PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RSˮ, br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24), u članu 25. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Prihod poreskog obveznika države članice Evropske unije (u daljem tekstu: EU) koji ostvari od rezidentnog poreskog obveznika ili prihod koji rezidentni obveznik ostvari od poreskog obveznika rezidenta države članice EU po osnovu dividendi i udela u dobiti, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona, ne ulazi u poresku osnovicu.ˮ.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: “st. 1, 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 1, 2, 3. i 4.ˮ.

Član 2.

U članu 25a stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: “stava 5.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 4.ˮ.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6, reči: “st. 1, 2, 3, 4, 5. i 6.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 1, 2, 3, 4. i 5.ˮ.

Član 3.

Član 30a briše se.

Član 4.

Posle člana 37. dodaju se naslov, nazivi čl. 37a, 37v, 37j, 37k, 37lj, 37m i 37n i čl. 37a - 37o, koji glase:

“Poreski tretman spajanja, podela, delimičnih podela, prenosa imovine i zamene akcija privrednih društava iz različitih država članica EU, kao i prenosa sedišta evropskog privrednog društva ili evropske zadruge iz jedne države članice u drugu državu članicu

Opšte odredbe

Član 37a

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, u primeni Direktive Saveta 2009/133/EZ, imaju sledeće značenje:

1)         Privredno društvo, rezident države članice EU označava društvo koje:

(1)        ima jedan od oblika na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja, koji važi za spajanja, podelu, delimičnu podelu, prenos imovine i zamenu akcija društava iz različitih država članica EU, kao i za prenos sedišta evropskog društva (u daljem tekstu: SE) ili evropske zadruge (u daljem tekstu: SCE) između država članica EU, prema spisku organizacionih oblika privrednih društava u dodatku Direktive Saveta 2009/133/EZ, a koji ministar finansija utvrđuje na osnovu Direktive Saveta 2009/133/EZ,

(2)        je rezident države članice EU u skladu sa pravom te države i ne smatra se rezidentom izvan EU prema međunarodnim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, zaključenim sa državama nečlanicama,

(3)        je obveznik jednog od poreza na koji se primenjuje zajednički sistem oporezivanja koji važi za spajanja, podelu, delimičnu podelu, prenos imovine i zamenu akcija društava iz različitih država članica EU, kao i za prenos sedišta SE ili SCE između država članica EU, prema spisku tj. listi primenljivih poreskih oblika u državama članicama EU predviđenim u dodatku Direktive Saveta 2009/133/EZ, a koji ministar finansija utvrđuje na osnovu Direktive Saveta 2009/133/EZ. Navedeno se ne odnosi na društva koja su oslobođena plaćanja poreza ili imaju mogućnost izbora;

2)         Spajanje označava poslovnu aktivnost u kojoj:

(1)        jedno ili više društava prestaju sa radom bez postupka likvidacije, prenose celokupnu imovinu i obaveze u drugo postojeće društvo u zamenu za izdavanje hartija od vrednosti njihovim akcionarima u odgovarajućem iznosu kapitala drugog društva, pri čemu ako se pored izdavanja hartija od vrednosti vrši i plaćanje u gotovini, ono ne prelazi više od 10% nominalne vrednosti, ili u nedostatku nominalne vrednosti, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti,

(2)        dva ili više društava se gase bez postupka likvidacije, prenose svu imovinu i obaveze u društvo koje su osnovali u zamenu za izdavanje hartija od vrednosti njihovim akcionarima u odgovarajućem iznosu kapitala novog društva, pri čemu ako se pored izdavanja hartija od vrednosti vrši i plaćanje u gotovini, ono ne prelazi više od 10% nominalne vrednosti, ili u nedostatku nominalne vrednosti, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti,

(3)        se društvo gasi bez postupka likvidacije i prenosi celokupnu imovinu i obaveze na društvo koje drži sve hartije od vrednosti koje predstavljaju njegov kapital;

3)         Podela označava poslovnu aktivnost u kojoj se društvo gasi bez postupka likvidacije, a sva imovina i obaveze prenose se na dva ili više postojećih društava u zamenu za proporcionalnu emisiju hartija od vrednosti njenim akcionarima u odgovarajućem iznosu kapitala drugog društva koje prima imovinu i obaveze, pri čemu ako se pored izdavanja hartija od vrednosti vrši i plaćanje u gotovini, ono ne prelazi više od 10% nominalne vrednosti, ili u nedostatku nominalne vrednosti, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti;

4)         Delimična podela označava poslovnu aktivnost u kojoj društvo, bez gašenja, prenosi jednu ili više poslovnih celina na jedno ili više postojećih ili novih društava, pri čemu najmanje jednu poslovnu celinu ostavlja u društvu koje vrši prenos, u zamenu za proporcionalnu emisiju hartija od vrednosti koje predstavljaju kapital društava članovima društva, koji stiču imovinu i obaveze, pri čemu ako se pored izdavanja hartija od vrednosti vrši i plaćanje u gotovini, ono ne prelazi više od 10% nominalne vrednosti, ili u nedostatku nominalne vrednosti, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti;

5)         Prenos imovine označava poslovnu aktivnost u kojoj društvo, bez da se gasi, prenosi sve ili jednu ili više poslovnih celina na drugo već osnovano društvo ili u društvo koje osniva, u zamenu za izdavanje ili prenos hartija od vrednosti koje predstavljaju udele u kapitalu društva preuzimaoca članovima prenesenog društva;

6)         Zamena akcija ili udela označava poslovnu aktivnost kojom postojeće ili novo društvo (društvo sticalac) stiče hartije od vrednosti drugog društva u zamenu za izdavanje ili prenos sopstvenih hartija od vrednosti članovima preuzetog društva u zamenu za hartije od vrednosti koje predstavljaju kapital preuzetog društva, uz uslov da nakon zamene hartija od vrednosti društvo sticalac stekne ili daljim sticanjem hartija od vrednosti zadrži većinu glasačkih prava u preuzetom društvu, pri čemu ako se pored izdavanja hartija od vrednosti vrši i plaćanje u gotovini, ono ne prelazi više od 10% nominalne vrednosti, ili u nedostatku nominalne vrednosti, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti;

7)         Društvo prenosilac označava društvo koje prenosi svu svoju imovinu i obaveze ili prenosi jednu ili više poslovnih celina;

8)         Društvo preuzimalac označava društvo koje prima svu imovinu i obaveze, ili prima jednu ili više poslovnih celina prenesenog društva;

9)         Preuzeto društvo označava društvo čiji je kapital steklo drugo društvo zamenom hartija od vrednosti;

10)       Društvo sticalac označava društvo koje je steklo kapital drugog društva zamenom hartija od vrednosti;

11)       Poslovna celina označava svu imovinu i obaveze društva koja u poslovno-organizacionom smislu predstavlja nezavisno privredno lice, odnosno lice sposobno za potpuno samostalno poslovanje sopstvenom imovinom;

12)       Prenos sedišta označava postupak u kojem SE ili SCE društvo, bez likvidacije ili osnivanja novog pravnog lica, obavlja prenos svog sedišta iz jedne države članice u drugu državu članicu EU.

Član 37b

Kod spajanja, podele ili delimične podele poreski obveznik mora u poreskom periodu iskazati skrivene rezerve, koje se odnose na preostalu i prenesenu imovinu.

Iznos koji predstavlja skrivenu rezervu iz stava 1. ovog člana izračunava se kao razlika između fer vrednosti i poreske vrednosti prenesene imovine i obaveza prema stanju na dan sastavljanja poreske prijave.

Fer vrednost je iznos po kojem se može prodati ili na drugi način zameniti imovina ili kojim je moguće izmiriti obaveze ili za koji je moguće zameniti kapital između dobro obaveštenih i voljnih strana u poslu, u kojem su strane međusobno nezavisne i ravnopravne.

Poreska vrednost pojedine imovine ili obaveza je iznos koji se dobije procenom te imovine i obaveza kod obračuna poreza, odnosno iznos koji se dobije izračunavanjem poresko priznatih prihoda i rashoda, odnosno dobiti ili gubitka.

Prenesena imovina i obaveze su imovina i obaveze društva koje obavlja prenos, koje je, usled spajanja, podele ili delimične podele, stvarno povezano sa stalnom poslovnom jedinicom društva preuzimaoca u državi članici EU društva koje prenos obavlja i ima uticaj na dobit ili gubitak pri obračunu poreza.

Prenos imovine

Član 37v

Ako se kod prenosa imovine i obaveza u prenesenom društvu ostvari kapitalni dobitak koji se može pripisati prenesenoj poslovnoj celini, tako ostvareni kapitalni dobitak se ne uključuje u oporezivu dobit. Ako se kod prenosa imovine i obaveza u prenesenom društvu ostvari kapitalni gubitak koji se može pripisati prenesenoj poslovnoj celini, tako ostvaren kapitalni gubitak se ne priznaje na teret rashoda u poreskom bilansu.

Društvo prenosilac je dužno da proceni primljene hartije od vrednosti društva preuzimaoca prema njihovoj fer vrednosti na dan prenosa.

Član 37g

Društvo preuzimalac može preuzeti rezervisanja koja je stvorilo društvo prenosilac, te prava i obaveze u vezi sa tim rezervisanjima pod istim uslovima koji su važili u prenesenom društvu, ako se ta rezervisanja mogu pripisati prenesenoj poslovnoj celini.

Društvo preuzimalac može preuzeti poreske gubitke pod istim uslovima koji bi važili u prenesenom društvu, ako se ti gubici mogu pripisati prenesenoj poslovnoj celini.

Društvo preuzimalac procenjuje preuzetu imovinu i obaveze, amortizuje preuzetu imovinu te utvrđuje dobit ili gubitak u vezi sa preuzetom imovinom i obavezama prema poreskoj vrednosti na dan prenosa kod prenesenog društva, odnosno na način kao da prenos nije izvršen.

Član 37d

U slučajevima kada domaće društvo prenosilac prenosi deo ili celu poslovnu celinu na društvo preuzimaoca sa sedištem u državi članici EU u zamenu za akcije društva preuzimaoca, razlika koja nastaje se ne oporezuje, pod uslovom da društvo preuzimalac nastavi da obavlja delatnost u zemlji putem stalne poslovne jedinice.

