaštitu interesa članova fonda i korisnika penzije.

Ugovor iz stava 4. ovog člana mora biti zaključen u pisanoj formi i sadržati odredbe kojima se obezbeđuje puna zaštita interesa članova fonda, odnosno korisnika penzije i efikasan nadzor od strane društva za upravljanje, odnosno Narodne banke Srbije nad izvršavanjem obaveza utvrđenih ugovorom.

Ugovor iz stava 4. ovog člana najmanje sadrži:

1)         precizno definisanje predmeta ugovora, obima i vrste poverenih poslova upravljanja imovinom fonda;

2)         jasno utvrđena ovlašćenja i ograničenja u obavljanju ovih poslova, u skladu sa zakonom, investicionom politikom fonda i internim aktima društva za upravljanje;

3)         izričitu obavezu investicionog menadžera da postupa u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzije i u skladu sa načelom opreznosti;

4)         izričitu obavezu investicionog menadžera da u obavljanju poverenog posla poštuje investicione ciljeve, strategiju, ograničenja i dozvoljene instrumente ulaganja, kao i pravila diverzifikacije;

5)         obaveze u pogledu identifikacije, merenja, praćenja i upravljanja rizicima povezanim sa ulaganjima;

6)         način, učestalost, rokove i sadržinu redovnog i vanrednog izveštavanja društva za upravljanje, kao i format i dostupnost podataka neophodnih za nadzor;

7)         obavezu omogućavanja nesmetanog nadzora od strane društva za upravljanje i Narodne banke Srbije, uključujući pristup dokumentaciji i informaciono-komunikacionom sistemu;

8)         odredbe o naknadama i troškovima, uključujući njihovu strukturu, način obračuna i plaćanja, uz obavezu potpune transparentnosti;

9)         mere za identifikaciju, sprečavanje i upravljanje sukobom interesa;

10)       obaveze u pogledu čuvanja poverljivih podataka i zaštite podataka o članovima fonda i korisnicima penzije;

11)       odgovornost investicionog menadžera za štetu nastalu usled povrede propisa, ugovora ili investicione politike fonda;

12)       uslove, rokove i način izmene, otkaza i raskida ugovora, kao i obavezu obezbeđivanja kontinuiteta upravljanja imovinom fonda;

13)       merodavno pravo i nadležnost suda Republike Srbije.

Odredbe ugovora iz stava 6. ovog člana ne mogu ograničiti ili isključiti odgovornost društva za upravljanje prema članovima fonda i korisnicima penzije, niti umanjiti nivo zaštite utvrđen ovim zakonom.

Pri vršenju nadzora nad obavljanjem poverenih poslova iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju investicionog menadžera, uključujući pristup informaciono-komunikacionom sistemu i ima neometan pristup njegovim poslovnim prostorijama, a može zahtevati i druge podatke od značaja za vršenje nadzora.

Narodna banka Srbije može naložiti društvu za upravljanje promenu investicionog menadžera ako utvrdi da su usled njegovog poslovanja interesi članova fonda i korisnika penzije ugroženi.

Promena investicionog menadžera

Član 41.

Kada društvo za upravljanje odluči da promeni investicionog menadžera, dužno je da postupi na način propisan članom 40. st. 3 ovog zakona.

Promena investicionog menadžera ne može imati za posledicu prekid ili ograničenje upravljanja imovinom fonda, kao ni smanjenje nivoa zaštite prava i interesa članova fonda i korisnika penzije. Do potpunog okončanja prenosa upravljanja, društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da postojeći ili novi investicioni menadžer, neprekidno upravlja imovinom fonda u skladu sa zakonom.

Odredbe iz člana 44. stava 5. ovog zakon shodno se primenjuju i na postupanje Narodne banke Srbije u postupku zaključenja odnosno promene ugovora sa investicionim menadžerom.

Politika nagrađivanja

Član 42.

Društvo za upravljanje je dužno da, na način koji odgovara njegovoj veličini, prirodi, obimu i složenosti poslovanja donese i primenjuje jasnu i razumnu politiku nagrađivanja radi sprečavanja preuzimanja neprimerenih rizika u poslovanju.

Društvo za upravljanje usvaja politiku nagrađivanja i njegova uprava odgovorna je za njeno sprovođenje.

Uprava društva za upravljanje dužna je da donese odluke:

1)         o ukupnom iznosu varijabilnih naknada za sve zaposlene u društvu za upravljanje u toku poslovne godine;

2)         o naknadama za članove uprave i nosioce ključnih funkcija, i to na pojedinačnoj osnovi za svakog člana, odnosno nosioca posebno; i

3)         o smanjenju ili ukidanju varijabilnih naknada za zaposlene.

Naknade uključuju sve oblike fiksnih i varijabilnih plaćanja i pogodnosti, u novcu ili u naturi, koje isplaćuje odnosno dodeljuje društvo za upravljanje, uključujući primanja povezana s uspešnošću i udeo u dobiti, a koji se isplaćuju, odnosno dodeljuju u korist lica iz ovog člana.

Politika nagrađivanja primenjuje se na sledeće kategorije lica:

1)         upravu društva za upravljanje;

2)         lica koja preuzimaju rizik koji utiče na profil rizika društva za upravljanje i fondova kojima to društvo upravlja;

3)         nosioce ključnih funkcija društva za upravljanje;

4)         svakog drugog zaposlenog čije su naknade jednake ili više od naknada lica iz tačke 1) do 3) ovog stava ako njihov rad ima važan uticaj na profil rizika društva za upravljanje odnosno fondova kojima to društvo upravlja; i

5)         zaposlene trećih lica kojima je društvo za upravljanje poverilo obavljanje poslova u skladu s članom 43. ovog zakona, a čiji rad ima bitan uticaj na profil rizika fondova kojima to društvo upravlja.

Politika nagrađivanja uspostavlja se u skladu s jasnim i efektivnim upravljanjem rizicima i na način kojim se ne podstiče preuzimanje rizika koji nije u skladu sa profilom rizika i investicionom politikom fonda.

Politika nagrađivanja se uspostavlja, sprovodi i održava u skladu s poslovnom strategijom, profilom rizika, finansijskim položajem i rezultatima društva za upravljanje i fondova kojima to društvo upravlja, kao i s ciljevima i dugoročnim interesima društva za upravljanje, fondova, njihovih članova i korisnika penzije, i obuhvata mere za sprečavanje sukoba interesa.

Sprovođenje politike nagrađivanja i nadzor nad tom politikom moraju biti jasni, transparentni i delotvorni.

Društvo za upravljanje je dužno da, najmanje jednom godišnje, sprovede internu proveru sprovođenja politike nagrađivanja i nadzora nad tom politikom.

Opšti principi politike nagrađivanja se preispituju najmanje svake tri godine. Društvo za upravljanje je dužno da u svojim godišnjim finansijskim izveštajima objavi:

1)         ukupan iznos naknada, raščlanjen na fiksne i varijabilne iznose, koji su od strane društva za upravljanje isplaćeni licima iz stava 5. ovog člana, kao i broj korisnika takvih naknada;

2)         ukupan iznos naknada iz tačke 1) ovog stava, raščlanjen prema kategorijama lica iz stava 5. ovog člana.

Fiksne i varijabilne naknade iz stava 10. ovog člana moraju biti raščlanjene na naknade u novcu i naknade u naturi.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način uspostavljanja i primene politike nagrađivanja, uključujući i gornju granicu naknada iz stava 4. ovog člana.

Glava IV POVERAVANjE POSLOVA

Spoljni pružalac usluge

Član 43.

Društvo za upravljanje može trećem licu poveriti obavljanje poslova iz člana 5. stava 2. tačke 4) ovog zakona, kao i pojedinih poslova u vezi s ključnim funkcijama iz člana 31. ovog zakona, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom (spoljni pružalac usluge).

Poveravanje pojedinih poslova u vezi s ključnim funkcijama ne smatra se poveravanjem ključnih funkcija.

Dalje poveravanje poslova poverenih spoljnom pružaocu usluge (potpoveravanje) nije dozvoljeno, osim u slučaju iz člana 74. stav 3. ovog zakona.

Pri poveravanju poslova iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje ostaje u potpunosti odgovorno za obavljanje poverenih poslova.

Društvo za upravljanje ne sme poveravati poslove spoljnom pružaocu usluge ako bi takvo poveravanje moglo dovesti do:

1)         narušavanja kvaliteta sistema upravljanja društva za upravljanje;

2)         značajnog porasta operativnog rizika;

3)         umanjenja efikasnosti nadzora nad poslovanjem društva za upravljanje;

4)         narušavanja kvaliteta pruženih usluga članovima fonda i korisnicima penzije;

5)         sukoba interesa između spoljnog pružaoca usluge i društva za upravljanje, njegovih osnivača ili fonda i njegovih članova i korisnika penzije;

6)         ugrožavanja obavljanja poslova iz delatnosti društva za upravljanje utvrđenih članom 5. ovog zakona.

Poveravanje poslova spoljnom pružaocu usluge je dozvoljeno ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         poveravanje se sprovodi iz objektivnih razloga i radi povećanja efikasnosti obavljanja poverenih poslova;

2)         spoljni pružalac usluge raspolaže odgovarajućim resursima kako bi pravilno, kvalitetno i efektivno obavljao poslove koji su mu povereni;

3)         društvo za upravljanje može da dokaže da je spoljni pružalac usluge kvalifikovan i stručan za obavljanje poverenih poslova, da ima dobru reputaciju i da je izabran primenom pažnje dobrog stručnjaka;

4)         društvo za upravljanje može kontinuirano i kvalitetno nadzirati poverene poslove, obezbediti smernice u njihovom obavljanju i ima mogućnost da raskine ugovor bez odlaganja, ako je to u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzije.

Društvo za upravljanje dužno je da utvrdi odgovarajuće politike i procedure za poveravanje poslova spoljnom pružaocu usluge kojima se uređuje:

1)         postupak donošenja odluka u društvu za upravljanje u vezi sa poveravanjem poslova spoljnom pružaocu usluge;

2)         postupak zaključenja ugovora o poveravanju poslova, praćenje realizacije ugovornih obaveza i postupak raskida ugovora;

3)         jasno definisanje odgovornih lica i organizacionih jedinica društva za upravljanje odgovornih za saradnju i komunikaciju sa spoljnim pružaocem usluga, kao i utvrđivanje prava i obaveza tih lica;

4)         postupanje društva za upravljanje u slučaju kada spoljni pružalac usluge ne ispuni ili nije u mogućnosti da ispuni odredbe zaključenog ugovora, sa ciljem nesmetanog i kontinuiranog obavljanje poslova.

Društvo za upravljanje redovno, najmanje na svake tri godine, kao i prilikom svake značajne promene, vrši reviziju politika i procedura iz stava 7. ovog člana.

Ako poslove jedne ili više ključnih funkcija obavlja lice ili organizaciona jedinica osnivača društva za upravljanje ili obveznika uplate, društvo za upravljanje dužno je da Narodnoj banci Srbije dostavi internu proceduru o načinu sprečavanja ili upravljanja sukobom interesa sa osnivačem ili obveznikom uplate, najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o poveravanju poslova.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način i uslove poveravanja poslova spoljnom pružaocu usluga, kao i način vršenja nadzora nad obavljanjem poverenih poslova.

Ugovor o poveravanju poslova

Član 44.

Prilikom poveravanja poslova spoljnom pružaocu usluge, društvo za upravljanje i spoljni pružalac usluge zaključuju ugovor u pismenoj formi, kojim se jasno utvrđuju njihova prava i obaveze.

Narodna banka Srbije može bliže propisati minimalnu sadržinu ugovora iz stava 1. ovog člana.

Ako se za poverene poslove utvrdi da se ne obavljaju u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, Narodna banka Srbije može od društva za upravljanje zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera, uključujući izmenu ili raskid ugovora o poveravanju poslova.

Prilikom poveravanja poslova spoljnom pružaocu usluge, uključujući i poveravanje poslova ključnih funkcija iz člana 31. ovog zakona, društvo za upravljanje obaveštava Narodnu banku Srbije o izboru spoljnog pružaoca usluge i dostavlja podatke na osnovu kojih je donelo odluku o izboru, kao i ugovor sa spoljnim pružaocem usluge najmanje 30 dana pre početka njegove primene. Društvo za upravljanje je dužno da na isti način postupi i u slučaju svake izmene tog ugovora.

U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može zahtevati od društva za upravljanje promenu spoljnog pružaoca usluge, ako na osnovu dostavljenih podataka i drugih informacija kojima Narodna banka Srbije raspolaže, proceni da nisu ispunjeni uslovi iz člana 43. ovog zakona ili ne postoji dovoljan nivo sigurnosti da će ugovorena usluga biti izvršena u skladu sa ovim zakonom ili da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova fonda odnosno korisnika penzije.

Narodna banka Srbije može detaljnije urediti način obaveštavanja Narodne banke Srbije iz ovog člana.

Pri vršenju nadzora, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju spoljnog pružaoca usluge, uključujući neometan pristup njegovom informaciono- komunikacionom sistemu, kao i njegovim poslovnim prostorijama, a može od spoljnog pružaoca usluge zahtevati i druge podatke od značaja za vršenje nadzora.

Glava V

AKTI DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE, NAKNADE I IZVEŠTAVANjE

Akti društva za upravljanje

Član 45.

Akti društva za upravljanje su osnivački akt, statut, plan poslovanja, pravila poslovanja, investiciona politika i pravilnik o tarifi fonda.

Pravilima poslovanja uređuju se:

1)         poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;

2)         međusobni odnosi društva za upravljanje, članova fonda i korisnika penzije;

3)         opis profila rizika fonda;

4)         način obaveštavanja članova fonda i korisnika penzije o:

(1)        promenama investicione politike,

(2)        vrednosti imovine fonda, vrednosti investicione jedinice i prinosu fonda,

(3)        rizicima ulaganja imovine fonda,

(4)        izmenama i dopunama pravilnika o tarifi fonda,

(5)        drugim bitnim pitanjima.

5)         način i uslovi pod kojima članovi organa i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u fond kojim upravlja to društvo;

6)         način obavljanja administrativnih i računovodstvenih poslova;

7)         kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;

8)         sistem unutrašnjih kontrola;

9)         mere za sprečavanje sukoba interesa i mere za sprečavanje korišćenja imovine kojom se upravlja za sopstveni račun;

10)       mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih informacija;

11)       druga pitanja od značaja za rad društva.

Narodna banka Srbije može propisati i druge akte društva za upravljanje, kao i njihovu sadržinu.

Izmene i dopune akata društva za upravljanje

Član 46.

Društvo za upravljanje je dužno da Narodnu banku Srbije obavesti o izmenama i dopunama pravila poslovanja, investicione politike fonda i pravilnika o tarifi fonda, najmanje 45 dana pre početka njihove primene.

Prilikom dostavljanja obaveštenja o izmenama i dopunama akata iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje se izjašnjava da li o izmenama i dopunama akata obaveštava sve članove fonda i korisnike penzije, odnosno obveznike uplate na koje se ona odnose.

Društvo za upravljanje je dužno da o izmenama i dopunama akata obavesti lica iz stava 2. ovog člana kada se vrši izmena pravila poslovanja u delovima propisanim članom 45. stav 2. tač. 2) do

4) ovog zakona, kada se vrši izmena investicione politike fonda, kao i kada se vrši izmena pravilnika o tarifi fonda odnosno ako izmene i dopune mogu uticati na jasnu predstavu člana fonda i korisnika penzije o poslovanju fonda i na donošenje informisane i celishodne odluke o članstvu.

Narodna banka Srbije može od društva za upravljanje zahtevati, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, da promeni akte iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da njima nisu dovoljno obezbeđeni interesi članova fonda i korisnika penzije, kao i da izmene i dopune tih akata dostavi svim članovima fonda i korisnicima penzije, odnosno obveznicima uplate na koje se odnose, ako oceni da je to u njihovom najboljem interesu, i to najkasnije 20 dana pre početka njihove primene.

Društvo za upravljanje je dužno da izmene i dopune akata iz stava 1. ovog člana objavi na svojoj internet stranici i oglasnoj tabli, najkasnije 30 dana pre početka njihove primene.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način obaveštavanja lica iz stava 2. ovog člana.

Procedure za rad, evidencije i poslovna dokumentacija društva

Član 47.

Društvo za upravljanje mora imati jasne i transparentne procedure koje su zaposleni dužni da primenjuju radi pravilnog obavljanja poslova, a kojima je uređeno i postupanje s poslovnom dokumentacijom.

Društvo za upravljanje je dužno da ažurno vodi i čuva poslovnu dokumentaciju, koja uključuje administrativne i računovodstvene evidencije o svim izvršenim aktivnostima i transakcijama, a naročito u vezi sa upravljanjem imovinom fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da ispunjava obavezu iz stava 2. ovog člana na način koji omogućava da se u svakom trenutku može proveriti tok pojedinog posla, aktivnosti ili transakcije koji je izvršilo za svoj račun ili račun pojedinog fonda i koji omogućava vršenje nadzora u skladu s odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, a naročito nadzora nad ispunjavanjem obaveza prema članovima fonda i korisnicima penzije.

Društvo za upravljanje je dužno da svu dokumentaciju u vezi sa imovinom fonda kojim upravlja čuva odvojeno od dokumentacije tog društva i ostalih fondova kojima upravlja.

Svu poslovnu dokumentaciju društvo za upravljanje je dužno da zaštiti od neovlašćenog pristupa i mogućih gubitaka i mora je čuvati u elektronskom obliku, u okviru svog informaciono- komunikacionog sistema.

Naknade društva za upravljanje

Član 48.

Naknadu za usluge društva za upravljanje i naknadu za prenos računa člana fonda plaća član fonda, u skladu sa pravilnikom o tarifi fonda.

Naknada za usluge društva za upravljanje sastoji se od:

1)         naknade prilikom uplate penzijskih doprinosa, koja se obračunava kao procenat vrednosti izvršenih uplata koji utvrdi društvo za upravljanje;

2)         naknade za upravljanje fondom, koja se obračunava po stopi od najviše 1,25% godišnje od vrednosti imovine fonda.

Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana obračunava se svakodnevno, a naplaćuje mesečno.

Osnovicu za obračun naknade iz stava 2. tačka 2) ovog člana predstavlja obračunska neto vrednost imovine fonda, pri čemu tu vrednost na određeni dan čini neto vrednost imovine fonda iz člana 54. ovog zakona koja ne uključuje iznos uplata i obaveza po osnovu članstva nastalih tog dana.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda su troškovi u vezi s kupovinom, prodajom i prenosom hartija od vrednosti u koje se ulaže imovina fonda, i to troškovi usluga Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, troškovi organizatora tržišta i poreske obaveze, kao i troškovi tekućeg održavanja nepokretnosti u koje je uložena imovina fonda kojima se obezbeđuje njihovo održavanje na zadovoljavajućem nivou, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje investiciono i tekuće održavanje nepokretnosti.

Troškovi koji nisu određeni ovim članom naplaćuju se iz imovine društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje naplaćuje prenos računa člana fonda na fond koji organizuje i kojim upravlja drugo društvo za upravljanje prema stvarnim troškovima prenosa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknadu iz stava 2. tačka 1) ovog člana plaća organizator penzijskog plana na osnovu ugovora o penzijskom planu.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način utvrđivanja visine naknade i način obračuna i naplate naknada iz ovog člana, a može u okviru mera zaštite imovine članova fonda i korisnika penzije odrediti i niži iznos tih naknada u zavisnosti od tržišnih kretanja i ostvarenih prinosa fondova, uz pribavljanje prethodnog mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije i ministarstva nadležnog za rad i penzijsko osiguranje.

Poslovne knjige i izveštavanje društva za upravljanje

Član 49.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i fonda vrši se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija i propisima Narodne banke Srbije.

Godišnji finansijski izveštaji i drugi izveštaji o poslovanju predstavljaju istinit i objektivan prikaz imovine, obaveza i finansijskog položaja društva za upravljanje i fonda i uključuju informacije o strukturi ulaganja. Informacije u izveštajima moraju biti konzistentne, sveobuhvatne, objektivno prikazane i odobrene od strane ovlašćenih lica društva za upravljanje, u skladu sa propisima.

Propisima Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju:

1)         kontni okviri i sadržina računa u kontnim okvirima za društva za upravljanje i fondove;

2)         sadržaj i forma obrazaca finansijskih izveštaja za društva za upravljanje i fondove;

3)         sadržaj i forma statističkog izveštaja za društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za svaki fond kojim upravlja odvojeno od poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja društva, kao i da u njima odvojeno prikazuje podatke za svaki fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi reviziju finansijskih izveštaja. Društvo za upravljanje dužno je da Narodnoj banci Srbije dostavlja:

1)         godišnje finansijske izveštaje za društvo za upravljanje i fond kojim upravlja, sa izveštajem revizora do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;

2)         mesečne izveštaje za fond i društvo za upravljanje, do desetog dana u mesecu za prethodni mesec, koji sadrže podatke o:

(1)        hartijama od vrednosti koje čine imovinu fonda, prema vrsti hartije od vrednosti i izdavaocu,

(2)        investicionim jedinicama institucija kolektivnog investiranja koje čine imovinu fonda, prema vrsti i nazivu institucije,

(3)        nepokretnostima koje čine imovinu fonda, prema vrsti i mestu gde se one nalaze,

(4)        stanju na depozitima novčanih sredstava koji čine imovinu fonda, prema kreditnim institucijama, odnosno bankama kod kojih se depoziti nalaze,

(5)        datumima transakcija i cenama po kojima su transakcije izvršene,

(6)        brokerskim naknadama, naknadama depozitara i drugim troškovima u vezi sa transakcijama,

(7)        vrednosti imovine fonda i broju upisanih investicionih jedinica i njihovoj pojedinačnoj vrednosti, sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u mesecu za koji se izveštaj dostavlja,

(8)        broju članova fonda, sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u mesecu za koji se dostavlja izveštaj,

(9)        iznosu ukupnog kapitala društva za upravljanje sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u mesecu za koji se dostavlja izveštaj; i

3)         druge podatke, izveštaje i informacije na zahtev Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj i način dostavljanja izveštaja iz stava 6. ovog člana.

