NACRT ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU – Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike.
Ovim zakonom uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budžetsko računovodstvo i izveštavanje; interna finansijska kontrola, eksterna revizija, delokrug Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo), nadležnost Fiskalnog saveta i radnopravni položaj zaposlenih u tom savetu, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema i upravljanja javnim finansijama.
Usklađivanje s pravnim poretkom Evropske unije
Član 2.
Ovim zakonom se u pravni sistem Republike Srbije preuzima Direktiva Saveta Evropske unije 2011/85/EU od 8. novembra 2011. godine o zahtevima za budžetske okvire država članica (SL L 306, 23.11.2011.) i Direktiva Saveta Evropske unije 2024/1265 od 29. aprila 2024. godine o izmeni Direktive 2011/85/EU (SL L 1265, 30.4.2024.).
Obveznici primene
Član 3.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na budžet Republike Srbije, budžete lokalne vlasti, kao i na korisnike budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti.
Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske korisnike, privredne subjekte i druga pravna lica koja su, u skladu sa pravilima statističke metodologije Evropske unije (ESA 2010, propisana Uredbom (EU) 549/2013 Evropskog parlamenta i Veća, uključena u sektor države, odnosno u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i vršenje budžetske kontrole.
Za vanbudžetske korisnike koji vode računovodstvo po drugim modelima osim budžetskog računovodstva, odredbe ovoga zakona u vezi s njihovim planiranjem i izveštavanjem ne utiču na njihove izveštajne i druge obaveze koje proizlaze iz drugih propisa.
Definicije
Član 4.
Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona, kao i procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu za sve entitete koji pripadaju sektoru države; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine;
4) Fiskalna godina je razdoblje od 12 meseci, koje počinje 1. januara, a završava 31. decembra kalendarske godine; Prihodi i primanja uplaćeni na račun od 1. januara do 31. decembra tekuće godine prihod su, odnosno primanje tekuće fiskalne godine;
5) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
6) Budžetski korisnici su direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
7) Direktni budžetski korisnici su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;
8) Indirektni budžetski korisnici jesu: pravosudni organi, naučni instituti koji se pretežno finansiraju sredstvima budžeta Republike Srbije, mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih budžetskih korisnika, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, kao i visokoškolske ustanove čiji je suosnivač Republika Srbija;
9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene ustanove) čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
10) Vanbudžetski korisnici su korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, privredna društva osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih privrednih društava, kao i pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala, više od 50% glasova u organima upravljanja i u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini;
11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske korisnike na centralnom nivou vlasti;
12) Sektor države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžetske korisnike, kao i vanbudžetske korisnike svih nivoa vlasti koji su u skladu sa pravilima statističke metodologije Evropske unije (ESA 2010, propisana Uredbom (EU) 549/2013 Evropskog parlamenta i Saveta) razvrstani u sektor države;
13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata sektor države, kao i nefinansijska privredna društva pod kontrolom Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima, koji su u skladu sa pravilima statističke metodologije Evropske unije (ESA 2010, propisana Uredbom (EU) 549/2013 Evropskog parlamenta i Saveta) razvrstani u nefinansijska privredna društva;
14) Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
15) Opšti prihodi i primanja budžeta su prihodi, odnosno primanja kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;
16) Namenski prihodi i primanja su javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, sredstva Evropske unije i samodoprinos čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave;
17) Sopstveni prihodi su prihodi koje svojom delatnošću ostvare visokoobrazovne i naučne ustanove, ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast i ustanove koje ostvaruju prihode po osnovu proširene delatnosti u skladu sa zakonom; pod ovom vrstom prihoda smatraju se i prihodi koji se ostvaruju po osnovu naplate sudskih taksi;
18) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;
19) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne), kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;
20) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;
21) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;
22) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;
23) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se
uvodi odgovarajući porez; Poreski rashodi iskazuju se u posebnom izveštaju o poreskim rashodima koji se dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja, istovremeno sa podnošenjem predloga zakona o budžetu;
24) Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;
25) Javne usluge su usluge koje su subjekti javnog sektora u obavezi da pružaju pravnim i fizičkim licima, a koje se ne mogu pružiti pod redovnim tržišnim uslovima.
26) Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa;
27) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;
28) Dug sektora države obuhvata direktni dug sektora države i izdate garancije sektora države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima;
29) Konsolidovani dug sektora države je dug sektora države koji se izračunava prema metodologiji evropskog sistema nacionalnih računa (ESA 2010);
30) Suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;
31) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;
32) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
33) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;
34) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;
35) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;
36) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;
37) Fiskalni savet je nezavisan organ obrazovan sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;
38) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
39) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
40) Konsolidovani bilans grada je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada;
41) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;
42) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;
43) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;
44) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;
45) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;
46) Državna garancija je instrument obezbeđenja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;
47) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;
48) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;
49) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;
50) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;
51) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;
52) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;
53) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;
54) Transferna sredstva su tekući i/ili kapitalni prenosi ostvareni od subjekata koji pripadaju sektoru države (prenosi sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti drugom nivou vlasti, budžetu istog nivoa vlasti, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, prenosi sredstava između organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i prenosi sredstava ostalim vanbudžetskim korisnicima koji pripadaju sektoru države);
55) Donacija je namenski bespovratan prihod ostvaren od inostranih zemalja, međunarodnih organizacija, institucija i tela Evropske unije, fizičkih lica, neprofitnih organizacija, privrednih društava i ostalih subjekata koji ne pripadaju sektoru države; ostvaruje se bez naknade ili protivusluge, na osnovu ugovora zaključenog između primaoca i davaoca donacije;
56) Dotacija je namenska bespovratna pomoć inostranim zemljama, domaćim i međunarodnim organizacijama i udruženjima, institucijama i telima Evropske unije, koja se dodeljuje na osnovu međunarodnog sporazuma, zakona ili drugog propisa, odnosno na osnovu akta Vlade ili akta nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti;
57) Subvencija je tekući prenos sredstava koji se, bez protivusluge, daje proizvođačima za podsticanje proizvodnje određenih proizvoda i pružanje usluga u područjima od javnog interesa, a mogu se utvrđivati na osnovu nivoa proizodnje i/ili količine proizvedenih, prodatih ili uvezenih dobara i usluga;
58) Sredstva Evropske unije su sredstva koja su posredno ili neposredno opredeljena iz budžeta Evropske unije, kao i sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;
59) Doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije su sredstva koja Republika Srbija uplaćuje u budžet Evropske unije, u skladu sa propisima Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava Evropske unije;
60) Finansiranje učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;
61) Administrativne provere su radnje provera, službenih kontrola, nadzora i drugih mera radi utvrđivanja prirode nepravilnosti u cilju zaštite finansijskih interesa Evropske unije, a samim tim i finansijskih interesa Republike Srbije;
62) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
63) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda iizdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
64) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
65) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji se uspostavlja u organizacijama javnog sektora sa ciljem da upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, budu u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;
66) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje razuman nivo sigurnosti da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;
67) Interna revizija je nezavisna i objektivna aktivnost uveravanja i savetovanja sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije, kao i ostvarenju ciljeva organizacije, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i proces upravljanja organizacijom;
68) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije deficit ili suficit) i račun finansiranja;
69) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (deficit ili suficit) i račun finansiranja;
70) Konsolidovani izveštaj grada je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, uključujući vanbudžetske korisnike grada i gradskih opština, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada;
71) Konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti predstavlja konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta lokalne vlasti i izveštaja vanbudžetskih korisnika lokalne vlasti;
72) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (deficit ili suficit) i račun finansiranja;
73) Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje;
74) Konsolidovani izveštaj budžeta Republike na centralnom nivou države, koji predstavlja konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije i izveštaja vanbudžetskih korisnika republičkog budžeta;
75) Konsolidovani izveštaj budžeta sektora države predstavlja konsolidovani izveštaj budžeta Republike na centralnom nivou države i konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti;
76) Program je skup mera koje korisnici budžetskih sredstava sprovode u skladu sa svojim ključnim nadležnostima i utvrđenim srednjoročnim ciljevima. Sastoji se od nezavisnih, ali tesno povezanih komponenata - programskih aktivnosti i/ili projekata. Utvrđuje se i sprovodi od strane jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i nije vremenski ograničen;
77) Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa;
78) Projekat je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa;
79) Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja primenu principa rodne ravnopravnosti u budžetskom procesu, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;
80) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i programskih aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta.
Budžetski sistem
Član 5.
Budžetski sistem čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Integritet budžetskog sistema obezbeđuje se zajedničkim pravnim osnovom, jedinstvenom budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta budžeta, srednjoročnih i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom budžetskog računovodstva, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju, prenosom statističkih izveštaja i podataka sa jednog nivoa budžeta na drugi i principima na kojima se zasniva budžetski postupak, u skladu sa ovim zakonom.
Budžetski ciljevi
Član 6.
Budžetski sistem treba da ostvari sledeće ciljeve, i to:
1) ukupnu fiskalnu održivost i kontrolu, koja podrazumeva sprovođenje politika bez značajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora države, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžetskih sredstava;
2) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogućnost uspostavljanja prioriteta unutar budžeta, raspoređivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budžeta, kao i mogućnost prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na više produktivne prioritete;
3) tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima;
4) alokacijsku efikasnost koja podrazumeva raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Budžetski sistem obezbeđuje sveobuhvatne, relevantne, pouzdane, transparentne i javno dostupne informacije o radu Vlade.
Prioritetni budžetski ciljevi u pripremi i izvršenju budžeta su i makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finansijskog rizika Republike Srbije.
Prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti, transparentnosti, javne dostupnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije.
Budžetska načela
Član 7.
Budžet i finansijski plan donose se i izvršavaju u skladu s načelima jedinstva i tačnosti, višegodišnjeg planiranja, uravnoteženosti, obračunske jedinice, univerzalnosti, jedinstvene budžetske klasifikacije, dobrog finansijskog upravljanja i transparentnosti.
Načelo jedinstva i tačnosti
Član 8.
U budžetu i finansijskom planu iskazuju se po bruto načelu svi prihodi i primanja, te rashodi i izdaci.
Prihodi i primanja koriste se za finanansiranje programa, programskih aktivnosti i projekata u visini utvrđenoj budžetom, odnosno finansijskim planom, osim namenskih prihoda i primanja koji se mogu koristiti do visine uplaćenih, odnosno prenetih sredstava.
Načelo višegodišnjeg planiranja
Član 9.
Budžet i finansijski plan sastoje se od plana za tekuću fiskalnu godinu i projekcija za naredne dve fiskalne godine.
Načelo uravnoteženosti
Član 10.
Budžet i finansijski plan moraju biti uravnoteženi tako da ukupni prihodi i primanja pokrivaju ukupne rashode i izdatke.
Ukoliko ukupni prihodi i primanja nisu jednaki ukupnim rashodima i izdacima, budžet se može uravnotežiti prenosom sredstava iz prethodne godine.
Ukoliko se tokom fiskalne godine, zbog vanrednih okolnosti, povećaju rashodi i izdaci, odnosno smanje prihodi i primanja, budžet i finansijski plan moraju se uravnotežiti novim prihodima i primanjima, odnosno smanjenjem predviđenih rashoda i izdataka.
Uravnoteženje budžeta i finansijskog plana sprovodi se tokom fiskalne godine izmenama i dopunama zakona, odnosno odluke o budžetu i finansijskog plana prema postupku za donošenje budžeta i finansijskog plana.
Načelo obračunske jedinice
Član 11.
U budžetu, finansijkom planu i finansijskim izveštajima iznosi se iskazuju u službenoj valuti Republike Srbije.
Načelo univerzalnosti
Član 12.
Ukupni prihodi i primanja služe za podmirivanje svih rashoda i izdataka.