U slučajevima kada društvo prenosilac sa sedištem u jednoj državi članici EU, koje u zemlji obavlja delatnost putem stalne poslovne jedinice, prenosi deo ili celu poslovnu celinu na društvo preuzimaoca u drugoj državi članici EU u zamenu za akcije prenesenog društva, razlika koja nastaje između tržišne vrednosti prenesene poslovne celine i njene poreske vrednosti se ne oporezuje, pod uslovom da društvo preuzimalac nastavi da obavlja delatnost u zemlji putem stalne poslovne jedinice.

Ako društvo preuzimalac ne nastavi da obavlja delatnost u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili u roku od pet godina od dana prenosa otuđi prenesenu poslovnu celinu, smatraće se da je ostvarilo kapitalni dobitak koji se uključuje u poresku osnovicu, utvrđen kao pozitivna razlika koja nastaje između fer vrednosti prenesene poslovne celine i njene poreske vrednosti.

Član 37đ

Društvo prenosilac i društvo preuzimalac ostvaruju prava iz čl. 37v, 37g i 37d ovog zakona pod uslovom da su rezidenti Republike i/ili rezidenti druge države članice EU, i to:

1)         ako su društvo prenosilac i društvo preuzimalac rezidenti Republike, za prenos poslovne celine u Republici ili u drugoj državi članici EU;

2)         ako je društvo prenosilac rezident druge države članice EU, a društvo preuzimalac je rezident Republike, za prenos poslovne celine koja se nalazi u Republici, ako nakon prenosa prenesena imovina i obaveze, rezervisanja, rezerve i gubici ne pripadaju poslovnoj jedinici društva preuzimaoca izvan Republike;

3)         ako je društvo preuzimalac rezident druge države članice EU, a društvo prenosilac rezident Republike ili druge države članice EU, pod uslovom da nakon prenosa prenesena imovina i obaveze, rezervisanja, rezerve i gubici pripadaju poslovnoj jedinici društva preuzimaoca u Republici.

Spajanje i podela

Član 37e

Ako se kod spajanja, podele i delimične podele u prenesenom društvu na dan spajanja, podele ili delimične podele ostvaruje kapitalni dobitak ili gubitak koji se odnosi na prenesenu imovinu i obaveze, neće se smatrati kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom koji se uključuje u poresku osnovicu.

Kod spajanja, podele ili delimične podele sprovedenih prema čl. 37e – 37i ovog zakona, poreski obveznik u poreskom periodu koje prethodi spajanju, podeli ili delimičnoj podeli, iskazuje skrivene rezerve, koje se ne oporezuju u trenutku spajanja, podele ili delimične podele.

Član 37ž

Društvo preuzimalac može preuzeti rezervisanja koja je stvorilo društvo prenosilac, te prava i obaveze u vezi sa tim rezervisanjima pod istim uslovima koji bi važili u prenesenom društvu da do prenosa nije došlo.

Društvo preuzimalac može preuzeti poreske gubitke pod istim uslovima koji bi važili u prenesenom društvu, da do prenosa nije došlo.

Kod društva preuzimaoca ne oporezuju se dobici koje ostvari kod ukidanja udela u kapitalu prenesenog društva ako je pre spajanja, podele ili delimične podele imalo udele u kapitalu prenesenog društva.

Društvo preuzimalac procenjuje preuzetu imovinu i obaveze, amortizuje preuzetu imovinu te utvrđuje dobit ili gubitak u vezi sa preuzetom imovinom i obavezama prema poreskoj vrednosti na dan prenosa kod prenesenog društva, odnosno na način kao da prenos nije izvršen.

Ako član društva koji kod spajanja, podele ili delimične podele pri zameni hartija od vrednosti prenesenog društva za hartije od vrednosti društva preuzimaoca ostvari kapitalni dobitak, odnosno gubitak, taj dobitak, odnosno gubitak se neće smatrati kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu.

Stav 5. ovog člana se ne primenjuje ako je član društva rezident Republike i primi naknadu u novcu ili ako nije rezident Republike, a imalac je hartija od vrednosti u prenesenom društvu i društvu preuzimaocu preko poslovne jedinice koju ima u Republici.

Član društva iskazuje primljene hartije od vrednosti društva preuzimaoca po poreskoj vrednosti koju su imale hartije od vrednosti prenesenog društva u trenutku spajanja, podele ili delimične podele.

Član 37z

Ako društvo preuzimalac ima udeo u kapitalu prenesenog društva, kapitalni dobici koje ostvari društvo preuzimalac, taj dobitak, odnosno gubitak se neće smatrati kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu.

Stav 1. ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada društvo preuzimalac ima manje od 10% vlasničkog udela u kapitalu društva koje se prenosi.

Kod spajanja, podele, delimične podele ili zamene akcija kapitalni dobitak ili gubitak ostvaren dodelom hartija od vrednosti ili udela društva preuzimaoca članovima prenesenog društva u zamenu za hartije od vrednosti ili udele koje predstavljaju kapital prenesenog društva, se neće smatrati kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu.

Član 37i

Društvo prenosilac i društvo preuzimalac ostvaruju prava iz čl. 37e, 37ž i 37z ovog zakona pod uslovom da su rezidenti Republike i/ili rezidenti druge države članice EU, i to:

1)         ako su društvo prenosilac i društvo preuzimalac rezidenti Republike, nezavisno od toga da li se poslovna celina prenesenog društva nalazi u Republici ili u drugoj državi članici EU;

2)         ako je društvo prenosilac rezident druge države članice EU, a društvo preuzimalac je rezident Republike, pod uslovom da nakon spajanja, podele ili delimične podele prenesena imovina i obaveze, rezervisanja, rezerve i gubici ne pripadaju stalnoj poslovnoj jedinici društva preuzimaoca izvan Republike;

3)         ako je društvo preuzimalac rezident druge države članice EU, a društvo prenosilac rezident Republike ili druge države članice EU, pod uslovom da nakon spajanja, podele ili delimične podele prenesena imovina i obaveze, rezervisanja, rezerve i gubici pripadaju stalnoj poslovnoj jedinici društva preuzimaoca u Republici.

Prenos stalne poslovne jedinice

Član 37j

Ako spajanje, podela, delimična podela ili prenos imovine uključuje stalnu poslovnu jedinicu prenesenog društva koja se nalazi u drugoj državi članici EU, država članica EU u kojoj društvo prenosilac ima sedište neće dobitak, odnosno gubitak ostvaren prenosom stalne poslovne jedinice smatrati kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu.

Društvo prenosilac može u dobit da prenese gubitke stalne poslovne jedinice koji nisu bili preneti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda.

Kod spajanja, podele, delimične podele ili prenosa imovine iz stava 1. ovog člana, država članica EU u kojoj stalna poslovna jedinica ima sedište i država članica u kojoj društvo preuzimalac ima sedište na takav prenos primeniće u pogledu oporezivanja odredbe čl. 37a – 37m ovog zakona. Isto se primenjuje kada se stalna poslovna jedinica nalazi u istoj državi članici EU u kojoj je društvo preuzimalac rezident.

Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog člana, kada država članica EU društva koje se prenosi primenjuje načelo oporezivanja svetske dobiti, ona ima pravo oporezivanja bilo koje dobiti ili kapitalnih dobitaka stalne poslovne jedinice koji su posledica spajanja, podele, delimične podele ili prenosa imovine, pod uslovom da omogući poreski kredit za porez koji bi bio obračunat na tu dobit ili kapitalne dobitke u državi članici EU u kojoj se nalazi stalna poslovna jedinica u skladu sa članom 51. ovog zakona.

Zamena akcija i udela

Član 37k

Ako pri zameni akcija i udela član preuzetog društva ostvaruje kapitalne dobitke, oni se ne oporezuju, a gubitak koji bi bio ostvaren zamenom hartija od vrednosti preuzetog društva ne priznaje se u svrhu oporezivanja.

Ako član društva primi plaćanje u novcu, obveznik je poreza u delu koji odgovara plaćanju u novcu, pri čemu se ostvareni dobitak ili gubitak u srazmernom delu pripisuje gotovinskom plaćanju i fer vrednosti hartija od vrednosti društva sticaoca.

Član društva procenjuje hartije od vrednosti preuzetog društva prema poreskoj vrednosti koju su hartije od vrednosti preuzetog društva imale kod njega u trenutku zamene.

Društvo sticalac procenjuje primljene hartije od vrednosti preuzetog društva prema njihovoj fer vrednosti na dan zamene.

Član 37l

Član 37k ovog zakona se primenjuje pod uslovom da su društvo sticalac i preuzeto društvo rezidenti Republike i/ili rezidenti druge države članice EU i ako je član društva rezident Republike ili ako nije rezident Republike, a imalac je hartija od vrednosti preuzetog društva i društva sticaoca preko poslovne jedinice u Republici.

Prenos sedišta SE ili SCE

Član 37lj

Kod prenosa sedišta SE ili SCE društva iz Republike u drugu državu članicu EU i iz druge države članice EU u Republiku, takav prenos sedišta ne dovodi do oporezivanja dobitaka u državi članici EU iz koje je sedište preneseno, ostvarenih od imovine i obaveza SE ili SCE društva prema članu 37v ovog zakona, pod uslovom da ta društva ostaju povezana sa stalnom poslovnom jedinicom tog SE ili SCE društva u državi članici EU iz koje je izvršen prenos sedišta.

Prenos udela

Član 37m

Kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom, u smislu ovog zakona, ne smatra se razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada:

1)         je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina;

2)         se vrši zamena akcija, odnosno udela, isključivo za akcije, odnosno udele drugog privrednog društva, kako je određeno ovim zakonom, odnosno u statusnoj promeni vrši zamena akcija, odnosno udela koje obveznik ima u privrednom društvu prenosiocu, isključivo za akcije, odnosno udele u privrednom društvu sticaocu;

3)         se vrši zamena akcija, odnosno udela, za akcije, odnosno udele drugog privrednog društva, kako je određeno ovim zakonom, odnosno u statusnoj promeni vrši zamena akcija, odnosno udela koje obveznik ima u privrednom društvu prenosiocu, za akcije, odnosno udele u privrednom društvu sticaocu uz isplatu novčane naknade kada ukupan iznos tih plaćanja svim članovima društva prenosioca u slučaju statusne promene, odnosno svim članovima društva čije se akcije, odnosno udeli zamenjuju, kako je određeno ovim zakonom, ne prelazi 10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje stiču članovi društva prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne računovodstvene vrednosti tih akcija, kapitalni dobitak se utvrđuje srazmerno učešću novčane naknade u ukupnoj vrednosti stečenih akcija, odnosno udela, uvećanih za iznos primljene novčane naknade.

Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene procenta prava, odnosno učešća u kapitalu, obveznik može da ostvari u odnosu na procentualni deo prava koji je neprekidno najmanje deset godina imao u vlasništvu, odnosno deo udela po osnovu koga je neprekidno najmanje deset godina imao pravo učešća u kapitalu, u procentu koji je jednak procentu koji je inicijalno stečen najmanje deset godina pre prodaje prava, odnosno udela.

Zajedničke odredbe

Član 37n

Za oporezivanje pri prenosu imovine, oporezivanje pri zameni akcija i oporezivanje kod spajanja, podele i delimične podele, prema čl. 37a – 37lj ovog zakona, odredbe o prenosima hartija od vrednosti koje predstavljaju udeo u kapitalu, primenjuju se i na društva kao što su na primer društva sa ograničenom odgovornošću, kod kojih kapital ne predstavljaju hartije od vrednosti.

Član 37nj

Odredbe čl. 37a – 37m ovog zakona neće se primenjivati ako je očigledno da poslovno spajanje, podela, delimična podela, prenos imovine, zamena akcija ili prenos sedišta nekog SE ili SCE društva za glavni cilj ili jedan od glavnih ciljeva ima utaju poreza ili izbegavanje poreza.

Član 37o

Društvo prenosilac, društvo preuzimalac i član društva imaju prava i obaveze iz čl. 37a – 37n ovog zakona, ako su ispunili propisane uslove i na osnovu prijave postupaka spajanja, podele, delimične podele, prenosa imovine i zamene akcija Poreskoj upravi.

Ako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, društvo prenosilac, društvo preuzimalac i član društva nemaju prava i obaveze iz čl. 37a – 37n ovog zakona. U tom slučaju, društvo prenosilac obavezno je da u poresku osnovicu uključi skrivene rezerve iz člana 37b ovog zakona.

Način i uslove za odlaganje i iskazivanje kapitalnih dobitaka kod društva prenosioca, preuzimanje gubitaka društva prenosioca, odlaganje i iskazivanje kapitalinih dobitaka vlasnika akcija i udela društva prenosioca i ostala pitanja od značaja za podnošenje poreske prijave kod društva prenosioca i društva sticaoca bliže propisuje ministar finansija.ˮ.

Član 5.

U članu 40. st. 15. i 16. brišu se.

Dosadašnji stav 17. postaje stav 15.

U dosadašnjem stavu 18, koji postaje stav 16, reči: “iz st. 6. i 15.ˮ zamenjuju se rečima: “iz stava 6.ˮ.

Član 6.

U članu 40a stav 5. reči: “st. 7, 8, 9. i 15.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 7, 8. i 9.ˮ.

Član 7.

Posle člana 40a dodaju se naslov, naziv člana 40đ i čl. 40b do 40e, koji glase:

“Oporezivanje kamata, autorskih naknada, dividendi i udela u dobiti između povezanih pravnih lica iz različitih država članica EU

Član 40b

Kamate i autorske naknade koje isplaćuje rezidentno pravno lice ili stalna poslovna jedinica pravnog lica iz druge države članice EU koja se nalazi u Republici, ne oporezuju se porezom po odbitku iz člana 40. stav 1. ovog zakona, pod uslovom da se kamate i autorske naknade isplaćuju povezanim pravnim licima iz druge države članice EU, koja pravo na kamatu ili autorsku naknadu ostvaruju u drugoj državi članici EU ili se, isplata kamata i autorskih naknada vrši stalnoj poslovnoj jedinici rezidentnog pravnog lica, koja se nalazi u drugoj državi članici EU.

Kada pravno lice iz države članice EU ili stalna poslovna jedinica rezidentnog pravnog lica koja se nalazi u drugoj državi članici EU isplaćuju kamate ili autorske naknade, smatra se da kamate i autorske naknade nastaju u toj državi članici EU.

Rezidentno pravno lice iz stava 1. ovog člana smatra se povezanim sa pravnim licem iz druge države članice EU, ako u periodu od najmanje 24 meseca:

1)         rezidentno pravno lice koje isplaćuje kamate i autorske naknade (u daljem tekstu: isplatilac) neposredno poseduje najmanje 25% akcija ili udela u kapitalu pravnog lica koje ostvaruje pravo na kamatu ili autorsku naknadu (u daljem tekstu: primalac i stvarni vlasnik), ili

2)         primalac i stvarni vlasnik neposredno poseduje najmanje 25% akcija ili udela u kapitalu isplatioca, ili

3)         isto pravno lice neposredno poseduje najmanje 25% akcija ili udela u kapitalu isplatioca i primaoca i stvarnog vlasnika, koji su pravna lica iz država članica EU.

Isplatilac, odnosno primalac i stvarni vlasnik je pravno lice:

1)         organizovano u jednom od organizacionih oblika na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom kamata i autorskih naknada koji važi za povezana lica iz različitih država članica EU,

2)         koje je, za poreske svrhe, rezident države članice EU u skladu sa pravom te države i, koje se ne smatra rezidentom države koja nije država članica EU, u skladu sa međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim sa tom državom i

3)         koje je poreski obveznik jednog od poreza na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom kamata i autorskih naknada između povezanih lica iz različitih država članica EU.

Pravno lice iz stava 4. tačka 3) ovog člana nema status poreskog obveznika, ako je oslobođeno plaćanja poreza na dobit.

Za primenu stava 4. tač. 1) i 3) ovog člana, ministar finansija utvrđuje listu organizacionih oblika na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom kamata i autorskih naknada između povezanih lica iz različitih država članica EU, u skladu sa prilogom Direktive Saveta 2003/49/EZ, izmenjene i dopunjene Direktivom Saveta 2004/66/EZ, Direktivom Saveta 2004/76/EZ, Direktivom Saveta 2006/98/EZ i Direktivom Saveta 2013/13/EU.

Pravno lice iz države članice EU smatra se primaocem i stvarnim vlasnikom kamate ili autorske naknade samo ako te isplate prima za svoj račun i u svoje ime, a ne kao posrednik (agent, opunomoćenik ili ovlašćeni potpisnik trećeg lica).

Stalna poslovna jedinica iz stava 1. ovog člana, predstavlja stalno mesto poslovanja u jednoj državi članici EU, preko koga pravno lice iz druge države članice EU potpuno ili delimično obavlja poslovanje.

Član 40v

Stalna poslovna jedinica smatra se isplatiocem kamata i autorskih naknada, ako za stalnu poslovnu jedinicu ta isplata predstavlja rashod, koji se priznaje u poreske svrhe u državi članici EU u kojoj se nalazi.

Stalna poslovna jedinica, smatra se primaocem i stvarnim vlasnikom kamate ili autorske naknade ako:

1)         je potraživanje duga, pravo na informacije ili korišćenje informacija, u vezi sa kojim nastaje obaveza plaćanja kamate ili autorskih naknada, stvarno povezano sa tom stalnom poslovnom jedinicom i

2)         kamate ili autorske naknade predstavljaju prihod u odnosu na koji se ta stalna poslovna jedinica u državi članici EU u kojoj se nalazi, oporezuje jednim od poreza na koji se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom kamata i autorskih naknada između povezanih lica iz različitih država članica EU, u skladu sa članom 40b stav 4. tačka 3) ovog zakona.

Ako se stalna poslovna jedinica pravnog lica iz države članice EU smatra isplatiocem ili primaocem i stvarnim vlasnikom kamata ili autorskih naknada, nijedan drugi deo tog pravnog lica neće se smatrati isplatiocem ili stvarnim vlasnikom tih kamata ili autorskih naknada.

Odredbe člana 40b ovog zakona i st. 1 - 3. ovog člana ne primenjuju se ako se kamate i autorske naknade isplaćuju stalnoj poslovnoj jedinici pravnog lica iz države članice EU ili kamate i autorske naknade isplaćuje stalna poslovna jedinica pravnog lica iz države članice EU koja se nalazi u državi koja nije članica EU, a poslovi pravnog lica iz države članice EU se potpuno ili delimično obavljaju preko te stalne poslovne jedinice.

Član 40g

Kamate i autorske naknade koje isplaćuje rezidentno pravno lice ne oporezuju se porezom po odbitku iz člana 40. stav 1. ovog zakona, ako primalac i stvarni vlasnik kamata i autorskih naknada isplatiocu kamata i autorskih naknada dostavi potvrdu nadležnog poreskog organa države primaoca i stvarnog vlasnika kamata i autorskih naknada da su ispunjeni uslovi iz čl. 40b i 40v ovog zakona.

Ako primalac i stvarni vlasnik kamata i autorskih naknada ne dokaže da su, u trenutku isplate, ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana isplatilac kamata i autorskih naknada je dužan da obračuna i plati porez po odbitku iz člana 40. stav 1. ovog zakona.

Ako su isplate kamata i autorskih naknada izvršene od strane isplatioca iz država članica EU, a njihov primalac i stvarni vlasnik se nalazi u Republici, nadležni poreski organ na zahtev primaoca i stvarnog vlasnika kamata i autorskih naknada izdaje potvrdu o ispunjenosti uslova iz čl. 40b i 40v ovog zakona.

Ministar finansija bliže uređuje sadržaj i način izdavanja potvrde iz stava 3. ovog člana.

Član 40d

Odredbe čl. 40b - 40g ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         plaćanja koja imaju karakter raspodele dobiti ili povraćaja kapitala;

2)         isplate kamata na kredite koji sadrže pravo učešća u dobiti dužnika;

3)         isplate kamata na kredite koji davaocu kredita daju pravo zamene njegovih prava na kamate sa pravom učešća u dobiti;

4)         plaćanja po osnovu ugovora o kreditu koji ne sadrži odredbe za otplatu glavnice;

5)         plaćanja po osnovu ugovora o kreditu koji sadrži odredbe za otplatu glavnice koja dospeva nakon 50 godina od izdavanja kredita.

Ako iznos kamata ili autorskih naknada, zbog posebnog odnosa između platioca i stvarnog vlasnika ili između njih i trećeg lica, prelazi iznos koji bi bio ugovoren između platioca i stvarnog vlasnika da takvog odnosa nema, odredbe čl. 40b - 40g ovog zakona primenjuju se samo na iznos koji bi bio ugovoren da takvog odnosa nema.

Odredbe čl. 40b - 40g ovog zakona ne primenjuju se ako se osnovano može zaključiti, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti, da isplata kamata i autorskih naknada ima kao glavni cilj ili jedan od glavnih ciljeva utaju poreza ili izbegavanje poreza.