Revizija finansijskih izveštaja

Član 50.

Društvo za upravljanje bez odlaganja obaveštava Narodnu banku Srbije o izboru društva za reviziju i dostavlja joj podatke na osnovu kojih je donelo odluku o izboru, kao i nacrt ugovora sa društvom za reviziju.

U roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja i dokumentacije iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može zahtevati od društva za upravljanje promenu društva za reviziju, ako na osnovu istinitosti i objektivnosti ranije podnetih izveštaja i drugih informacija kojima Narodna banka Srbije raspolaže, proceni da ne postoji dovoljan nivo sigurnosti da će obavljena revizija biti u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija finansijskih izveštaja i sa međunarodnim standardima revizije.

Društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije do 30. septembra tekuće godine ugovor zaključen sa društvom za reviziju.

Društvo za reviziju može obavljati najviše pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja za društvo za upravljanje i fond.

Društvo za reviziju ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje ili fonda i pružati društvu za upravljanje druge usluge, niti može vršiti reviziju za poslovnu godinu u kojoj je društvu za upravljanje pružalo te usluge.

Narodna banka Srbije utvrđuje osnovnu sadržinu izveštaja revizora i uslove obavljanja revizije.

Narodna banka Srbije, kad utvrdi da revizija finansijskih izveštaja društva za upravljanje ili fonda nije obavljena u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija finansijskih izveštaja i međunarodnim standardima revizije, zahteva od društva za upravljanje da, u roku koji ona odredi, angažuje drugo društvo za reviziju, koje će ponovo obaviti reviziju o trošku društva za upravljanje, a o tome obaveštava i Odbor za javni nadzor revizije i Komisiju za hartije od vrednosti.

Društvo za reviziju dužno je da upravu društva za upravljanje, kao i Narodnu banku Srbije, obavesti, i to odmah nakon što za njih sazna, o svakoj činjenici koja predstavlja:

1)         povredu zakona i drugih akata Narodne banke Srbije;

2)         materijalno značajnu promenu finansijskog rezultata iskazanog u nerevidiranim godišnjim finansijskim izveštajima;

3)         povredu unutrašnjih akata ili procedura društva za upravljanje;

4)         okolnost koja može dovesti do materijalnog gubitka za društvo za upravljanje ili može ugroziti kontinuitet njegovog poslovanja.

Obaveštenje iz stava 8. ovog člana ne smatra se povredom tajnosti podataka društva za upravljanje ili poverljivih informacija i društvo za reviziju zbog njega ne može snositi odgovornost.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obaveštavanja iz stava 8. ovog člana.

Narodna banka Srbije može od društva za reviziju zahtevati i dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom.

Ako su u izveštaju društva za reviziju utvrđene nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje, društvo za upravljanje je dužno da te nepravilnosti otkloni i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije i društvo za reviziju.

Ako društvo za upravljanje ne otkloni nepravilnosti iz stava 12. ovog člana, Narodna banka Srbije prema tom društvu za upravljanje preduzima mere propisane ovim zakonom.

Društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije pismeno obaveštenje o raskidu ugovora sa društvom za reviziju, sa izjavom o razlozima za raskid najkasnije narednog dana od dana raskida ugovora.

Deo treći

DOBROVOLjNI PENZIJSKI FOND

Glava I

OSNOVNA OBELEŽJA FONDA

Organizovanje i poslovanje fonda

Član 51.

Fond je zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica, a organizuje se radi prikupljanja penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate, ulaganja tih sredstava sa ciljem povećanja vrednosti imovine fonda i obezbeđenja penzije na osnovu akumuliranih sredstava.

Fondom upravlja društvo za upravljanje, u skladu s ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove organizovanja i poslovanja fondova.

Naziv dobrovoljnog penzijskog fonda

Član 52.

Dobrovoljni penzijski fond ima naziv.

U nazivu fonda moraju biti sadržane reči “dobrovoljni penzijski fond”, ili skraćenica d.p.f, odnosno dpf.

Pravno lice, preduzetnik ili drugo lice koje obavlja delatnost ne mogu koristiti pojam

“dobrovoljni penzijski fond”, niti pojam izveden iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu ovog zakona.

Glava II IMOVINA FONDA

Odvojenost imovine fonda

Član 53.

Imovina fonda u svojini je članova fonda i korisnika penzije, srazmerno njihovom udelu.

Imovina fonda je odvojena od imovine društva za upravljanje, od imovine drugih fondova kojima upravlja isto društvo za upravljanje, imovine depozitara i imovine obveznika uplate, sa ciljem zaštite interesa članova fonda i korisnika penzije u slučaju stečaja društva za upravljanje, depozitara ili obveznika uplate.

Imovina fonda ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje, depozitara ili drugih lica, niti koristiti za izmirivanje obaveza člana fonda odnosno korisnika penzije i drugih lica prema trećim licima.

Imovina fonda ne može se davati u zajam, niti društvo za upravljanje može pozajmljivati sredstva od drugih lica za račun fonda.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama može pozajmiti novčana sredstva od trećih lica u ukupnom iznosu do 5% neto vrednosti imovine tog fonda, isključivo u cilju obezbeđenja likvidnosti, i to na rok ne duži od tri meseca.

Pravo glasa na osnovu akcija u koje je uložena imovina fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje organizuje i upravlja tim fondom, vodeći računa isključivo o interesima članova fonda i korisnika penzije.

Imovina fonda se obavezno vodi na računu kod depozitara.

Neto vrednost imovine fonda

Član 54.

Vrednost imovine fonda čini zbir vrednosti finansijskih instrumenata iz portfolija fonda, nekretnina u vlasništvu fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod kreditnih institucija odnosno banaka, novčanih sredstava na računu kod depozitara, kao i potraživanja fonda.

Vrednost imovine fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti.

Neto vrednost imovine fonda predstavlja vrednost imovine fonda umanjenu za iznos obaveza.

Neto vrednost imovine fonda svakodnevno obračunava društvo za upravljanje, o čemu podatke dostavlja depozitaru kod kog se vodi račun fonda.

Depozitar vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine fonda, o čemu podatke dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa članom 96. stav 1. tačkom 5) ovog zakona.

Način i učestalost obračunavanja tržišne vrednosti po kategorijama imovine i obračunavanja neto vrednosti imovine fonda propisuje Narodna banka Srbije, u skladu sa međunarodno priznatim standardima.

Investicione jedinice

Član 55.

Ukupna vrednost svih investicionih jedinica fonda jednaka je neto vrednosti imovine fonda.

Uplaćeni penzijski doprinosi konvertuju se u investicione jedinice prema vrednosti obračunatoj za dan uplate.

Investiciona jedinica izražava se u delovima.

Jedinstvenu početnu vrednost investicione jedinice za sve fondove utvrđuje Narodna banka Srbije.

Član fonda odnosno korisnik penzije ima sledeća prava:

1)         pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima u skladu s ovim zakonom;

2)         pravo na srazmerni deo prinosa od ulaganja;

3)         pravo na srazmeran deo imovine fonda u slučaju raspuštanja;

4)         druga prava u skladu sa ovim zakonom.

Član fonda odnosno korisnik penzije nema pravo glasa po tom osnovu.

Investiciona jedinica evidentira se na individualnom računu člana fonda odnosno korisnika penzije u formi elektronskog zapisa u informaciono-komunikacionom sistemu društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje, svakodnevno na svojoj internet stranici objavljuje vrednost neto imovine fonda i investicione jedinice obračunate za svaki fond kojim upravlja, a može ih objavljivati i u dnevnom listu.

Prinos fonda

Član 56.

Društvo za upravljanje dužno je da objavljuje prinos fonda četiri puta godišnje, na kraju svakog kvartala.

Prinos se obračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.

Prinos se obračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinos od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja fonda se ne oglašava.

Prinos se objavljuje na internet stranici društva za upravljanje, a može se objaviti i u dnevnom listu.

Narodna banka Srbije propisuje način obračunavanja prinosa fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.

Glava III

UPRAVLjANjE IMOVINOM FONDA

Pravila ulaganja imovine fonda

Član 57.

Imovina fonda ulaže se sa ciljem povećanja vrednosti u skladu s načelom opreznosti i prema sledećim pravilima:

1)         imovina fonda se ulaže u najboljem dugoročnom interesu članova fonda i korisnika penzije;

2)         društvo za upravljanje može, srazmerno veličini, prirodi, obimu i složenosti svog poslovanja, uzeti u obzir dugoročni uticaj investicionih odluka na faktore životne sredine, socijalne i upravljačke faktore;

3)         imovina se ulaže na način kojim se obezbeđuje sigurnost, kvalitet, likvidnost i profitabilnost portfolija kao celine uz utvrđivanje, održavanje i obelodanjivanje profila rizika;

4)         ulaganje se pretežno vrši u imovinu kojom se trguje na regulisanim tržištima, dok ulaganja u imovinu kojom se ne trguje na regulisanim tržištima moraju biti na razumnom nivou;

5)         ulaganje se vrši na način kojim se obezbeđuje odgovarajuća diversifikacija portfolija koja podrazumeva izbegavanje prekomernog oslanjanja na pojedinačni instrument, izdavaoca ili grupu, geografsko područje, kao i prekomernu akumulaciju rizika u portfoliju kao celini.

Društvo za upravljanje dužno je da imovinu fonda kojim upravlja ne izlaže prekomernoj koncentraciji rizika ulaganjem u imovinu koju je izdao isti izdavalac ili izdavaoci koji pripadaju istoj grupi, pri čemu se ovo pravilo ne odnosi na ulaganje u državne dužničke instrumente u smislu ovog zakona.

 

U slučaju mogućeg sukoba interesa društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da ulaganje imovine fonda kojim upravlja bude izvršeno isključivo u interesu članova fonda i korisnika penzije.

Investiciona politika

Član 58.

Društvo za upravljanje je dužno da za svaki fond kojim upravlja izradi investicionu politiku kojom se uređuju pravila ulaganja imovine fonda i rizici povezani s ulaganjem.

Investicionu politiku iz stava 1. ovog člana usvaja uprava društva za upravljanje i dostavlja je Narodnoj banci Srbije odmah po usvajanju.

Uprava društva za upravljanje usvaja investicionu politiku i u slučaju kada poslove upravljanja imovinom fonda obavlja investicioni menadžer iz člana 40. stav 2. ovog zakona.

Investiciona politika fonda revidira se redovno, nakon svake bitne promene u uslovima ulaganja, a najmanje jednom u tri godine. O izmeni investicione politike, društvo za upravljanje obaveštava Narodnu banku Srbije, u skladu s članom 46. ovog zakona.

Investicionom politikom fonda uređuje se:

1)         način sprovođenja pravila ulaganja imovine iz člana 57. ovog zakona;

2)         ciljevi ulaganja imovine fonda koje u utvrđenom vremenskom periodu tom politikom društvo namerava da ostvari, kao i opis postupka praćenja ostvarenih rezultata ulaganja;

3)         strateška alokacija sredstava koja uključuje najveći i najmanji procentualni udeo sredstava fonda koji se može ulagati u određenu vrstu imovine i druge kvalitativne i kvantitativne uslove ulaganja imovine;

4)         opis procesa upravljanja rizicima ulaganja, uključujući i opis metoda koje su korišćene za merenje rizika;

5)         tolerancija rizika odnosno nivo rizika koji je društvo za upravljanje spremno da preuzme za svaku vrstu investicije i za portfolio u celini;

6)         organi društva za upravljanje i/ili lica koja učestvuju u postupku donošenja odluke o ulaganju imovine fonda;

7)         izjašnjenje o tome da li postoji namera da se koriste derivati;

8)         ako postoji namera da se koriste derivati - opšta politika upotrebe derivata, metode za vrednovanje derivata i politika upravljanja rizicima koji proizilaze iz njihove primene, kao i uticaj derivata na portfolio;

9)         radnje i mere za sprečavanja mogućeg sukoba interesa kojima se obezbeđuje da se ulaganje imovine fonda vrši isključivo u interesu članova fonda i korisnika penzije;

10)       informacije o tome na koji način se faktori životne sredine, socijalni i upravljački faktori uzimaju u obzir prilikom ulaganja imovine;

11)       način izmene investicione politike fonda.

 Društvo je dužno da kontinuirano prati usklađenost sprovođenja odluka o ulaganju imovine fonda sa investicionom politikom, te da utvrdi i primenjuje postupke i procedure koje će se sprovoditi i slučaju odstupanja od ograničenja.

Društvo za upravljanje je dužno da uspostavi odgovarajući sistem izveštavanja i unutrašnjih kontrola investicionih odluka kako bi se osiguralo da se ulaganja vrše u skladu s investicionom politikom fonda i procedurama koje je usvojila uprava društva za upravljanje.

Investiciona politika iz stava 1. ovog člana mora biti javno dostupna.

Narodna banka Srbije može da propiše dodatne zahteve u vezi sa investicionom politikom.

Ulaganje imovine fonda

Član 59.

Društvo za upravljanje može da uloži imovinu fonda kojim upravlja samo u one oblike imovine čije rizike može na odgovarajući način da identifikuje, meri i prati, kojima može da upravlja i o njima izveštava.

Imovina fonda ulaže se u:

1)         obveznice i instrumente tržišta novca koje izdaje izdavalac državnih dužničkih instrumenata u smislu ovog zakona;

2)         obveznice i instrumente tržišta novca koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji, državi članici ili državi članici OECD-a;

3)         akcije koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji, državi članici ili državi članici OECD-a;

4)         novčane depozite kod kreditnih institucija, odnosno banaka, sa sedištem u Republici Srbiji;

5)         novčane depozite kod kreditnih institucija kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi članici;

6)         depozitne potvrde koje izdaju kreditne institucije, odnosno banke, sa sedištem u Republici Srbiji, državi članici ili državi članici OECD-a na osnovu deponovanih akcija i obveznica;

7)         investicione jedinice otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom (UCITS fondova) kojima upravlja društvo za upravljanje sa sedištem u Republici Srbiji, državi članici ili državi članici OECD-a;

8)         nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, isključivo u svrhu davanja tih nepokretnosti u zakup i ostvarivanja prihoda po tom osnovu;

9)         nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji drugih država članica, isključivo u svrhu davanja tih nepokretnosti u zakup i ostvarivanja prihoda po tom osnovu;

10)       izvedene finansijske instrumente isključivo u svrhu zaštite imovine fonda odnosno smanjenja rizika ulaganja ili efikasnog upravljanja portfolijom;

11)       drugi oblik ulaganja utvrđen propisima Narodne banke Srbije.

Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljište, zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.), koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta.

Imovina fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u knjige iz stava 3. ovog člana kao svojina fonda, uz navođenje naziva društva za upravljanje i evidentira se kod depozitara.

Vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina fonda procenjuje ovlašćeni procenjivač.

Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.

Članovi fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji nepokretnosti.

Društvo za upravljanje dužno je da vrednovanje izvedenih finansijskih instrumenata vrši u skladu s načelom opreznosti uzimajući u obzir osnovnu imovinu tog instrumenta i dužno je da ih uključi u vrednovanje imovine fonda, kao i da izbegava prekomernu izloženost riziku druge ugovorne strane, tržišnom riziku, kao i prema drugim poslovima sa izvedenim instrumentima.

Osim vrsta imovine iz stava 2. ovog člana imovina fonda može biti uložena u:

1)         instrumente sa dugoročnom perspektivom ulaganja kojima se ne trguje na regulisanim tržištima, MTP ili OTP;

2)         instrumente koje izdaje ili za koje garantuje Evropska investiciona banka u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja, evropskih fondova za dugoročna ulaganja, evropskih fondova za socijalno preduzetništvo i evropskih fondova preduzetničkog kapitala.

Narodna banka Srbije može propisati druge oblike ulaganja i propisuje dodatne uslove, načine i maksimalne visine ulaganja imovine fonda iz stava 2. i 8. ovog člana.

Do dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji Narodna banka Srbije može da propiše pravila, ograničenja i druge kriterijume za ulaganje imovine fonda u inostranstvu.

Ograničenja ulaganja fonda kod jednog izdavaoca, povezanih lica i obveznika uplate

Član 60.

Na ulaganja imovine iz člana 59. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:

1)         do 10% neto imovine fonda ulaže se u hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca ili ukupno dva ili više izdavalaca koji su povezana lica, izuzev državnih dužničkih instrumenata u smislu ovog zakona;

2)         do 5% neto imovine fonda ulaže se u hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca koje izdaje obveznik uplate.

Kada fond ima više obveznika uplate, ukupno ulaganje u finansijske instrumente tih obveznika mora biti na razumnom nivou i diversifikovano na odgovarajući način, osim ulaganja u državne dužničke instrumente u smislu ovog zakona.

Ograničenje ulaganja fonda u vlasničko učešće i emisiju dužničkih finansijskih instrumenata

Član 61.

Ulaganjem imovine fonda može se steći najviše 15% vlasničkog učešća jednog izdavaoca.

Kada društvo za upravljanje upravlja sa više fondova ukupno učešće tih fondova ne može preći 25% vlasničkog učešća jednog izdavaoca.

Ulaganjem imovine fonda, može se steći najviše 10% ukupne emisije:

1)         dužničkih hartija od vrednosti jednog izdavaoca;

2)         instrumenata tržišta novca jednog izdavaoca.

Ograničenja iz stava 3. ovog člana odnose se i na ukupno učešće svih fondova kojima upravlja isto društvo.

Ograničenja iz ovog člana ne odnose se na izdavaoce državnih dužničkih instrumenata u smislu ovog zakona.

Ograničenje ulaganja u akcije i ekvivalentne instrumente

Član 62.

Najviše 70% imovine fonda može biti uloženo u akcije i druge hartije od vrednosti ekvivalentne akcijama i korporativne obveznice kojima se trguje na regulisanom tržištu, ili putem MTP ili OTP, pri čemu društvo za upravljanje odlučuje o relativnom udelu tih hartija od vrednosti u portfoliju fonda.

Zabrana ulaganja imovine u finansijske instrumente društva za upravljanje, depozitara i povezanih lica

Član 63.

Imovina fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca koje izdaje:

1)         društvo za upravljanje;

2)         depozitar kod koga se vodi račun fonda;

3)         banka, kreditna institucija odnosno investiciono društvo ovlašćeno za obavljanje poslova posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti za društvo za upravljanje;

4)         akcionar društva za upravljanje;

5)         povezano lice sa licima iz tač. od 1) do 4) ovog člana.

Postupanje u slučaju odstupanja od ograničenja

Član 64.

Imovina fonda ulaže se u skladu s ograničenjima ulaganja predviđenim ovim zakonom, propisima Narodne banke Srbije i investicionom politikom fonda.

U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije i investicione politike, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Narodnu banku Srbije i da u roku od tri meseca od dana nastupanja takvih okolnosti, uskladi strukturu imovine fonda sa ograničenjima ulaganja.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana, društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije i plan aktivnosti, u kome navodi načine i rokove usklađivanja sa ograničenjima ulaganja, uz poštovanje načela ulaganja imovine fonda propisanih ovim zakonom.

Na zahtev društva za upravljanje, a radi zaštite interesa članova fonda i korisnika penzije, Narodna banka Srbije može rešenjem produžiti rok iz stava 3. ovog člana, a najduže na godinu dana od dana nastupanja takvih okolnosti.

Prilikom odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog stavom 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, nakon što sazna takvu činjenicu, bez odlaganja preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.

Glava IV ČLANSTVO U FONDU

Član 65.

Članstvo u fondu ostvaruje se na osnovu zaključenog ugovora o članstvu, odnosno ugovora o penzijskom planu i započinje kada je izvršena prva uplata doprinosa u fond.

Prilikom pristupanja fondu, lice potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt fonda i naknade koje se naplaćuju.

Isto lice može biti član jednog ili više fondova.

Kada je isto lice član više fondova, dužno je da zaključi ugovor o članstvu za svaki fond.

Prestankom uplaćivanja doprinosa ne prestaje članstvo u fondu, član fonda zadržava ista prava, a društvo za upravljanje je dužno da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedilo očuvanje stečenih prava koja proizilaze iz članstva u fondu.

Posebne odredbe o članstvu za zaposlene upućene u inostranstvo i zaposlene na odlasku

Član 66.

Zaposleni koji je upućen na rad u drugu državu članicu, zaposleni kome je prestao radni odnos zbog odlaska na rad u drugu državu članicu, kao i korisnik koji je, u skladu s ovim zakonom, ispunio uslove za ostvarivanje prava na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima a kome je prestao radni odnos zbog odlaska na rad u drugu državu članicu - ostaje član fonda i zadržava ista prava, a društvo za upravljanje je dužno da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedilo očuvanje stečenih prava koja proizilaze iz članstva u fondu, kao i da obezbedi redovno informisanje ovih lica u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac kao obveznik uplate, je dužan da zaposlenom koji je upućen na rad u drugu državu članicu obezbedi nastavak uplata na njegov individualni račun ili u odgovarajućem sistemu strukovnih penzija države članice u koju je zaposleni upućen.

Obveznik uplate

Član 67.

Penzijski doprinos u fond uplaćuje:

1)         član fonda u svoje ime i za svoj račun, ili drugo fizičko lice u svoje ime i za račun člana fonda;

2)         organizator penzijskog plana, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa penzijskim planom;

3)         poslodavac, u ime i za račun zaposlenog (obustavom od zarade), odnosno u svoje ime i za račun zaposlenog, u skladu s ugovorom o članstvu između člana fonda i društva za upravljanje.

Uplata doprinosa u fond može se vršiti u domaćoj valuti, kao i u stranoj valuti u slučaju prekograničnih aktivnosti.

Narodna banka Srbije može detaljnije propisati način vršenja uplata doprinosa u fond.

Ugovor o članstvu

Član 68.

Ugovorom o članstvu društvo za upravljanje se obavezuje da, za račun člana fonda i korisnika penzije, ulaže novčana sredstva prikupljena po osnovu uplate penzijskog doprinosa i da omogući povlačenje akumuliranih sredstava u skladu s ovim zakonom, a član fonda se obavezuje da plaća naknade društvu za upravljanje i snosi druge troškove u skladu s ovim zakonom.