Načelo jedinstvene budžetske klasifikacije
Član 13.
Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.
Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
Načelo dobrog finansijskog upravljanja
Član 14.
Sredstva planirana u budžetu i finansisjkom planu koriste se u skladu s načelima dobrog finansijskog upravljanja, a posebno u skladu s načelima ekonomičnosti, efikasnosti i delotvornosti.
Načelo transparentnosti
Član 15.
Budžet i finansijski plan donose se i izvršavaju u skladu s načelom transparentnosti, koje podrazumeva blagovremeno objavljivanje verodostojnih dokumenata, podataka i informacija na sistemski način.
Obim budžeta
Član 16.
Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po vrstama.
Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.
Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.
Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta ili rashoda budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu, poreske prihode.
U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine.
Budžetski korisnik može stvarati obaveze i koristiti aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa utvrđene aproprijacije.
Naplata prihoda i primanja nije ograničena iznosima iskazanih prihoda i primanja u budžetu.
Odgovornost za donošenje budžeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje
Član 17.
Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije. Skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uz saglasnost Narodne skupštine.
Odgovornost za izvršenje budžeta i finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje
Član 18.
Narodnoj skupštini za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovara Vlada.
Za izvršenje budžeta lokalne vlasti nadležni izvršni organ lokalne vlasti odgovara skupštini lokalne vlasti.
Za izvršenje finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje odgovara Vladi.
Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike Srbije, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva koja se prenose drugim nivoima vlasti ili organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.
Izveštaj o izvršenju budžeta Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, podnosi se na način određen ovim zakonom.
Registar subjekata javnog sektora
Član 19.
Registar subjekata javnog sektora vodi Uprava za trezor, u okviru kojeg se posebno evidentiraju korisnici koji su razvrstani u sektor države, kao i nefinansijska privredna društva pod kontrolom države koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima.
Registar iz stava 1. ovog člana ažurira se jedanput godišnje u saradnji sa republičkim organom nadležnim za poslove statistike.
Na subjekte koji su razvrstani u sektor države primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na fiskalno planiranje, fiskalna pravila, kao i odredbe koje se odnose na fiskalne projekcije i uspostavljanje godišnjeg i višegodišnjeg planiranja.
Vanbudžetski korisnici koji pripadaju sektoru države i koji su evidentirani u Registru iz stava 1. ovog člana dužni su da Ministarstvu dostavljaju izveštaje i podatke o finansijskom planu i projekcijama, izvršenju finansijskog plana na osnovu računovodstvenog modela i sistema koji primenjuju.
Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvrđuje Registar subjekata javnog sektora, kao i način i rokove za dostavljanje izveštaja iz stava 4. ovog člana.
II. JAVNI PRIHODI I PRIMANjA I JAVNI RASHODI I IZDACI
Uvođenje javnih prihoda i primanja
Član 20.
Javni prihodi i primanja uvode se zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti u skladu sa zakonom.
Visina javnih prihoda i primanja utvrđuje se zakonom, odnosno aktom nadležnog organa u skladu sa ovim i posebnim zakonima.
Vrste javnih prihoda i primanja
Član 21.
Javni prihodi su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
3) neporeski prihodi, i to:
(1) takse,
(2) naknade,
(3) kazne,
(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;
4) samodoprinos;
5) donacije, transferi i sredstva Evropske unije. Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine.
Porezi
Član 22.
Porezi se mogu uvoditi samo poreskim zakonom.
Poreskim zakonom moraju biti utvrđeni predmet oporezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakšice od oporezivanja, kao i način i rokovi plaćanja poreza.
Obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proširivati ili smanjivati podzakonskim aktima.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Član 23.
Zakonom se uvode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to za:
1) penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) zdravstveno osiguranje;
3) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Takse
Član 24.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo budžetski korisnik, kao i drugi subjekat javnog sektora koji se finansira iz budžeta, kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja za usluge koje se ne mogu pružati pod redovnim tržišnim uslovima.
Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se propisuje njihova visina, s tim što organi lokalne vlasti mogu na osnovu zakona da utvrđuju visinu takse odlukom skupštine.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, posebnim zakonom se može dati pravo subjektu javnog sektora, koji nije budžetski korisnik, da utvrdi visinu takse za javne usluge koje pruža.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, odnosno organa lokalne vlasti, po nalogu drugog državnog organa, odnosno organa lokalne vlasti.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, osim ukoliko je zakonom drugačije propisano.
Visina takse čiji iznos nije propisan zakonom, odnosno odlukom skupštine lokalne vlasti utvrđuje se u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije iz stava 13. ovog člana i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, visina takse se može utvrditi u tekućoj godini za tu godinu, ukoliko je ovlašćenom subjektu zakonom data nadležnost za pružanje nove javne usluge, odnosno ako nadležni subjekt prvi put donosi akt o utvrđivanju visine takse u skladu sa zakonom.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, na akt kojim se utvrđuje visina taksi mora se pribaviti saglasnost:
1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Akt kojim se utvrđuje visina takse dostavlja se na saglasnost nadležnom organu iz stava 9. ovog člana najkasnije do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.
Akt o utvrđivanju visine takse na koji je data saglasnost objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno drugom službenom glasilu u kome se objavljuju akti o utvrđivanju visine takse, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Ako se do isteka roka iz stava 11. ovog člana ne objavi akt o visini takse za narednu godinu, u narednoj godini primenjivaće se njihova visina utvrđena za tekuću godinu.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge iz st. 2. i 3. ovog člana.
Odredbe ovog člana ne odnose se na društva kapitala koja, u skladu sa zakonom o kojim se uređuje upravljanje privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, za usluge od opšteg interesa i usluge koje pružaju u tržinim uslovima, kao i na subjekte javnog sektora koji visnu takse za javne usluge utvrđuju u skladu sa međunarodnim sporazumima.
Naknade
Član 25.
Naknade se mogu uvoditi za korišćenje dobara koja su posebnim zakonom utvrđena kao prirodna bogatstva, odnosno dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi.
Obveznik plaćanja naknade, sva izuzimanja i olakšice od plaćanja naknada, osnovica za plaćanje naknade, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, kao i pripadnost naknade uređuju se posebnim zakonom koji predlaže i sprovodi Ministarstvo.
Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava
Član 26.
Prihodi nastali upotrebom javnih sredstava su:
1) prihodi od kamata;
2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
4) prihodi nastali prodajom dobara i usluga subjekata sektora države;
5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
7) koncesiona naknada.
Sopstveni prihodi
Član 27.
Sopstveni prihodi koje ostvaruju budžetski korisnici uplaćuju se u budžet i njegov su sastavni deo.
Ostvarivanje i trošenje sopstvenih prihoda iz stava 1. ovoga člana iskazuje se u budžetu na način i u rokovima koje propiše ministar.
Korišćenje sopstvenih prihoda
Član 28.
Sredstva sopstvenih prihoda koja nisu iskorišćena u prethodnoj fiskalnoj godini prenose se u tekuću fiskalnu godinu.
Ukoliko su sopstveni prihodi uplaćeni u nižem iznosu od planiranog zakonom, odnosno odlukom o budžetu, obaveze koje se finansiraju iz ove vrste prihoda mogu se preuzeti i plaćati do visine uplaćenih, odnosno prenetih sredstava.
Sopstveni prihodi mogu se izvršavati iznad planiranih iznosa, a do visine uplaćenih, odnosno prenetih sredstava.
Naplaćeni i preneti, a neplanirani sopstveni prihodi mogu se koristiti prema naknadno utvrđenim namenama uz saglasnost Ministarstva, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.
Nadzor nad ostvarenjem i trošenjem sopstvenih prihoda
Član 29.
Nadležni direktni budžetski korisnik vrši nadzor nad ostvarenjem i trošenjem sopstvenih prihoda indirektnih budžetskih korisnika iz svoje nadležnosti.
Direktni budžetski korisnik iz stava 1. ovog člana, uz saglasnost Ministarstva, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije donosi pravilnik o merilima i načinu korišćenja sopstvenih prihoda budžetskih korisnika iz svoje nadležnosti.
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Član 30.
Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se:
1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;
4) primanja od prodaje robnih rezervi;
5) primanja od prodaje dragocenosti;
6) druga primanja utvrđena zakonom.
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine
Član 31.
Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:
1) primanja od zaduživanja na domaćem tržištu;
2) primanja od zaduživanja na inostranom tržištu;
3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaćem tržištu;
4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tržištu;
5) druga primanja utvrđena zakonom.
Finansiranje nadležnosti Republike Srbije
Član 32.
Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dodatu vrednost;
(2) akcize;
(3) porez na dohodak građana;
(4) porez na dobit pravnih lica;
(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
(6) porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte;
(7) porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda;
(8) porez na premije osiguranja;
(9) poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način;
2) uvozne dažbine u skladu sa zakonom;
3) takse u skladu sa zakonom;
4) naknade u skladu sa zakonom;
5) donacije i transferi;
6) sredstva Evropske unije;
7) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije;
(3) prihodi nastali prodajom dobara i usluga korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
6) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije ;
(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;
(4) primanja od prodaje dragocenosti;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine.
Finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina
Član 33.
Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina, budžetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2) deo prihoda od poreza na dohodak građana - poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
3) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;
4) pokrajinske takse;
5) naknade u skladu sa zakonom;
6) donacije i transferi;
7) sredstva Evropske unije;
8) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;
(3) prihodi nastali prodajom dobara i usluga korisnika sredstava budžeta autonomne pokrajine;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
9) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;
(3) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;
(4) primanja od prodaje dragocenosti;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine.
Finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave
Član 34.
Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dohodak građana;
(2) porez na imovinu;
(3) porez na nasleđe i poklon;
(4) porez na prenos apsolutnih prava;
(5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;
2) takse:
(1) lokalne administrativne takse;
(2) lokalne komunalne takse;
(3) boravišna taksa;
3) naknade u skladu sa zakonom;
4) samodoprinos;
5) donacije i transferi;
6) sredstva Evropske unije;
7) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;
(3) prihodi nastali prodajom dobara i usluga korisnika sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
6) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(3) primanja od prodaje robnih rezervi;
(4) primanja od prodaje dragocenosti;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine.
Statutom grada utvrđuje se deo prihoda iz stava 1. ovog člana koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada.
Finansiranje organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 35.
Za finansiranje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje pripadaju sledeći javni prihodi i primanja, i to:
1) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2) donacije i transferi;
3) ostali prihodi i primanja u skladu sa zakonom.
Javni rashodi i izdaci
Član 36.
Javni rashodi su:
1) rashodi za zaposlene;
2) rashodi za robe i usluge;
3) amortizacija i upotreba sredstava za rad;
4) otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja;
5) subvencije;
6) dotacije i transferi;
7) doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije;
8) obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita;
9) ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novčane kazne, penali i dr.). Izdaci države su:
1) izdaci za nabavku nefinansijske imovine;
2) izdaci za otplatu glavnice;
3) izdaci za nabavku finansijske imovine.
Doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije
Član 37.
Iznos sredstava koji se uplaćuje u budžet Evropske unije utvrđuje se zakonom o budžetu u skladu sa propisima Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava.
Vlada ima neograničeno ovlašćenje da sopstvena sredstva Evropske unije, kao i propratne troškove kamata, bankarskih troškova, korekcija i druge troškove vezane za uplatu sopstvenih sredstava Evropske unije, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava, isplaćuje iz sredstava koja se vode na konsolidovanom računu trezora.
Sredstva iz stava 2. ovog člana uplaćuju se u budžet Evropske unije posredstvom Narodne banke Srbije, na ime Evropske komisije, u skladu sa propisima Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava.
Doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije planira se na razdelu Ministarstva.
Bliži postupak planiranja, obračuna, prikupljanja i kontrolu iznosa doprinosa Republike Srbije budžetu Evropske unije propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.