Oporezivanje dividendi i udela u dobiti između matičnih pravnih lica i njihovih filijala iz različitih država članica EU

Član 40đ

Dividende i udeli u dobiti, koje rezidentna filijala isplaćuje matičnom pravnom licu u drugoj državi članici EU, odnosno stalnoj poslovnoj jedinici rezidentnog pravnog lica koja se nalazi u drugoj državi članici EU, ne oporezuju se porezom na dobit po odbitku iz člana 40. stav 1. ovog zakona.

Kada matično pravno lice u Republici ili stalna poslovna jedinica tog pravnog lica koja se nalazi u Republici, prima dividende i udele u dobiti od svoje filijale iz država članica EU, to matično pravno lice i stalna poslovna jedinica, prihode od dividendi i udela od dobiti ne uključuju u poresku osnovicu, ako se filijali iz države članice EU dividende i udeli u dobiti ne priznaju kao rashod u poreske svrhe.

Matičnim pravnim licem iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se pravno lice koje, u periodu od najmanje 24 meseca neprekidno, poseduje najmanje 10% akcija ili udela u kapitalu filijale koja isplaćuje dividende ili udele u dobiti.

Matičnim pravnim licem iz st. 1. i 2. ovog zakona smatra se i ono rezidentno pravno lice koje, u periodu od najmanje 24 meseca neprekidno, poseduje najmanje 10% akcija ili udela u kapitalu drugog rezidentnog pravnog lica preko svoje stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi članici EU.

Filijalom iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se pravno lice u čijem kapitalu matično pravno lice iz stava 3. ovog člana učestvuje pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Pravno lice koje isplaćuje dividende i udele u dobiti, odnosno koje prima dividende i udele u dobiti je pravno lice:

1)         organizovano u jednom od organizacionih oblika na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom dividendi i udela u dobiti koji važi za matična pravna lica i filijale iz različitih država članica EU;

2)         koje je za poreske svrhe rezident države članice EU u skladu sa pravom te države i koje se ne smatra rezidentom države koja nije država članica EU, u skladu sa međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim sa tom državom i

3)         koje je poreski obveznik jednog od poreza na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom dividendi i udela u dobiti koji važi za matična pravna lica i filijale iz različitih država članica EU.

Pravno lice iz stava 6. tačka 3) ovog člana nema status poreskog obveznika ako je oslobođeno plaćanja poreza na dobit.

Za primenu stava 6. tač. 1) i 3) ovog člana ministar finansija utvrđuje listu svih organizacionih oblika i privrednih društava i listu poreza na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom dividendi i udela u dobiti koji važi za matična pravna lica i filijale iz različitih država članica EU, u skladu sa prilogom Direktive Saveta 2011/96/EU, izmenjene i dopunjene Direktivom Saveta 2013/13/EU, Direktivom Saveta 2014/86/EU i Direktivom Saveta 2015/121/EU.

Filijala iz stava 1. ovog člana, koja isplaćuje dividende i udele u dobiti dostavlja nadležnom poreskom organu u trenutku isplate, potvrdu kojom matično pravno lice dokazuje ispunjenost uslova iz st. 3, 4. i 6. ovog člana.

Ako filijala ne dokaže da su, u trenutku isplate, ispunjeni uslovi iz st. 3. i 6. ovog člana isplatilac dividendi i udela u dobiti je dužan da obračuna i plati porez po odbitku iz člana 40. stav 1. ovog zakona.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako se osnovano može zaključiti, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti, da isplata dividendi ili udela u dobiti ima kao glavni cilj ili jedan od glavnih ciljeva utaju poreza ili izbegavanje poreza.

Član 40e

Odredbe čl. 40b - 40đ ovog zakona koje se odnose na pravna lica koja su za poreske svrhe rezidenti država članica EU shodno se primenjuju i na društva koja su za poreske svrhe rezidenti država članica evropskog ekonomskog prostora.ˮ.

Član 8.

Član 46. menja se i glasi:

“Član 46.

Oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih, s tim što se poresko oslobođenje koristi u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Ministar finansija bliže uređuje način ostvarivanja prava na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana.”.

Član 9.

Član 50a briše se.

Član 10.

Član 50v briše se.

Član 11.

Član 50g briše se.

Član 12.

Član 50e briše se.

Član 13.

Član 50ž briše se.

Član 14.

Član 50z briše se.

Član 15.

Član 50i briše se.

Član 16.

Član 50j briše se.

Član 17.

Naslov iznad člana 62: “Kamata “van dohvata ruke” i sprečavanje utanjene kapitalizacije” i član 62. brišu se.

Član 18.

Posle izbrisanog člana 62. dodaju se naslov, nazivi čl. 62a, 62b, 62v, 62g, 62d, 62ž i 62z i čl. 62a - 62z, koji glase:

“Pravila protiv premeštanja dobiti

Pravilo o ograničenju kamate

Član 62a

Poreski obveznik kao rashod može priznati prekoračene troškove zaduživanja nastale u poreskom periodu samo do:

1)         30% dobiti pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) ili

2)         3.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan poreskog perioda, ako se tako dobije veći iznos od iznosa iz tačke 1) ovog stava.

U smislu stava 1. ovog člana, troškovima zaduživanja smatraju se kamate na sve oblike duga, drugi troškovi ekonomski istovetni kamati i troškovi koji su nastali u vezi sa prikupljanjem sredstava, što, između ostalog, uključuje plaćanja u okviru zajmova kojima se učestvuje u dobiti, pripisane kamate na instrumente poput zamenljivih obveznica i obveznica bez kupona, iznosi u okviru alternativnih finansijskih aranžmana kao što je islamsko bankarstvo, element finansijske naknade plaćanja finansijskog lizinga, kapitalizovana kamata koja je uključena u vrednost imovine ili amortizacija kapitalizovane kamate, iznosi koji se mere upućivanjem na povraćaj finansiranja u skladu sa pravilima o transfernim cenama, ako je primenljivo, iznosi nominalnih kamata u okviru izvedenih instrumenata ili aranžmani za zaštitu od rizika u odnosu na zaduživanje lica, pozitivne ili negativne kursne razlike pri pozajmljivanju i instrumenti povezani sa prikupljanjem sredstava, naknade za garancije za finansijske aranžmane, mehanizmi naknade i slični troškovi koji se odnose na zaduživanje.

Pri izračunavanju EBITDA-e za potrebe stava 1. ovog člana uzimaju se u obzir samo oporezivi prihodi, te se dobiti pre poreza dodaju poreski priznati troškovi amortizacije utvrđeni prema ovom zakonu, kao i ukupni troškovi zaduživanja.

Odredbe o ograničenju odbitka kamate iz stava 1. ovog člana ne primenjuje:

1)         samostalni poreski obveznik, odnosno onaj koji nije deo konsolidovane grupe za računovodstvene potrebe i koji nema nijedno povezano lice u smislu člana 62b stava 7. ovog zakona ili stalnu poslovnu jedinicu, te ako ne prima ili ne odobrava zajmove svojim članovima ili akcionarima i

2)         poreski obveznik koji je finansijsko društvo.

U smislu stava 4. tačka 2) ovog člana, finansijsko društvo je svako lice koji se pojavljuje u bilo kom od sledećih organizaciono-pravnih oblika: kreditna institucija, investiciono društvo, društvo za upravljanje, UAIF (upravitelj alternativnim investicionim fondovima), investicioni fond (UCITS i AIF), društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, institucija za strukovno penzijsko osiguranje, penzijsko društvo, penzijski fond, centralna ugovorna strana u smislu Uredbe EU 648/2012, centralni registar hartija od vrednosti, a koji se utvrđuju u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje rad i osnivanje finansijskih društava.

Poreski obveznik može pri izračunavanju prekoračenih troškova zaduživanja isključiti zajmove upotrebljene za finansiranje dugoročnih javnih infrastrukturnih projekata ako su nosilac projekta, troškovi zaduživanja, imovina i prihod unutar EU, pri čemu se sav prihod od dugoročnog javnog infrastrukturnog projekta isključuje iz EBITDA-e poreskog obveznika.

Dugoročni javni infrastrukturni projekat iz stava 6. ovog člana znači projekat kojim se osigurava, nadograđuje, upravlja i/ili održava imovina velikih razmera za koju država članica EU smatra da je u opštem javnom interesu.

Poreski obveznik može prekoračene troškove zaduživanja iz stava 1. ovog člana utvrđene u poreskom periodu prenositi u sledeća tri poreska perioda, ali u svakom poreskom periodu do iznosa utvrđenog prema stavu 1. ovog člana.

Za iznose prekoračenih troškova zaduživanja koji su veći od iznosa iz stava 1. ovog člana poreski obveznik uvećava poresku osnovicu.

Izuzetno od stava 10. ovog člana, poreski obveznici koji primenjuju odredbe čl. 59 - 61a ovog zakona, iznos poreski nepriznatih troškova iz stava 1. ovog člana umanjuju iznosima za koje se povećava poreska osnovica utvrđena prema tim članovima ovog zakona.

Način sprovođenja i uslove za iskazivanje i priznavanje rashoda u skladu sa ovim članom bliže uređuje ministar finansija.

Pravilo o kontrolisanim inostranim društvima

Član 62b

Kontrolisanim inostranim društvom poreskog obveznika smatra se svako lice koje se pojavljuje u bilo kom organizaciono-pravnom obliku ili stalna poslovna jedinica smeštena u drugoj državi čija dobit ne podleže porezu ili je neoporeziva u toj državi ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         u slučaju lica, ako sam poreski obveznik ili zajedno sa povezanim licima učestvuje direktno ili indirektno sa više od 50% glasačkih prava ili je direktni ili indirektni vlasnik više od 50% kapitala ili ostvaruje pravo na prijem više od 50% dobiti tog lica, i

2)         stvarni porez na dobit koji je lice ili stalna poslovna jedinica platila u inostranstvu (drugoj državi članici EU) manji je od razlike između poreza na dobit koji bi se naplatio licu ili stalnoj poslovnoj jedinici prema zakonu i stvarnog poreza na dobit koji je lice ili stalna poslovna jedinica platila.