Ugovor o članstvu zaključuje se u standardizovanoj pisanoj formi.

Bližu sadržinu i standardizovani format ugovora o članstvu propisuje Narodna banka Srbije.

Individualni račun člana fonda i korisnika penzije

Član 69.

Društvo za upravljanje je dužno da vodi individualni račun za svakog člana fonda i korisnika penzije.

Za svaki ugovor o članstvu, kao i za svakog člana penzijskog plana otvara se poseban individualni račun.

Društvo za upravljanje je dužno da trajno čuva dokumentaciju i podatke koji se odnose na članove fonda i korisnike penzije u elektronskom obliku u okviru informaciono-komunikacionog sistema.

Postupak otvaranja i vođenja i sadržinu individualnih računa, kao i način davanja izvoda sa tih računa bliže propisuje Narodna banka Srbije.

Prenos sredstava s individualnog računa

Član 70.

Član fonda, odnosno korisnik penzije, koji namerava da sredstva s individualnog računa prenese u drugi fond dužan je da zahtev za prenos tih sredstava podnese društvu za upravljanje koje upravlja fondom u kome je to lice član fonda odnosno korisnik penzije (u daljem tekstu: postojeći fond).

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana:

1)         prenese ukupna sredstva, odnosno naznačeni deo sredstava sa individualnog računa u skladu s tim zahtevom kad isto društvo organizuje i upravlja postojećim i drugim fondom;

2)         zaključi s drugim društvom za upravljanje ugovor o prenosu ukupnih sredstava, odnosno naznačenog dela sredstava s individualnog računa kada fondom u koji se prenose sredstva upravlja to drugo društvo.

Prilikom prenosa sredstava s individualnog računa, član fonda, odnosno korisnik penzije, zaključuje ugovor o članstvu u drugom fondu.

U slučaju prenosa ukupnih sredstava sa individualnog računa u drugi fond, raskida se ugovor o članstvu u postojećem fondu.

Sredstva na individualnom računu člana fonda ne mogu se preneti u korist trećeg lica, osim u slučaju iz člana 93. stav 9. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način prenosa sredstava s individualnog računa iz postojećeg fonda u drugi fond.

Dužnosti društva za upravljanje prilikom prenosa sredstava s individualnog računa

Član 71.

Društvo za upravljanje koje upravlja postojećim fondom dužno je da:

1)         pre zaključenja ugovora iz člana 70. stav 2. tačka 2) ovog zakona, dostavi društvu koje upravlja drugim fondom predlog tog ugovora sa podacima o visini akumuliranih sredstava člana postojećeg fonda, odnosno korisnika penzije tog fonda koja se prenose;

2)         u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora iz člana 70. stav 2. tačka 2) ovog zakona, dostavi depozitaru nalog za prenos sredstava sa individualnog računa.

Glava V OGLAŠAVANjE

Oglašavanje fondova

Član 72.

Društvo za upravljanje isključivo može oglašavati fond kojim upravlja i javno pozivati na zaključenje ugovora o članstvu u fondu, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na tekst takvog oglasa, odnosno javnog poziva.

Tekst oglasa ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju fonda.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana prilaže se kopija materijala koji se objavljuje.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, donosi rešenje o davanju saglasnosti za objavljivanje oglasa, odnosno javnog poziva kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom. Ukoliko Narodna banka Srbije ne da saglasnost u predviđenom roku, smatra se da je saglasnost data.

Oglašavanje upoređivanjem sa ostalim fondovima nije dozvoljeno.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način i uslove oglašavanja fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.

Zabrana nuđenja povlastica

Član 73.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice sa ciljem zaključenja ugovora o članstvu.

Pod povlasticama iz stava 1. ovog člana ne podrazumevaju se pogodnosti koje društvo za upravljanje nudi odričući se dela ili celine svojih prihoda koje ostvaruje, odnosno na koje ima pravo.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice poslodavcu ili povezanom licu poslodavca sa ciljem podsticanja zaposlenih da se pridruže određenom penzijskom planu.

Društvo za upravljanje ne može nuditi povlastice sindikatu ili drugom obliku organizovanja zaposlenih sa ciljem podsticanja članova da se pridruže određenom penzijskom planu.

Posrednici

Član 74.

Za usluge pružanja informacija o članstvu u fondu, druge radnje kojima se zainteresovana lica informišu o poslovanju fonda, kao i podelu prospekata društvo za upravljanje može angažovati posrednika na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 44. ovog zakona.

Narodna banka Srbije određuje vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici.

Društvo za upravljanje i posrednici mogu, posebnim ugovorom, angažovati fizička lica koja moraju posedovati ovlašćenje za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, a koju izdaje Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: agenti prodaje).

Lica iz stava 3. ovog člana ne mogu primati novčane uplate radi kupovine investicionih jedinica.

Za postupke i štetu koju prilikom pružanja tih usluga pričine posrednici i agenti prodaje, pored njih, odgovara i društvo za upravljanje.

Narodna banka Srbije vodi evidenciju posrednika i agenata prodaje, uređuje način vođenja te evidencije i bliže uređuje uslove za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja iz stava 3. ovog člana.

Glava VI OBAVEŠTAVANjE ČLANOVA FONDA

Informacije koje se pružaju potencijalnim članovima, članovima fonda i korisnicima penzije

Član 75.

Društvo za upravljanje dužno je da izrađuje sledeća dokumenta:

1)         prospekt fonda;

2)         skraćeni prospekt fonda;

3)         godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu. Dokumenta iz stava 1. ovog člana moraju biti:

1)         redovno ažurirana;

2)         jasno i jednostavno napisana za čitanje, uz upotrebu relevantnih, nedvosmislenih, neophodnih i potpunih informacija, uz izbegavanje žargona i stručnih izraza u delovima u kojima je to moguće;

3)         konzistentna i ne mogu sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu članovima fonda i korisnicima penzije;

4)         dostupna potencijalnim članovima, članovima fonda i korisnicima penzije bez nadoknade, u elektronskom obliku, uključujući trajne nosače i internet stranicu društva za upravljanje, ili u štampanom obliku;

5)         dostupna na jeziku države članice čije se socijalno i radno zakonodavstvo odnose na članove fonda koji obavlja prekogranične aktivnosti.

Štampana verzija dokumenta iz stava 1. ovog člana mora biti dostupna na zahtev člana fonda i korisnika penzije besplatno, nezavisno od dostupnosti ovih informacija u elektronskom obliku. Narodna banka Srbije bliže uređuje sadržaj i standardizovanu formu dokumenata iz stava 1. ovog člana.

Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, dokumenta iz stava 1. ovog člana moraju biti izrađena na srpskom jeziku.

Prospekt fonda

Član 76.

Fond ima prospekt i skraćeni prospekt.

Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.

Prospekt mora sadržati informacije na osnovu kojih potencijalni član može steći jasnu predstavu o fondu i doneti informisanu odluku.

Društvo za upravljanje, posrednik odnosno agent prodaje daje na uvid prospekt svakom potencijalnom članu, članu fonda i korisniku penzije na njegov zahtev.

Društvo za upravljanje je dužno da dostavi Narodnoj banci Srbije radi davanja saglasnosti prospekt i skraćeni prospekt fonda, do 10. aprila tekuće godine, sa podacima sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.

Kada nastupe značajnije promene društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana nastanka takvih okolnosti, dostavi Narodnoj banci Srbije radi davanja saglasnosti izmenjeni prospekt i skraćeni prospekt fonda.

Pod značajnijim promenama, u smislu ovog člana, podrazumevaju se promene usled kojih podaci u prospektu, odnosno skraćenom prospektu bitno odstupaju od stvarnog stanja, a naročito se podrazumevaju izmene pravila poslovanja, investicione politike fonda i pravilnika o tarifi fonda, kao i druge promene koje bitno utiču na precizno saznanje o poslovanju fonda i na donošenje informisane odluke o članstvu.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana dobijanja saglasnosti, objavi prospekt i skraćeni prospekt na svojoj internet stranici.

Sadržina prospekta

Član 77.

Prospekt fonda sadrži:

1)         podatke o fondu;

2)         podatke o društvu za upravljanje;

3)         poslovno ime i sedište depozitara;

4)         datum izdavanja prospekta. Podaci o fondu su:

1)         naziv, broj dozvole i datum osnivanja fonda;

2)         ključne informacije iz investicione politike koje prikazuju profil rizika i način ulaganja imovine fonda;

3)         minimalni iznos penzijskog doprinosa;

4)         poreski tretman fonda, odnosno članova fonda i korisnika penzije - poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;

5)         vrednost neto imovine fonda;

6)         struktura imovine fonda;

7)         neto prinos fonda obračunat u skladu s članom 56. ovog zakona;

8)         podaci o visini naknada i troškova u skladu s pravilnikom o tarifi fonda;

9)         prava i obaveze društva za upravljanje, članova fonda i korisnika penzije uključujući osnov za raskid ugovora o članstvu, informacije o pravima prenosa sredstava kao i načine povlačenja sredstava;

10)       vreme, mesto i način uplate penzijskih doprinosa;

11)       vreme i mesto objavljivanja podataka o vrednosti investicionih jedinica i način obračunavanja tih jedinica;

12)       mehanizmi zaštite stečenih prava;

13)       izjava da fond ne pruža nikakve garancije niti garantuje nivo ostvarene dobiti, osim u slučaju dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama;

14)       mehanizmi umanjenja isplate, kada je to primenljivo;

15)       uslovi koji se odnose na potpune ili delimične garancije u vezi sa isplatom penzije, kada je to primenljivo.

Podaci o društvu za upravljanje su:

1)         poslovno ime i sedište društva za upravljanje, naziv države u kojoj je društvo registrovano i naziv nadležnog organa;

2)         imena i ovlašćenja članova uprave društva za upravljanje;

3)         poslovno ime i sedište, odnosno imena i adrese akcionara koji poseduju 10% ili više učešća u kapitalu društva za upravljanje;

4)         visina kapitala društva za upravljanje;

5)         spisak i vrste svih fondova kojima upravlja ako društvo za upravljanje upravlja sa više fondova;

6)         poslovno ime i sedište društva za reviziju koje vrši reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i fonda;

7)         vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte društva za upravljanje i finansijske izveštaje društva za upravljanje i fonda;

8)         listu poslova poverenih u skladu sa članom 43. ovog zakona, kao i podatke o spoljnim pružaocima usluga, ako je primenljivo.

Podaci iz stava 2. tačke 5) do 7) ovog člana prikazuju se sa stanjem poznatim na dan podnošenja prospekta na saglasnost Narodnoj banci Srbije ili sa stanjem na kraju meseca koji prethodi danu podnošenja prospekta, odnosno, u slučaju iz člana 76. stav 5. ovog zakona - sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.

Prilikom organizovanja fonda prospekt ne sadrži podatke iz stava 2. tačke 5) do 7) ovog člana.

Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i skraćenog prospekta propisuje Narodna banka Srbije.

Godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu

Član 78.

Društvo za upravljanje je dužno da u cilju informisanja članova fonda i korisnika penzije izradi koncizan dokument koji sadrži ključne informacije i uzima u obzir specifičnosti penzijskog sistema Republike Srbije i odgovarajućih zakona kojima se uređuju socijalna, radna i poreska politika. Naziv ovog dokumenta sadrži reči “Godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu”.

Društvo za upravljanje je dužno da jednom godišnje, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, dostavi svakom članu fonda i korisniku penzije izveštaj iz stava 1. ovog člana u elektronskoj formi, sa stanjem na poslednji dan prethodne godine, a izuzetno na njihov zahtev i u štampanom obliku, na adresu prebivališta, odnosno boravišta koja se nalazi u evidenciji društva za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da jasno istakne svaku značajnu promenu podataka u odnosu na prethodnu godinu.

Izveštaj iz stava 1. najmanje sadrži:

1)         lične podatke člana fonda odnosno korisnika penzije uključujući jasnu naznaku starosnog uslova za povlačenje sredstava sa individualnog računa utvrđenog ovim zakonom;

2)         naziv društva za upravljanje, adresu sedišta, registracioni broj fonda i, ako postoji, penzijskog plana;

3)         vrstama, datumima i iznosu transakcija po kojima su nastale promene na individualnom računu, najmanje za poslednjih 12 meseci, kao i podatke o obvezniku koji je te uplate izvršio;

4)         podatke o vrednosti akumuliranih sredstava na individualnom računu člana fonda i korisnika penzije, broju investicionih jedinica u vlasništvu člana fonda i korisnika penzije i njihovoj pojedinačnoj vrednosti obračunatoj za dan uplate penzijskog doprinosa;

5)         detaljan prikaz troškova naplaćenih sa individualnog računa člana fonda, odnosno korisnika penzije, najmanje za poslednjih 12 meseci;

6)         vrednost neto imovine fonda;

7)         podatke o mestu i načinu uvida u finansijske izveštaje društva za upravljanje i finansijske izveštaje fonda, investicionu politiku fonda, kao i informacije o pravima u slučaju prestanka radnog odnosa i dodatne informacije o mogućnostima koje pruža članstvo u fondu;

8)         podatke o garancijama u vezi sa investicionim rezultatom ili iznosom isplate kao i o iznosu pokrića tehničkih rezervi kada je to primenljivo;

9)         informacije o budućim isplatama baziranim na starosnom uslovu za povlačenje sredstava sa individualnog računa definisanom u tački 1. ovog stava, kao i napomenu da navedeni iznosi nisu garancija budućih primanja i mogu biti različiti. Ako se ove projekcije baziraju na ekonomskom scenariju, potrebno je da sadrže optimističku, realnu i pesimističku projekciju, uzimajući u obzir specifičnosti fonda. Prilikom izrade projekcija iz ove odredbe, društvo za upravljanje dužno je da koristi podatke koje objavljuje Republički zavod za statistiku.

Društvo za upravljanje je dužno da, na zahtev člana fonda, odnosno korisnika penzije, dostavi izveštaj iz stava 1. ovog člana u elektronskoj formi u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, a ako član fonda, odnosno korisnik penzije nema elektronsku adresu ili zahteva dostavu u štampanom obliku, dokumentacija se besplatno dostavlja u štampanom obliku na adresu prebivališta, odnosno boravišta koja se nalazi u evidenciji društva.

Narodna banka Srbije može bliže propisati formu i sadržaj izveštaja koji se dostavljaju članovima fonda i korisnicima penzije, kao i način dostavljanja tih izveštaja.

Narodna banka Srbije razmenjuje sa nadležnim organima država članica Evropske unije informacije koje se odnose na formu i sadržaj dokumenta “Godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu”.

Informacije koje se daju članovima fonda u vezi sa povlačenjem akumuliranih sredstava

Član 79.

Prilikom dostavljanja dokumenta “Godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu”, društvo za upravljanje dužno je da svakom članu fonda, u godini koja prethodi godini u kojoj član stiče pravo na povlačenje akumuliranih sredstva saglasno članu 93. stav 1. ovog zakona, dostavi informacije o nastupanju tog prava i raspoloživim načinima povlačenja akumuliranih sredstava.

Društvo za upravljanje dužno je da prilikom dostavljanja dokumenta iz stava 1. ovog člana, u godini koja prethodi godini u kojoj član fonda navršava 70 godina života, a u skladu sa članom 93. stavom 13. ovog zakona, dostavi informacije o nastupanju obaveze za otpočinjanje povlačenja akumuliranih sredstava, kao i o raspoloživim načinima povlačenja tih sredstva.

Društvo za upravljanje je dužno da iste podatke dostavi i na zahtev člana fonda.

Dodatne informacije

Član 80.

U slučaju isplate penzije kupovinom anuiteta, podatke o pretpostavkama koje se koriste u obračunu anuiteta, a naročito o stopama i trajanju anuiteta, obezbeđuje odgovarajuće društvo za osiguranje.

Informacije koje se članovima fonda i korisnicima penzije daju na zahtev

Član 81.

Na zahtev člana fonda, odnosno korisnika penzije društvo za upravljanje je dužno da, na način koji je propisan članom 78. stav 5. ovog zakona, pruži sledeće dodatne informacije:

1)         godišnje izveštaje o poslovanju društva za upravljanje i fonda kojim upravlja;

2)         investicionu politiku fonda;

3)         dodatne informacije koje se odnose na pretpostavke korišćene za izradu projekcija definisanih članom 78. stav 4. tačka 9) ovog Zakona.

Društvo za upravljanje dužno je da članovima fonda i korisnicima penzije, na njihov zahtev, dostavi u elektronskom obliku informacije o njihovim pravima u slučaju prestanka radnog odnosa, a posebno informacije o:

1)         uslovima za sticanje prava na penziju i načinu njihove primene u slučaju prestanka radnog odnosa;

2)         vrednosti stečenih prava na penziju ili procenjenoj visini penzije, a čija je procena sprovedena najviše 12 meseci pre datuma zahteva, ako društvo za upravljanje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama;

3)         uslovima za postupanje sa pravom na penziju ako se pravo ne počne koristiti odmah po ispunjenju uslova.

Prigovori

Član 82.

Ako član dobrovoljnog penzijskog fonda, korisnik penzije, odnosno obveznik uplate, potencijalni član fonda, kao i lice koje ima pravni interes (u daljem tekstu: korisnik) smatra da se društvo za upravljanje ne pridržava obaveza iz zaključenog ugovora, može uputiti prigovor društvu za upravljanje.

Korisnik iz stava 1. ovog člana ima pravo na prigovor u roku od šest meseci od dana saznanja da je učinjena povreda njegovog prava, a pravo na podnošenje prigovora u svakom slučaju prestaje nakon isteka tri godine od dana kada je učinjena povreda prava korisnika.

Korisnik iz stava 1. ovog člana ima pravo pristupa svim podacima i uslugama koji mu prema zakonu moraju biti dostupni, a društvo za upravljanje je dužno da mu na zahtev obezbedi ovaj pristup.

Društvo za upravljanje je dužno da podnosiocu prigovora iz stava 1. ovog člana odgovori u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema prigovora.

Korisnik iz stava 1. ovog člana može podneti Narodnoj banci Srbije pritužbu ukoliko ne dobije zadovoljavajući odgovor u roku iz stava 4. ovog člana, u roku od tri meseca od dana prijema odgovora iz stava 4. ovog člana ili proteka roka iz tog stava.

Narodna banka Srbije postupa po pritužbi iz stava 5. ovog člana tako što posreduje radi sprečavanja nastanka spora između podnosioca prigovora i društva za upravljanje i štiti prava i interese tih lica.

Narodna banka Srbije bliže propisuje postupak po prigovoru i pritužbi.

Glava VII

PRENOS PRAVA UPRAVLjANjA FONDOM I LIKVIDACIJA DRUŠTVA

Prenos prava upravljanja fondom

Član 83.

Društvo za upravljanje može svoje pravo upravljanja fondom ugovorom preneti na drugo društvo za upravljanje, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Društvo za upravljanje na koje se prenosi pravo upravljanja iz stava 1. ovog člana dužno je da Narodnoj banci Srbije, u roku od 15 dana od davanja saglasnosti iz tog stava, podnese zahtev za izdavanje dozvole za upravljanje fondom, uz koji podnosi dokumentaciju iz člana 13. stav 2. ovog zakona, kao i drugu dokumentaciju u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije izdaje društvu za upravljanje iz stava 2. ovog člana dozvolu za upravljanje fondom iz tog stava u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje ove dozvole. Istovremeno sa izdavanjem dozvole iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije oduzima društvu za upravljanje koje prenosi pravo upravljanja fondom dozvolu za upravljanje tim fondom, odnosno oduzima mu dozvolu za rad ako ovo društvo ne upravlja nijednim drugim fondom, u kom slučaju to društvo pokreće postupak dobrovoljne likvidacije u smislu člana 84. ovog zakona.

Za prenos prava upravljanja fondom nije potrebna saglasnost članova tog fonda, korisnika penzije, organizatora penzijskih planova i obveznika uplate.

Danom izdavanja dozvole iz stava 3. ovog člana - pravo upravljanja fondom prenosi se na društvo za upravljanje kome je izdata ta dozvola.

Društvo za upravljanje na koje je preneto pravo upravljanja fondom drugog društva za upravljanje, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole iz stava 3. ovog člana, obaveštava članove tog fonda i korisnika penzije o njihovom pravu da, ako više ne žele da budu članovi ovog fonda odnosno korisnici penzije, svoj račun prenesu u fond kojim upravlja drugo društvo za upravljanje - u roku od 60 dana od dana prijema tog obaveštenja, pri čemu troškove ovog prenosa snosi društvo za upravljanje na koje je preneto ovo pravo.

Danom donošenja rešenja o izdavanju dozvole iz stava 3. ovog člana, društvo za upravljanje kome je izdata ta dozvola postaje ugovorna strana u ugovorima o članstvu u fondu, odnosno penzijskom planu koji su mu prenosom prava upravljanja fondom ustupljeni i preuzima sva prava i obaveze iz tih ugovora.

Narodna banka Srbije bliže uređuje postupak prenosa prava upravljanja iz ovog člana.

Prestanak društva za upravljanje

Član 84.

U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, pokreće se postupak likvidacije ili stečaja tog društva.

Na postupak iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju likvidacija i stečaj privrednih društava, ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno.

Društvo za upravljanje može pokrenuti postupak dobrovoljne likvidacije samo ako je prethodno svoje pravo upravljanja fondom prenelo na drugo društvo za upravljanje u skladu s članom 83. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje postupak prestanka društva za upravljanje iz ovog člana.

U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, to društvo prestaje da upravlja fondom, a depozitar je dužan da obavlja samo neodložne poslove u vezi s tim upravljanjem, odnosno poslove čijim bi neobavljanjem nastupila šteta za ovaj fond.

Javni poziv

Član 85.

Danom prestanka upravljanja od strane društva za upravljanje, u smislu člana 84. ovog zakona, Narodna banka Srbije upućuje javni poziv postojećim društvima za upravljanje da, u roku od 15 dana, podnesu ponudu za upravljanje, odnosno pripajanje fonda.

U roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje o najpovoljnijoj ponudi društva za upravljanje.

Uslove i način izbora najpovoljnije ponude društva za upravljanje bliže propisuje Narodna banka Srbije.