III. SREDSTVA EVROPSKE UNIJE
Finansijska pomoć Evropske unije
Član 38.
Podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, kao i sredstvima finansijske pomoći Evropske unije, kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, bliže određuje Vlada, na predlog ministra.
Vlada određuje lice odgovorno za funkcionisanje celokupnog sistema finansijskog upravljanja sredstvima finansijske pomoći Evropske unije, za transfer sredstava Evropske unije, kao i sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije.
Planiranje rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije i rashoda koji će se finansirati iz finansijske pomoći Evropske unije
Član 39.
Budžetski korisnici odgovorni su za pravilno planiranje, u skladu s predviđenom dinamikom sprovođenja, iznosa rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, a kada su sredstva finansijske pomoći Evropske unije data na upravljanje Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, odgovorni su i za pravilno planiranje iznosa rashoda koji će se finansirati iz finansijske pomoći Evropske unije.
Budžetski korisnici koji ne isplaniraju dovoljan iznos sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije moraju da izvrše preusmeravanje sredstava sa drugih svojih aproprijacija i/ili programa.
Sredstva učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije ne mogu se koristiti u druge svrhe.
Dodela sredstava Evropske unije
Član 40.
Sredstva Evropske unije namenski su prihodi i primanja koji se uplaćuju u budžet Republike Srbije i njegov su sastavni deo.
Korisnik sredstava budžeta Republike Srbije nadležan za dodelu sredstava iz pojedinog programa Evropske unije može pokrenuti postupak za dodelu sredstava Evropske unije najviše do 10% iznad visine sredstava određenih za pojedini specifični cilj.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, korisnik sredstava budžeta Republike Srbije može pokrenuti postupak za dodelu sredstava Evropske unije u iznosu većem od visine sredstava utvrđene u stavu 2. ovog člana uz saglasnost Vlade, a na predlog korisnika sredstava budžeta Republike Srbije odgovornog za upravljanje pojedinim operativnim programom.
Ministar uređuje način planiranja, izvršavanja, evidentiranja i izveštavanja o sredstvima Evropske unije, kao i način povraćaja sredstava i vođenja evidencija o povraćaju sredstava Evropske unije u budžet Republike Srbije.
Povraćaj nepravilno utrošenih sredstava Evropske unije u budžet Republike Srbije
Član 41.
Ukoliko nadležna tela proverama utvrde da su sredstva Evropske unije utrošena nepravilno, korisnik sredstava budžeta Republike Srbije koji je dodelio sredstva mora odmah zahtevati povraćaj budžetskih sredstva u budžet Republike Srbije u skladu s pravilima i rokovima utvrđenim aktom iz člana 40. stav 4. ovog zakona.
Nadležna tela iz stava 1. ovog člana su tela utvrđena propisima kojima se uređuje sistem upravljanja i kontrola za pojedini program finansiran iz sredstava Evropske unije iz kojeg se sredstva koriste.
Vlada, na predlog ministra nadležnog za upravljanje sredstvima Evropske unije i ministra nadležnog za poslove finansija, uređuje kriterijume i postupak za odlučivanje o neprihvatljivim troškovima koji se neće potraživati od korisnika sredstava Evropske unije.
Povraćaj sredstava u budžet Evropske unije
Član 42.
Sredstva na ime neprihvatljivih troškova u projektima koji su finansirani sredstvima Evropske unije, a koja su korisnici sredstava budžeta Republike Srbije dužni uplatiti u budžet Evropske unije na osnovu zahteva za uplatu nadležnih tela Evropske unije, izvršavaju se na teret posebne aktivnosti unutar finansijskog plana budžetskog korisnika.
Za sredstva iz stav 1. ovog člana korisnik sredstava budžeta Republike Srbije može naknadno utvrditi aktivnosti i stavke unutar svog finansijskog plana, uz prethodnu saglasnost ministra.
Sredstva iz stava 1. ovog člana korisnik sredstava budžeta Republike Srbije iz člana 4. tačka 17. ovog zakona osigurava iz izvora finansiranja sopstveni prihodi.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako korisnik sredstava budžeta Republike Srbije nema sopstvenih prihoda ili su mu sopstveni prihodi nedovoljni za podmirenje neprihvatljivih troškova, nedostajući deo sredstava iz stava 1. ovog člana će se tokom fiskalne godine osigurati preraspodelom bez ograničenja iz izvora finansiranja opšti prihodi i primanja unutar finansijskog plana istog razdela organizacione klasifikacije, na osnovu odluke Vlade koju predlaže nadležni rukovodilac razdela organizacione klasifikacije uz prethodnu saglasnost ministra finansija.
Odredbe iz st. 1. i 2. ovog člana na odgovarajući način primenjuju se na korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti i vanbudžetske korisnike.
Povraćaj sredstava na ime neprihvatljivih troškova u budžet Republike Srbije
Član 43.
Sredstva na ime neprihvatljivih troškova u projektima koji su finansirani sredstvima Evropske unije, a koja su budžetski i vanbudžetski korisnici dužni uplatiti u budžet Republike Srbije na osnovu zahteva za uplatu nadležnih tela, izvršavaju se na teret posebne aktivnosti unutar budžeta, odnosno finansijskog plana u skladu sa aktom iz člana 40. stav 4. ovog zakona.
Za sredstva iz stava 1. ovog člana budžetski i vanbudžetski korisnici mogu naknadno utvrditi aktivnosti i stavke unutar budžeta, odnosno svog finansijskog plana.
Suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima Evropske unije
Član 44.
Poslove koordinacije aktivnosti u oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima Evropske unije, podrške radu mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara, koordinacije pravne, operativne i tehničke saradnje sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara i drugim nadležnim telima i službama Evropske komisije, kao i administrativne provere prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije obavlja Ministarstvo.
Obrada podataka o ličnosti, koji su prikupljeni u toku administrativne provere iz stava 1. ovog člana, vršiće se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.
Sastav, kao i podelu nadležnosti i način rada mreže iz stava 1. ovog člana, određuje Vlada, na predlog ministra.
Ministarstvo dostavlja Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima iz stava 1. ovog člana, koja ga podnosi Narodnoj skupštini do 31. marta tekuće godine za prethodnu fiskalnu godinu.
IV. FISKALNI OKVIR, PRINCIPI, PROCEDURE I PRAVILA ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLjANjA
Odgovornost
Član 45.
Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.
Izvršni organ lokalne vlasti je odgovoran za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnom imovinom, prihodima i primanjima i rashodima i izdacima na način koji je u skladu sa ovim zakonom.
Fiskalni principi
Član 46.
Opšti principi odgovornog fiskalnog upravljanja su:
1) princip polaganja računa podrazumeva da je Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, odgovoran Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti za izvršavanje svojih nadležnosti u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom;
2) princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
3) princip odgovornosti podrazumeva da se upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima i fiskalnim rizicima, sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost;
4) princip stabilnosti podrazumeva da se fiskalna politika sprovodi na način koji ne izaziva nagle promene u kretanjima makroekonomskih i fiskalnih indikatora;
5) princip transparentnosti podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Republike Srbije.
Vlada utvrđuje i sprovodi ciljeve fiskalne politike rukovodeći se sledećim posebnim principima:
1) održivost duga države;
2) uredno servisiranje duga;
3) predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine;
4) odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima;
5) upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije;
6) podsticanje privrednog rasta.
Makroekonomske i fiskalne projekcije
Član 47.
Za makroekonomske i fiskalne projekcije koje su osnova fiskalnog i budžetskog planiranja odgovorno je Ministarstvo finansija.
Fiskalno planiranje zasniva se na realističnim makroekonomskim i fiskalnim projekcijama.
Makroekonomske i fiskalne projekcije koje su predstavljene u budžetskoj dokumentaciji izrađuju se na osnovu poslednjih dostupnih informacija.
Osnovni makroekonomski i fiskalni scenario je najverovatniji (najizgledniji) scenario ili drugi scenario koji polazi od opreznijih početnih pretpostavki.
Ukoliko se makroekonomske i fiskalne projekcije, ili pretpostavke korišćene za izradu projekcija, značajnije razlikuju od projekcija Evropske komisije, razlike je potrebno objaviti i obrazložiti.
Makroekonomske i fiskalne projekcije podležu nepristrasnoj i sveobuhvatnoj (ex ante) oceni nezavisnog tela nadležnog za ocenu fiskalne politike (Fiskalni savet).
Makroekonomske i budžetske projekcije za fiskalno planiranje podležu redovnoj, objektivnoj i sveobuhvatnoj ex post evaluaciji koju sprovodi Fiskalni savet. Rezultat te evaluacije objavljuje se i na odgovarajući način uzima u obzir u budućim makroekonomskim i budžetskim projekcijama. Ako se u evaluaciji otkrije značajna pristrasnost koja utiče na makroekonomske projekcije, u periodu od najmanje četiri uzastopne godine, Ministarstvo finansija će objaviti i preduzeti mere za otklanjanje uočene pristrasnosti.
Fiskalna strategija
Član 48.
Vlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skupštini Fiskalnu strategiju.
Glavni ciljevi Fiskalne strategije su:
1) utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, počev od fiskalne godine za koju se Fiskalna strategija podnosi;
2) pružanje detaljnog objašnjenja o usklađenosti navedenih srednjoročnih ciljeva sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim ovim zakonom;
3) procena održivosti fiskalne politike.
Procedure u donošenju Fiskalne strategije
Član 49.
Nacrt Fiskalne strategije priprema ministar i podnosi Fiskalnom savetu radi davanja mišljenja.
Sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta, ministar priprema predlog Fiskalne strategije.
Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ušla u Fiskalnu strategiju, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno mišljenje Fiskalnog saveta u celini se prilaže uz Fiskalnu strategiju.
Nakon usvajanja Vlada podnosi Fiskalnu strategiju na razmatranje odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra Fiskalnu strategiju, kako bi ocenio da li je izrađena u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.
Odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom.
Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Fiskalnu strategiju na osnovu preporuka koje je dao odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava takve izmene i dopune unose se u revidiranu Fiskalnu strategiju, koja se dostavlja tom odboru pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Sadržaj Fiskalne strategije
Član 50.
Fiskalna strategija sadrži:
1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;
2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora, uz analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;
3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Fiskalna strategija;
4) konsolidovani budžet sektora države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;
5) srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, u skladu sa prioritetnim oblastima finansiranja, koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija, kao i pregled najznačajnijih republičkih kapitalnih projekata, čiji procenjeni troškovi iznose preko 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Srednjoročni okvir rashoda predstavlja ukupne rashode za narednu budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve godine;
6) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza, uključujući fiskalne rizike koji se odnose na elementarne nepogode;
7) poređenje ostvarenja i novih projekcija sa projekcijama objavljenim u prethodnoj fiskalnoj strategiji;
8) strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Fiskalna strategija;
9) ocenu dugoročne održivosti javnih finansija, na osnovu procene troškova starenja stanovništva.
Revidirana Fiskalna strategija sadrži i pregled nenamenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.
Fiskalna strategija obavezno sadrži:
1) mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Fiskalne strategije;
2) mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Fiskalne strategije.
Fiskalna pravila
Član 51.
Fiskalna pravila odnose se na sektor države i ona mogu biti opšta i posebna. Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljani srednjoročni fiskalni deficit,
kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebnim fiskalnim pravilima utvrđuju se ograničenja rashoda za penzije i plate, odnosno zarade u sektoru države.
Opšta fiskalna pravila su:
1) dug sektora države, uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 60% BDP;
2) ciljani srednjoročni fiskalni deficit je 0,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države iznad 60% BDP, fiskalna pozicija sektora države mora biti uravnotežena, tako da fiskalni deficit iznosi najviše 0% BDP.