Ako se lice ili stalna poslovna jedinica smatra kontrolisanim inostranim društvom u skladu sa stavom 1. ovog člana, poreski obveznik je dužan da u poresku osnovicu uključi neraspoređenu dobit lica ili stalne poslovne jedinice koja proizlazi iz sledećih kategorija prihoda:

1)         kamata ili drugog prihoda od finansijske imovine;

2)         naknada za licence ili bilo kog drugog prihoda od intelektualne svojine;

3)         dividende, udela u dobiti i prihoda od raspolaganja akcijama ili udelima;

4)         finansijskog lizinga;

5)         osiguranja, bankarstva i ostalih finansijskih delatnosti;

6)         od prodaje i usluga, nastalih od robe i usluga nabavljenih od povezanih društava i prodatih povezanim društvima, sa malo ili nimalo dodate ekonomske vrednosti.

Stav 2. ovog člana ne primenjuje se ako kontrolisano inostrano društvo obavlja stvarnu ekonomsku delatnost uz pomoć osoblja, opreme, imovine i zgrada, što se potvrđuje relevantnim činjenicama i okolnostima.

Ako prihodi iz stava 2. ovog člana čine jednu trećinu ili manje od jedne trećine ukupnih prihoda lica ili stalne poslovne jedinice, lice ili stalna poslovna jedinica ne smatra se kontrolisanim inostranim društvom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, finansijska društva utvrđena prema članu 62a stav 6. ovog zakona ne smatraju se kontrolisanim inostranim društvima ako jedna trećina ili manje od jedne trećine prihoda iz stava 2. ovog člana proizlazi iz transakcija sa poreskim obveznikom ili njegovim povezanim društvima.

Odredbe st. 4. i 5. ovog člana ne primenjuju se kada se lice ili stalna poslovna jedinica nalazi u državama koje se nalaze na EU listi nekooperativnih jurisdikcija u poreske svrhe.

Za potrebe utvrđivanja kontrolisanog inostranog društva, a nezavisno od člana 59. ovog zakona, povezanim licima iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatraju se:

1)         lice u kojem poreski obveznik direktno ili indirektno poseduje udeo u smislu prava glasa ili vlasništva kapitala od 25% ili više ili ostvaruje pravo na prijem od 25% ili više dobiti tog lica;

2)         fizička lica, pravna lica i ostali oblici organizovanja koji direktno ili indirektno poseduju udeo u smislu prava glasa ili vlasništva kapitala poreskog obveznika od 25% ili više ili ostvaruju pravo na prijem od 25% ili više dobiti tog poreskog obveznika, i

3)         ako fizičko lice, direktno ili indirektno poseduje udeo od 25% ili više u poreskom obvezniku i jednom ili više lica, sva dotična lica, uključujući poreskog obveznika, smatraju se povezanim licima.

Način iskazivanja podataka o kontrolisanim inostranim društvima i uključivanju u oporezivu dobit neraspoređene dobiti ovih lica od strane poreskih obveznika bliže uređuje ministar finansija.

Izračunavanje dobiti kontrolisanog inostranog društva

Član 62v

Iznos dobiti kontrolisanog inostranog društva ili stalne poslovne jedinice koja se prema članu 62b stav 2. ovog zakona uključuje u poresku osnovicu poreskog obveznika, izračunava se na način propisan za poreske obveznike rezidente, a udeo poreskog obveznika u dobiti izračunava se na način definisan u članu 62b stav 1. tačka 1) ovog zakona. Gubici lica ili stalne poslovne jedinice ne uključuju se u poresku osnovicu.

Podatke potrebne za utvrđivanje kontrolisanih inostranih društava iz člana 62b ovog zakona i podatke o iznosu dobiti koja se prema stavu 1. ovog člana uključuje u poresku osnovicu, dužan je da uz prijavu poreza na dobit dostavi svaki poreski obveznik koji direktno ili indirektno učestvuje u upravljanju, nadzoru, kapitalu ili ostvaruje pravo na učestvovanje u dobiti lica ili stalne poslovne jedinice smeštene u inostranstvu.

Ako je kontrolisano inostrano društvo ili stalna poslovna jedinica platila porez na dobit za poreski period u kojem je ta dobit bila, u skladu sa članom 62b stav 2. ovog zakona, uključena u poresku osnovicu, plaćeni porez uračunava se u skladu sa članom 52. ovog zakona.

Način izračunavanja dobiti kontrolisanog inostranog društva, uključivanjem ove dobiti u poresku osnovicu poreskih obveznika i dokumentaciju potrebnu za izračunavanje bliže uređuje ministar finansija.

Izlazno oporezivanje

Član 62g

Poreski obveznik dužan je da u poresku osnovicu uključi kapitalni dobitak koji je utvrđen kao razlika između tržišne vrednosti imovine i njene vrednosti utvrđene za potrebe oporezivanja kada prenosi:

1)         imovinu u svoju stalnu poslovnu jedinicu u drugoj državi članici EU ili trećoj zemlji, ako zbog prenosa prestaje pravo oporezivanja prenesene imovine iako imovina ostaje u pravnom i ekonomskom vlasništvu poreskog obveznika;

2)         imovinu iz stalne poslovne jedinice u svoje sedište ili drugu stalnu poslovnu jedinicu u drugoj državi članici EU ili trećoj zemlji, ako zbog prenosa prestaje pravo oporezivanja prenesene imovine, ili

3)         poslovanje koje sprovodi stalna poslovna jedinica u drugu državu članicu EU ili treću zemlju, tako da pravo oporezivanja poslovanja stalne poslovne jedinice stiče druga država članica EU ili treća zemlja, a da pri tome ne postaje rezident te države članice EU ili treće zemlje.

Odredbe stava 1. ovog člana primenjuje i poreski obveznik kada prenosi svoj poreski status rezidenta iz Republike u drugu državu članicu EU ili treću zemlju, odnosno postaje rezident te države ili treće zemlje, osim u slučaju one imovine koja ostaje povezana sa stalnom poslovnom jedinicom u Republici.

Poreski obveznik koji prema st. 1. i 2. ovog člana preuzima imovinu iz druge države, za poreske potrebe prihvata utvrđene vrednosti imovine samo ako u trenutku prenosa odražavaju tržišnu vrednost.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se ako je imovina određena za vraćanje u roku od 12 meseci ili ako se prenosi imovina koja se odnosi na finansiranje hartija od vrednosti, imovina koja se daje kao garancija ili kada se prenos imovine obavlja kako bi se ispunili bonitetni kapitalni zahtevi ili u svrhu upravljanja likvidnošću.

Poreski obveznik je dužan da promene iz stava 1. tačka 3) i stava 2. ovog člana u roku od osam dana prijavi Poreskoj upravi.

Iznos iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može, uz odgovarajuću garanciju, uključiti u poresku osnovicu tokom pet poreskih perioda, u slučaju prenosa imovine u drugu državu članicu EU ili treću zemlju koja je potpisnica sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru sa kojom je zaključen sporazum o uzajamnoj pomoći u pogledu naplate poreskih potraživanja koji je istovetan uzajamnoj pomoći predviđenoj Direktivom Saveta 2010/24/EU o uzajamnoj pomoći kod naplate potraživanja vezanih za poreze, carine i druge mere ili je takav sporazum zaključen sa EU. Tokom perioda odlaganja poreskom obvezniku će se obračunati kamate.

Način utvrđivanja i prijavljivanja kapitalnih dobitaka u skladu sa ovim članom bliže uređuje ministar finansija.

Hibridne neusklađenosti

Član 62d

U smislu čl. 62đ - 62z ovog zakona navedeni pojmovi imaju sledeće značenje:

1)         odbitak je iznos za koji se smatra da se može odbiti od oporezivog prihoda u skladu sa zakonima jurisdikcije isplatioca ili jurisdikcije investitora. Izraz “koji se može odbiti” tumači se u skladu sa tim;

2)         neusklađenost znači dvostruki odbitak ili odbitak bez uključivanja u prihode;

3)         dvostruki odbitak znači odbitak istog plaćanja, troškova ili gubitaka u jurisdikciji iz koje potiče plaćanje, u kojoj su nastali troškovi ili u kojoj su pretrpljeni gubici (jurisdikcija isplatioca) i u drugoj jurisdikciji (jurisdikcija investitora). U slučaju plaćanja hibridnog lica ili stalne poslovne jedinice, jurisdikcija isplatioca je jurisdikcija u kojoj hibridno lice ili stalna poslovna jedinica imaju poslovno sedište ili jurisdikcija u kojoj su smešteni;

4)         odbitak bez uključivanja podrazumeva odbitak plaćanja ili pretpostavljenog plaćanja između sedišta i stalne poslovne jedinice ili između dve ili više stalnih poslovnih jedinica u svakoj jurisdikciji za koju se smatra da je u njoj izvršeno to plaćanje ili pretpostavljeno plaćanje (jurisdikcija isplatioca) bez pripadajućeg uključivanja tog plaćanja ili pretpostavljenog plaćanja u poreske svrhe u jurisdikciji primaoca plaćanja;

5)         jurisdikcija primaoca plaćanja je svaka jurisdikcija u kojoj je to plaćanje ili pretpostavljeno plaćanje primljeno ili se smatra primljenim u skladu sa zakonima bilo koje druge jurisdikcije;

6)         uključivanje znači iznos koji se uzima u obzir u oporezivom prihodu u skladu sa zakonima jurisdikcije primaoca plaćanja. Plaćanje u okviru finansijskog instrumenta ne smatra se uključenim u meri u kojoj plaćanje ispunjava uslove za bilo koju poresku olakšicu isključivo zbog načina na koji se to plaćanje definiše u skladu sa zakonima jurisdikcije primaoca plaćanja. Izraz “uključen” tumači se u skladu sa tim;

7)         poreska olakšica znači oslobođenje od poreza, smanjenje poreske stope ili svaki poreski odbitak ili povraćaj poreza (koji ne uključuju odbitak za poreze po odbitku);

8)         prihod koji se dvostruko uključuje znači svaku stavku prihoda koja se uključuje u skladu sa zakonima obe jurisdikcije u kojima je nastala neusklađenost;

9)         lice znači fizičko lice ili pravno lice ili drugi poreski obveznik;

10)       hibridno lice znači svako lice ili pravno-privredni aranžman koji se smatra poreskim obveznikom u skladu sa zakonima jedne jurisdikcije i čiji se prihod ili rashod smatra prihodom ili rashodom jednog ili više lica u skladu sa zakonima druge jurisdikcije;

11)       finansijski instrument znači svaki instrument u meri u kojoj dovodi do povraćaja na finansijska sredstva ili sopstveni kapital, a koji se oporezuje u skladu sa pravilima za oporezivanje dužničkog kapitala, vlasničkog kapitala ili derivata u skladu sa zakonima jurisdikcije primaoca plaćanja ili jurisdikcije isplatioca, i obuhvata hibridni prenos;

12)       finansijski trgovac je lice koji u okviru svog poslovanja redovno kupuje i prodaje finansijske instrumente za sopstveni račun u svrhu ostvarivanja dobiti;

13)       hibridni prenos znači svaki aranžman za prenos finansijskog instrumenta ako se, u poreske svrhe, za pripadajući prinos na preneseni finansijski instrument smatra da ga je istovremeno dobilo više strana koje učestvuju u tom aranžmanu;

14)       tržišni hibridni prenos znači svaki hibridni prenos koji finansijski trgovac sprovodi u okviru svog redovnog poslovanja, a ne kao deo strukturiranog aranžmana;

15)       stalna poslovna jedinica koja nije uzeta u obzir znači svaki aranžman koji se u skladu sa zakonima jurisdikcije sedišta smatra razlogom za dodelu statusa stalne poslovne jedinice, a koji se u skladu sa zakonima druge jurisdikcije ne smatra razlogom za dodelu statusa stalne poslovne jedinice;

16)       strukturirani aranžman znači aranžman koji uključuje hibridnu neusklađenost u kojem je cena te neusklađenosti uvrštena u uslove aranžmana ili aranžman koji je osmišljen kako bi njime nastala hibridna neusklađenost, osim ako se od poreskog obveznika ili povezanog društva nije moglo u razumnoj meri očekivati da su upoznati sa postojanjem hibridne neusklađenosti i nisu imali učešća u vrednosti poreske olakšice nastale iz hibridne neusklađenosti.