Neuspešan javni poziv

Član 86.

Ako na javni poziv nijedno društvo za upravljanje ne podnese ponudu, Narodna banka Srbije obaveštava članove fonda i korisnike penzije i dostavlja ovlašćenje depozitaru da unovči imovinu fonda i prenese račune članova fonda i korisnika penzije u drugi fond.

Depozitar, u roku ne dužem od šest meseci od dana prijema ovlašćenja, unovčava imovinu fonda u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzije.

U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, članovi fonda i korisnici penzije biraju drugi fond i obaveštavaju depozitara o svom izboru.

Troškovi u vezi sa upravljanjem, odnosno u vezi sa unovčavanjem imovine fonda i prenosom računa iz stava 1. ovog člana padaju na teret društva za upravljanje, a ako to nije moguće - na teret imovine fonda koji se raspušta.

Narodna banka Srbije može bliže urediti postupak upravljanja imovinom do raspuštanja fonda, kao i angažovanje lica koje će privremeno upravljati imovinom do raspuštanja fonda.

Dužnosti depozitara u slučaju raspuštanja fonda

Član 87.

Depozitar podnosi Narodnoj banci Srbije izveštaj o unovčavanju imovine fonda i prenosu računa u smislu člana 83. st. 1. i 2. ovog zakona u roku od 8 dana od ispunjenja obaveze iz člana 86. stav 2. ovog zakona.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije briše fond iz registra fondova.

Depozitar najmanje pet godina čuva poslovne knjige i dokumentaciju raspuštenog fonda, a u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Deo četvrti PENZIJSKI PLANOVI

Organizovanje penzijskog plana

Član 88.

Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat mogu organizovati penzijski plan i zaključiti ugovor sa društvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrši uplate penzijskog doprinosa za račun zaposlenih, zaposlenih kod poslodavaca članova udruženja poslodavaca, članova profesionalnog udruženja odnosno članova sindikata (u daljem tekstu: član plana) i da plaća naknadu za usluge društvu za upravljanje, a društvo za upravljanje se obavezuje da ulaže prikupljena novčana sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima članovima plana.

Poslodavac može organizovati penzijski plan samo za svoje zaposlene.

Poslodavac, udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje i sindikat mogu organizovati penzijski plan i zaključiti ugovore sa više društava za upravljanje, pod uslovom da zaposlenima, odnosno svojim članovima ponudi mogućnost izbora članstva u fondovima kojima upravljaju društva za upravljanje sa kojima su zaključeni ugovori o penzijskom planu.

Više organizatora može organizovati ili pristupiti jednom penzijskom planu.

Uslove, način i postupak organizovanja i funkcionisanja penzijskih planova propisuje ministar nadležan za rad i penzijsko osiguranje.

Primerak ugovora iz stava 1. ovog člana organizator dostavlja ministarstvu nadležnom za rad i penzijsko osiguranje, radi ocene ispunjenosti uslova, davanja saglasnosti i evidentiranja.

Ugovor o penzijskom planu

Član 89.

Ugovor o penzijskom planu zaključuje se u pisanoj formi i najmanje sadrži:

1)         poslovno ime društva za upravljanje;

2)         datum u tekućem mesecu do koga poslodavac vrši uplate penzijskog doprinosa za prethodni mesec;

3)         iznos penzijskog doprinosa po članu plana iskazan nominalno ili u odgovarajućem procentu;

4)         ime, prezime, adresu i JMBG članova plana;

5)         datum i mesto zaključenja ugovora i potpise ugovornih strana.

Prilikom zaključenja ugovora o penzijskom planu društvo za upravljanje je dužno da utvrdi identitet članova penzijskog plana u skladu s propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranje terorizma i finansiranje oružja za masovno uništenje.

Obaveštenje o prestanku radnog odnosa člana penzijskog plana

Član 90.

Poslodavac je dužan da društvu za upravljanje dostavi obaveštenje o prestanku radnog odnosa člana penzijskog plana.

Prava člana kome je prestao radni odnos

Član 91.

Član penzijskog plana kome prestane radni odnos kod poslodavca može da ostane član istog fonda, da nastavi s uplatom doprinosa ili izvrši prenos svog računa u skladu sa članom 70. ovog zakona.

Odnos organizatora prema članovima penzijskog plana

Član 92.

Organizator penzijskog plana dužan je da zaposlenima obezbedi ravnopravne uslove za članstvo u penzijskom planu.

Član penzijskog plana može zajedno sa organizatorom penzijskog plana da uplaćuje doprinose u svoje ime i za svoj račun.

Penzijski doprinos za penzijski plan ne može se bez odobrenja zaposlenih odbijati od zarade.

Članstvo u penzijskom planu ne može biti uslov za zapošljavanje ili članstvo u sindikatu i drugim oblicima organizovanja zaposlenih.

Deo peti

POVLAČENjE I RASPOLAGANjE AKUMULIRANIM SREDSTVIMA

Član 93.

Pravo člana fonda na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima stiče se sa navršenih 58 godina života.

Akumulirana sredstva mogu se povući jednokratnom isplatom, programiranom isplatom, kupovinom anuiteta ili kombinacijom ovih načina.

Član fonda može povući jednokratnom isplatom iz stava 2. ovog člana najviše do 30% akumuliranih sredstava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, kada na individualnom računu člana fonda, odnosno korisnika penzije, vrednost akumuliranih sredstava iznosi 10 ili manje investicionih jedinica, preostala sredstva mogu se isplatiti u celosti.

Programirana isplata se povlači u delovima, na osnovu ugovora koji se zaključuje između člana fonda i društva za upravljanje u standardizovanom formatu koji propisuje Narodna banka Srbije, pri čemu svaki pojedinačni deo ne može biti veći od 30% iznosa sredstava akumuliranih u trenutku zaključenja tog ugovora.

Društvo za upravljanje svojim pravilima poslovanja utvrđuje najkraći period za koji se može ugovoriti programirana isplata, a koji ne može biti kraći od godinu dana.

Kupovinom anuiteta društvo za upravljanje, po nalogu i za račun člana fonda, vrši prenos akumuliranih sredstava u društvo za osiguranje i kupuje anuitete u skladu sa propisima kojima se uređuje delatnost osiguranja.

Poslodavcu, kao obvezniku uplate, prestaje obaveza uplate penzijskog doprinosa za člana fonda koji je započeo sa povlačenjem akumuliranih sredstava.

U slučaju smrti člana fonda, odnosno korisnika penzije, sredstva na njegovom računu prenose se licu koje je prethodno odredio, a ako nije odredio takvo lice ili nije poznato ili nema takvog lica, postupa se u skladu sa zakonom kojim se reguliše nasleđivanje.

Na ostvarivanje prava na prenos sredstava lica kojeg je član fonda prethodno odredio shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osiguranje života u korist trećih lica.

Pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima može se ostvariti i pre ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana u slučaju trajne nesposobnosti za rad prema nalazu organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Bliže uslove za ostvarivanje prava na povlačenje i raspolaganje akumuliranih sredstava u slučajevima iz stava 11. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad i penzijsko osiguranje.

Povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima član fonda mora započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života.

Isplata akumuliranih sredstava članu fonda odnosno korisniku penzije sa prebivalištem u drugoj državi članici, vrši se u neto iznosu nakon odbitka poreza i troškova transakcije, a u skladu sa internim aktima društva za upravljanje i propisima kojima se uređuje platni promet i devizno poslovanje.

Deo šesti DEPOZITAR

Imenovanje depozitara

Član 94.

Društvo za upravljanje je dužno da za svaki fond kojim upravlja imenuje depozitara u skladu sa odredbama ovog zakona.

Depozitar fonda može biti:

1)         banka, odnosno kreditna institucija ili investiciono društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova depozitara;

2)         ogranak kreditne institucije države članice osnovan u Republici Srbiji koji ima dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslove depozitara.

Depozitar može obavljati poslove za više fondova.

Poslove depozitara za isti fond obavlja isključivo jedan depozitar. Depozitar ne može biti povezano lice s društvom za upravljanje.

Ugovor s depozitarom

Član 95.

Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih subjekata, odnosno od dana dobijanja dozvole za organizovanje i upravljanje fondom zaključi ugovor o obavljanju usluga depozitara, posebno za svaki fond kojim upravlja.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana, uređuju se prava i obaveze depozitara i društva za upravljanje kojim se depozitar obavezuje da će otvoriti i voditi račun fonda i obavljati poslove u skladu sa članom 96. ovog zakona, a društvo za upravljanje se obavezuje da plaća naknadu depozitaru.

Ugovor iz stava 1. ovog člana sadrži opis načina i postupaka kojim se depozitaru omogućava pristup svim informacijama potrebnim za obavljanje poslova depozitara.

Društvo za upravljanje dostavlja Narodnoj banci Srbije kopiju zaključenog ugovora iz stava 1. ovog člana, kao i kopije izmena i dopuna tog ugovora narednog radnog dana od dana njihovog zaključenja.

Narodna banka Srbije može propisati maksimalne naknade za obavljanje poslova depozitara.

Poslovi depozitara

Član 96.

Depozitar obavlja sledeće poslove:

1)         otvara i vodi račun fonda, odvojeno za svaki fond, a koji je odvojen od imovine depozitara i imovine društva za upravljanje;

2)         vodi evidenciju o imovini fonda i kontinuirano prati novčane tokove fonda;

3)         vrši evidentiranje izvršenih uplata po osnovu penzijskih doprinosa članova fonda i korisnika penzije;

4)         vrši prenos novčanih sredstava i isplatu akumuliranih sredstava članova i korisnika penzije;

5)         kontroliše i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije i društvo za upravljanje o sprovedenom obračunu neto vrednosti imovine i vrednosti investicione jedinice fonda, i potvrđuje da je obračun izvršen u skladu s ovim zakonom, politikama i procedurama fonda;

6)         vodi evidenciju o finansijskim instrumentima koji čine imovinu fonda, koji se evidentiraju na računu finansijskih instrumenata otvorenih u evidencijama depozitara u ime fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, na način da se u svakom trenutku može jasno identifikovati imovina fonda;

7)         kontroliše i izvršava naloge društva za upravljanje u vezi sa transakcijama finansijskih instrumenata i drugih vrsta imovine fonda, obezbeđujući da ti nalozi budu u skladu sa zakonom i investicionom politikom fonda;

8)         pruža usluge vezane za ostvarivanje prava koja proizilaze iz finansijskih instrumenata u koje je uložena imovina fonda;

9)         obračunava i kontroliše prinos fonda obračunat od strane društva za upravljanje;

10)       obezbeđuje da su troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda u skladu s ovim zakonom i prospektom fonda;

11)       obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi s imovinom fonda;

12)       obaveštava Narodnu banku Srbije o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

13)       podnosi, u ime fonda, Narodnoj banci Srbije i drugim nadležnim organima, podneske protiv društva za upravljanje, za štetu nanetu fondu;

14)       obavlja druge poslove koji su predviđeni ugovorom o obavljanju poslova depozitara, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Pri obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, depozitar postupa u skladu s načelom savesnosti i poštenja, dobrom poslovnom praksom, pažnjom dobrog stručnjaka, nezavisno od društva za upravljanje i u najboljem interesu članova fondova i korisnika penzije.

Depozitar ne sme obavljati poslove koji mogu izazvati sukob interesa između društva za upravljanje, fonda, članova fonda ili korisnika penzije i depozitara, ako nije funkcionalno i organizaciono odvojio obavljanje poslova depozitara od tih poslova, i ako nije utvrdio postupak za adekvatno identifikovanje, upravljanje, praćenje i obelodanjivanje potencijalnog sukoba interesa članovima fonda i korisnicima penzije, kao i društvu za upravljanje.

Narodna banka Srbije bliže uređuje učestalost, način i formu izveštavanja depozitara, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda i

 

vrednosti investicione jedinice od strane društva za upravljanje i depozitara iz stava 1. tačka 5) ovog člana, odnosno obračunatog prinosa od strane društva za upravljanje i depozitara iz stava 1. tačka 9) ovog člana, kao i drugih poslova koje obavlja depozitar.

Čuvanje imovine i odgovornost depozitara

Član 97.

Depozitar ne može bez saglasnosti i naloga društva za upravljanje raspolagati poverenom imovinom.

Depozitar odgovara fondu, članovima fonda i korisnicima penzije za gubitke ili štetu koju oni pretrpe kao rezultat neopravdanog propusta u izvršavanju obaveza depozitara ili usled njihovog nepravilnog izvršavanja.

U slučaju gubitka imovine fonda ili članova fonda prouzrokovanog od strane depozitara, depozitar je dužan da sprovede postupak utvrđivanja uzroka i visine štete, kao i da nadoknadi odgovarajući iznos novčanih sredstava bez odlaganja.

Depozitar je dužan da svojim internim aktima utvrdi model nadoknade štete članovima fonda i korisnicima penzije.

Promena depozitara

Član 98.

Strana koja namerava da raskine ugovor iz člana 95. ovog zakona, dužna je da obavesti drugu ugovornu stranu i Narodnu banku Srbije o nameri i razlozima za raskid, najmanje 30 dana pre raskida tog ugovora.

Promena depozitara se mora obaviti na način da se održi kontinuirano obavljanje poslova i obaveza depozitara.

Ugovor iz člana 95. ovog zakona koji se raskida smatra se raskinutim momentom zaključenja ugovora sa novim depozitarom.

Društvo za upravljanje dužno je da ugovor iz stava 3. ovog člana dostavi Narodnoj banci Srbije narednog radnog dana od dana zaključenja, kao i:

1)         obrazloženje odluke uprave društva za upravljanje o neophodnosti promene depozitara i kalendarski plan aktivnosti u postupku promene, koji je usvojila uprava društva za upravljanje;

2)         u slučaju nesolventnosti ili stečaja depozitara, dostavljaju se i informacije o merama zaštite imovine fonda.

Depozitar sa kojim se raskida ugovor je dužan da, u roku od osam dana od dana raskida tog ugovora, novom depozitaru preda svu dokumentaciju i arhivu u vezi sa fondom i izvrši prenos svih novčanih sredstava i druge imovine fonda.

Društvo za upravljanje je dužno da dostavi, u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora sa novim depozitarom, Narodnoj banci Srbije dokumenta kojima se potvrđuje da je novi depozitar

 

primio novčana sredstva i drugu imovinu fonda, kao i da je preuzeo dokumenta kojima se potvrđuju prava nad novčanim sredstvima i drugom imovinom.

Narodna banka Srbije može zatražiti vanrednu reviziju finansijskih izveštaja fonda u slučaju promene depozitara.

Ako Narodna banka Srbije u postupku vršenja nadzora utvrdi da depozitar ne posluje na način propisan ovim zakonom, odnosno da su, usled rizika kojima je depozitar izložen ili može biti izložen prilikom obavljanja ovih usluga, ugroženi interesi članova fonda i korisnika penzije, može zahtevati od društva za upravljanje promenu depozitara. U tom slučaju, Narodna banka Srbije može odrediti uslove za angažovanje novog depozitara.

Član 99.

Kada poslove depozitara obavlja depozitar iz člana 94. stav 2. tačka 2) ovog zakona, Narodna banka Srbije vrši nadzor u delu koji se odnosi na poslove depozitara propisane ovim zakonom, a naročito nad jasnom podelom poslova depozitara između ogranka i sedišta depozitara.

Stečajni ili likvidacioni postupak nad depozitarom

Član 100.

U slučaju pokretanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije nad depozitarom društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja raskine ugovor i obavesti Narodnu banku Srbije o zaključenom ugovoru sa drugim depozitarom.

Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim određuje drugog depozitara.

Deo sedmi

DOBROVOLjNI PENZIJSKI FOND SA DEFINISANIM ISPLATAMA

Tehničke rezerve

Član 101.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama, kako bi obezbedilo izvršavanje preuzetih obaveza u skladu sa zaključenim ugovorom o članstvu ili penzijskom planu, dužno je da obezbedi da taj fond u svakom trenutku:

1)         raspolaže odgovarajućim nivoom sredstava (tehničkih rezervi) koji odgovara visini preuzetih finansijskih obaveza proizašlih iz postojećih ugovora o članstvu odnosno penzijskom planu;

2)         raspolaže dovoljnom i odgovarajućom imovinom za pokriće tehničkih rezervi iz tačke 1) ovog stava pri čemu u obzir treba uzeti sve fondove sa definisanim isplatama kojima upravlja.

Društvo za upravljanje ne odgovara za manjak sredstava tehničkih rezervi ako je taj manjak posledica nedovoljne uplate doprinosa od strane obveznika uplate (poslodavca).

 

Kada poslodavac koji vrši uplate u dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama garantuje isplatu prava na strukovnu penziju obavezan je da redovno vrši uplate u taj fond u iznosu i rokovima potrebnim za ispunjenje garantovanih prava.

Obračun tehničkih rezervi

Član 102.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama je dužno da najmanje jednom godišnje obračunava tehničke rezerve dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama.

Obračun tehničkih rezervi izrađuje i potvrđuje ovlašćeni aktuar prema sledećim pravilima:

1)         obračun minimalnog iznosa tehničkih rezervi zasniva se na dovoljno pouzdanim aktuarskim procenama uzevši u obzir sve preuzete obaveze isplata u skladu sa zaključenim ugovorom o članstvu odnosno penzijskom planu pri čemu tehničke rezerve moraju biti dovoljne za neprekidno isplaćivanje budućih strukovnih penzija, kao i onih koje se već isplaćuju i u isto vreme odražavati obaveze koje proizilaze iz stečenih prava po osnovu strukovnih penzija, a prilikom izbora ekonomskih i aktuarskih pretpostavki vrednovanja obaveza potrebno je postupati sa pažnjom dobrog stručnjaka uzimajući u obzir odgovarajuću granicu nepovoljnih odstupanja;

2)         najviše kamatne stope biraju se sa pažnjom dobrog stručnjaka uzimajući u obzir:

(1)        prinos pripadajuće imovine dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama odnosno prinos po osnovu ulaganja imovine u budućnosti;

(2)        tržišne prinose visokokvalitetnih ili državnih obveznica, obveznica Evropskog stabilizacionog mehanizma, obveznica Evropske investicione banke ili obveznica Evropskog fonda za finansijsku stabilnost ili

(3)        kombinaciju gore navedenih prinosa.

3)         biometrijske tablice koje se koriste za obračun tehničkih rezervi zasnivaju se na načelu opreznosti uzimajući u obzir glavne karakteristike grupe članova i zaključene ugovore o članstvu i penzijskom planu, a posebno očekivane promene značajnih rizika;

4)         primena postupka i osnova za obračun tehničkih rezervi mora biti dosledna iz godine u godinu, dok se odstupanja mogu opravdati promenama zakonskih, demografskih ili ekonomskih okolnosti na kojima se zasnivaju pretpostavke.

Narodna baka Srbije može propisati dodatne kriterijume za obračun tehničkih rezervi dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama.

Imovina za pokriće tehničkih rezervi

Član 103.

Imovina za pokriće tehničkih rezervi ulaže se u skladu sa prirodom i periodom trajanja očekivanih budućih isplata po osnovu strukovne penzije.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama je dužno da obezbedi da u svakom trenutku raspolaže dovoljnom imovinom za pokriće tehničkih rezervi imajući u vidu sve dobrovoljne penzijske fondove sa definisanim isplatama kojima upravlja.

Na imovinu za pokriće tehničkih rezervi primenjuju se pravila ulaganja propisana ovim zakonom pri čemu:

1)         najviše 70% imovine za pokriće tehničkih rezervi može biti uloženo u akcije i druge hartije od vrednosti ekvivalentne akcijama i u korporativne obveznice kojima se trguje na regulisanom tržištu, ili putem MTP ili OTP, pri čemu društvo za upravljanje odlučuje o relativnom odnosu tih hartija od vrednosti u portfoliju fonda;

2)         najviše 30% imovine za pokriće tehničkih rezervi može biti uloženo u imovinu denominovanu u valutama različitim od one u kojoj su izražene obaveze.

Narodna banka Srbije može propisati dodatne oblike sredstava odnosno dodatna ograničenja ulaganja imovine za pokriće tehničkih rezervi.

Plan oporavka

Član 104.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama je dužno da za dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama koji ne ispunjava uslove iz člana 101. stav 1. tačka 2) ovog zakona usvoji konkretan i izvodljiv plan oporavka sa jasno utvrđenim rokovima i aktivnostima koji će omogućiti ponovno ispunjenje uslova.

Plan oporavka iz stava 1. ovog člana mora ispunjavati sledeće uslove:

1)         mora da sadrži konkretne i izvodljive mere kojima će se obezbediti iznos imovine potreban za potpuno pokriće tehničkih rezervi u razumnom roku;

2)         mora biti prethodno odobren od Narodne banke Srbije i dostupan članovima fonda i korisnicima penzije;

3)         mora polaziti od konkretne situacije u kojoj se dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama nalazi (struktura imovine i obaveza, profil rizika, plan likvidnosti, starosna struktura članova koji imaju pravo na starosnu penziju, novouvedeni penzijski planovi i promena penzijskih planova iz kategorije bez obezbeđenog pokrića ili sa delimično obezbeđenim pokrićem u kategoriju sa potpuno obezbeđenim pokrićem odgovarajućom imovinom);

4)         društvo za upravljanje će u slučaju prestanka i/ili nemogućnosti nastavka poslovanja u periodu u kojem ne ispunjava uslove iz člana 101. stav 1. tačka 2) ovog zakona obavestiti bez odlaganja Narodnu banku Srbije, kojoj će istovremeno dostaviti uspostavljenu i proceduru i plan prenosa imovine i obaveza na drugo društvo za upravljanje.

 

Osnovni okvir plana postupanja iz stava 2. tačka 4) ovog člana društvo za upravljanje je dužno da bez odlaganja učini dostupnim članovima fonda i korisnicima penzije poštujući načelo poverljivosti.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama u svakom trenutku mora da ima dovoljan iznos imovine za pokriće tehničkih rezervi s obzirom na zaključene ugovore o članstvu odnosno penzijskom planu.