Ukoliko je dug sektora države između 55% i 60% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 0,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države između 45% i 55% BDP fiskalni deficit iznosi najviše 1,5% BDP.
Ukoliko je dug sektora države ispod 45% BDP, fiskalni deficit neće preći iznos od 3% BDP.
Ukoliko dođe do prekoračenja fiskalnog deficita utvrđenog opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom, Vlada na predlog Ministarstva donosi odluku o programu mera za prilagođavanje prekomernog fiskalnog deficita u srednjem roku, koji sadrži razloge za prekoračenje fiskalnog pravila o deficitu, koju po pribavljenom obrazloženom mišljenju Fiskalnog saveta dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja.
Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 55% BDP Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu u Fiskalnoj strategiji, kao i u revidiranoj Fiskalnoj strategiji podnese i program za smanjenje duga sektora države u odnosu na BDP, a za svaku narednu godinu u kojoj taj dug ostaje iznad 55% BDP i izveštaj o sprovođenju programa za smanjenje duga i ažurirani program.
Ukoliko dug sektora države pređe ili se predviđa da će preći 60% BDP, program za smanjenje duga usvaja Narodna skupština najmanje jedanput godišnje, u postupku pripreme i donošenja budžeta za narednu fiskalnu godinu.
Do usvajanja programa iz stava 11. ovog člana, ministar je ovlašćen da smanji rashode, tako da dug sektora države zadrži ispod 60% BDP, vodeći računa o ekonomskoj situaciji i drugim okolnostima.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenje duga sektora države, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za manje od 0,5% BDP, a dug sektora države u odnosu na BDP veći od planiranog u poslednjoj Fiskalnoj strategiji, ministar će obrazložiti razloge za prekoračenje, kao i mere preduzete kako bi se izbeglo ponovno prekoračenje i kako bi se dostigao prethodno planiran nivo duga u što kraćem roku.
Ukoliko je fiskalni deficit utvrđen opštim fiskalnim pravilom propisanim ovim zakonom u proteklom periodu (ex post) prekoračen za više od 0,5% BDP, Vlada u Fiskalnoj strategiji revidira putanju deficita i utvrđuje mere kako bi se u srednjem roku prekomerni fiskalni deficit prilagodio na nivo propisan fiskalnim pravilima.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju postizanje ciljanog fiskalnog deficita i duga sektora države u odnosu na BDP kroz ograničenje javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i promena strukture javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Principi odgovornog fiskalnog upravljanja nalažu utvrđivanje rashoda za zaposlene u sektoru države na održivom nivou, tako da će se težiti tome da učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP bude do 10%.
Povećanje plata, odnosno zarada može se vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu odgovarajućih planskih dokumenata nadležnih organa očekuje, odnosno procenjuje da će učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP da bude do 10%, ali tako da očekivano učešće rashoda za zaposlene sektora države u BDP, nakon usklađivanja, ne bude iznad navedenog procenata.
Procenat povećanja plata, odnosno mase sredstava za plate, odnosno zarade predviđen za narednu budžetsku godinu utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije za tu godinu i primenjuje se na sve entitete koji pripadaju sektoru države.
Procenat iz stava 18. ovog člana može se korigovati naviše u slučaju povećanja obuhvata sektora države, odnosno uključivanjem entiteta u sektor države, odnosno naniže u slučaju isključivanja entiteta iz sektora države.
Ministar će u Fiskalnoj strategiji objaviti učešće rashoda za zaposlene u sektoru države u BDP sa obrazloženjem za reviziju, kad god se promeni obuhvat sektora države.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju manji od 10% BDP, penzija će se uskladiti prema promeni prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10% ili veći od 10%, a manji od 10,5% BDP penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5% BDP penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena, na način definisan zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo i Fiskalni savet u obavezi su da pripreme i objave dugoročne studije o održivosti penzijskog sistema, odnosno o uticaju penzijskog sistema na dugoročnu održivost javnih finansija.
Studija iz stava 26. ovog člana izrađuje se na svakih pet godina.
Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Do početka primene fiskalnih pravila iz ovog člana u celosti, primenjivaće se fiskalni ciljevi utvrđeni u Fiskalnoj strategiji.
Fiskalna pravila za lokalnu vlast
Član 52.
Deficit lokalne vlasti može nastati samo kao rezultat javnih investicija. Deficit lokalne vlasti je sastavni deo konsolidovanog deficita sektora države.
Deficit lokalne vlasti u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini.
Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese Ministarstvu zahtev za prekoračenje deficita iz stava 3. ovog člana samo ukoliko je on rezultat realizacije javnih investicija.
Zahtev za prekoračenje se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. oktobra tekuće godine, za narednu fiskalnu godinu.
Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, zahtev za prekoračenje može se podneti nakon 1. oktobra tekuće godine, a najkasnije do 31. januara naredne godine, ukoliko je prekoračenje deficita rezultat primljenih transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti ili primljenih sredstava Evropske unije nakon isteka roka iz stava 5. ovog člana.
Zahtev za prekoračenje treba da sadrži detaljno obrazloženje opravdanosti investicija zbog kojih nastaje prekoračenje, analizu dugoročne održivosti duga lokalne vlasti, kao i druge informacije koje zahteva Ministarstvo.
Ministarstvo je dužno da najkasnije do 20. oktobra lokalnoj vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajuće obrazloženje, a u slučaju iz stava 6. ovog člana do 1. marta.
Pri odobravanju prekoračenja Ministarstvo će voditi računa kako o opravdanosti zahteva, tako i o mogućnosti da se zahtev uklopi u planirani deficit konsolidovanog sektora države za narednu godinu.
Izuzetne okolnosti
Član 53.
Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrđenih ovim zakonom, i to u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i značajan pad privredne aktivnosti, o čemu donosi odluku.
Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini radi informisanja izveštaj u kome će jasno navesti:
1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila;
2) mere koje Vlada namerava da preduzme da bi ponovo poštovala fiskalne principe ili pravila;
3) vremenski period u kome Vlada očekuje da će početi ponovo da se pridržava fiskalnih principa ili pravila;
4) pregled koji iskazuje srednjoročne fiskalne planove i jasno ukazuje na nivo deficita i javnog duga, kao i duga sektora države.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana, uz pribavljeno mišljenje Fiskalnog saveta, u roku od 30 dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećoj godišnjoj Fiskalnoj strategiji ili revidiranoj Fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.
Vlada će u Fiskalnoj strategiji, odnosno u revidiranoj Fiskalnoj strategiji izvestiti Narodnu skupštinu o uticaju odstupanja od primene fiskalnih pravila i sprovođenju mera koje je preduzela radi ponovnog poštovanja fiskalnih pravila.
Revidirani plan mera odobrava se najmanje jedanput godišnje sve dok se ne počnu primenjivati opšta fiskalna pravila o deficitu i dugu sektora države.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija
Član 54.
Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Fiskalnu strategiju.
Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.
Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.
Mogućnost ograničenja rashoda za zaposlene
Član 55.
U cilju poštovanja posebnog fiskalnog pravila kojim se, između ostalog, utvrđuje ograničenje rashoda za plate, kao i u cilju očuvanja fiskalne održivosti i stabilnosti javnih finansija, zakonom o budžetu Republike Srbije može se ograničiti zapošljavanje i radno angažovanje kod subjekata javnog sektora, ako i u javnim finansijskim društvima, izuzev Narodne banke Srbije.
V. PRIPREMA I DONOŠENjE BUDžETA I FINANSIJSKIH PLANOVA
Priprema budžeta i finansijskih planova
Član 56.
Budžet se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela i obrazloženja. Opšti deo budžeta obuhvata:
1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); suficit, odnosno deficit;
2) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita
- izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;
3) pregled očekivanih sredstava Evropske unije;
4) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije;
5) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku fiskalne godine;
6) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom fiskalne godine;
7) pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;
8) stalnu i tekuću budžetsku rezervu.
Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih budžetskih korisnika, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog budžetskog korisnika, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom, programskom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 57. ovog zakona.
Obrazloženje budžeta sadrži:
1) obrazloženje opšteg dela budžeta;
2) programske informacije;
3) srednjoročni budžetski okvir;
4) posebne priloge (pregled rashoda i izdataka koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine, izveštaj o izvršenju budžeta i dr.).
Programske informacije iz stava 5. tačka 2) ovog člana sadrže opise programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava, ciljeve koji se žele postići u srednjoročnom periodu sprovođenjem programa, programskih aktivnosti i projekata, kao i pokazatelje učinka za praćenje postizanja navedenih ciljeva. Neki od definisanih ciljeva, odnosno pokazatelja učinka programa, programske aktivnosti ili projekta predstavljaju rodno odgovorne ciljeve, odnosno rodne pokazatelje kojima se prikazuju i prate planirani doprinosi programa, programske aktivnosti ili projekta ostvarivanju rodne ravnopravnosti.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, poseban deo budžeta Republike Srbije koji se odnosi na rashode i izdatke Bezbednosno-informativne agencije i njenih indirektnih korisnika iskazuje se u ukupnom iznosu, bez navođenja aproprijacija iz finansijskog plana.
Budžetska klasifikacija
Član 57.
Budžet se priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije. Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja, pri čemu:
1) ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja;
2) ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja;
3) organizaciona klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava, sa raspodelom aproprijacija između korisnika;
4) funkcionalna klasifikacija iskazuje rashode i izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi;
5) programska klasifikacija iskazuje klasifikaciju programa korisnika budžetskih sredstava;
6) klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.
Inostrani i domaći izvori finansiranja, kao i otplata inostranog i domaćeg duga, čine elemente klasifikacija iz stava 2. ovog člana.
Ministar bliže uređuje budžetsku klasifikaciju koju primenjuju budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u pripremanju finansijskih planova.
Utvrđivanje suficita i deficita
Član 58.
Iznos suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
Iznos deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
Konsolidovani budžet sektora države i suficit, odnosno deficit sektora države utvrđuje se u Fiskalnoj strategiji.
Ograničenje duga i garancije
Član 59.
U budžetu Republike Srbije utvrđuje se ograničenje ukupnog iznosa javnog duga i duga sektora države u toku budžetske godine, kao i ograničenje ukupnog iznosa garancija.
U postupku utvrđivanja ograničenja duga, Ministarstvo će razmotriti sve činjenice koje se prvenstveno odnose na:
1) refinansiranje duga;
2) finansiranje deficita;
3) procene sledećih makroekonomskih indikatora, i to:
(1) učešće ukupnog javnog duga i duga sektora države u bruto domaćem proizvodu;
(2) učešće godišnje otplate kamata u bruto domaćem proizvodu;
(3) učešće kratkoročnog duga u ukupnom državnom dugu;
(4) učešće spoljnog duga u ukupnom javnom dugu i dugu sektora države;
(5) odnos duga i garancija prema prihodima.
U budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu lokalne vlasti obezbeđuju se sredstva za finansiranje privremene tekuće nelikvidnosti u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javni dug.
Za finansiranje tekuće nelikvidnosti mogu se koristiti raspoloživa slobodna sredstva u okviru konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, pod uslovima i na način koji propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Sredstva za izmirenje obaveza po zaključenim poslovima u cilju zaštite od finansijskog rizika (hedžing), radi postizanja povoljnije ročnosti, valutne ili kamatne strukture javnog duga, smanjenja ili eliminisanja rizika od promene deviznog kursa i kamatnih stopa i drugih rizika povezanih sa upravljanjem javnim dugom Republike Srbije, obezbeđuju se zakonom o budžetu u skladu sa dogovorenim uslovima transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, u iznosu obaveza koje dospevaju u toj budžetskoj godini.