Za primenu čl. 62e i 62ž ovog zakona definicija povezanih lica iz člana 62b stav 7. ovog zakona dopunjuje se na sledeći način:

1)         ako do neusklađenosti dolazi prema stavu 1. tač. 2), 3), 4), 5) i 7) ovog člana ili ako je sprovedeno usklađivanje u skladu sa članom 62e stav 4. i članom 62ž ovog zakona, definicija povezanog društva menja se tako da se zahtev za udelom od 25% zamenjuje zahtevom za udelom od 50%;

2)         smatra se da fizičko lice ili pravno lice, koji deluje zajedno sa drugim licem u smislu glasačkih prava u licu ili u smislu vlasništva kapitala lica, ima udeo u svim glasačkim pravima tog lica koje ima drugo lice, odnosno da ima udeo u celokupnom vlasništvu kapitala tog lica koji drži drugo lice;

3)         povezano društvo znači i lice koji je deo iste konsolidovane grupe za potrebe računovodstva, kao i poreski obveznik ili društvo u kojem poreski obveznik ima znatan uticaj na upravljanje ili društvo koje ima znatan uticaj na upravljanje poreskog obveznika.

Član 62đ

Smatra se da dolazi do hibridne neusklađenosti u situacijama kada:

1)         plaćanje u okviru finansijskog instrumenta dovodi do odbitka bez uključivanja, te takvo plaćanje nije uključeno u razumnom roku, a neusklađenost se može pripisati razlikama u definicijama instrumenta ili plaćanja u okviru njega;

2)         plaćanje hibridnom licu dovodi do odbitka bez uključivanja, te je ta neusklađenost rezultat razlika u raspodeli plaćanja hibridnom licu u skladu sa zakonima jurisdikcije poslovnog sedišta (osnivanja) ili registracije hibridnog lica i jurisdikcije svakog lica sa udelom u tom hibridnom licu;

3)         plaćanje licu sa jednom ili više stalnih poslovnih jedinica dovodi do odbitka bez uključivanja, te je ta neusklađenost rezultat razlika u raspodeli plaćanja između sedišta i stalne poslovne jedinice ili između dve ili više stalnih poslovnih jedinica istog lica u skladu sa zakonima jurisdikcija u kojima to lice posluje;

4)         plaćanje dovodi do odbitka bez uključivanja kao rezultat plaćanja stalnoj poslovnoj jedinici koja nije uzeta u obzir;

5)         plaćanje hibridnog lica dovodi do odbitka bez uključivanja, te je ta neusklađenost rezultat činjenice da, u skladu sa zakonima jurisdikcije primaoca plaćanja, plaćanje nije uzeto u obzir;

6)         pretpostavljeno plaćanje između sedišta i stalne poslovne jedinice ili između dve ili više stalnih poslovnih jedinica dovodi do odbitka bez uključivanja, te je ta neusklađenost rezultat činjenice da, u skladu sa zakonima jurisdikcije primaoca plaćanja, plaćanje nije uzeto u obzir;

7)         dolazi do dvostrukog odbitka ili

8)         dolazi do stvaranja strukturiranog aranžmana.

Za primenu stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da je plaćanje u okviru finansijskog instrumenta uključeno u oporezive prihode u razumnom roku ako:

1)         jurisdikcija primaoca plaćanja uključuje plaćanje u poreskom periodu koji započinje u roku od 12 meseci od kraja poreskog perioda isplatioca ili

2)         je razumno očekivati da će jurisdikcija primaoca plaćanja uključiti plaćanje u budućem poreskom periodu, te uslovi plaćanja odgovaraju onima za koje bi se očekivalo da bi bili dogovoreni među nepovezanim licima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, smatra se da ne dolazi do hibridne neusklađenosti ako:

1)         finansijski trgovac obavlja plaćanje koje odgovara pripadajućem prinosu na preneseni finansijski instrument u okviru stava 1. tačke 1) ovog člana uz uslov da je u jurisdikciji isplatioca finansijski trgovac obavezan da u prihod uključi sve iznose primljene u vezi sa prenesenim finansijskim instrumentom;

2)         se u slučajevima iz stava 1. tač. 5), 6) i 7) ovog člana u jurisdikciji isplatioca omogućuje prebijanje odbitka sa iznosom prihoda koji se dvostruko uključuje ili

3)         ne nastaje među povezanim licima utvrđenim prema članu 62b stav 7. i članu 62d stav 2. ovog zakona, između poreskog obveznika i povezanog društva, između sedišta i stalne poslovne jedinice, između dve ili više stalnih poslovnih jedinica istog lica ili u okviru strukturiranog aranžmana.

Član 62e

U slučaju kada hibridna neusklađenost rezultira dvostrukim odbitkom, poreski obveznik koji je:

1)         investitor, odnosno fizičko ili drugo lice koje ima direktno ili indirektno učešće u kapitalu ili glasačkom pravu primaoca, ne može iskazati poreski priznati odbitak;

2)         isplatilac, ne može iskazati poreski priznati odbitak ako se odbitak ne uskraćuje u jurisdikciji investitora.

Stav 1. ovog člana ne primenjuje se u slučaju kada se odbitak može prebiti sa prihodom koji se dvostruko uključuje u poresku osnovicu, nezavisno od toga da li nastaje u tekućem ili sledećem poreskom periodu.

U slučaju kada hibridna neusklađenost rezultira odbitkom bez uključivanja, poreski obveznik koji je:

1)         isplatilac, ne može iskazati poreski priznati odbitak, odnosno rashod;

2)         primalac, uključuje u poresku osnovicu iznos plaćanja koji bi inače doveo do neusklađenosti ako se odbitak ne uskraćuje u jurisdikciji isplatioca.

Poreski obveznik ne može iskazati poreski priznati odbitak za plaćanje u slučaju kada takvim plaćanjem direktno ili indirektno finansira rashod koji se može odbiti i koji dovodi do hibridne neusklađenosti na osnovu transakcije ili niza transakcija sa povezanim društvima ili transakcija koje se sklapaju kao deo strukturiranog aranžmana, osim ako je jedna od jurisdikcija uključenih u transakciju ili niz transakcija sprovela istovetno usklađivanje takve hibridne neusklađenosti.

U slučaju kada hibridna neusklađenost uključuje prihod stalne poslovne jedinice koja nije uzeta u obzir, poreski obveznik je dužan da uključi prihod koji bi se inače pripisao stalnoj poslovnoj jedinici koja nije uzeta u obzir, osim u slučajevima kada se prihod izuzima u skladu sa ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

U slučaju kada je hibridni prenos finansijskog instrumenta osmišljen kako bi njime nastala olakšica za porez po odbitku za plaćanje koje proizlazi iz prenesenog finansijskog instrumenta u korist više uključenih strana, poreskom obvezniku se ograničava korist vezana za porez po odbitku srazmerno neto oporezivom prihodu tog plaćanja.

Odredba stava 1. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučaju kada su hibridne neusklađenosti utvrđene prema članu 62đ stav 1. tač. 2), 3), 4) i 6) ovog zakona, odnosno kada primalac nije obveznik poreza na dobit u skladu sa ovim zakonom.

Poreski obveznik je dužan da za utvrđene iznose poreski nepriznatog odbitka ili iznose koji se uključuju u poresku osnovicu prema ovom članu i članu 62z ovog zakona poveća poresku osnovicu, a za iznos utvrđen prema članu 62ž ovog zakona podnese poresku prijavu.

Poreski obveznik je dužan da uz prijavu poreza na dobit dostavi informacije o tome koje su transakcije sa povezanim licima izazvale hibridnu neusklađenost, a za koje je prema stavu 7. ovog člana povećao poresku osnovicu ili podneo poresku prijavu.

Uz iznose iz stava 8. ovog člana uključuju se i hibridne neusklađenosti nastale prema članu 6. stav 1. ovog zakona.

Način iskazivanja i prijavljivanja poreski nepriznatog dobitka i iznosa koji se uključuju u poresku osnovicu u skladu sa ovim članom bliže uređuje ministar finansija.

Obrnute hibridne neusklađenosti

Član 62ž

Ako se jedan ili više povezanih nerezidentnih lica koji drže ukupan direktan ili indirektan udeo od najmanje 50% glasačkih prava, kapitala ili prava na učestvovanje u dobiti u hibridnom licu osnovanom ili registrovanom u Republici nalaze u jurisdikcijama u kojima se to hibridno lice smatra poreskim obveznikom, zbog potrebe izbegavanja hibridne neusklađenosti to lice će se smatrati rezidentom i obveznikom poreza na dobit po osnovu ostvarenih prihoda koji se ne oporezuju na drugi način u okviru zakona bilo koje druge jurisdikcije. Odredba ovog stava primenjuje se nezavisno od člana 3. ovog zakona.

Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na investicione fondove iz člana 2. stav 8. ovog zakona.

Način iskazivanja oporezivih prihoda i njihovo prijavljivanje u skladu sa ovim članom bliže uređuje ministar finansija.