Ako društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama ne ispunjava uslov iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije društvu za upravljanje nalaže da bez odlaganja uspostavi i sprovede odgovarajuće mere kojima će obezbediti iznos imovine koji je potreban za potpuno pokriće tehničkih rezervi, na način da članovi fonda i korisnici penzije budu adekvatno zaštićeni.

Dodatni kapital

Član 105.

Kada dobrovoljni penzijski fond sa definisanim isplatama pokriva biometrijske rizike i/ili garantuje rezultate ulaganja ili određeni nivo prihoda, društvo za upravljanje koje upravlja tim fondom dužno je da obezbedi da za fond, pored tehničkih rezervi iz člana 101. stav 1. ovog zakona, raspolaže i dodatnom imovinom, odnosno dodatnim kapitalom, radi dodatne zaštite za pokriće rizika koji proizilaze iz upravljanja tim fondom.

Društvo za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama mora u svakom trenutku imati potreban iznos dodatnog kapitala kako bi se obezbedila dugoročna održivost sistema strukovnih penzija.

Dodatni kapital iz stava 1. ovog člana se formira radi apsorbovanja negativnih razlika očekivanih i stvarnih troškova, odnosno dobiti, ne sme biti opterećen bilo kakvim predvidivim obavezama, služi kao dodatna zaštita za pokriće rizika koji proizilaze iz upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama i odražava imovinu tog fonda i vrste rizika koji proizilaze iz te imovine.

Pri obračunu dodatnog kapitala društva za upravljanje uzimaju se u obzir sledeće stavke:

1)         akcijski kapital odnosno osnovni kapital društva za upravljanje kada upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama, koji je uplaćen na osnovu običnih akcija i koji je na izveštajni datum upisan u registar privrednih subjekata;

2)         emisiona premija odnosno ostale rezerve kapitala koje uključuju iznos uplaćen iznad nominalne vrednosti pri izdavanju običnih akcija;

3)         rezerve kapitala koje se ne odnose na obaveze iz ugovora o članstvu i penzijskom planu kao što su:

(1)        zakonske rezerve i druge rezerve u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva,

(2)        statutarne rezerve,

(3)        ostale rezerve kapitala koje uključuju iznos ostvaren pri sticanju i/ili otuđenju sopstvenih akcija, kao i dodatne uplate akcionara društva za upravljanje u kapital;

4)         neraspoređena dobit ranijih godina i poslednjeg obračunskog perioda za koje se raspoređuje dobit, utvrđenu na osnovu revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja nakon donošenja odluke skupštine društva za upravljanje o raspodeli dobiti nakon umanjenja za dividende koje treba isplatiti odnosno neopterećenu bilo kojim budućim obavezama.

Pri obračunu dodatnog kapitala društva za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama kao odbitne stavke uzimaju se u obzir:

1)         otkupljene sopstvene akcije stečene u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2)         nematerijalna imovina koja uključuje osnivačke troškove, goodwill, licence, patente i zaštitne znakove, programsku podršku (softver) i ostalu nematerijalnu imovinu;

3)         nepokriveni gubitak iz prethodnih godina i gubitak tekuće godine koji je utvrđen na osnovu revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja, kao i gubitak iz tekućeg obračunskog perioda utvrđen na osnovu finansijskih izveštaja za period tokom godine.

Narodna banka Srbije propisuje dodatne uslove u vezi sa kapitalom dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama.

Potrebna granica dodatnog kapitala dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama

Član 106.

Potrebna granica dodatnog kapitala iz člana 105. ovog zakona utvrđuje se u skladu sa preuzetim obavezama, i to kao zbir prvog i drugog rezultata, pri čemu se prvi rezultat izračunava tako što se iznos tehničke rezerve obračunate na poslednji dan prethodne poslovne godine množi se sa 0,04, dok se drugi rezultat izračunava samo za obaveze po osnovu strukovne penzije kod kojih rizični kapital nije negativan, tako što se iznos rizičnog kapitala na poslednji dan prethodne godine, uključujući rizični kapital za obaveze po osnovu strukovne penzije, množi se sa 0,003.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, ukupni iznos rizičnog kapitala za obaveze po osnovu strukovne penzije (drugi rezultat), koje pokrivaju slučaj smrti sa određenim trajanjem množi se sa 0,001 ako je strukovna penzija ugovorena na najviše tri godine, odnosno sa 0,0015 ako je ugovorena na više od tri i kraće od pet godina.

Rizični kapital iz stava 1. ovog člana kod drugog rezultata predstavlja razliku između iznosa koji se isplaćuje u slučaju smrti i obračunate tehničke rezerve.

Ako društvo za upravljanje upravlja sa više dobrovoljnih penzijskih fondova sa definisanim isplatama, potrebna granica dodatnog kapitala utvrđuje se uzimajući u obzir sve takve fondove kojima društvo upravlja.

Društvo za upravljanje dužno je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije ako dodatni kapital padne ispod potrebne granice dodatnog kapitala, kao i da dostavi predlog mera za ponovno obezbeđenje potrebnog nivoa dodatnog kapitala s precizno utvrđenim rokovima i aktivnostima.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način obračuna potrebne granice dodatnog kapitala, način utvrđivanja rizičnog kapitala, dokumentaciju koja se dostavlja uz obračun, kao i rokove i način izveštavanja.

Ograničavanje ili zabrana raspolaganja imovinom dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama

Član 107.

Narodna banka Srbije može društvu za upravljanje koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama ili depozitaru tog fonda zabraniti ili ograničiti raspolaganje imovinom fonda ako društvo za upravljanje koje upravlja tim fondom:

1)         ne uspostavi odgovarajuću visinu tehničkih rezervi,

2)         nema dovoljnu i odgovarajuću imovinu za pokriće tehničkih rezervi,

3)         ne raspolaže dodatnim kapitalom.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može ograničiti ili zabraniti raspolaganje imovinom dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama depozitaru koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije na zahtev nadležnog organa matične države članice.

Deo osmi NADZOR

Nadležnost Narodne banke Srbije

Član 108.

Narodna banka Srbije vrši nadzor u skladu s ovim zakonom i drugim zakonima po kojima je nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem društava za upravljanje, kao i zakonom kojim se uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tih zakona.

Nadzor iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije vrši u cilju zaštite interesa članova fonda i korisnika penzije i obezbeđenja zakonitosti i sigurnosti i stabilnosti poslovanja društava za upravljanje.

Narodna banka Srbije pri vršenju nadzora posebno uzima u obzir održavanje stabilnosti finansijskog sistema u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije uzima u obzir potencijalni uticaj svojih aktivnosti i na stabilnost finansijskog sistema u Evropskoj uniji, tamo gde je to relevantno, a posebno u vanrednim situacijama, pri čemu uzima u obzir informacije koje su raspoložive u datom trenutku.

Nadležnost Narodne banke Srbije propisana ovim zakonom sprovodi se na transparentan, nezavisan i odgovoran način uz poštovanje tajnosti podataka.

Objavljivanje opštih informacija o nadzoru

Član 109.

Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici objavljuje:

1)         tekstove zakona, podzakonskih akata i smernica koje se odnose na delatnost društava za upravljanje;

2)         agregirane statističke podatke, kao i ključne pokazatelje poslovanja za svaki fond;

3)         informacije o ciljevima nadzora, glavnim funkcijama i nadzornim aktivnostima Narodne banke Srbije;

4)         opis postupka provere koji se koristi u vršenju nadzora, uključujući i procene rizika i sprovođenje stres testova u skladu sa ovim zakonom;

5)         pravila u vezi sa izricanjem mera nadzora i drugih mera i sankcija koje se primenjuju u slučaju kršenja odredaba ovog zakona ili drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora.

Objavljivanje informacija iz stava 1. ovog člana mora biti dovoljno da omogući sveobuhvatno poređenje nadzornih pristupa koje su usvojili nadzorni organi različitih država članica.

Narodna banka Srbije objavljuje informacije iz stava 1. ovoga člana u skladu sa propisima Republike Srbije kojima se uređuje osnivanje i delatnost društava za upravljanje, kao i propisima Evropske unije kojima se uređuje osnivanje i delatnost institucija za obezbeđenje strukovne penzije, odnosno kojima se uređuju obrasci i struktura objave informacija.

Nadzor

Član 110.

Nadzor nad primenom ovog zakona Narodna banka Srbije vrši kontinuiranom proverom da li društvo za upravljanje posluje u skladu s odredbama ovog zakona i drugim propisima, pravilima o upravljanju rizicima, internim aktima i standardima, pravilima struke, kao i sprovođenjem mera nadzora i aktivnosti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u njegovom poslovanju.

Nadzor iz stava 1. ovog člana zasniva se na proceni rizika i okrenut je budućim događajima, pri čemu, u cilju utvrđivanja učestalosti i intenziteta nadzora nad određenim društvom za upravljanje, Narodna banka Srbije uzima u obzir veličinu i značaj društva za upravljanje i fondova kojima to društvo upravlja, kao i obim, složenost i pokazatelje njegovog poslovanja i okolnosti u kojima društvo za upravljanje posluje, uključujući i lica kojima je poverilo obavljanje određenih aktivnosti.

Odredbe ovog zakona o postupku i načinu vršenja nadzora, kao i uslovima i postupku preduzimanja mera nadzora, novčanih kazni i drugih sankcija koje se izriču društvu za upravljanje, shodno se primenjuju i na druge subjekte nadzora.

Subjekti nadzora

Član 111.

Subjekti nadzora Narodne banke Srbije, u skladu s ovim zakonom, su:

1)         društvo za upravljanje sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         fond kojim upravlja društvo za upravljanje iz stava 1. tačke 1) ovog člana;

3)         depozitar fonda osnovan u skladu s ovim zakonom;

4)         institucija za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice koja obavlja prekograničnu aktivnost na teritoriji Republike Srbije;

5)         druga lica koja su imovinskim, poslovnim ili upravljačkim vezama povezani sa licima iz tač. 1) do 4) ovog člana.

Predmet nadzora

Član 112.

Narodna banka Srbije u postupku nadzora naročito proverava:

1)         uspostavljeni sistem upravljanja odnosno ispunjenost uslova u pogledu organizacione i tehničke osposobljenosti društva za upravljanje, strategije, politike i postupke izveštavanja koje je društvo za upravljanje uspostavilo radi usklađivanja svog poslovanja sa odredbama ovog zakona i drugih propisa, uzimajući u obzir veličinu, prirodu, obim i složenost poslovanja društva za upravljanje;

2)         finansijsko stanje i finansijski položaj društva za upravljanje odnosno fonda, uključujući kapital iz člana 6. ovog zakona odnosno iz člana 105. ovog zakona kada je primenljivo,

3)         rizike kojima je društvo za upravljanje odnosno fond izloženi ili bi mogli biti izložen, kao i sposobnost društva za upravljanje da identifikuje i upravlja rizicima;

4)         pridržavanje pravila i ograničenja ulaganja imovine fonda kojim upravlja propisanim ovim zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona, odnosno investicionom politikom fonda, kao i proces donošenja investicionih odluka;

5)         informisanje članova fonda i korisnika penzije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i prospektom fonda;

6)         odnose između društva za upravljanje i/ili fonda sa drugim pravnim licima ili spoljnim pružaocima usluga, a koji mogu uticati na finansijsko stanje društva za upravljanje i/ili fonda odnosno uticati na efikasno vršenje nadzora;

7)         tehničke rezerve i imovinu za pokriće tehničkih rezervi, kada je to primenljivo;

8)         dodatni kapital i raspoloživu granicu dodatnog kapitala kada je to primenljivo;

9)         usklađenost poslovanja društva za upravljanje sa propisima;

10)       druga pitanja propisana ovim zakonom.

Narodna banka Srbije sprovodi nadzor nad društvom za upravljanje i u oblasti primene propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa zakonom.

U vezi sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, Narodna banka Srbije nadzire i adekvatnost procesa procene kreditne sposobnosti koje je uspostavilo društvo za upravljanje u skladu sa članom 34. stavom 7. ovog zakona, procenjuje način korišćenja kreditnih rejtinga koje su dodelile agencije za kreditni rejting u njihovim politikama upravljanja rizicima koja se odnose na ulaganja društva za upravljanje i fondova i, prema potrebi, podstiče smanjenje isključivog i automatskog oslanjanja na takve kreditne rejtinge.

Stres testovi

Član 113.

Narodna banka Srbije u okviru postupka nadzora može razviti odgovarajuće kvantitativne metode i tehnike koje uključuju odgovarajuće stres testove, radi procene sposobnosti društva za upravljanje odnosno fonda da se suoči sa nepovoljnim budućim događajima ili promenama u ekonomskom okruženju koje mogu uticati na pogoršanje finansijskog položaja društva za upravljanje i praćenje načina na koje se utvrđeno pogoršanje otklanja.

Narodna banka Srbije može zahtevati od društva za upravljanje sprovođenje odgovarajućih stres testova i dostavljanje rezultata tih testiranja u rokovima i na način koji ona odredi.

Dostavljanje podataka na zahtev Narodne banke Srbije

Član 114.

Na zahtev Narodne banke Srbije društvo za upravljanje je dužno da dostavi, odnosno učini dostupnom dokumentaciju, izveštaje, informacije i podatke o svim okolnostima potrebnim za vršenje nadzora uključujući interne izveštaje za period tokom godine, dokaze o usklađenosti sa pravilima investiranja, kao i izveštaje lica odgovornih za reviziju godišnjih finansijskih izveštaja.

Ako društvo za upravljanje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom sa definisanim isplatama, dokumentacija, izveštaji, informacije i podaci iz stava 1. ovog člana uključuju i aktuarska vrednovanja i pretpostavke, studije o imovini i obavezama i dokaze da se doprinosi plaćaju prema planu.

Dokumentaciju, izveštaje i podatke iz stava 1. ovog člana dužni su da dostave članovi uprave društva za upravljanje, nosioci ključnih funkcija, zaposleni, kao i druga lica koja, s obzirom na svoja ovlašćenja ili odgovornosti, raspolažu tim podacima ili mogu doprineti utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno druga lica iz člana 111. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može od lica iz stava 3. ovog člana zatražiti pismenu izjavu o činjenicama i okolnostima iz stava 1. ovog člana ili neposredno komunicirati sa njima u cilju dobijanja informacija potrebnih za vršenje nadzora.

Način vršenja nadzora

Član 115.

Narodna banka Srbije vrši nadzor:

1)         neposrednim nadzorom (neposredna kontrola) u prostorijama društva za upravljanje ili lica sa kojim je društvo za upravljanje imovinski, upravljački i poslovno povezano, kao i lica kome je to društvo za upravljanje poverilo obavljanje određenih aktivnosti, pregledom dokumentacije, proverom i procenom poslovanja, uvidom u informaciono-komunikacioni sistem društva za upravljanje, kao i održavanjem sastanaka sa članovima uprave društva za upravljanje, zaposlenima u tom društvu, kao i drugim licima koja raspolažu informacijama od značaja za vršenje nadzora, a koji se po potrebi može vršiti i u prostorijama Narodne banke Srbije;

2)         posrednim nadzorom, odnosno kontrolom i analizom izveštaja i druge pisane i elektronske dokumentacije koje je društvo za upravljanje dužno u propisanim rokovima dostavljati Narodnoj banci Srbije, prikupljanjem i proverom obaveštenja i podataka dobijenih na zahtev Narodne banke Srbije i informacija i saznanja iz drugih izvora, kao i održavanjem sastanaka sa članovima uprave društva za upravljanje i drugim licima koja raspolažu informacijama od značaja za vršenje nadzora;

3)         davanjem preporuka i mišljenja društvima za upravljanje radi poboljšanja njihovog poslovanja, finansijske stabilnosti i položaja, kao i smanjenja rizika kojima su izloženi ili mogu biti izloženi u svom poslovanju.

Pri vršenju nadzora Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju lica sa kojim je društvo za upravljanje imovinski, upravljački i poslovno povezano, a može od tih lica zahtevati da joj dostave i druge podatke od značaja za vršenje nadzora.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i postupak vršenja nadzora.

Neposredna kontrola

Član 116.

Narodna banka Srbije vrši postupak neposredne kontrole u skladu sa svojim godišnjim planom, koji se po potrebi može dopuniti ili izmeniti.

Društvo za upravljanje kod koga se vrši postupak neposredne kontrole iz ovog člana dužno je da ovlašćenim licima iz člana 118. stav 2. ovog zakona omogući nesmetano vršenje kontrole, kao i da sarađuje sa njima, u skladu s članom 119. ovog zakona.

Neposredna kontrola u skladu s ovim zakonom vrši se radnim danom u toku redovnog radnog vremena, a izuzetno, kada je to neophodno zbog obima i prirode nadzora, može se sprovoditi i van radnog vremena.

Posredni nadzor

Član 117.

Ako Narodna banka Srbije tokom vršenja posrednog nadzora uoči lakše nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje može o tim nepravilnostima pismeno upozoriti to društvo i odrediti mu rok za njihovo otklanjanje.

Ako društvo za upravljanje ne postupi po upozorenju iz stava 1. ovog člana ili to ne učini u ostavljenom roku, sačinjava se zapisnik o kontroli, u kom slučaju Narodna banka Srbije, odnosno njen zaposleni koji vrši posrednu kontrolu postupa na način utvrđen članom 120. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi teže nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje, odnosno nepridržavanje pravila o upravljanju rizicima, sačinjava se zapisnik o kontroli, u kom slučaju Narodna banka Srbije, odnosno njen zaposleni koji vrši posrednu kontrolu postupa na način utvrđen članom 120. ovog zakona.

U toku vršenja postupka posrednog nadzora, odnosno kontrole iz st. 2. i 3. ovog člana Narodna banka Srbije može tražiti dostavljanje dodatne dokumentacije.

Pokretanje postupka neposredne kontrole

Član 118.

Postupak neposredne kontrole pokreće se rešenjem o pokretanju postupka neposredne kontrole koje donosi guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti.

Postupak neposredne kontrole poslovanja društva za upravljanje vrše zaposleni u Narodnoj banci Srbije određeni rešenjem iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se odrediti i drugo lice koje nije zaposleno u Narodnoj banci Srbije da učestvuje u postupku neposredne kontrole, ako zbog odgovarajućih stručnih znanja može pružiti podršku zaposlenima iz stava 2. ovog člana pri čemu se na to lice na odgovarajući način primenjuju propisi o čuvanju tajne koji se primenjuju na zaposlene u Narodnoj banci Srbije.

U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se društvo za upravljanje kod koga se vrši neposredna kontrola, kao i predmet te kontrole.

U toku postupka neposredne kontrole, rešenje iz stava 1. ovog člana može se dopuniti ili izmeniti.

Rešenje o pokretanju postupka neposredne kontrole iz stava 1. ovog člana dostavlja se društvu za upravljanje pre otpočinjanja postupka.

Obaveze društva za upravljanje u postupku neposredne kontrole

Član 119.

Društvo za upravljanje je dužno da ovlašćenim licima u toku vršenja postupka neposredne kontrole:

1)         stavi na raspolaganje zasebnu prostoriju za vršenje kontrole;

2)         odredi predstavnika koji će pružiti svu neophodnu pomoć za neometano vršenje kontrole;

3)         obezbedi pristup svim organizacionim delovima i prostorijama društva uz poštovanje bezbednosnih procedura;

4)         omogući uvid u opšte akte i poslovne knjige društva za upravljanje, odnosno fonda i sve druge akte, dokumentaciju i podatke koji se odnose na poslovanje društva za upravljanje;

5)         dostavi podatke, odnosno kopije dokumenata koji su u vezi sa predmetom kontrole;

6)         obezbedi stručnu i tehničku pomoć ako se podaci obrađuju ili se poslovne knjige i druga dokumentacija vode u elektronskom obliku;

7)         omogući neposrednu komunikaciju sa zaposlenima u društvu za upravljanje radi dobijanja neophodnih objašnjenja;

8)         omogući uvid u informaciono-komunikacioni sistem društva za upravljanje, tehničku dokumentaciju, baze podataka, programska rešenja koja društvo koristi, kao i u sistem upravljanja bezbednošću informaciono-komunikacionog sistema;

9)         obezbedi informacije i objašnjenja koji se odnose na predmet kontrole od strane članova uprave, nosilaca ključnih funkcija ili drugih lica s posebnim ovlašćenjima u društvu za upravljanje ili lica blisko povezanih sa njima.

Zapisnik o kontroli

Član 120.

Ovlašćena lica iz člana 118. stava 2. ovog zakona dužna su da o sprovedenom postupku kontrole sačine zapisnik (u daljem tekstu: zapisnik o kontroli).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zapisnik o kontroli se ne sačinjava u slučaju kada se zaključi supervizorski sporazum iz člana 121. ovog zakona.

Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja društvu za upravljanje koje na njega može dati primedbe u roku koji ne može biti kraći od deset dana od dana dostavljanja zapisnika o kontroli.

O primedbama na zapisnik o kontroli pismeno se izjašnjava ovlašćeno lice iz člana 118. ovog stava 2. ovog zakona koje, zavisno od osnovanosti tih primedaba, sačinjava dopunu tog zapisnika.

Dopuna zapisnika o kontroli dostavlja se društvu za upravljanje u roku od 20 dana od dana dostavljanja primedaba na taj zapisnik, a društvo za upravljanje može podneti primedbe na dopunu zapisnika o kontroli u roku od osam dana od dana prijema dopune tog zapisnika.

Ako društvo za upravljanje u rokovima propisanim ovim članom, ne dostavi primedbe na zapisnik o kontroli, odnosno na dopunu zapisnika o kontroli ili dostavljenim primedbama osnovano ne ospori nalaze iz tog zapisnika, odnosno dopune tog zapisnika kojima je utvrđena nepravilnost u njegovom poslovanju, Narodna banka Srbije preduzeće prema tom društvu mere predviđene ovim zakonom.

Supervizorski sporazum

Član 121.

Narodna banka Srbije može predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma društvu za upravljanje u čijem su poslovanju utvrđeni propusti ili nepravilnosti koje ne utiču na njegovo finansijsko stanje ili imovinu fonda kojim to društvo upravlja, odnosno na interese članova fonda i korisnika penzije, ali koje je neophodno pravovremeno i efikasno otkloniti.