Budžetski kalendar
Član 60.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar - ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(2) 15. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje
prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, kao i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;
(3) 15. maj - ministar priprema nacrt Fiskalne strategije koja sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine i konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(4) 20. maj - ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu;
(5) 1. jun - Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije;
(6) 5. jun - ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje;
(7) 15. jun - Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti;
(8) 30. jun - odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom;
(9) 15. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(10) 15. jul - ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalnoj vlasti;
(11) 15. jul - ministar dostavlja smernice za pripremu finansijskog plana organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i ostalim vanbudžetskim korisnicima centralnog nivoa države;
(12) 25. jul - Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja zdravstvenim ustanovama uputstvo za izradu predloga finansijskog plana za narednu godinu;
(13) 15. avgust - zdravstvene ustanove dostavljaju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje predlog finansijskog plana za narednu godinu;
(14) 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, organizacije za obavezno socijalno osiguranje, kao i ostali vanbudžetski korisnici centralnog nivoa države dostavljaju predlog finansijskog plana Ministarstvu; finansijski plan direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(15) 15. oktobar Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir ažurirani makroekonomski okvir posle 15. maja;
(16) 20. oktobar - Vlada dostavlja odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava revidiranu Fiskalnu strategiju;
(17) 1. novembar - ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i zbirni pregled finansijskih planova ostalih vanbudžetskih korisnika centralnog nivoa države;
(18) 15. novembar - Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(19) 20. decembar - Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(20) 31. decembar - zdravstvene ustanove dužne su da donesu finansijske planove u skladu sa propisima kojima se opredeljuju sredstva zdravstvenim ustanovama za narednu fiskalnu godinu.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, donosi uredbu o zdravstvenoj zaštiti za narednu godinu, u roku od sedam dana od dana davanja saglasnosti na finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 1. avgust - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 15. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(3) 1. novembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 15. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
Dostavljanje predloga zakona o budžetu Republike Srbije i predloga odluke o budžetu lokalne vlasti
Član 61.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini:
1) Fiskalnu strategiju;
2) predlog zakona o budžetu Republike Srbije;
3) predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i zbirni pregled finansijskih planova ostalih vanbudžetskih korisnika centralnog nivoa države;
4) izveštaj o poreskim rashodima.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o budžetu lokalne vlasti.
Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije
Član 62.
Po donošenju Fiskalne strategije, Ministarstvo dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije uputstvo za izradu srednjoročnih i finansijskih planova za pripremu budžeta Republike Srbije.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu predloga finansijskog plana budžetskog korisnika i nacrta budžeta Republike Srbije;
2) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine, utvrđenim srednjoročnim obimom rashoda iz Fiskalne strategije;
3) smernice i zahteve za obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta;
4) postupak i dinamiku pripreme budžeta Republike Srbije i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije;
5) način na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke;
6) način na koji će korisnici u obrazloženju predloga finansijskog plana iskazati rodnu analizu rashoda i izdataka;
7) način na koji će korisnici u predlogu finansijskog plana iskazati rashode i izdatke koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.
Obim sredstava budžetskih korisnika ne može biti veći od obima sredstava prve godine srednjoročnog okvira rashoda, definisanog u Fiskalnoj strategiji.
Preporuka lokalnim vlastima, organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i indirektnim budžetskim korisnicima
Član 63.
Ministar dostavlja lokalnim vlastima i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje Fiskalnu strategiju.
Nadležna ministarstva obaveštavaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta Republike Srbije.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije obaveštava direktne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti o osnovnim ekonomskim pretpostavkama i smernicama za pripremu budžeta lokalne vlasti, a direktni korisnik sredstava lokalne vlasti indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti.
Uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti
Član 64.
Ministarstvo dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti;
2) metodologiju izrade odluke o budžetu lokalne vlasti;
3) metodologiju izrade predloga finansijskog plana korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti.
Predlog finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije
Član 65.
Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta Republike i srednjoročnih planova, direktni budžetski korisnici izrađuju predlog srednjoročnog i finansijskog plana.
Predlog finansijskog plana iz stava 1. ovog člana obuhvata:
1) rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji;
2) detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja;
3) utvrđene rodne ciljeve i indikatore;
4) programske informacije;
5) pregled primanja za trogodišnji period na osnovu zaključenih sporazuma o zajmovima, kao i onih čije je zaključivanje izvesno u narednoj fiskalnoj godini, a koji predstavljaju direktnu obavezu budžeta Republike Srbije.
Delovi predloga finansijskog plana iz stava 2. ovog člana sastoje se iz pisanog objašnjenja, koje obuhvata i obrazloženje, srednjoročnu kvantifikaciju i procenu efekata novih politika i investicionih prioriteta, na osnovu Uputstva za pripremu budžeta Republike i finansijskog zahteva.
Kao prilog predloga finansijskog plana direktni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine.
Priprema i dostavljanje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i predloga finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije
Član 66.
Organizacije za obavezno socijalno osiguranje obavezne su da pripreme finansijske planove na osnovu smernica utvrđenih Fiskalnom strategijom.
Nadležna ministarstva su obavezna da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje ministar, traže od organizacija za obavezno socijalno osiguranje da dostave podatke potrebne za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Ministar može da traži od organizacija za obavezno socijalno osiguranje neposredno podatke u vezi sa njihovim finansiranjem, koji su neophodni za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije i za ocenu dostavljenih predloga finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležno ministarstvo obavezno je da finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavi ministru, koji ga, zajedno sa nacrtom budžeta Republike Srbije i nacrtom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno sa predlogom akta za Vladu o neprihvatanju finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje, dostavlja Vladi.
Finansijski plan iz stava 4. ovog člana Vlada dostavlja Narodnoj skupštini, sa predlogom zakona o budžetu Republike Srbije i predlogom odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi se u skladu sa članom 17. stav 3. ovog zakona.
Predlozi finansijskih planova indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju se na osnovu smernica utvrđenih Fiskalnom strategijom.
Razmatranje budžetskih zahteva
Član 67.
Ministarstvo razmatra zahteve budžetskih korisnika i organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadržane u predlozima njihovih finansijskih planova imajući u vidu:
1) ciljeve u pogledu prihoda i primanja i rashoda i izdataka;
2) podatke i objašnjenja u skladu sa članom 65. ovog zakona;
3) usaglašenost sa smernicama utvrđenih Fiskalnom strategijom i prioritetima koje utvrđuje Vlada.
Pre izrade nacrta budžeta, ministar izveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o predloženim iznosima prihoda i primanja i rashoda i izdataka, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje obaveštava o predlogu finansijskog plana koji nije usaglašen sa smernicama utvrđenim Fiskalnom strategijom.
Direktni budžetski korisnici dostavljaju mišljenje ministru na visinu sredstava i na obaveštenje iz stava 2. ovog člana, a organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju mišljenje nadležnom direktnom budžetskom korisniku.
U slučaju nepostizanja usaglašenosti u smislu st. 2. i 3. ovog člana, Vlada nalaže otklanjanje nepravilnosti u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje iz člana 17. stav 3. ovog zakona, u obavezi je da izvrši izmene u finansijskom planu u skladu sa stavom Vlade.
Uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti
Član 68.
Po dobijanju Fiskalne strategije, lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti.
Uputstvo iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
2) opis planirane politike lokalne vlasti;
3) procene prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta lokalne vlasti za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
4) obim sredstava koji može da sadrži predlog finansijskog plana direktnog korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti za budžetsku godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine;
5) postupak i dinamiku pripreme budžeta lokalne vlasti i predloga finansijskih planova direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti;
6) način na koji će se u obrazloženju iskazati rodna analiza budžeta lokalne vlasti;
7) način na koji će se iskazati programske informacije.
Priprema i dostavljanje predloga finansijskih planova korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti
Član 69.
Na osnovu uputstva za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti izrađuju predlog finansijskog plana i dostavljaju ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.
U pogledu sadržine i priloga predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti shodno se primenjuju odredbe člana 65. ovog zakona.
Indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da pripreme predlog finansijskog plana na osnovu smernica koje se odnose na budžet lokalne vlasti.
Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti obavezni su da, u skladu sa smernicama i u rokovima koje propisuje nadležni izvršni organ lokalne vlasti, traže od indirektnih budžetskih korisnika za koje su odgovorni, da dostave podatke neophodne za izradu predloga finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije može da traži neposredno od indirektnih budžetskih korisnika podatke o finansiranju korisnika, koji su neophodni za pripremu predloga budžeta lokalne vlasti.
Utvrđivanje predloga budžeta i predloga odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavljanje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti
Član 70.
Ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije i nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada može da traži od ministra da dostavi dodatne informacije ili objašnjenja koja se tiču nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, nacrta odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada odlučuje o izmenama nacrta zakona o budžetu Republike Srbije, usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije, vrši ocenu finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje, utvrđuje predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i dostavlja ih Narodnoj skupštini, zajedno sa Fiskalnom strategijom.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti i istovremeno upoznaje građane sa nacrtom odluke o budžetu.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti može da traži od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije dodatne informacije ili objašnjenja koja se odnose na nacrt odluke o budžetu lokalne vlasti.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrđuje predlog odluke o budžetu lokalne vlasti koji dostavlja skupštini lokalne vlasti, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom.
Donošenje budžeta i davanje saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 71.
Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, donosi zakon o budžetu Republike Srbije, odnosno odluku o budžetu lokalne vlasti.
Narodna skupština donosi odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Ograničenja kod donošenja budžeta
Član 72.
Izmena predloga budžeta koju vrši Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, mora biti u okviru maksimuma deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti.
Suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, ne može se koristiti za povećanje rashoda i izdataka predloženih budžetom.
Predlog za smanjenje prihoda, mora da sadrži mere za uvećanje drugih prihoda ili umanjenje rashoda i izdataka za isti iznos.
Predlog za uvećanje rashoda i izdataka, mora da sadrži mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih rashoda i izdataka za isti iznos.
Objavljivanje budžeta, Fiskalne strategije i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 73.
Zakon o budžetu Republike Srbije, revidirana Fiskalna strategija, odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijski planovi organizacija za obavezno socijalno osiguranje objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Odluke o budžetima lokalne vlasti objavljuju se u službenim glasilima lokalne vlasti.
Zakon o budžetu Republike Srbije sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici Ministarstva u roku od 15 dana od dana usvajanja.
Odluka o budžetu lokalne vlasti sa obrazloženjem objavljuje se na internet stranici nadležnog organa lokalne vlasti u roku od 15 dana od dana usvajanja.
Odredbe st. 3. i 4. ovog člana odnose se i na Fiskalnu strategiju, odnosno revidiranu Fiskalnu strategiju, rebalans budžeta, zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije, odnosno odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti, kao i na konsolidovani izveštaj Republike Srbije.
Fiskalna godina i privremeno finansiranje
Član 74.
Budžet se donosi za period od jedne fiskalne godine i važi za godinu za koju je donet. Budžet se može doneti i za period od tri fiskalne godine.
U slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Privremeno finansiranje, u smislu stava 3. ovog člana, vrši se najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine, s tim što raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, izuzev za isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje se vrši do nivoa izvršenih rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine.
Vlada donosi odluku o privremenom finansiranju i daje saglasnost na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Nadležni izvršni organ lokalne vlasti donosi odluku o privremenom finansiranju.
Odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Po isteku privremenog finansiranja plaćene i preuzete obaveze u tom periodu, u skladu sa aktom o privremenom finansiranju, uključuju se u budžet, odnosno finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje za tekuću godinu.
Izuzetno, period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine.
U periodu privremenog finansiranja januar - jun u pogledu obima i rasporeda rashoda i izdataka primenjuje se ograničenje iz stava 4. ovog člana srazmerno periodu privremenog finansiranja.