Neusklađenost rezidentnosti

Član 62z

U slučaju kada je poreski obveznik, poreski rezident Republike, rezident i u nekoj drugoj jurisdikciji i kada se odbitak za plaćanje, troškove ili gubitke poreskog obveznika može odbiti od poreske osnovice i u drugoj jurisdikciji, poreski obveznik može iskazati poreski priznati odbitak samo do iznosa za koji se u drugoj jurisdikciji omogućuje prebijanje drugog odbitka sa prihodom koji se dvostruko uključuje.

Ako je u slučaju iz stava 1. ovog člana druga jurisdikcija država članica EU, odbitak uskraćuje država za koju se smatra da u njoj poreski obveznik nije rezident u skladu sa ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Način iskazivanja i priznavanja poreskih odbitaka u skladu sa ovim članom bliže uređuje ministar finansija.”.

Član 19.

U članu 71. stav 1. reči: “st. 1, 3, 4. i 15.” zamenjuju se rečima: “st. 1, 3. i 4.”.

Član 20.

Posle člana 111. dodaju se naziv člana 111a i član 111a, koji glasi:

“Opšta antiabuzivna mera

Član 111a

Za utvrđivanje obaveze poreza na dobit pravnih lica, neće se uzeti u obzir simulovani pravni posao ili niz pravnih poslova sa jednim ili više koraka ili delova, za koje se utvrdi da im je glavni cilj ili jedan od glavnih ciljeva ostvarivanje poreske pogodnosti suprotne cilju ovog zakona.

Pravni posao ili niz pravnih poslova iz stava 1. ovog člana smatraju se simulovanim u meri u kojoj nisu uspostavljeni iz valjanih poslovnih razloga koji odražavaju ekonomsku suštinu poslovnog odnosa između učesnika.”.

Član 21.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 360 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22.

Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2026. godine, odnosno do poslednjeg dana poreskog perioda koji počinje u 2026. godini ispunio uslove za korišćenje poreskog podsticaja iz člana 50j Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24), može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.

Poreski obveznik koji je do 31. decembra 2027. godine, odnosno do poslednjeg dana poreskog perioda koji počinje u 2027. godini ispunio uslove za korišćenje poreskog podsticaja iz člana 50a stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/2004, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24), može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.

Član 23.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, izuzev odredaba čl. 2, 3, 5, 6, 8, 16. i 19. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2027. godine, odnosno odredaba čl. 9 - 15. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2028. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

• Problemi koje ovaj zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu

Razlog za donošenje ovog zakona jeste sprovođenje Reformske agende u delu koji se odnosi na Poglavlje 8 - Politika konkurencije 6 Oblast politike 1: Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora, Reforma 6.2.1. Unapređenje investicionih i razvojnih mogućnosti za preduzetnike i privatni sektor, Državna pomoć. Naime, u cilju ispunjenja obaveza koje se odnose na predmetno poglavlje, Republika Srbija, između ostalog, treba da uskladi (neusklađene) postojeće šeme državne pomoći. S tim u vezi, Komisije za konrolu državne pomoći je, na osnovu propisa koji uređuje kontrolu državne pomoći, identifikovala pozitivne propise koji nisu u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći, među kojima se nalazi i Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu: Zakon), odnosno pojedine njegove odredbe (tj. odredbe člana 25a stav 3, čl. 30a, 46, 50a i 50j) čija primena dovodi do umanjenja ili oslobođenje od plaćanja obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica. S tim u vezi, osnovna sadržina predloženih izmena Zakona, između ostalog, odnosi se (u najvećim delom) na prestanak primene postojećih olakšica koje su propisane navedenim članovima Zakona.

Pored toga, razlog za donošenje ovog zakona je i sprovođenje Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je usvojen 24. oktobra 2024. godine sa izmenama i dopunama od 7. avgusta 2025. godine, za Pregovaračko poglavlje 16 - Oporezivanje, 3.16.1 Direktno oporezivanje, odnosno usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u oblasti direktnog oporezivanja, imajući u vidu da je predmetnim programom, kao rok za utvrđivanje predloga zakona od strane Vlade, opredeljen rok IV kvartal 2026. godine, u predmetnom slučaju - zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Imajući u vidu navedeno, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona, odnosno ciljevi koji se ovim zakonom postižu jesu dalje usklađivanje nacionalnog poreskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, konkretno sa: (a) Direktivom Saveta 2009/133/EZ o zajedničkom sistemu oporezivanja koji se primenjuje na spajanja, podele, delimične podele, prenose imovine i razmene akcija privrednih društava iz različitih država članica i na prenos sedišta evropskog društva (SE) i evropske zadruge (SCE) iz jedne države članice u drugu, izmenjenom i dopunjenom Direktivom Saveta 2013/13/EU (u daljem tekstu: Direktiva Saveta 2009/133/EZ), (b) Direktivom Saveta 2003/49/EZ o zajedničkom sistemu oporezivanja koji se primenjuje na isplate kamata i autorskih naknada između povezanih privrednih društava iz različitih država članica, izmenjenom i dopunjenom Direktivom Saveta 2004/66/EZ, Direktivom Saveta 2004/76/EZ, Direktivom Saveta 2006/98/EZ i Direktivom Saveta 2013/13/EU (u daljem tekstu: Direktiva Saveta 2003/49/EZ), (v) Direktivom Saveta 2011/96/EU o zajedničkom sistemu oporezivanja koji se primenjuje na matična privredna društva i filijale iz različitih država članica, izmenjenom i dopunjenom Direktivom Saveta 2013/13/EU, Direktivom Saveta 2014/86/EU i Direktivom Saveta 2015/121/EU (u daljem tekstu: Direktiva Saveta 2011/96/EU), (g) Direktivom Saveta 2016/1164/EU o utvrđivanju pravila protiv praksi izbegavanja poreza kojima se neposredno utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, izmenjenom i dopunjenom Direktivom Saveta 2017/952/EU (u daljem tekstu: Direktiva Saveta 2016/1164/EU), (d) sa propisima Evropske unije u oblasti državne pomoći (đ) kao i sa pravnim tekovinama EU (acquis).

Osnovni cilj Direktive Saveta 2009/133/EZ je uklanjanje fiskalnih prepreka i olakšavanje prekogranične reorganizacije preduzeća koja posluju u dve ili više država članica Evropske unije. Ovaj propis uređuje zajednički sistem oporezivanja koji se primenjuje na statusne promene kao što su spajanja, podele, prenosi imovine i zamene akcija. Pored toga, direktiva obuhvata i pravila koja se odnose na prenos registrovanog sedišta Evropskog društva (SE) ili Evropske zadruge (SCE).

Osnovni cilj Direktive Saveta 2003/49/EZ jeste otklanjanje poreskih prepreka u pogledu prekograničnih isplata kamata i autorskih naknada između povezanih pravnih lica i stalnih poslovnih jedinica unutar Evropske unije, kroz uvođenje zajedničkog sistema oporezivanja kojim se obezbeđuje oslobođenje od poreza po odbitku na takve isplate. U skladu sa tim, predloženim zakonskim rešenjima uređuju se uslovi pod kojima se kamate i autorske naknade koje isplaćuje rezidentno pravno lice, odnosno stalna poslovna jedinica pravnog lica iz druge države članice Evropske unije koja se nalazi u Republici Srbiji, ne oporezuju porezom po odbitku kada se isplata vrši povezanom pravnom licu iz druge države članice Evropske unije ili njegovoj stalnoj poslovnoj jedinici. Istovremeno, uređuju se uslovi pod kojima se pravna lica smatraju povezanim licima, kao i uslovi pod kojima se lice smatra stvarnim vlasnikom kamata i autorskih naknada, u skladu sa kriterijumima propisanim Direktivom Saveta 2003/49/EZ.

Istovremeno, Direktiva Saveta 2011/96/EU ima za cilj otklanjanje poreskih prepreka u raspodeli dobiti između matičnih i zavisnih društava iz različitih država članica Evropske unije, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje dobiti koja se raspodeljuje u obliku dividendi i udela u dobiti između povezanih društava. S tim u vezi, predloženim zakonskim rešenjima predviđeno je da se dividende i udeli u dobiti, koje rezidentna filijala isplaćuje matičnom društvu u drugoj državi članici Evropske unije, ne oporezuju porezom po odbitku, kao i pravila za izbegavanje ponovnog oporezivanja dobiti na nivou matičnog društva ili stalne poslovne jedinice koji se nalaze u Republici Srbiji (pored metode izuzimanja, za koju se, u predloženom rešenju, opredelilo, Direktiva Saveta 2011/96/EU nudi i mogućnost uvođenja metode tzv. indirektnog poreskog kredita).

Direktiva Saveta 2016/1164/EU uvodi pravno obavezujuće mere koje sve države članice Evropske unije moraju primeniti kako bi suzbile agresivno poresko planiranje. Glavni cilj ovog propisa je uspostavljanje zajedničkog, minimalnog nivoa zaštite od izbegavanja poreza na dobit, čime se za kompanije kreira stabilnije i pravednije tržišno okruženje. Direktiva uređuje pet ključnih poreskih mehanizama: ograničenje isplate kamata, izlazno oporezivanje, pravila za kontrolisana strana društva, opšte pravilo protiv zloupotreba i sprečavanje hibridnih neusklađenosti.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj zakon treba da postigne ostvare bez njegovog donošenja, imajući u vidu da je reč o elementima sistema oporezivanja koji se, saglasno odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) uređuju poreskim zakonom. Stoga se izmene i dopune tih elemenata ne mogu rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

• Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama Zakona. Na ovaj način daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se ovaj zakon kao opšti pravni akt objavljuje, i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Predloženim rešenjem u članu 25. Zakona dodaje se novi stav kojim se, u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis), propisuje da prihodi od dividendi i udela u dobiti, koje poreski obveznik države članice EU ostvari od rezidentnog obveznika (ili obratno), ne ulaze u poresku osnovicu.

Uz čl. 2. i 3.

Predlaže se brisanje navedenih odredaba Zakona u cilju usklađivanja sa propisima o državnoj pomoći.

Uz članu 4.