Zaključenje supervizorskog sporazuma iz stava 1. ovog člana zakona, Narodna banka Srbije može predložiti društvu za upravljanje i kada su u njegovom poslovanju utvrđene nepravilnosti, odnosno propusti za koje se mogu izreći mere iz člana 122. stava 1. tačke 2) ovog zakona, ali je radi pravovremenog i efikasnog otklanjanja tih nepravilnosti neophodno u što kraćem roku naložiti njihovo otklanjanje, pri čemu je za definisanje mera, aktivnosti i radnji koje društvo za upravljanje treba da preduzme, neophodno utvrditi precizne tehničke, administrativne i druge uslove za njegovo izvršenje.

Zaključenje supervizorskog sporazuma iz stava 1. ovog člana zakona, Narodna banka Srbije može predložiti društvu za upravljanje i kada se ostvare uslovi iz člana 126. ovog zakona.

Supervizorskim sporazumom se naročito:

1)         konstatuju utvrđeni propusti i nepravilnosti iz st. 1. i 2. ovog člana;

2)         daje obrazloženje ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog člana za njegovo zaključenje;

3)         određuju i opisuju mere, aktivnosti i radnje koje je društvo za upravljanje dužno da sprovede u određenom roku;

4)         definiše postupak za praćenje izvršenja obaveza društva za upravljanje iz supervizorskog sporazuma, kao i posledice propuštanja rokova za njihovo izvršenje.

Ako je to opravdano usled težine ili prirode utvrđenih nepravilnosti, supervizorskim sporazumom se može utvrditi i novčana kazna za društvo za upravljanje, kao i za odgovornog člana uprave društva za upravljanje u iznosu koji se utvrđuje u skladu s članom 129. ovog zakona, a koja može biti blaža od novčane kazne koja se u skladu s tim članom izriče za nepravilnosti uporedive težine ili prirode kod kojih ovaj sporazum nije zaključen ako postoje olakšavajuće okolnosti pod kojima je učinjena povreda odredaba ovog zakona i/ili drugog zakona po kome je Narodna banka Srbije ovlašćena da vrši nadzor nad društvom za upravljanje, i koje ukazuju da se svrha izricanja novčane kazne može postići i blažom novčanom kaznom.

Supervizorski sporazum zaključen u skladu s ovim članom predstavlja izvršnu ispravu. Supervizorski sporazum se zaključuje između Narodne banke Srbije i društva za upravljanje, nakon obavljenih razgovora koji imaju za cilj da se na sveobuhvatan način utvrdi činjenično stanje u pogledu eventualnih propusta i nepravilnosti, te da se zajednički utvrdi i definiše najefikasniji način za njihovo otklanjanje, vodeći pritom računa o interesima članova fonda i korisnika penzije.

Ako društvo za upravljanje ne sprovede mere, aktivnosti i radnje u skladu s uslovima bliže uređenim supervizorskim sporazumom, odnosno ako prekrši taj sporazum, Narodna banka Srbije može prema tom društvu preduzeti mere nadzora propisane ovim zakonom.

Ako društvo za upravljanje ne prihvati predlog za zaključenje supervizorskog sporazuma, Narodna banka Srbije će nastaviti postupak kontrole u skladu s odredbama ovog zakona.

Mere nadzora

Član 122.

Ako u postupku nadzora nad društvom za upravljanje utvrdi nedostatke ili nepravilnosti, odnosno postupanja suprotna ovom ili drugom zakonu po kojem je nadležna da vrši nadzor ili aktima donetim na osnovu tih zakona, ili ako utvrdi nepridržavanje pravila o upravljanju rizicima, Narodna banka Srbije može preduzeti jednu ili više mera, i to:

1)         izreći pismenu opomenu;

2)         naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u određenom roku;

3)         oduzeti saglasnost članu uprave društva za upravljanje shodno članu 26. ovog zakona odnosno nosiocu ključne funkcije shodno članu 32. ovog zakona;

4)         ograničiti ili zabraniti raspolaganje imovinom fonda;

5)         oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje.

Mere nadzora iz stava 1. ovog člana moraju biti delotvorne, srazmerne i primerene prirodi, obimu i složenosti poslovanja društva za upravljanje, kao i ozbiljnosti utvrđenih nepravilnosti i intenzitetu rizika koji mogu ugroziti interese članova fonda i korisnika penzije.

Mere nadzora iz stava 1. ovog člana izriču se i u postupku nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, a u skladu i s tim propisima.

Narodna banka Srbije bliže propisuje postupak preduzimanja mera iz ovog člana.

Kriterijumi na osnovu kojih Narodna banka Srbije donosi odluku o merama nadzora

Član 123.

Odluku o merama nadzora iz člana 122. stava 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije donosi na osnovu ocene težine utvrđenih nepravilnosti, odnosno stepena ugrožavanja interesa članova fonda i korisnika penzije, pri čemu naročito procenjuje:

1)         finansijski položaj društva za upravljanje i fonda;

2)         stepen izloženosti rizicima društva za upravljanje i fonda;

3)         broj utvrđenih nepravilnosti i njihovu međusobnu povezanost;

4)         trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti;

5)         efekte učinjenih nepravilnosti na interese članova fonda i korisnika penzije, kao i na društvo za upravljanje;

6)         spremnost i sposobnost uprave društva za upravljanje da otkloni utvrđene nepravilnosti;

7)         adekvatnost informaciono-komunikacionog sistema društva za upravljanje;

8)         stepen kojim društvo za upravljanje ugrožava nesmetano funkcionisanje sistema fondova.

Pismena opomena

Član 124.

Pismena opomena upućuje se društvu za upravljanje zbog manje značajnih nedostataka ili nepravilnosti čija je priroda takva da ne utiče bitno i neposredno na finansijsko stanje i/ili poslovanje društva za upravljanje, odnosno fonda kojim upravlja, odnosno na prava i interese člana fonda i korisnika penzije, ali bi mogle imati takav uticaj ako se ne bi otklonile.

Pismena opomena može da sadrži nalog i rok do kog je društvo za upravljanje dužno da Narodnu banku Srbije obavesti o aktivnostima koje je preduzelo radi otklanjanja nepravilnosti iz stava 1. ovog člana.

Nalog za otklanjanje nepravilnosti

Član 125.

Nalog za otklanjanje nepravilnosti upućuje se društvu za upravljanje u čijem su poslovanju kontrolom utvrđene značajne nepravilnosti, odnosno postupanja suprotna ovom ili drugom zakonu po kojem je nadležna da vrši nadzor ili aktima donetim na osnovu tih zakona, odnosno nepridržavanje pravila o upravljanju rizicima.

Nalogom iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije društvu za upravljanje nalaže da u određenom roku sprovede jednu ili više aktivnosti, i to da:

1)         svoje poslovanje uskladi s propisima;

2)         unapredi sistem upravljanja rizicima, odnosno sistem unutrašnjih kontrola;

3)         ulaganje imovine fonda uskladi s propisima i svojim internim aktima;

4)         unapredi svoju organizacionu, tehničku i kadrovsku osposobljenost;

5)         obustavi raspodelu dobiti, smanjenje kapitala ili isplatu dividendi pojedinim ili svim akcionarima;

6)         obustavi zaključenje poslova s pojedinim akcionarima, članovima uprave, povezanim licima ili drugim pravnim licima;

7)         objavi podatke iz svog poslovanja ili članove fonda i korisnike penzije informiše o ovim podacima ako je to u njihovom interesu;

8)         strukturu povezanih lica učini transparentnom;

9)         angažuje drugo društvo za reviziju;

10)       angažuje drugog depozitara u slučaju neispunjenja i/ili neurednog ispunjenja obaveze ili zbog propusta depozitara ili ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju sposobnost depozitara da uredno, pravovremeno i kvalitetno obavlja poslove depozitara propisane ovim zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona;

11)       angažuje drugog spoljnog pružaoca uslute;

12)       predloži novog člana uprave odnosno nosioca ključne funkcije;

13)       bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije ne upravlja imovinom fonda, odnosno da ne raspolaže svojom imovinom;

14)       privremeno obustavi zaključenje novih ugovora o članstvu, odnosno o penzijskom planu;

15)       privremeno obustavi naplatu naknada;

16)       obustavi sprovođenje odluke uprave i skupštine društva za upravljanje bez saglasnosti Narodne banke Srbije;

17)       obustavi prijem novih uplata po osnovu već zaključenih ugovora;

18)       privremeno prenese ovlašćenja članova uprave društva za upravljanje, u celini ili delimično, na posebno imenovanog predstavnika koji je stručan za izvršavanje tih ovlašćenja;

19)       preduzme, odnosno obustavi druge aktivnosti koje Narodna banka Srbije smatra primerenim radi otklanjanja nepravilnosti i nastavka poslovanja u skladu sa odredbama ovog ili drugog zakona i aktima donetim na osnovu tih zakona;

20)       da obezbedi adekvatne hardverske ili softverske komponente ili aplikativna rešenja, odnosno da unapredi performanse informaciono-komunikacionog sistema;

21)       da izvrši proveru bezbednosti informaciono-komunikacionog sistema;

22)       u slučaju obavljanja prekograničnih aktivnosti, otkloni nepravilnosti koje je utvrdio nadležni nadzorni organ države domaćina u pogledu ispunjavanja zahteva socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnog za oblast strukovnih penzija ili zahteva u pogledu informisanja članova fonda i korisnika penzije.

Nalogom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se i rokovi u kojima će društvo za upravljanje otkloniti utvrđene nepravilnosti i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije, a može se utvrditi i način otklanjanja tih nepravilnosti.

Društvo za upravljanje je dužno da u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog člana otkloni utvrđene nepravilnosti i da Narodnoj banci Srbije dostavi izveštaj o otklonjenim nepravilnostima, sa priloženim dokazima u roku koji je utvrđen tim nalogom.

Privremene mere nadzora

Član 126.

Izuzetno od odredaba člana 115. ovog zakona, ako u toku postupka neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja pribavljenih posrednim nadzorom oceni, odnosno utvrdi da je društvo za upravljanje učinilo teže nepravilnosti, odnosno da se njegovo finansijsko stanje ili finansijsko stanje fonda znatno pogoršalo, kao i da postoji ta mogućnost i mogućnost znatnog pogoršanja njihove likvidnosti, odnosno kada proceni da je to neophodno radi zaštite imovine članova fonda i korisnika penzije, Narodna banka Srbije rešenjem o privremenoj meri nalaže društvu za upravljanje da preduzme jednu ili više aktivnosti iz člana 125. stav 2. tačke 12) do 19) ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. ovog člana može biti na snazi najduže do donošenja rešenja o nalaganju mera, iz člana 122. ovog zakona, odnosno do okončanja postupka kontrole u toku koga je doneto privremeno rešenje.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuju se način i rokovi u kojima će društvo za upravljanje izvršiti naloženu meru i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Rešenje o obustavi postupka nadzora

Član 127.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o obustavi postupka kontrole ako zapisnikom o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako društvo za upravljanje svojim primedbama osnovano ospori nalaze iz zapisnika, odnosno dopune zapisnika, ili ospori deo tih nalaza tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o obustavi postupka kontrole i ako je društvo za upravljanje u roku propisanom za dostavljanje primedaba na zapisnik o kontroli dostavilo dokaze da su utvrđene nepravilnosti otklonjene ili da je otklonjen deo tih nepravilnosti i to tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da je društvo za upravljanje izvršilo nalog iz člana 125. stav 2. ovog zakona ili da su nepravilnosti na osnovu kojih je izrečen nalog otklonjene u toj meri da su preostale samo manje značajne nepravilnosti, obustaviće postupak kontrole nad društvom, a ako nisu otklonjene, preduzeće prema tom društvu novu meru iz člana 122. stav 1. ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 123. ovog zakona.

Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje

Član 128.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:

1)         ako društvo ne obavlja upravljanje fondom duže od šest meseci;

2)         ako je dozvola za rad društvu data na osnovu neistinitih ili netačnih podataka;

3)         ako društvo prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;

4)         ako društvo iz neopravdanih razloga ne zaključi ugovor sa depozitarom u roku iz člana 95. stav 1. ovog zakona;

5)         ako društvo izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje iz stava 1. ovog člana:

1)         ako utvrdi nepridržavanje odredaba ovog zakona, pravila o upravljanju rizicima ili druge nepravilnosti u poslovanju društva za upravljanje, a dalje obavljanje njegove delatnosti bi ugrozilo interese članova fonda i korisnika penzije;

2)         ako društvo za upravljanje u utvrđenom roku ne izvrši nalog iz člana 125. stava 2. ovog zakona, odnosno ne otkloni razlog za preduzimanje tog naloga, a neotklanjanje tih nepravilnosti bi moglo teže ugroziti interese članova fonda i korisnika penzije;

3)         ako se utvrde značajnije nepravilnosti u primeni zakona i drugih propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje;

4)         ako društvo za upravljanje ne omogući neometano vršenje nadzora u skladu s ovim zakonom.

Donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad iz stava 1. ovog člana prestaju da važe i izdate dozvole za upravljanje fondom.

O donošenju rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je oduzeta dozvola za rad društvu za upravljanje, kao i o razlozima za donošenje tog rešenja, Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava društvo za upravljanje i depozitara.

Rešenjem o oduzimanju dozvole za rad, Narodna banka Srbije zabraniće društvu za upravljanje raspolaganje imovinom fondova kojima upravlja do donošenja rešenja o likvidaciji društva, odnosno rešenja o pokretanju postupka stečaja nad društvom.

Novčana kazna

Član 129.

Narodna banka Srbije, nezavisno od druge preduzete mere iz člana 122. stav 1. ovog zakona, društvu za upravljanje, kao i članu uprave društva za upravljanje, može rešenjem izreći novčanu kaznu, koja ne može biti manja od 1‰ ni veća od 10% propisanog novčanog dela osnivačkog kapitala društva za upravljanje, odnosno ukupnih prihoda društva za upravljanje ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini (u zavisnosti od toga da li je veći iznos kapitala ili prihoda) odnosno ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira 12 prosečnih zarada koje je član uprave društva za upravljanje primio u periodu od 12 meseci pre dana donošenja ovog rešenja.

Ako je članu uprave društva za upravljanje koji je tu funkciju obavljao u periodu na koji se postupak kontrole odnosi prestao radni odnos, odnosno funkcija pre donošenja rešenja o novčanoj kazni, pri izricanju novčane kazne uzima se u obzir prosek poslednje tri zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u društvu za upravljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne bez odlaganja dostavi licu iz stava 2. ovog člana. Po isteku 8 dana od dana dostavljanja zapisnika i rešenja društvu za upravljanje, smatraće se da je izvršeno njihovo dostavljanje ovim licima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako član uprave društva za upravljanje ne prima ili nije primio zaradu odnosno naknadu za vršenje funkcije, ili je iznos te naknade neuobičajeno nizak,

Narodna banka Srbije rešenjem o izricanju novčane kazne tom članu izriče novčanu kaznu koja ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa proseka poslednje tri zarade, odnosno naknade članova uprave tog društva za upravljanje, a uzimajući u obzir kriterijume iz člana 123. ovog zakona.

Obaveza po osnovu novčane kazne izrečene članu uprave, odnosno bivšem članu uprave društva za upravljanje ne može se platiti iz imovine društva za upravljanje.

Ako član uprave društva, uključujući i bivše članove uprave društva, ne plati novčanu kaznu u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne - društvo je dužno da ovu kaznu plati u roku od osam dana od isteka roka utvrđenog ovim rešenjem, kao i da preduzme sve neophodne mere kako bi se od tog lica namirilo u iznosu te kazne i o tom namirenju dostavi dokaz Narodnoj banci Srbije.

Ako se obaveza po osnovu novčane kazne iz ovog člana ne plati u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije obračunava zateznu kamatu na iznos tog duga.

Izvršno rešenje o izricanju novčane kazne iz ovog člana predstavlja osnov za prinudnu naplatu sa računa društva za upravljanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje prinudna naplata na novčanim sredstvima na računu.

Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na račun Narodne banke Srbije. Rešenje o izricanju novčane kazne iz stava 1. ovog člana predstavlja izvršnu ispravu.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način na koji se obračunavaju prihodi iz stava 1. ovog člana.

Nadzor nad licima koja neovlašćeno obavljaju delatnost

Član 130.

Ako postoji sumnja da postoje pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost društva za upravljanje ili posluju kao dobrovoljni penzijski fond, a nemaju dozvolu za rad niti su registrovani na osnovu ovog zakona, Narodna banka Srbije može izvršiti neposrednu i posrednu proveru da li ova lica pružaju te usluge.

Na proveru iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe čl. 112. do 127. ovog zakona.

Ako pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju u roku koji je utvrđen u tom zahtevu ili ako ne omogući Narodnoj banci Srbije obavljanje neposrednog nadzora ili ne sarađuje sa ovlašćenim licima - Narodna banka Srbije može tom licu izreći novčanu kaznu u rasponu:

1)         od 100.000 do 500.000 dinara za pravna lica i od 30.000 do 100.000 dinara za odgovorna lica u pravnom licu;

2)         od 30.000 do 100.000 dinara za fizička lica, uključujući preduzetnike.

Ako proverom iz stava 1. ovog člana utvrdi da lice iz tog stava neovlašćeno obavlja delatnost društva za upravljanje ili posluje kao dobrovoljni penzijski fond, Narodna banka Srbije donosi rešenje o zabrani obavljanja ovih poslova i dostavlja ga nadležnim državnim organima.

 

Rešenjem iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije istovremeno izriče i novčanu kaznu licu iz tog stava, i to u rasponu:

1)         od 100.000 do 5.000.000 dinara za pravna lica i od 30.000 do 1.000.000 dinara za odgovorna lica u pravnom licu;

2)         od 30.000 do 1.000.000 dinara za fizička lica, uključujući preduzetnike.

Ako naknadnom proverom utvrdi da privredno društvo, odnosno preduzetnik kojima je izrečena zabrana iz stava 4. ovog člana nisu prestali s neovlašćenim obavljanjem poslova iz tog stava - Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim utvrđuje da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije nad privrednim društvom, odnosno rešenje kojim se izriče mera zabrane obavljanja delatnosti preduzetniku, i dostavlja ga organizaciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata radi sprovođenja postupka prinudne likvidacije, odnosno brisanja privrednog subjekta iz tog registra.

Na izricanje novčanih kazni iz st. 3. i 5. ovog člana, uključujući i uvećanje najvišeg iznosa novčane kazne iz tih stavova koji se može izreći, shodno se primenjuju odredbe člana 129. ovog zakona.

Naknada za nadzor

Član 131.

Narodna banka Srbije može društvima za upravljanje naplatiti naknadu za vršenje nadzora. Visinu, način obračuna i način plaćanja naknade za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana

Narodna banka Srbije propisuje odlukom.

Objavljivanje izrečenih mera nadzora

Član 132.

Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet stranici obaveštenje o merama nadzora i kaznama koje su izrečene za utvrđene nepravilnosti u skladu s ovim ili drugim zakonom po kojem je nadležna za vršenje nadzora, ako protiv izrečene mere odnosno kazne nije u propisanom roku pokrenut upravni spor pred nadležnim sudom odnosno ako je sudski postupak pravnosnažno okončan.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži i podatke o vrsti i prirodi utvrđenih nepravilnosti, kao i identitetu odgovornih lica u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako Narodna banka Srbije proceni da bi objavljivanje identiteta lica prema kome je kazna ili druga mera izrečena, odnosno njegovih ličnih podataka, bilo nesrazmerno težini kršenja odredaba ovog zakona ili ako bi objava ugrozila stabilnost finansijskog tržišta ili istrage koja je u toku može odlučiti da:

1)         odloži objavljivanje,

2)         ne izvrši objavljivanje ili

 

3)         izvrši objavljivanje bez navođenja ličnih podataka.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije preispituje razloge za odlaganje ili izostavljanje objavljivanja i objavljuje izrečenu meru ili kaznu čim prestanu razlozi zbog kojih objavljivanje nije bilo izvršeno, ako je to i dalje opravdano.

Obaveštenje i podaci iz ovog člana uklanjaju se sa internet stranice Narodne banke Srbije, nakon isteka tri godine od dana njihovog objavljivanja.

Svaka odluka o zabrani ili ograničenju aktivnosti društva za upravljanje mora sadržati detaljne razloge i obrazloženja, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravni postupak.

Narodna banka Srbije odluku iz stava 6. ovog člana dostavlja bez odlaganja EIOPA-i.

Objavljivanje podatka u skladu sa ovim članom ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.

Upravni postupak

Član 133.

Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o izdavanju, odnosno oduzimanju dozvole, izdavanju, odnosno oduzimanju saglasnosti, o merama koje se izriču u postupku vršenja nadzora i o drugim pitanjima iz svoje nadležnosti propisanim ovim zakonom.

Na postupak i radnje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, a tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Rešenje o izdavanju, odnosno o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Dostavljanjem pravnom licu rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drkljugih pismena Narodne banke Srbije, koji su u vezi s postupcima iz stava 1. ovog člana - smatra se da su oni dostavljeni i članovima organa upravljanja tog lica, odnosno licu koje neposredno rukovodi poslovima tog lica i odgovornom licu u pravnom licu i ne može se dokazivati suprotno.

Narodna banka Srbije može propisati obavezu lica iz stava 1. ovog člana da obezbede prijem akata i pismena iz stava 6. tog člana u obliku elektronskih dokumenata, kao i uslove pod kojima i trenutak od koga će se smatrati da je izvršeno dostavljanje tih akata i pismena u smislu zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Nadležnost drugih organa nadzora

Član 134.

Nadzor nad postupanjem investicionih društava kao depozitara u skladu sa odredbama ovog zakona vrši Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim ovim zakonom, zakonom kojim je uređeno tržište kapitala i zakonom kojim je uređena revizija.

Nadzor nad postupanjem organizatora penzijskog plana u skladu sa odredbama ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za rad i penzijsko osiguranje u skladu sa ovim i drugim zakonima.

Nadzorni organi iz st. 1. i 2. ovog člana subjektima nadzora mogu samostalno izricati mere iz svoje nadležnosti u skladu sa ovim i drugim zakonima.