U periodu privremenog finansiranja emitovanje hartija od vrednosti na domaćem i inostranom tržištu kapitala može se vršiti do iznosa utvrđenog zakonom o budžetu Republike Srbije za godinu koja prethodi godini u kojoj se vrši privremeno finansiranje.
Odredbe st. 1-4. i stava 9. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Izmene i dopune budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje
Član 75.
Ako se u toku godine donese zakon, propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda i izdataka, u cilju uravnoteženja budžeta.
Ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda i izdataka ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda i izdataka ili uvođenjem novih prihoda.
Uravnoteženje budžeta iz stava 2. ovog člana, a koje nije posledica donošenja novog zakona, se vrši putem rebalansa budžeta, koji se donosi po postupku za donošenje budžeta.
Ne može se doneti zakon ili drugi propis koji predviđa trošenje javnih sredstava van budžeta.
Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Član 76.
U cilju obezbeđenja kontinuiranog unapređenja programske strukture budžeta i mehanizama koji se odnose na metodološki pristup za usklađivanje kapitalnih izdataka sa procesom izrade budžeta, ministar obrazuje Savet za unapređenje programske strukture budžeta (u daljem tekstu: Savet).
Zadaci Saveta su:
- unapređenje metodologije za pripremu programskog budžeta;
- unapređenje metodologije za praćenje i izveštavanje o učinku programa;
- analiza primene programskog budžeta u cilju unapređenja procesa izrade programskog budžeta;
- analiza dostavljenih godišnjih i polugodišnjih izveštaja o učinku programa;
- izrada smernica i preporuka za poboljšanje kvaliteta ciljeva, indikatora i drugih programskih informacija u okviru programskog budžeta;
- ocena i odobravanje dostavljenih izmena programskih struktura;
- razmatranje i usvajanje zbirnog godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o učinku programa;
- evaluacija programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava svih nivoa vlasti, kao i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
- unapređenje procesa finansijskog upravljanja kapitalnim izdacima korisnika budžetskih sredstava.
Za člana Saveta može biti imenovano lice koje poseduje stručno znanje i iskustvo na normativnim i drugim poslovima vezanim za programsku strukturu budžeta.
Predsednik i članovi Saveta imaju pravo na naknadu za svoj rad u visini utvrđenoj aktom ministra o obrazovanju Saveta.
Finansijski efekti zakona i drugih propisa
Član 77.
Obrazloženje zakona, drugog propisa ili drugog akta dostavljenog Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja, mora sadržati procenu finansijskih efekata koje će takav zakon, drugi propis ili drugi akt, imati na budžet.
Procena iz stava 1. ovog člana mora sadržati podatke o tome da li se predloženim zakonom, drugim propisom ili drugim aktom, povećavaju ili smanjuju budžetski prihodi i primanja ili rashodi i izdaci za budžetsku godinu i za naredne dve fiskalne godine.
Procena iz st. 1. i 2. ovog člana obavezno sadrži:
1) predviđene promene u prihodima i rashodima, te primanjima i izdacima za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine;
2) predloge za pokrivanja povećanih rashoda i izdataka budžeta;
3) predloge za pokrivanja smanjenih prihoda i primanja budžeta;
4) saglasnost ministarstva, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.
Ministar bliže uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Ako se tokom godine donesu zakoni i drugi propisi na osnovu kojih nastaju nove obaveze za budžet, sredstva će se osigurati u budžetu za sledeću budžetsku godinu u skladu s projekcijama i mogućnostima.
VI. IZVRŠENjE BUDžETA
Naplata prihoda i primanja budžeta
Član 78.
Prihodi i primanja budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti prikupljaju se i naplaćuju u skladu sa zakonom i drugim propisima, nezavisno od iznosa utvrđenih u budžetu za pojedine vrste prihoda i primanja.
Javni prihodi i primanja uplaćuju se preko uplatnih računa javnih prihoda koje posebnim aktom propisuje ministar.
Direktni i indirektni budžetski korisnici obavezni su da obezbede potpuno i pravovremeno, na dan realizacije, uplaćivanje prihoda i primanja budžeta iz okvira svoje nadležnosti na propisani račun odgovarajućeg konsolidovanog računa trezora, za potrebe raspoređivanja u budžetu, u skladu sa zakonom.
Javni prihodi i primanja moraju biti naplaćeni isključivo na principu gotovinske osnove, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.
Odredbe st. 1-4. ovog člana primenjuju se i u periodu privremenog finansiranja.
Dodeljivanje aproprijacija i finansijsko planiranje
Član 79.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni budžetski korisnici, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne budžetske korisnike, vrše raspodelu sredstava indirektnim budžetskim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog budžetskog korisnika.
Direktnom budžetskom korisniku, koji ne postupi u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana, neće se dozvoliti korišćenje aproprijacija.
Direktni i indirektni budžetski korisnici dužni su da svoje finansijske planove usklade sa odobrenim aproprijacijama u budžetu.
Rok za donošenje akta iz stava 3. ovog člana je 45 dana od dana stupanja na snagu zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti.
Planiranje likvidnosti budžeta
Član 80.
Ministarstvo - Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, planira likvidnost, odnosno gotovinski tok budžeta na osnovu prihoda i primanja, te rashoda i izdataka, u okviru planova za izvršenje budžeta, koje priprema korisnik budžetskih sredstava, u skladu sa metodologijom i u rokovima koje propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Plan izvršenja budžeta predstavlja pregled planiranih prihoda i primanja korisnika budžetskih sredstava prema izvoru finansiranja i pregled planiranih rashoda i izdataka.
Investiranje sredstava
Član 81.
Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, kao i vršiti konverziju sredstava, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti, osim prihoda za koje je u posebnom zakonu, odnosno lokalnom propisu ili međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem finansijskom tržištu novca, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije može zaključiti ugovor sa ministrom o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Prihodi od investiranja uplaćuju se na odgovarajući konsolidovani račun trezora. Ministar bliže uređuje način izveštavanja o investiranju sredstava iz ovog člana. Ministar, lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje ovlaste, odgovorni su za efikasnost i sigurnost investiranja novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno konsolidovanom računu trezora lokalnih vlasti.
Određivanje obima rashoda budžetskih korisnika u određenom periodu
Član 82.
Budžetski korisnici mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koji su utvrđeni kvotama za određeni period.
Kvota iz stava 1. ovog člana predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period.
Prilikom određivanja kvota za budžetske korisnike, ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, imaju u vidu sredstva planirana u budžetu za korisnika budžetskih sredstava, plan izvršenja budžeta za budžetskog korisnika i likvidne mogućnosti budžeta.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, obaveštava budžetske korisnike o kvotama, najkasnije u roku od 15 dana pre početka perioda na koji se odnosi.
Ministar propisuje postupak i uslove za određivanje kvota iz st. 1. i 3. ovog člana, kao i mere u slučajevima nepoštovanja kvota.
Odgovornost za preuzete obaveze
Član 83.
Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga Ministarstva, odnosno organa nadležnog za poslove finansija, uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog socijalnog osiguranja.
U slučaju iz stava 2. ovog člana budžetski korisnici mogu preuzeti obaveze po ugovoru samo za kapitalne projekte u skladu sa predviđenim sredstvima iz pregleda planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, odnosno finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje, uključujući i potrebna sredstva do završetka kapitalnih projekata, odnosno nakon tri fiskalne godine.
Korisnici su obavezni da, pre pokretanja postupka javne nabavke za preuzimanje obaveza po ugovoru za kapitalne projekte iz stava 3. ovog člana, pribave saglasnost nadležnog organa iz stava 2. ovog člana.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na obaveze povezane sa zaduživanjem države i sa upravljanjem javnim dugom, kao i na obaveze po osnovu međunarodnih sporazuma.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na preuzimanje obaveza koje se finansiraju sredstvima Evropske unije, u okviru obima sredstava iskazanih za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključujući i potrebna sredstva nakon tri fiskalne godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.
Vlada će, na predlog Ministarstva, bliže urediti kriterijume za utvrđivanje prirode rashoda i uslove i način pribavljanja saglasnosti iz stava 7. ovog člana.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na preuzimanje obaveza radi podsticanja investicija u privredi u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, u okviru obima sredstava iskazanog za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, uključujući i potrebna sredstva nakon tri fiskalne godine.
Na zaključivanje ugovora iz stava 9. ovog člana saglasnost daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana rashode za zaposlene, penzije, energetske usluge, usluge komunikacije, komunalne usluge i rashode za zakup imovine i opreme planiraju do iznosa koji dospeva na plaćanje u tekućoj budžetskoj godini.
Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.
Preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz st. 1-12. ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.
Ocena kapitalnih projekata
Član 84.
U postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, budžetski korisnici su obavezni da, u rokovima predviđenim budžetskim kalendarom, Ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, dostave predloge kapitalnih projekata nakon sprovedene ocene kapitalnih projekata.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada će, na predlog Ministarstva, bliže urediti sadržinu, način pripreme i ocene, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata.
Upravljanje preuzetim obavezama
Član 85.
Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni budžetski korisnici sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom, odnosno finansijskim planom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Zaključivanje ugovora
Član 86.
Ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pružanju usluga ili izvođenju radova, koje zaključuju direktni i indirektni budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti zaključeni u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke.
Plaćanje iz budžeta
Član 87.
Rashod i izdatak iz budžeta zasniva se na računovodstvenoj dokumentaciji.
Pravni osnov u skladu sa zakonom i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne računovodstvene dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.
Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.
Plaćanje iz budžeta neće biti izvršeno ukoliko nisu poštovane procedure utvrđene članom 85. stav 3. ovog zakona.
Odredbe st. 1, 2. i 4. ovog člana shodno se primenjuju na obaveze korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti.
Povraćaj sredstava u budžet
Član 88.
Ukoliko se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se realizacija odgovarajuće aproprijacije ekonomske klasifikacije budžetskog korisnika kome je povraćaj izvršen, a ako se sredstva vrate u narednoj fiskalnoj godini uvećava se prihod budžeta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju kada se povraćaj sredstava iz primanja od domaćih i inostranih zaduživanja vrši u narednoj fiskalnoj godini, umanjuje se realizacija odgovarajuće aproprijacije ekonomske klasifikacije budžetskog korisnika kome je povraćaj izvršen.
Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju na povraćaj sredstava korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja države
Član 89.
Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 21. stav 1. tač. 1)-4) ovog zakona ili primanja iz člana 21. stav 2. tač. 1)-3) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda ili primanja iz stava 1. ovog člana na osnovu rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.
Ministar propisuje rokove, kao i način i postupak za povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda i primanja iz stava 1. ovog člana.
Promene u aproprijacijama u toku fiskalne godine
Član 90.
U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog budžetskog korisnika promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.
Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog budžetskog korisnika iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.
U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.
Ukoliko budžetski korisnik prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog budžetskog korisnika, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.
Ukoliko se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih budžetskih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim budžetskim korisnicima.
Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Direktni budžetski korisnik, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka koji se finansira iz opštih prihoda i primanja budžeta u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, u okviru razdela, kao i između glava unutar razdela tog direktnog budžetskog korisnika.
Preusmeravanje aproprijacija iz stava 7. odnosi se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja, s tim što korisnik budžetskih sredstava, koji ostvari prihode i primanja čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, podnosi zahtev organu uprave nadležnom za finansije za otvaranje, odnosno povećanje odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz svih izvora finansiranja, osim iz izvora 01.
Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu.
Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu.
U slučaju da indirektni budžetski korisnik u toku fiskalne godine ostvari prihode i primanja iz svih izvora finansiranja, izuzev iz izvora 01 - opšti prihodi i primanja budžeta, 13 - neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina, 15 - neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina i 17 - neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti, koji nisu planirani ili su planirani u manjem iznosu u finansijskom planu tog korisnika, zahtev iz stava 8. ovog člana podnosi preko nadležnog direktnog budžetskog korisnika koji, ukoliko oceni da je zahtev osnovan i opravdan, objedinjen zahtev podnosi organu uprave nadležnom za finansije.