Predlaže se dodavanje novih članova Zakona (od čl. 37a do 37o) čime bi se u poreski sistem prihvatila Direktiva Saveta 2009/133/EZ. S tim u vezi, novim članom 37a Zakona definišu se uslovi pod kojima se privredno društvo smatra rezidentom države članice EU radi primene navedene direktive kod prekograničnih statusnih promena. Takođe, ovaj član definiše pojmove spajanje, podelu, delimičnu podelu, prenos imovine, zamenu akcija ili udela za potrebe ovog zakona (statusne promene) kao i pojmove društvo prenosilac, preuzeto društvo, društvo sticalac, poslovna celina i prenos sedišta. Pored toga, predlaže se način obračuna rezervi kao razlike između fer i poreske vrednosti prenesene imovine. Novi član 37v pod nazivom “Prenos imovine” reguliše poreski tretman kapitalnih dobitaka i gubitaka pri ovakvom prenosu. Predloženim članom 37g Zakona uređuje se preuzimanje rezervisanja, poreskih gubitaka i način daljeg vrednovanja imovine nakon prenosa.

Predloženim rešenjima pod nazivom “Spajanje i podela” reguliše se poreski tretman kapitalnih vrednosti pri ovim prekograničnim procesima. Naime, kapitalni dobitak ili gubitak ostvaren na dan spajanja ili podele, a koji se odnosi na prenesenu imovinu i obaveze, neće se smatrati dobitkom ili gubitkom koji se uključuje u poresku osnovicu, pri čemu je obveznik dužan da u periodu koji prethodi promeni iskaže skrivene rezerve.

Nacrtom zakona definiše se poreski tretman kapitalnih dobitaka ili gubitaka koje društvo preuzimalac ostvari ukoliko već poseduje udeo u kapitalu društva koje se prenosi. Propisuje se da se takvi ostvareni dobici ili gubici neće smatrati kapitalnim vrednostima koje se uključuju u poresku osnovicu za obračun. Međutim, ovo poresko oslobođenje se izričito neće primenjivati u slučajevima kada društvo preuzimalac ima manje od 10% vlasničkog udela u kapitalu društva koje se prenosi.

Takođe, novim članom pod nazivom “Prenos stalne poslovne jedinice” uređuje se poreski tretman u situacijama kada statusne promene ili prenos imovine uključuju poslovnu jedinicu lociranu u drugoj državi članici.

Predloženim rešenjima uređuje se poreski tretman prekograničnog prenosa sedišta evropskog privrednog društva (CE) ili evropske zadruge (SCE). Propisuje se da prenos sedišta iz Republike Srbije u drugu državu članicu EU ili obrnuto ne dovodi do oporezivanja dobitaka ostvarenih od imovine i obaveza u državi iz koje se sedište prenosi.

Pored toga, predlažu se rešenja koja će imati funkciju zaštite od zloupotreba i izbegavanja plaćanja poreskih obaveza kroz prekogranične poslovne procese. Takođe, definišu se proceduralni uslovi i posledice neispunjavanja propisanih obaveza za ostvarivanje poreskih prava. Kompanije učesnice i njihovi članovi stiču prava i obaveze iz ovog dela zakona tek nakon što ispune sve uslove i podnesu urednu prijavu postupaka Poreskoj upravi.

Uz član 5.

Predlaže se brisanje odredaba člana 40. st. 15. i 16. kojom je propisana obaveza, za rezidentno pravno lice koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad, da prilikom isplate naknade obračuna i plati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa bruto naknade. Usvajanjem predloženog rešenja prihvata se inicijativa većeg broja domaćih prerađivača otpada, koji bi se na ovaj način stavili u jednak položaj u odnosu na prerađivače iz inostranstva.

Uz član 6.

Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa izmenama izvršenim u članu 5. Nacrta zakona.

Uz član 7.

U cilju usklađivanja sa Direktivom Saveta 2003/49/EZ, dodaju se novi čl. 40b do 40e, kojima se propisuje da se kamate i autorske naknade, koje isplaćuje rezidentno pravno lice iz Republike Srbije ili stalna poslovna jedinica pravnog lica iz druge države članice Evropske unije koja se nalazi u Republici Srbiji, ne oporezuju porezom po odbitku, pod uslovom da se kamate i autorske naknade isplaćuju povezanim pravnim licima iz druge države članice Evropske unije, koja pravo na kamatu ili autorsku naknadu ostvaruju u drugoj državi članici Evropske unije ili, da se isplata kamata i autorskih naknada vrši stalnoj poslovnoj jedinici rezidentnog pravnog lica, koja se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije. Odredbama ovog člana definišu se povezana pravna lica i stalne poslovne jedinice, kao i uslovi pod kojima se pravno lice smatra isplatiocem, odnosno primaocem (i stvarnim vlasnikom) kamata i autorskih naknada. Predlaže se da se kamate i autorske naknade koje isplaćuje rezidentno pravno lice ne oporezuju porezom po odbitku, ako primalac i stvarni vlasnik kamata i autorskih naknada isplatiocu kamata i autorskih naknada dostavi potvrdu nadležnog poreskog organa države primaoca i stvarnog vlasnika kamata i autorskih naknada da su ispunjeni propisani uslovi.

Pored toga, u cilju usklađivanja sa Direktivom Saveta 2011/96/EU predlaže se dodavanje novog člana 40đ Zakona, kojim se propisuje da se dividende i udeli u dobiti, koje rezidentna filijala isplaćuje matičnom pravnom licu u drugoj državi članici Evropske unije, odnosno stalnoj poslovnoj jedinici rezidentnog pravnog lica koja se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije, ne oporezuju porezom po odbitku. U slučajevima kada matično društvo ili njegova stalna poslovna jedinica koja se nalazi u Republici Srbiji, prima dividende i udele u dobiti od svoje filijale iz država članica Evropske unije, u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, predviđeno je da se prihodi po osnovu tako primljenih dividendi i udela u dobiti ne uključuju u poresku osnovicu, ako se filijali iz države članice Evropske unije dividende i udeli u dobiti ne priznaju kao rashod u poreske svrhe. Pored toga, uvode se i definicije matičnog pravnog lica i filijale, kao i uslovi pod kojima se oni smatraju pravnim licima na koje se primenjuju rešenja iz Direktive Saveta 2011/96/EU, a za koje potrebe ministar finansija utvrđuje listu organizacionih oblika i listu poreza na koje se primenjuje zajednički sistem oporezivanja u vezi sa isplatom dividendi i udela u dobiti koji važi za matična pravna lica i filijale iz različitih država članica Evropske unije, u skladu sa pomenutom direktivom.

Uz član 8.

Predlaže se izmena člana 46. Zakona, u cilju njegovog usklađivanja sa propisima o državnoj pomoći.

Uz čl. 9. do 16.

Predlaže se brisanje člana 50a Zakona (zajedno sa pratećim članovima Zakona) odnosno člana 50j, u cilju usklađivanja sa propisima o državnoj pomoći.

Uz član 17.

Predlaže se brisanje naslova iznad člana 62. Zakona, odnosno člana 62. Zakona, iz razloga propisivanja novih pravila o ograničenju kamate.

Uz član 18.

Predlaže se dodavanje novih članova Zakona, odnosno novih pravila kao što je “Pravila protiv premeštanja dobiti” kojim se uređuje pravilo o ograničenju kamate. Naime, predlaže se obveznik kao rashod može priznati prekoračene troškove zaduživanja u poreskom periodu samo do 30% dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (“EBITDA”) ili do iznosa od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od toga koji iznos je veći. Pored toga, predloženim “Pravilom o kontrolisanim inostranim društvima” definišu se uslovi pod kojima se strano pravno lice ili stalna poslovna jedinica u drugoj državi smatra kontrolisanim inostranim društvom. To je slučaj kada poreski obveznik (sam ili sa povezanim licima) poseduje više od 50% glasačkih prava, kapitala ili prava na dobit, a stvarni porez plaćen u inostranstvu je niži od razlike između poreza koji bi se naplatio po zakonu Republike Srbije i onog koji je stvarno plaćen. Predloženim pravilom “Izračunavanje dobiti kontrolisanog inostranog društva” uređuje se metodologija utvrđivanja poreske osnovice u ovim slučajevima. Propisuje se način na koji rezidentni poreski obveznik izračunava iznos dobiti stranog društva ili stalne poslovne jedinice koji se uključuje u njegovu poresku osnovicu, kao i način obračuna udela u dobiti. Izričito je predviđeno da se eventualni gubici koje ostvari kontrolisano inostrano društvo ili stalna poslovna jedinica ne uzimaju u obzir, odnosno ne uključuju se u domaću poresku osnovicu. Pravilom pod nazivom “Izlazno oporezivanje” predlaže se da se poreski obveznik obavezuje da u svoju poresku osnovicu uključi kapitalni dobitak utvrđen kao razlika između tržišne vrednosti imovine i njene vrednosti utvrđene za potrebe oporezivanja u tri specifična taksativno navedena slučaja prenosa. Pravilo “Hibridne neusklađenosti” koji taksativno utvrđuje situacije u kojima se smatra da dolazi do ove vrste poreske neusklađenosti. Tekst detaljno navodi osam različitih scenarija, među kojima su plaćanja u okviru finansijskog instrumenta, plaćanja hibridnom licu ili licu sa stalnim poslovnim jedinicama koja dovode do odbitka bez uključivanja u prihode. Takođe, obuhvaćeni su slučajevi kada do neusklađenosti dolazi usled dvostrukog odbitka ili stvaranja strukturiranog aranžmana. Na kraju, član precizira vremenske i zakonske uslove pod kojima se, za potrebe ovog pravila, plaćanje u okviru finansijskog instrumenta smatra uključenim u oporezive prihode primaoca u razumnom roku.

Uz član 19.

Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa izmenama izvršenim u članu 5. Nacrta zakona.

Uz član 20.

Predlaže se dodavanje naslova iznad novog člana 111a i novi član 111a kojim se u Zakon uvodi opšta antiabuzivna mera, kao mera kojom se sprečava zloupotreba Zakona i izbegavanja plaćanja poreza.

Uz član 21.

Predlaže se da se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona donesu u roku od 360 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona,

Uz član 22.

Predlaže se da poreski obveznik koji do 31. decembra 2026. godine, odnosno do poslednjeg dana poreskog perioda koji počinje u 2026. godini ispuni uslove za korišćenje poreskog podsticaja iz člana 50j Zakona, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom, a obveznik koji je do 31. decembra 2027. godine odnosno do poslednjeg dana poreskog perioda koji počinje u 2027. godini ispuni uslove za korišćenje poreskog podsticaja iz člana 50a stav 1. Zakona, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.

Uz člana 23.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, izuzev odredaba čl. 2, 3, 5, 6, 8, 16. i 19. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2027. godine, odnosno odredaba čl. 9 - 15. ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2028. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 31.07.2026.