Deo deveti

IX POVERLjIVOST PODATAKA I RAZMENA INFORMACIJA

Poslovna tajna

Član 135.

Članovi uprave, nosioci ključnih funkcija i zaposleni društva za upravljanje, depozitar, društvo za reviziju, spoljni pružalac usluge i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu:

1)         buduće aktivnosti i poslovne planove društva za upravljanje, osim u slučajevima propisanim zakonom;

2)         stanje i promet na računima fonda i njegovih članova i korisnika penzije;

3)         druge podatke od značaja za poslovanje fonda, a za koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci iz tog stava se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima u zakonom propisanim slučajevima, npr. na osnovu naloga suda, javnog tužioca, nadležnog poreskog organa, organa nadležnog za sprečavanje pranja novca ili drugog nadležnog organa, kao i na zahtev nadležnog organa u postupku nadzora u skladu sa ovim zakonom.

Tajnost podataka organa za nadzor

Član 136.

Zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i revizori i druga angažovana lica Narodne banke Srbije, imaju obavezu čuvanja tajne, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Podaci koje lica iz stava 1. ovog člana na bilo koji način saznaju, a koji se odnose na nadzor utvrđen ovim zakonom, drugi podaci o činjenicama i okolnostima za koje su saznali u vezi sa obavljanjem poslova, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, određuju se i štite kao tajni podaci sa oznakom tajnosti “STROGO POVERLjIVO”, “POVERLjIVO” ili “INTERNO”, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

 

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima propisanim zakonom.

Obaveza čuvanja tajnosti podataka za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka radnog odnosa, odnosno angažovanja u Narodnoj banci Srbije, kao ni drugog svojstva na osnovu koga su ova lica ostvarila pristup podacima iz tog stava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije može podatke i dokumente iz tog stava učiniti dostupnim domaćim i stranim regulatornim i drugim nadležnim telima, pod uslovom da ih ta tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljeni.

Objavljivanje podataka iz stava 2. ovog člana izraženih u zbirnom obliku, tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet subjekta nadzora, ne smatra se povredom tajnosti podataka.

Korišćenje poverljivih informacija

Član 137.

Ako u skladu sa ovim zakonom razmenjuje i koristi poverljive informacije, Narodna banka Srbije može te informacije koristiti u sledeće svrhe:

1)         pri proveri ispunjavanja uslova za izdavanje dozvole za rad na osnovu ovog zakona;

2)         pri vršenju nadzora poslovanja društava za upravljanje, sistema upravljanja i informisanja članova fonda i korisnika penzije;

3)         pri vršenju nadzora nad obračunom tehničkih rezervi, kada je primenljivo;

4)         pri izricanju mera nadzora na osnovu odredaba ovog zakona;

5)         radi objavljivanja ključnih pokazatelja uspešnosti poslovanja za svako pojedinačno društvo za upravljanje i/ili fond, koji mogu pomoći članovima fonda i korisnicima penzije u donošenju finansijskih odluka u vezi sa svojim akumuliranim sredstvima;

6)         u sudskim postupcima u vezi sa odredbama ovog zakona i u drugim situacijama utvrđenim zakonom.

Razmena informacija između nadležnih organa Republike Srbije

Član 138.

Narodna banka Srbije i drugi nadležni organi Republike Srbije ovlašćeni za nadzor nad društvima za upravljanje, fondovima, drugim finansijskim institucijama, kao i za nadzor nad finansijskim tržištima, dužni su da međusobno sarađuju i razmenjuju podatke i informacije neophodne za obavljanje poslova nadzora, izdavanje dozvola i saglasnosti, praćenje poslovanja, na obrazložen zahtev, kao i za vođenje drugih postupaka iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom.

Razmena podataka i informacija iz stava 1. ovog člana ne smatra se povredom tajnosti podataka odnosno poslovne tajne.

 

Nadležni organi iz stava 1. ovog člana dužni su da bez odlaganja obaveste jedni druge o utvrđenim nepravilnostima, rizicima ili drugim činjenicama koje mogu biti od značaja za vršenje nadzora iz nadležnosti drugog organa.

Obaveza čuvanja poslovne tajne ne odnosi se na dostavljanje podataka i informacija sledećim subjektima, ako su ti podaci neophodni za vršenje njihovih zakonom utvrđenih nadležnosti:

1)         organima nadležnim za nadzor tela koji su uključeni u postupak likvidacije društva za upravljanje i druge slične postupke;

2)         organima nadležnim za nadzor društava za reviziju finansijskih izveštaja;

3)         nezavisnim aktuarima institucije za obezbeđenje strukovnih penzija koji obavljaju nadzor nad tim institucijama i organima nadležnim za nadzor tih aktuara;

4)         organima i telima nadležnim za očuvanje, jačanje i održavanje stabilnosti finansijskog sistema, uključujući organe ili tela zadužene za primenu makroprudencijalnih pravila, kao i tela za sanaciju, reorganizaciju ili restrukturiranje finansijskih institucija.

Organi, tela i lica iz stava 4. ovog člana dužni su da podatke i informacije dobijene na osnovu ovog člana čuvaju kao poverljive i da ih koriste isključivo u svrhu za koju su dostavljeni, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije može razmenjivati podatke i informacije sa drugim nadležnim organima, u skladu sa međunarodnim ugovorima i principom reciprociteta, ako je takva razmena neophodna za vršenje nadzora nad društvima za upravljanje i fondovima.

Razmena, prenos i obelodanjivanje poverljivih informacija na osnovu ovog zakona vrši se isključivo radi obavljanja nadzora i pod uslovima čuvanja poslovne tajne, u skladu sa ovim zakonom.

Razmena informacija sa nadležnim organima u finansijskom sektoru

Član 139.

Narodna banka Srbije može, u skladu sa ovim zakonom, dostavljati poverljive informacije ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno drugim organima nadležnim za donošenje i sprovođenje propisa iz oblasti nadzora nad finansijskim institucijama ako je to neophodno radi vršenja nadzora, sprečavanja nastanka poteškoća u poslovanju tih institucija, kao i radi preduzimanja mera nadzora.

Zaposleni, funkcioneri i druga lica u organima državne uprave iz stava 1. ovog člana koji imaju pristup poverljivim informacijama dužni su da te informacije čuvaju kao poverljive i da ih koriste isključivo u svrhu za koju su im dostavljene, u skladu sa propisima kojima se uređuje obaveza čuvanja poslovne tajne.

Informacije koje je Narodna banka Srbije dobila od drugih nadležnih organa, uključujući i nadležne nadzorne organe drugih država, kao i informacije dobijene u postupku neposrednog nadzora, odnosno kontrole mogu se dostavljati organima iz stava 1. ovog člana samo uz prethodnu izričitu saglasnost nadležnog organa od kojeg su te informacije potekle, odnosno nadležnog organa

 

države u kojoj je izvršen neposredni nadzor, odnosno kontrola i isključivo u svrhu za koju je ta saglasnost data.

Narodna banka Srbije može dostavljati poverljive informacije u vezi sa nadzorom nad društvima za upravljanje i fondovima Narodnoj skupštini Republike Srbije, drugim državnim istražnim organima i telima ovlašćenim zakonom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da su tražene informacije neophodne za vršenje nadležnosti tih organa;

2)         da se na lica koja imaju pristup tim informacijama primenjuju obaveze čuvanja tajne koje su najmanje jednake obavezama propisanim ovim zakonom;

3)         da, ako informacije potiču od nadležnih nadzornih organa druge države, postoji prethodna izričita saglasnost tih organa i da se informacije koriste isključivo u svrhu za koju je ta saglasnost data.

Razmena informacija sa centralnim bankama, monetarnim vlastima, evropskim nadzornim telima i Evropskim odborom za sistemske rizike

Član 140.

Narodna banka Srbije u cilju sprovođenja aktivnosti u skladu sa svojim nadležnostima dostavlja informacije:

1)         centralnim bankama i drugim organima sa sličnom funkcijom u svojstvu monetarnih vlasti;

2)         drugim organima nadležnim za nadzor nad platnim sistemom;

3)         Evropskom odboru za sistemske rizike, EIOPA-i, Evropskom nadzornom telu (Evropsko nadzorno telo za bankarstvo) uspostavljenom Uredbom br. 1093/2010 Evropskog parlamenta i Veća i Evropskom nadzornom telu (Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržište kapitala) uspostavljenom Uredbom br. 1095/2010 Evropskog parlamenta i Veća.

Narodna banka Srbije razmenjuje informacije sa organima iz stava 1. ovog člana ako ti organi imaju obavezu čuvanja tajnosti podataka, odnosno poslovne tajne najmanje na način predviđen ovim zakonom.

Nacionalne odredbe zakonodavstva iz oblasti nadzora

Član 141.

Narodna banka Srbije obaveštava EIOPA-u o odredbama zakonodavstva iz oblasti nadzora, koje su relevantne za obavljanje delatnosti društava za upravljanje i fondova, a koje nisu obuhvaćene nacionalnim radnim i socijalnim zakonodavstvom koje se odnosi na strukovne penzije, kao i njihovim o izmenama.

Narodna banka Srbije redovno ažurira informacije iz stava 1. ovog člana koje EIOPA-a objavljuje na svojoj internet stranici i to najmanje svake dve godine.

Saradnja između država članica, Komisije i EIOPA-e

Član 142.

Narodna banka Srbije, u okviru svojih nadležnosti, sarađuje sa nadležnim organima drugih država članica radi unapređenja i jednoobrazne primene propisa kojima se uređuje poslovanje društava za upravljanje i fondova, kroz razmenu informacija i iskustava, kao i razvoj najboljih praksi, u cilju sprečavanja narušavanja konkurencije i omogućavanja nesmetanog prekograničnog članstva u različitim penzijskim sistemima, kada je to primenljivo.

Narodna banka Srbije sarađuje sa Evropskom komisijom radi olakšavanja sprovođenja nadzora nad poslovanjem institucija za obezbeđenje strukovnih penzija.

U cilju primene propisa kojima se uređuje poslovanje društava za upravljanje i fondova, Narodna banka Srbije sarađuje sa EIOPA-om i, bez odlaganja, dostavlja EIOPA sve informacije koje su neophodne za obavljanje njegovih nadležnosti, u skladu sa pravilima o poverljivosti podataka.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropsku Komisiju i EIOPA-u o svim većim poteškoćama u vezi sa primenom zakona i u saradnji sa Evropskom komisijom i EIOPA-om ispitaće poteškoće što je pre moguće, radi pronalaženja odgovarajućeg rešenja.

Jedinstvena evropska pristupna tačka

Član 143.

Radi omogućavanja dostupnosti obaveštenja na Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački (ESAP), društva za upravljanje dužna su da informacije iz izveštaja iz čl. 109. (Objavljivanje opštih informacija o nadzoru) ovog zakona, prilikom njihove objave istovremeno dostave Narodnoj banci Srbije koja je nadležno telo za prikupljanje informacija u Republici Srbiji u skladu sa Uredbom (EU) 2023/2859 kojom se uređuje uspostavljanje Jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizovan pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.

Narodna banka Srbije je dužna da obezbedi da informacije iz čl. 109. (Objavljivanje opštih informacija o nadzoru) ovog zakona budu dostupne putem Jedinstvene evropske pristupne tačke najmanje deset godina.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da informacije iz stava 1. ovog člana ispunjavaju sledeće zahteve:

1)         dostavljaju se u formatu iz kojeg se mogu izdvojiti podaci na način utvrđen članom 2. tačka

3. Uredbe (EU) 2023/2859;

2)         priloženi su im sledeći metapodaci:

-           lično ime fizičkog lica i poslovno ime pravnog lica, odnosno društva za upravljanje na koje se informacije odnose;

-           identifikacioni broj društva za upravljanje utvrđen u skladu sa članom 7. stav 4. odredba pod (b) Uredbe (EU) 2023/2859;

-           vrsta informacija koja je klasifikovana u skladu sa članom 7. stav 4. odredba pod (c) Uredbe (EU) 2023/2859;ogla

-           naznaka da li te informacije sadrže podatke o ličnosti.

U svrhu primene stava 1. ovog člana društva za upravljanje dužna su da pribave identifikacionu oznaku pravnog lica.

Deo deseti

PREKOGRANIČNE AKTIVNOSTI I POSTUPCI

Uplata doprinosa od strane obveznika uplate iz države članice

Član 144.

Narodna banka Srbije daje saglasnost društvu za upravljanje za prijem doprinosa od strane obveznika uplate iz druge države članice.

Uz zahtev za saglasnost za prijem doprinosa od strane obveznika uplate iz druge države članice društvo za upravljanje dostavlja:

1)         naziv države domaćina obveznika uplate iz stava 1. ovog člana;

2)         naziv i sedište obveznika uplate iz stava 1. ovog člana;

3)         najvažnije informacije o fondu u koji će se uplaćivati doprinosi, prevedene od strane ovlašćenog sudskog tumača za službeni jezik države domaćina ili na drugom jeziku dogovorenom između države domaćina i Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju saglasnosti za prijem doprinosa od strane obveznika uplate iz druge države članice u roku od 90 dana od dana prijema zahteva.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju saglasnosti za prijem doprinosa od strane obveznika uplate iz druge države članice kada utvrdi da su organizaciona struktura društva za upravljanje, finansijski pokazatelji poslovanja fonda, poslovna reputacija, profesionalne kvalifikacije i radno iskustvo uprave društva za upravljanje odgovarajući za obavljanje prekogranične aktivnosti, o čemu obaveštava nadležni organ države domaćina i prosleđuje informacije iz stava 2. ovog člana.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za saglasnost za prijem doprinosa od strane obveznika uplate iz druge države članice donosi rešenje u kome mora navesti razloge odbijanja zahteva.

Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno. Protiv rešenja Narodne banke Srbije može se pokrenuti upravni spor u skladu sa članom 133. ovog zakona.

Nadležni nadzorni organ države domaćina u roku od 45 dana od dana prijema informacija iz stava 2. ovog člana, Narodnoj banci Srbije dostavlja:

1)         odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva države domaćina relevantnih za oblast strukovnih penzija;

2)         zahteve u vezi s informisanjem potencijalnih članova, članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju u obavljanju prekograničnih aktivnosti.

Narodna banka Srbije je dužna da informacije iz stava 7. ovog člana prosledi društvu za upravljanje u roku od 10 radnih dana od dana prijema, nakon čega društvo može otpočeti sa obavljanjem prekograničnih aktivnosti.

Pri obavljanju prekograničnih aktivnosti društvo za upravljanje dužno je da se pridržava svih odredaba socijalnog i radnog zakonodavstva države domaćina, kao i zahteva u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije iz stava 7. ovog člana.

Po prijemu informacija iz stava 7. ovog člana ili ako Narodna banka Srbije ne primi informacije nakon isteka roka navedenog u stavu 8. ovog člana, društvo za upravljanje može otpočeti obavljanje prekograničnih aktivnosti u skladu s odredbama socijalnog i radnog zakonodavstva države domaćina relevantnog za oblast strukovnih penzija i zahteva u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije.

Nadležni nadzorni organ države domaćina obaveštava Narodnu banku Srbije ako nastupe izmene u vezi s odredbama socijalnog i radnog zakonodavstva države domaćina, odnosno zahteva u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju prilikom obavljanja prekograničnih aktivnosti. Dobijeno obaveštenje Narodna banka Srbije bez odlaganja upućuje društvu za upravljanje.

Kada društvo za upravljanje obavlja prekogranične aktivnosti, te aktivnosti podležu stalnom nadzoru nadležnog nadzornog organa države domaćina o usklađenosti s odredbama socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnih za oblast strukovnih penzija i obavezama informisanja iz stava 7. ovog člana. Ako primi informacije od nadležnog nadzornog organa države domaćina o uočenim nepravilnostima, Narodna banka Srbije će, u saradnji s nadležnim nadzornim organom države domaćina, preduzeti neophodne mere, u skladu s članom 125. ovog zakona.

Ako i nakon izrečenih mera nadzora, društvo za upravljanje nastavi sa kršenjem odredaba socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnih za oblast strukovnih penzija ili zahteva u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije, kao što je navedeno u stavu 8 ovog člana, nadležni nadzorni organ države domaćina može, nakon obaveštavanja Narodne banke Srbije, preduzeti odgovarajuće mere kako bi sprečio dalje nepravilnosti, uključujući, ako je to izuzetno potrebno i zabranu obavljanja prekograničnih aktivnosti društvu za upravljanje.

Uplata doprinosa u drugoj državi članici od strane obveznika uplate iz Republike Srbije

Član 145.

Po prijemu obaveštenja nadležnog nadzornog organa matične države članice, koje sadrži informacije propisane članom 144. stava 2. ovog zakona, Narodna banka Srbije u roku od 45 dana, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za rad i penzijsko osiguranje, dostavlja tom nadležnom organu sledeće:

1)         odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva Republike Srbije relevantnih za oblast strukovnih penzija;

2)         zahteve u vezi s informisanjem potencijalnih članova, članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju u obavljanju prekograničnih aktivnosti.

Pri obavljanju prekograničnih aktivnosti institucija za obezbeđenje strukovne penzije je dužna da se pridržava svih odredaba socijalnog i radnog zakonodavstva, kao i zahteva u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije iz stava 1. ovog člana.

Institucija za obezbeđenje strukovne penzije koja vrši prekogranične aktivnosti može otpočeti sa prijemom uplata penzijskih doprinosa od strane obveznika uplate iz Republike Srbije nakon prijema informacija iz stava 1. ovog člana.

Ako nastupe izmene u vezi s informacijama iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije će bez odlaganja o tome obavestiti nadležni organ matične države članice.

Nadzor prekograničnih aktivnosti institucije za obezbeđenje strukovne penzije vrši:

1)         ministarstvo nadležno za rad i penzijsko osiguranje u domenu odredaba socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnih za oblast strukovnih penzija;

2)         Narodna banka Srbije u domenu informisanja potencijalnih članova, članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju u obavljanju prekograničnih aktivnosti.

Ako se u postupku nadzora utvrde nepravilnosti, Narodna banka Srbije će o tome obavestiti nadležni nadzorni organ matične države članice.

Ako i nakon mera nadzora koje je izrekao nadležni nadzorni organ matične države članice, institucija za obezbeđenje strukovne penzije nastavi sa kršenjem odredaba socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnih za oblast strukovnih penzija ili zahteva u vezi s informisanjem potencijalnih članova, članova fonda i korisnika penzije u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije može, nakon obaveštavanja nadležnog nadzornog organa matične države članice, prema instituciji za obezbeđenje strukovne penzije, preduzeti odgovarajuće mere kako bi sprečila dalje nepravilnosti, uključujući, ako je to izuzetno potrebno i zabranu obavljanja prekograničnih aktivnosti u Republici Srbiji.

U slučajevima iz stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije će bez odlaganja dostaviti rešenje, sa obrazloženjem, EIOPA-i.

Nadzor nad poslovanjem institucije za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice koja obavlja prekograničnu aktivnost na teritoriji Republike Srbije

Član 146.

Nadzor nad poslovanjem institucije za obezbeđenja strukovne penzije sa sedištem u drugoj državi članici koja obavlja prekograničnu aktivnost u Republici Srbiji, vrši nadležni nadzorni organ matične države članice, u skladu s propisima te države i pravom Evropske unije pri čemu Narodna banka Srbije može učestvovati u tom postupku nadzora.

O nameri da izvrši postupak neposrednog nadzora u skladu sa stavom 1. ovog člana, nadležni nadzorni organ matične države članice dužan je da prethodno obavesti Narodnu banku Srbije.

O merama izrečenim u postupku nadzora iz stava 2. ovog člana, nadležni nadzorni organ matične države članice bez odlaganja obaveštava Narodnu banku Srbije.

Pravno dejstvo rešenja o prestanku važenja, odnosno oduzimanju dozvole za rad instituciji za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice

Član 147.

Rešenje o prestanku važenja, odnosno oduzimanju dozvole za rad instituciji za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice koja obavlja prekograničnu aktivnost u Republici Srbiji, a koje izdaje nadležni nadzorni organ druge države članice ima neposredno dejstvo na teritoriji Republike, bez posebnog postupka priznanja i izvršenja.

Prekogranični prenosi - društvo za upravljanje prenosilac

Član 148.

Društvo za upravljanje (u daljem tekstu: društvo prenosilac) može preneti imovinu fonda kojim upravlja, a koja je namenjena za isplatu strukovne penzije, tehničke rezerve kada je to primenljivo, uz prava i obaveze članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi, instituciji za obezbeđenje strukovne penzije iz druge države članice primaoca (u daljem tekstu: društvo primalac).

Troškove prenosa, i to u visini stvarnih troškova prenosa, isključivo snose članovi fonda i korisnici penzije društva prenosioca čija se akumulirana sredstva prenose, koji su dali saglasnost za prenos i ne mogu ih snositi ostali članovi fonda i korisnici penzije.

Društvo prenosilac može preneti samo imovinu, prava i obaveze članova fonda i korisnika penzije koji su dali saglasnost za prenos, odnosno prava i obaveze obveznika uplate, gde je to primenljivo.

Društvo prenosilac dužno je da članovima fonda i korisnicima penzije informacije o uslovima prenosa dostavi najkasnije 30 dana pre davanja saglasnosti za prenos iz stava 3. ovog člana.

Društvo prenosilac podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za prethodnu saglasnost na prenos sredstava koji sadrži:

1)         pismeni sporazum zaključen između društva prenosioca i društva primaoca kojim su predviđeni uslovi prenosa;

2)         najvažnije informacije o društva prenosiocu;

3)         iznos imovine fonda koja se prenosi, uz navođenje svih prava i obaveza članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi;

4)         naziv i sedište društva prenosioca i društva primaoca kao i nazive država u kojima su registrovani odnosno u kojima su dobili dozvolu za rad;

5)         naziv i sedište obveznika uplate;

6)         dokaz o saglasnosti za prenos koju daju članovi fonda i korisnici penzije čija se imovina prenosi;

7)         naziv države članice čije su odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva relevantne za članove fonda i korisnike penzije čija se imovina prenosi.