Direktni budžetski korisnik može vršiti preraspodelu sredstava u okviru iste glave i iste aproprijacije između indirektnih budžetskih korisnika, za koje je odgovoran u budžetskom smislu, do nivoa prihoda i primanja planiranih u okviru glave zakonom, odnosno odlukom o budžetu, iz svih izvora finansiranja.
U slučaju da se u toku godine izvrši povećanje, odnosno smanjenje aproprijacije putem preusmeravanja, ta aproprijacija se naknadnom promenom ne može smanjiti, odnosno povećati primenom stava 7. ovog člana.
U slučaju rebalansa budžeta, za iznos izvršene promene aproprijacije putem preusmeravanja do rebalansa umanjuje se ukupan iznos moguće promene vrednosti aproprijacije, utvrđen primenom procenta iz stava 7. ovog člana.
Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 10% za troškove zdravstvene zaštite.
Korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje mogu na osnovu odluke direktora, vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno do 20% za troškove nabavke medicinskog i sanitetskog materijala i medicinske opreme.
Ukoliko u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.
Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 17. ovog člana ne može biti veći od iznosa razlike između maksimalno mogućeg iznosa sredstava budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom i budžetom odobrenih sredstava budžetske rezerve.
U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1. ovog člana, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.
Privremena obustava izvršenja budžeta
Član 91.
Ako se u toku fiskalne godine rashodi i izdaci povećaju ili prihodi smanje Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda i izdataka (u daljem tekstu: privremena obustava izvršenja), ne duže od 45 dana.
Privremenom obustavom izvršenja može se:
1) zaustaviti preuzimanje obaveza;
2) predložiti produženje ugovornog roka za plaćanje;
3) zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora;
4) zaustaviti korišćenje kvota.
Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, u saradnji sa direktnim budžetskim korisnicima, pripremaju predlog obima i mera privremene obustave izvršenja.
Mere privremene obustave izvršenja mogu se primeniti na sve budžetske korisnike. O odluci iz stava 1. ovog člana Vlada obaveštava Narodnu skupštinu, a nadležni izvršni organ lokalne vlasti obaveštava skupštinu lokalne vlasti, u roku od sedam dana.
Ukoliko se u toku sprovođenja mera privremene obustave izvršenja deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje predlog rebalansa budžeta.
U toku usvajanja rebalansa budžeta Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može nastaviti sa privremenom obustavom izvršenja pojedinih rashoda i izdataka.
Tekuća budžetska rezerva
Član 92.
U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu planiranih zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti.
U slučaju da su rebalansom budžeta ukupni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine planirani u manjem iznosu od iznosa planiranog prethodno usvojenim zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, iznos tekuće budžetske rezerve opredeljuje se u visini utvrđenoj tim zakonom, odnosno odlukom.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne budžetske korisnike tokom fiskalne godine.
Izuzetno od odredaba st. 1-6. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti i drugih razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti budžeta lokalne vlasti.
Stalna budžetska rezerva
Član 93.
U budžetu se planiraju sredstva za stalnu budžetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budžetske rezerve.
Stalna budžetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda i izdataka na ime učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.
Stalna budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 0,5% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.
Izveštaj o korišćenju sredstava stalne budžetske rezerve dostavlja se Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, uz završni račun budžeta.
Odgovornost funkcionera, odnosno rukovodioca direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika
Član 94.
Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika odgovoran je za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima.
Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika odgovoran je za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija.
Funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog budžetskog korisnika, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom budžetskom korisniku.
Podela odgovornosti između naredbodavca i računopolagača
Član 95.
Funkcije naredbodavca i računopolagača ne mogu se poklapati.
Naredbodavac je funkcioner, odnosno rukovodilac budžetskog korisnika, odnosno lice koje je odgovorno za upravljanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju iz sredstava organa, kao i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu.
Računopolagač je lice koje je prema opštem ili pojedinačnom aktu organa odgovorno za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima koji se odnose na korišćenje sredstava organa, odnosno budžetskih aproprijacija, kao i za zakonitost i ispravnost sastavljanja isprava o poslovnoj promeni i drugim poslovnim događajima u vezi sa korišćenjem sredstava i druge imovine.
VII. BUDžETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANjE
Sadržaj budžetskog računovodstva
Član 96.
Budžetskim računovodstvom uređuju se poslovne knjige, računovodstvene isprave, sadržaj standardnog klasifikacionog okvira i Kontnog plana za budžetski sistem, priznavanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka, finansijsko izveštavanje i druga pitanja u vezi sa budžetskim računovodstvom.
Načela budžetskog računovodstva
Član 97.
Načela budžetskog računovodstva su tačnost, istinitost, pouzdanost i pojedinačno iskazivanje poslovnih događaja.
Budžetsko računovodstvo bazira se na nacionalnim računovodstvenim pravilima usklađenim sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor - gotovinska osnova.
Budžetsko računovodstvo vodi se po načelu dvojnog knjigovodstva, a prema rasporedu računa iz Kontnog plana propisanog aktom iz člana 99. stav 2. ovog zakona.
Primena budžetskog računovodstva
Član 98.
Budžetsko računovodstvo primenjuju budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Ovlašćenje za donošenje budžetskih računovodstvenih propisa
Član 99.
Vlada bliže uređuje budžetsko računovodstvo.
Ministar uređuje način vođenja budžetskog računovodstva, standardni klasifikacioni okvir i Kontni plan za budžetski sistem.
Ministar uređuje način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja.
Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor
Član 100.
Vlada, na predlog Ministarstva, obrazuje Komisiju za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija daje mišljenje na nacrte akata ministra iz člana 99. ovog zakona, koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor - (u daljem tekstu MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards - IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Komisija obavlja sledeće poslove, i to:
1) priprema predlog postupaka, način i rokove za usvajanje MRS JS, od strane obveznika njihove primene;
2) priprema predlog postupaka i rokove za prelazak na MRS JS;
3) priprema predlog kontnog okvira i računovodstvenih politika u skladu sa MRS JS;
4) priprema sadržaj obrazaca finansijskih izveštaja i rokove njihove primene, kao
i rokove i način njihovog dostavljanja nadležnim institucijama;
5) prati proces primene izmenjenih i novih MRS JS i priprema mišljenja o načinu primene MRS JS;
6) priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;
7) obavlja druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje upravljanja finansijskim i računovodstvenim sistemima i izveštavanjem u javnom sektoru, koje se zasniva na MRS JS.
Vlada, na predlog ministra, imenuje predsednika i članove Komisije koje mogu činiti predstavnici državnih organa i organa lokalne vlasti, obrazovnih ustanova i strukovnih organizacija u oblasti računovodstva i finansija, koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja i/ili iskustva u oblasti računovodstva i finansija u javnom sektoru.
Članovi Komisije se imenuju na period od tri godine.
Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije.
Visinu naknade predsedniku i članovima Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj o svome radu.
Odgovornost i obaveze
Član 101.
Odgovorno lice budžetskog korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje odgovorno je za uspostavljanje, kao i za zakonito i pravilno vođenje budžetskog računovodstva.
Za sastavljanje finansijskih izveštaja odgovorna je osoba koja rukovodi službom računovodstva budžetskog korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Odgovorno lice budžetskog korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili lice koje ono ovlasti za potpisivanje finansijskih izveštaja odgovorno je i za njihovo podnošenje.
Glavna knjiga trezora
Član 102.
Ministarstvo - Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, vodi glavnu knjigu trezora.
Transakcije i poslovni događaji, uključujući prihode i rashode, kao i stanje i promene na imovini, obavezama i kapitalu, evidentiraju se u glavnoj knjizi trezora, u skladu sa kontnim planom i na nivoima budžetske klasifikacije, propisane članom 57. ovog zakona.
U glavnoj knjizi trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti vodi se posebna evidencija za svakog direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava.
Transakcije i poslovni događaji evidentirani u poslovnim knjigama direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava moraju biti ažurni i u skladu sa transakcijama i poslovnim događajima evidentiranim u glavnoj knjizi trezora.
U glavnoj knjizi trezora vodi se evidencija prihoda sa posebnom namenom, koje upotrebljavaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i koji se ne mogu koristiti za druge namene.
Ministar bliže uređuje način evidentiranja i sadržinu glavne knjige i poslovnih knjiga trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.
Poslovne knjige
Član 103.
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, uključujući stanje i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima.
Poslovne knjige vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva, hronološki, uredno i ažurno, u skladu sa strukturom konta propisanom aktom iz člana 99. stav 2. ovog zakona.
Finansijsko izveštavanje
Član 104.
Budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje dužni su da pripremaju, sastavljaju i podnose finansijske izveštaje na način propisan aktom iz člana 99. stav 3. ovog zakona.
Konsolidacija izveštaja
Član 105.
Direktni budžetski korisnici konsoliduju finansijske izveštaje indirektnih budžetskih korisnika iz svoje nadležnosti i konsolidovani finansijski izveštaj dostavljaju Upravi za trezor, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije.
Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana sastavlja završni račun budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti.
Uprava za trezor sastavlja konsolidovani izveštaj budžeta Republike na centralnom nivou države, koji predstavlja konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije i izveštaja vanbudžetskih korisnika republičkog budžeta.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije sastavlja konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti, koji predstavlja konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta lokalne vlasti i izveštaja vanbudžetskih korisnika lokalne vlasti.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti Upravi za trezor.
Uprava za trezor priprema konsolidovani izveštaj budžeta sektora države, koji predstavlja konsolidovani izveštaj budžeta Republike na centralnom nivou države i konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti.
Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti
Član 106.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje priprema izveštaje o izvršenju budžeta u skladu sa budžetskom klasifikacijom, koje dostavlja Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi informisanja, a obavezno u roku od 15 dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.
Nadležni ministri obavezni su da redovno prate izvršenje finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje i najmanje dva puta godišnje pripremaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova u skladu sa budžetskom klasifikacijom, koje dostavljaju Vladi i ministru radi informisanja, a obavezno u roku od 15 dana po isteku šestomesečnog, odnosno devetomesečnog perioda.
U roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti usvaja i dostavlja izveštaje Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti.
Izveštaji sadrže i odstupanja između usvojenog budžeta i izvršenja i obrazloženje velikih odstupanja.
Izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se na internet stranici Ministarstva, odnosno nadležnog ministarstva, odnosno nadležnog organa lokalne vlasti, najkasnije 15 dana od dana podnošenja izveštaja.
Predlog završnog računa
Član 107.
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada, a predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti utvrđuje nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja
Član 108.
Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 28. februar - indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ;
(2) 31. mart - direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor;
(3) 30. april - organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički fond za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor;
(4) 20. jun - Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi;
(5) 15. jul - Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(6) 20. oktobar - Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj budžeta Republike na centralnom nivou države i konsolidovani izveštaj budžeta sektora države i dostavlja ih Vladi radi usvajanja;
(7) 1. novembar - Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije na centralnom nivou države i konsolidovani finansijski izveštaj budžeta sektora države, radi informisanja;
2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:
(1) 28. februar - indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
(2) 28. februar - drugi vanbudžetski korisnici koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora osnovani od strane lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnom organu lokalne vlasti;
(3) 31. mart - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;
(4) 30. april - lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(5) 1. jun - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti sa obrazloženjem koje sadrži godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;
(6) 1. jul - lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada, koji dostavlja nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi usvajanja;
(7) 1. septembar - lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija sastavlja konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti, koji dostavlja nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi usvajanja;
(8) 5. septembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti, radi informisanja, konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti, odnosno grada;
(9) 15. septembar - nadležni lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija dostavlja Upravi za trezor konsolidovani izveštaj budžeta lokalne vlasti, odnosno grada.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i drugih akata.