U postupku odlučivanja Narodna banka Srbije može zatražiti dodatne informacije koje je društvo prenosilac dužno da dostavi u roku od 30 dana.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju prethodne saglasnosti na zahtev za prenos sredstava u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva iz stava 5. ovog člana o čemu obaveštava nadležni nadzorni organ matične države društva primaoca.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju prethodne saglasnosti na zahtev za prenos sredstava kada proceni:

1)         da su u slučaju delimičnog prenosa imovine fonda adekvatno zaštićeni dugoročni interesi preostalih članova fonda i korisnika penzije;

2)         da će članovi fonda i korisnici penzije zadržati najmanje ona prava koja su ostvarivali i pre prenosa;

3)         da je imovina koja se prenosi dovoljna i odgovarajuća za pokriće obaveza i prava koje se prenose.

Rešenje o davanju prethodne saglasnosti koje izdaje Narodna banka Srbije, dostavlja se nadležnom nadzornom organu matične države društva primaoca, radi izdavanja saglasnosti tom društvu za prijem imovine fonda, uz sva prava i obaveze članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi.

Po prijemu obaveštenja o davanju saglasnosti za prekogranični prijem imovine fonda od strane nadležnog nadzornog organa matične države društva primaoca, Narodna banka Srbije obaveštava društvo prenosioca, dok u roku od 30 dana od dana prijema pomenutog obaveštenja, obaveštava nadležni nadzorni organ matične države članice društva primaoca o odredbama socijalnog i radnog zakonodavstva relevantnog za oblast strukovnih penzija Republike Srbije na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za rad i penzijsko osiguranje, kao i o zahtevima u vezi s informisanjem potencijalnih članova, članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju u obavljanju prekograničnih aktivnosti.

Dalje aktivnosti društva primaoca vrše se u skladu s odredbama člana 145. ovog zakona.

U slučaju neslaganja sa nadležnim organom matične države društva primaoca o postupku odnosno sadržini postupka koji se odnosi na prekogranični prenos, uključujući i odluku o odobravanju ili odbijanju prekograničnog prenosa, Narodna banaka Srbije može zatražiti od EIOPA-e neobavezujuće posredovanje.

Prekogranični prenos - društvo za upravljanje preuzimalac

Član 149.

Društvo za upravljanje (u daljem tekstu: društvo primalac) može u fond kojim upravlja primiti deo imovine fonda kojim upravlja institucija za obezbeđenje strukovne penzije sa sedištem u drugoj državi članici (u daljem tekstu: društvo prenosilac), tehničke rezerve kada je to primenljivo, uz prava i obaveze članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi.

Troškove prenosa snose članovi fonda i korisnici penzije društva prenosioca čija se imovina prenosi.

Društvo primalac podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za saglasnost za prijem sredstava od društva prenosioca uz koji dostavlja:

1)         pismeni sporazum zaključen između društva primaoca i društva prenosioca kojim su predviđeni uslovi prenosa;

2)         najvažnije informacije o fondu;

3)         iznos imovine koja se prenosi, uz navođenje svih prava i obaveza članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi;

4)         naziv i sedište društva primaoca i društva prenosioca kao i nazive država članica u kojima su registrovani odnosno u kojima su dobili dozvolu za rad;

5)         naziv i sedište obveznika uplate;

6)         dokaz o saglasnosti za prenos članova fonda i korisnika penzije čija se imovina prenosi;

7)         naziv države čije su odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva relevantne za članove fonda i korisnike penzije čija se imovina prenosi.

Narodna banka Srbije je dužna da bez odlaganja nakon prijema zahteva iz stava 3. ovog člana, isti prosledi nadležnom nadzornom organu društva prenosioca, a radi pribavljanja prethodne saglasnosti tog nadležnog organa.

Nakon dobijanja prethodne saglasnosti nadležnog nadzornog organa društva prenosioca iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje o davanju saglasnosti za prijem sredstava kada utvrdi:

1)         da je društvo primalac Narodnoj banci Srbije dostavilo sve informacije navedene u stavu 3. ovog člana;

2)         da su organizaciona struktura društva primaoca, finansijski pokazatelji poslovanja fonda, poslovna reputacija, profesionalne kvalifikacije i radno iskustvo uprave i zaposlenih u društvu za upravljanje odgovarajući za realizaciju prekograničnog prenosa;

3)         da su dugoročni interesi članova fonda i korisnika penzije društva preuzimaoca adekvatno zaštićeni tokom i nakon prenosa;

4)         da je imovina koja se prenosi dovoljna i odgovarajuća za pokriće obaveza i prava koji se prenose, u skladu s odredbama ovog zakona.

Narodna banka Srbije izdaje rešenje o davanju saglasnosti za prijem sredstava od društva prenosioca u roku od 90 dana.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za saglasnost za prijem sredstava od društva prenosioca donosi rešenje u kome mora navesti razloge odbijanja zahteva.

Rešenje iz stava 7. člana je konačno. Protiv rešenja Narodne banke Srbije može se pokrenuti upravni spor u skladu sa članom 133. ovog zakona.

Narodna banka Srbije je dužna da u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja kojim se odobrava ili odbija prijem sredstava od društva prenosioca o tome obavesti nadležni nadzorni organ matične države društva prenosioca.

U slučaju kada Narodna banka Srbije izda rešenje o davanju saglasnosti za prijem sredstava od društva prenosioca prosleđuje društvu primaocu odredbe socijalnog i radnog zakonodavstva relevantne za oblast strukovnih penzija, kao i zahteve u vezi s informisanjem članova fonda i korisnika penzije koji se primenjuju u prekograničnim aktivnostima, u roku od sedam dana od dana njihovog prijema.

Dalje aktivnosti društva primaoca koji obavlja prekograničnu aktivnost vrše se u skladu s odredbama člana 144. ovog zakona.

Po dobijanju saglasnosti za prekogranični prenos ili u slučaju da u roku od 90 dana od dana prijema Narodna banka Srbije ne reši po zahtevu za dobijanje saglasnosti na prenos sredstava, društvo primalac može realizovati ugovoreni prenos.

U slučaju neaktivnosti ili neslaganja sa nadležnim nadzornim organom matične države društva prenosioca ili društva primaoca, uključujući i odluku o odobravanju ili odbijanju prekograničnog prenosa, Narodna banka Srbije može zatražiti od EIOPA-e neobavezujuće posredovanje.

XI KAZNENE ODREDBE

1.         KRIVIČNA DELA

Oglašavanje prospekta sa neistinitim podacima

Član 150.

Ko, u nameri obmanjivanja javnosti, u prospektu fonda, skraćenom prospektu ili godišnjem izveštaju objavi neistinite podatke o pravnom i finansijskom položaju fonda ili njegovim poslovnim mogućnostima i druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili ne objavi potpune podatke o tim činjenicama - kazniće se kaznom zatvora do tri godine.

Ko, u nameri obmanjivanja javnosti, ne objavi dopunu prospekta ili izveštaj o bitnim događajima koji mogu bitnije uticati na odluku o učlanjenju, kazniće se kaznom zatvora do tri godine.

2.         NOVČANE KAZNE

Novčane kazne društva za upravljanje

Član 151.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se društvo za upravljanje ako:

1)         nudi usluge dobrovoljnog penzijskog fonda sa definisanim isplatama na teritoriji Republike Srbije suprotno članu 6. stav 10. ovog zakona;

2)         ne nadoknadi članovima fonda i korisnicima penzije štetu nastalu zbog neispunjenja, delimičnog ispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom (član 7. stav 2.);

3)         ima neposredno učešće u kapitalu drugih pravnih lica, odnosno u upravljanju tim licima, preko povezanih lica ili na drugi način vrši znatan uticaj na upravljanje drugim pravnim licem, je zajmodavac, ili je preuzeo obaveze po osnovu ugovora o jemstvu (član 12.);

4)         ne obezbedi da lice iz člana 16. stav 12. ovog zakona ne ostvaruje prava u društvu za upravljanje po osnovu stečenog učešća iz tog stava, odnosno da ne može da utiče na upravljanje ovim društvom ili poslovnu politiku tog društva nakon uručenja rešenja Narodne banke Srbije kojim odbija da izda saglasnost za sticanje odnosno uvećanje učešća u skladu sa članom 16. stav 18. ovog zakona;

5)         bez odlaganja ne obavesti Narodnu banku Srbije da je došlo do saznanja o sticanju ili otuđivanju učešća u svom kapitalu koje dovodi do prelaska ili pada ispod pragova propisanih članom 16. stav 1. ovog zakona u skladu sa članom 17 stav 2. ovog zakona;

6)         izvrši spajanje uz pripajanje fondova bez dozvole Narodne banke Srbije suprotno članu 21. stav 2. ovog zakona;

7)         ne preduzme mere kako bi se izbegao sukob interesa u skladu sa članom 24. stav 3. ovog zakona;

8)         ne razreši u propisanom roku lice kojem je oduzeta saglasnost Narodne banke Srbije na izbor za člana uprave (član 26. stav 3.) i nosioca ključne funkcije (član 32.);

9)         ne uspostavi odgovarajući sistem upravljanja rizicima u skladu sa članom 34. stav 1. ovog zakona;

10)       ne obezbedi odgovarajuće organizacione i tehničke resurse za obavljanje poslova

upravljanja imovinom fonda (član 39. stav 2.);

11)       sprovodi politiku nagrađivanja suprotno odredbama ovog zakona (član 42.);

12)       zaključi ugovor o poveravanju poslova sa spoljnim pružaocem usluge suprotno članu 43. stavu 6. ovog zakona;

13)       ne obavesti Narodnu banku Srbije o izmenama i dopunama pravila poslovanja, odnosno investicione politike ili pravilnika o tarifi fonda u propisanom roku u skladu sa članom 46. stav 1. ovog zakona;

14)       naplati članu fonda odnosno korisniku penzije naknadu suprotno pravilniku o tarifi fonda (član 48. stav 1.);

15)       naplati iz imovine fonda troškove koji se naplaćuju se iz imovine društva za upravljanje (član 48. stav 5.);

16)       ne izradi i ne dostavi Narodnoj banci Srbije u propisanom roku godišnje finansijske izveštaje za društvo za upravljanje i fond kojim upravlja u skladu sa članom 49. stav 4. i 7. ovog zakona;

17)       ne obračuna neto vrednost imovine fonda u skladu sa članom 54. stava 4. ovog zakona;

18)       uloži imovinu fonda suprotno odredbama članova 57.- 64. ovog zakona i na taj način ugrozi interese članova fonda i korisnika penzije;

19)       ne obavesti Narodnu banku Srbije o odstupanju od ograničenja ulaganja usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati i ne uskladi strukturu imovine fonda sa ograničenjima ulaganja u roku od tri meseca od dana tog odstupanja od ograničenja ulaganja (član 64. stav 2.);

20)       objavi oglas koji sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju fonda (član 72. stav 2.);

21)       angažuje posrednike i agente prodaje suprotno članu 74. ovog zakona;

22)       ne izradi prospekt fonda, skraćeni prospekt fonda odnosno godišnji izveštaj o stanju i promenama na individualnom računu u skladu sa odredbama ovog zakona;

23)       vrši isplate akumuliranih sredstava suprotno članu 93. ovog zakona;

24)       imenuje depozitara suprotno odredbi člana 94. stav 1. ovog zakona;

25)       ne dostavi, odnosno učini dostupnom dokumentaciju na zahtev Narodne banke Srbije (član 114. stav 1.);

26)       ne omogući ovlašćenim licima nesmetano vršenje nadzora u skladu sa članom 119. ovog zakona;

27)       ne postupi u skladu sa izrečenom merom Narodne banke Srbije u skladu sa članom 122. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice društva za upravljanje novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara.

3.         NOVČANE KAZNE I PREKRŠAJI DRUGIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA

Novčane kazne pravnog lica - depozitara

Član 152.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se taj depozitar ako:

1)         ako ne izvršava poslove propisane članom 96. stav 1. tačke 1) do 14) ovog zakona;

2)         ne unovči imovinu fonda u najboljem interesu članova fonda i korisnika penzije u roku od šest meseci od dana prijema ovlašćenja (član 86. stav 2.);

3)         ne podnese Narodnoj banci Srbije izveštaj o unovčavanju imovine fonda i prenosu računa u smislu člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona (član 87. stav 1.);

4)         ne čuva poslovne knjige i dokumentaciju raspuštenog fonda najmanje pet godina, a u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa (član 87. stav 3.);

5)         obavlja poslove depozitara kao povezano lice sa društvom za upravljanje (član 94. stav 5.);

6)         obavlja poslove koji mogu izazvati sukob interesa između društva za upravljanje, fonda, članova fonda ili korisnika penzije i depozitara (član 96. stav 3.);

7)         raspolaže imovinom koja mu je data na čuvanje bez saglasnosti i naloga društva za upravljanje (član 97. stav 1.);

8)         ne nadoknadi odgovarajući iznos novčanih sredstava bez odlaganja u slučaju gubitka imovine prouzrokovanog od strane depozitara (član 97. stav 3.);

9)         svojim internim aktima ne uredi model nadoknade štete (član 97. stav 4.);

10)       ne obavesti društvo za upravljanje i Narodnu banku Srbije o nameri da raskine ugovor o obavljanju poslova depozitara sa društvom za upravljanje, kao i o razlozima za taj raskid, najmanje 30 dana pre raskida ugovora (član 98. stav 1.);

11)       u slučaju raskida ugovora o obavljanju poslova depozitara, u roku od osam dana od dana raskida tog ugovora, novom depozitaru ne preda svu dokumentaciju i arhivu u vezi sa fondom i ne izvrši prenos svih novčanih sredstava i druge imovine fonda (član 98. stav 5.).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice depozitara novčanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara.

Novčane kazne drugog pravnog lica

Član 153.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se drugo pravno lice ako:

1)         u pravnom prometu koristi naziv “društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom” ili drugi sličan naziv, a nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje (član 9. stav 2.);

2)         stekne, odnosno uveća kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije (član 17. stav 1. i 2.);

3)         ne obavesti Narodnu banku Srbije o kvalifikovanom sticanju/uvećanju učešća u društvu za upravljanje (član 16. stav 5.);

4)         ne obavesti Narodnu banku Srbije na propisan način o otuđenju, odnosno umanjenju kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje (član 16. stav 8.);

5)         bez odlaganja ne obavesti Narodnu banku Srbije i društvo za upravljanje o prestanku ispunjavanja uslova za sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje propisanih ovim zakonom (član 18. stav 1.);

 

6)         ne dostavi na zahtev Narodne banke Srbije druge informacije koje se odnose na to lice, odnosno lica sa kojima je povezano, značajne za utvrđivanje promene činjenica i okolnosti na osnovu kojih je Narodna banka Srbije dala saglasnost za sticanje/uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje (član 18. stav 2.);

7)         ne otuđi kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije (član 19. stav 2.);

8)         kao posrednik pruža usluge suprotno odredbama člana 74. ovog zakona;

9)         kao spoljni pružalac usluge vrši dalje delegiranje poverenih poslova suprotno ovom zakonu (član 43. stav 3.).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice drugog pravnog lica novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Novčane kazne društva za reviziju

Član 154.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara može se kazniti društvo za reviziju ako:

1)         u istoj godini obavlja i reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje ili fonda i pruža društvu za upravljanje druge usluge, ili vrši reviziju za poslovnu godinu u kojoj je društvu za upravljanje pružalo te usluge (član 50. stav 5.);

2)         ne obavesti upravu društva za upravljanje i Narodnu banku Srbije o svakoj činjenici iz člana 50. stav 8. ovog zakona, odmah nakon što za njih sazna (član 50. stav 8.);

3)         ne dostavi dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom na zahtev Narodne banke Srbije, u roku koji ona odredi (član 50. stav 11.).

Za radnje iz stava 1. ovog člana može se kazniti za prekršaj i odgovorno lice u društvu za reviziju novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.

Novčane kazne fizičkih lica

Član 155.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara može se kazniti fizičko lice ako:

1)         stekne neposredno ili posredno kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje, a ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za to sticanje (član 16. stav 1.);

2)         vrši bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje nakon dostavljanja rešenja kojim mu se oduzima saglasnost Narodne banke Srbije na izbor za člana uprave društva za upravljanje (član 26. stav 2.);

3)         ne obavesti Narodnu banku Srbije kao nosilac ključne funkcije u slučajevima propisanim ovim zakonom (član 33. stav 3.);

4)         obavlja poslove informisanja o članstvu i podele prospekata kao agent prodaje, a ne poseduje ovlašćenje za obavljanje tih poslova (čl. 74. stav 3.);

 

5)         ne dostavi Narodnoj banci Srbije dokumentaciju, izveštaje i podatke iz člana 114. (član 114. stav 3.);

6)         ne dostavi Narodnoj banci Srbije pismenu izjavu o činjenicama i okolnostima iz člana

114. ili odbija da komunicira neposredno sa Narodnom bankom Srbije u svrhu dobijanja informacija potrebnih za vršenje nadzora (član 114. stav 4.);

7)         ne podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za dobijanje saglasnosti na sticanje odnosno uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje koje je steklo odnosno uvećalo na način iz člana 17. stav 11. ovog zakona (član 16. st. 10.).

Prekršaji organizatora penzijskog plana

Član 156.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara može se kazniti za prekršaj pravno lice - organizator penzijskog plana ako:

1)         zaposlenima ne obezbedi ravnopravne uslove za članstvo u penzijskom planu (član 92. stav 1.);

2)         bez odobrenja zaposlenih odbija od zarade penzijski doprinos za penzijski plan. (član 92. stav 3.);

3)         uslovljava zapošljavanje članstvom u penzijskom planu i drugim oblicima organizovanja zaposlenih (član 92. stav 4.).

Za radnje iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se kazniti za prekršaj fizičko lice organizator penzijskog plana - preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana može se kazniti za prekršaj odgovorno lice kod organizatora penzijskog plana novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Postojeće dozvole i saglasnosti u oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova

Član 157.

Dozvole i saglasnosti koje su izdate po odredbama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (“Službeni glasnik RS”, br.85/2005 i 31/2011), a koje važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi.

Usklađivanje društava upravljanje

Član 158.

Društva za upravljanje su dužna da da svoje poslovanje i unutrašnje opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije do početka primene tog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, društva za upravljanje su dužna da svoje poslovanje usklade sa članom 10. stavom 1. i članom 60. stavom 1. odredba pod 2) ovog zakona u roku od dve godine od početka primene tog zakona.

Započeti postupci

Član 159.

Postupci za davanje dozvola i saglasnosti Narodne banke Srbije koji su započeti do dana početka primene ovog zakona a nisu okončani do tog dana - okončaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Postupci nadzora Narodne banke Srbije koji su započeti do dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (“Službeni glasnik RS”, br.85/2005 i 31/2011).

Lica koja imaju zaključene ugovore o članstvu, odnosno lica za koja su zaključeni ugovori o penzijskom planu do 16. maja 2011. godine, stiču pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa navršene 53 godine života i mogu povući jednokratnom isplatom do 100% akumuliranih sredstava.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona i početak primene

Član 160.

Podzakonski akti za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do početka primene propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (“Službeni glasnik RS”, br.85/2005 i 31/2011), osim odredaba tih propisa koje su suprotne ovom zakonu.

Prestanak važenja Zakona

Član 161.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (“Službeni glasnik RS”, br.85/2005 i 31/2011).

Stupanje na snagu i početak primene

Član 162.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije” i počinje da se primenjuje od 1. januara 2028. godine, osim odredaba, čl. 5. stav 2. tač. 3), čl. 6.        stav 2. i st. od 9. do 13, čl. 10. stav 2, čl. 21. stav 6, čl. 22. stav 2. tač. 4) i stav 10, čl. 23. stav 3, čl. 31. stav 1. tač. 4), čl. 32. stav 5, čl. 34. stav 3. tač. 9), čl. 35. stav 3. tač. 4) i 6) i stav 4, čl. 38, čl. 40, čl. 41, čl. 53. stav 5, čl. 58. stav 3. i stav 5. tač. 7) i 8), čl. 59. stav 2. tač. 5), 9), 10), stavovi 7. i 8, čl. 62, čl. 66, čl. 75. stav 2. tač. 5), čl. 77. stav 2. tač. 14) i 15), čl. 78. stav 4. tač. 8) i 9) i stav 7, čl. 81. stav 1. tač. 3), stav 2. tač. 2), čl. 94. stav 2. tač. 2), čl. 99, čl. 101, čl. 102, čl. 103, čl. 104, čl. 105, čl. 106, čl. 107, čl. 108. stav 4, čl. 109. stav 1. tač. 4) i 5) i st. 2. i 3, čl. 111. stav 1. tač. 4), čl. 112. stav 1. tač. 2), 7) i 8), čl. 114. stav 2, čl. 125. stav 2. tač. 22), čl. 132, čl. 137. stav 1. tač. 3), čl. 138. stav 4. i 5, čl. 140, čl. 141, čl. 142, čl. 143, čl. 144, čl. 145, čl. 146, čl. 147, čl. 148, čl. 149, čl. 151. st. 1. tač 1) koje će se primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.

Izvor: Vebsajt NBS, 28.05.2026.

https://nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=21486

Slika. 110

NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25), član 21v briše se.

Član 2.

Član 21g briše se.

Član 3.

Član 21d briše se.

Član 4.

Poslodavac koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona stekao pravo na poresku olakšicu po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licem sa invaliditetom, ima pravo da koristi tu olakšicu do isteka perioda utvrđenog saglasno članu 21g Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25).

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2027. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.

https://www.mfin.gov.rs/sr/arhiva-1/nacrt-zakona-o-izmenama-zakona-o-porezu-na-dohodak-graanaa-1

Slika: 108

NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

Član 1.

U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24 i 109/25), član 45. briše se.

Član 2.

Član 45b briše se.

Član 3.

Član 45v briše se.

Član 4.

U članu 65. reči: “oslobođenja, olakšice i otpis” zamenjuju se rečima: “oslobođenja i olakšice”.

Član 5.

Poslodavac koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona stekao pravo na olakšicu po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licem sa invaliditetom, ima pravo da koristi tu olakšicu do isteka perioda utvrđenog saglasno članu 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24 i 109/25).

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2027. godine.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.