Sadržaj završnog računa
Član 109.
Završni račun budžeta sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa, uključujući i učinak na unapređenju rodne ravnopravnosti, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta Republike Srbije iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrži i godišnji izveštaj o izvršenju projekata i programskih aktivnosti koji se odnose na zaštitu i unapređenje životne sredine.
Završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaji iz st. 1. i 2. ovog člana, moraju biti u skladu sa budžetskom klasifikacijom, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.
Formu i sadržaj godišnjih finansijskih izveštaja, dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje ministar.
Član 110.
Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, dužna je da do 31. marta tekuće godine, dostavi Ministarstvu - Upravi za trezor, izveštaj o strukturi i vrednosti imovine Republike Srbije, na osnovu dobijenih izveštaja o strukturi i vrednosti imovine korisnika sredstava u svojini Republike Srbije, sa spiskom tih korisnika koji se objavljuje na internet stranici Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije radi sastavljanja završnog računa budžeta Republike Srbije za prethodnu godinu.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.
VIII. TREZOR
Delokrug Uprave za trezor
Član 111.
Uprava za trezor obavlja sledeće poslove:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
- projekcije priliva i odliva sredstava budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
- definisanje limita plaćanja;
- projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
- izveštavanje o prilivima i odlivima sredstava budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na mesečnom nivou;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
- upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
- izvršenje budžeta i pripremu periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
- plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
3) kontrola rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
4) izveštavanje o izvršenju budžeta;
5) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
- računovodstvene poslove za evidentiranje plaćanja i primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
- finansijsko izveštavanje;
- pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
6) uspostavlja, razvija i održava informacioni sistem Uprave za trezor, uključujući sistem za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, kao i prateće podsisteme, registre, projekte i ostala rešenja informacione tehnologije, koja proizlaze iz nadležnosti Uprave za trezor i drugih poslova poverenih Upravi za trezor i upravlja tim sistemom;
7) poslovi u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
- vođenje Registra subjekata javnog sektora;
- otvaranje i vođenje računa za uplatu javnih prihoda i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
- raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda i primanja na odgovarajuće račune korisnika, u skladu sa zakonom;
- otvaranje i vođenje dinarskih i deviznih računa korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
- otvaranje i vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
- izveštavanje dnevno, nedeljno i mesečno na osnovu podataka iz evidencija uprave za trezor;
- prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
- kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta republike srbije, odnosno lokalne vlasti;
- ispostavljanje naloga za plaćanja na teret računa korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, ispravke grešaka u platnom prometu i naplata usluga;
- izvršenje naloga prinudne naplate;
- obavljanje gotovinskih isplata korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
- prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda i obaveza prema subjektima javnog sektora;
- prijem gotovinskih uplata korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora na sopstvene račune otvorene kod uprave za trezor ;
- povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda ili primanja države;
- unutrašnja kontrola obavljanja platnog prometa u okviru sistema konsolidovanog računa trezora;
- obavljanje poslova jedinstvenog upravnog mesta u postupku ostvarivanja prava na povraćaj više ili pogrešno naplaćenih javnih prihoda ili primanja;
8) vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
9) obavlja druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
Konsolidovani račun trezora
Član 112.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.
Konsolidovani računi trezora iz stava 1. ovog člana čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara račune dinarskih i deviznih sredstava korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.
Račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika je račun preko kojeg se vrši promet sredstava, odnosno izvršavaju platne transakcije, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor.
Uprava za trezor vodi račune iz stava 3. ovog člana.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnici koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlašćene banke, po odobrenju ministra, za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.
Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika iz stava 6. ovog člana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.
Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kome učestvuju korisnici koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.
Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.
Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih vanbudžetskih korisnika koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa računa, odnosno drugih računa iz ovog člana, kao i izveštavanje o korišćenju tih sredstava.
Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.
Računi iz ovog člana otvaraju se i vode u skladu sa planom računa koji propisuje ministar.
Prinudna naplata
Član 113.
Prinudnu naplatu, u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovode Uprava za trezor i Narodna banka Srbije.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata i penzija, za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava Evropske unije i sredstava donacija, sredstva za finansiranje učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije, sredstva samodoprinosa, prihodi od privatizacije, kao i sredstva čije je izvršenje izuzeto zakonom, odnosno aktom Vlade.
Prinudna naplata koja se odnosi na budžetskog korisnika, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, odnosno toj vrsti indirektnih budžetskih korisnika, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (kvote).
Kod direktnog budžetskog korisnika, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos koji treba izvršiti prinudnim putem.
Kod indirektnog budžetskog korisnika, koji plaćanje vrši preko sistema izvršenja budžeta, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, direktni budžetski korisnik, koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za tog indirektnog budžetskog korisnika umanjuje aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih budžetskih korisnika, a povećava aproprijaciju namenjenu za ovu vrstu rashoda konkretnog indirektnog budžetskog korisnika na čiji teret se izvršava prinudna naplata.
Ukoliko nema dovoljno sredstava na navedenim aproprijacijama iz stava 5. ovog člana u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih budžetskih korisnika, direktni budžetski korisnik istog dana, a najkasnije narednog radnog dana od dana unosa osnova za izvršavanje prinudne naplate u sistem izvršenja budžeta, umanjuje drugu aproprijaciju, koja nije izuzeta od prinudne naplate, za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu, u okviru glave u budžetu Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koja se odnosi na tu vrstu indirektnih budžetskih korisnika, a povećava aproprijaciju namenjenu za istu vrstu rashoda indirektnog budžetskog korisnika na čiji teret se izvršava prinudna naplata.
Na način iz stava 4. ovog člana Uprava za trezor, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije postupa i u slučaju kada je ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate opredeljena direktnom budžetskom korisniku iskorišćena, a taj korisnik dostavi Upravi za trezor, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije predlog iznosa štete koji je potrebno platiti po osnovu zaključenog vansudskog poravnanja ili izvršnog rešenja.
Lokalni organ uprave nadležan za finansije odgovoran je za obezbeđivanje sredstava za izvršenje prinudne naplate.
Ukoliko je kao dužnik naveden nosilac budžeta lokalne vlasti, prinudna naplata se izvršava na teret aproprijacija organa nadležnog za poslove finansija, odnosno organa u čijoj su nadležnosti poslovi finansija.
Kod korisnika koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a koji plaćanja ne vrše preko sistema izvršenja budžeta, prinudna naplata se izvršava na teret računa ako nisu izuzeti od blokade.
Centralizovani obračun primanja
Član 114.
Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Centralizovani obračun primanja vrši se na osnovu podataka unetih od strane subjekata iz stava 1. ovog člana u informacioni sistem, koji omogućava obračun, kreiranje, čuvanje i razmenu podataka neophodnih za računovodstveno evidentiranje, isplate i izveštavanje, uključujući i obustave iz zarada, naknada i ostalih ličnih primanja lica iz stava 1. ovog člana.
Vlada, na predlog Ministarstva, bliže uređuje:
- vrstu, oblik i sadržinu podataka, kao i način i rokove za dostavljanje podataka od strane subjekata iz stava 1. ovog člana;
- način, postupak i rokove za obradu podataka, kao i postupak i rokove za dostavljanje obračuna primanja subjektima iz stava 1. ovog člana;
- odgovornost lica za dostavljanje i obradu podataka;
- popunjavanje, sadržinu, održavanje, zaštitu i čuvanje baze podataka o zaposlenima, izabranim i postavljenim licima kod subjekata iz stava 1. ovog člana u vezi sa njihovim primanjima;
- način i rokove izveštavanja iz baze podataka o zaposlenima, izabranim, i postavljenim licima kod subjekata iz stava 1. ovog člana u vezi sa njihovim primanjima;
- druga pitanja od značaja za funkcionisanje informacionog sistema za centralizovan obračun primanja.
Uvođenje budžetskih korisnika u informacioni sistem za centralizovan obračun primanja, koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nisu uključeni u taj sistem, vršiće se prema dinamici koju utvrdi Vlada, na predlog Ministarstva.
Ovlašćenja ministra
Član 115.
Ministar propisuje način utvrđivanja i evidentiranja subjekata javnog sektora u Registu subjekata javnog sektora i korisnike koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, uslove i način za otvaranje i ukidanje računa konsolidovanog računa trezora, plan tih računa, način i postupak obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, sistem izvršenja budžeta, način i postupak vršenja unutrašnje kontrole, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje trezora.
Pružanje drugih finansijskih usluga
Član 116.
Uprava za trezor naplaćuje usluge izvršenih javnih plaćanja iz nadležnosti ministarstva, odnosno Uprave za trezor i može obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihod koji predstavlja opšti prihod budžeta Republike Srbije.
Naknadu za usluge iz stava 1. ovog člana ne plaćaju korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti.
Visinu naknade za vršenje usluga iz stava 1. ovog člana, utvrđuje Vlada, na predlog ministra.
Trezor lokalne vlasti
Član 117.
Trezor lokalne vlasti obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije i praćenje priliva na konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i zahteve za izvršavanje izdataka;
(2) definisanje mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja;
2) upravljanje sredstvima na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti na koji se uplaćuju prihodi i sa kojeg se vrše plaćanja iz budžeta, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću;
(2) upravljanje finansijskim sredstvima;
(3) upravljanje primanjima od zaduživanja;
3) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) obradu plaćanja i evidentiranje prihoda;
(2) vođenje poslovnih knjiga;
(3) finansijsko izveštavanje;
(4) pripremu i izradu svih izveštaja i izradu završnog računa budžeta lokalne vlasti, kao i izradu konsolidovanog izveštaja grada;
4) kontrolu rashoda i izdataka, koja obuhvata upravljanje procesima odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanje plaćanja na teret budžetskih sredstava;
5) praćenje kretanja mase zarada u javnim preduzećima na nivou tog trezora i dostavljanje izveštaja Ministarstvu.
IX. INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U JAVNOM SEKTORU
Član 118.
Interna finansijska kontrola u javnom sektoru zasniva se na principu upravljačke odgovornosti i obuhvata:
1) finansijsko upravljanje i kontrolu kod budžetskih i vanbudžetskih korisnika;
2) internu reviziju kod budžetskih i vanbudžetskih korisnika;
3) harmonizaciju i koordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije koje obavlja Ministarstvo - Centralna jedinica za harmonizaciju
Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod budžetskih i vanbudžetskih korisnika da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost.
Finansijsko upravljanje i kontrola
Član 119.
Budžetski i vanbudžetski korisnici uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razuman nivo sigurnosti da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) blagovremenost, realnost, potpunost, tačnost i integritet finansijskih i nefinansijskih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava, uključujući i zaštitu imovine, informacija i podataka.
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) procenu rizika;
3) kontrolne aktivnosti;
4) informacije i komunikaciju;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji.
Rukovodilac budžetskog i vanbudžetskog korisnika dužan je da uspostavi sistem za upravljanje nepravilnostima.
Nepravilnost predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod budžetskih i vanbudžetskih korisnika, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.
Za uspostavljanje, održavanje, redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac budžetskog i vanbudžetskog korisnika.
Rukovodilac budžetskog i vanbudžetskog korisnika može preneti nadležnost za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole na lice koje on ovlasti.
Rukovodilac iz stava 6. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.
Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume, metodologiju i standarde za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru, kao i način izveštavanja iz stava 8. ovog člana.
Interna revizija
Član 120.
Budžetski i vanbudžetski korisnici uspostavljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac budžetskog i vanbudžetskog korisnika.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu budžetskog ili vanbudžetskog korisnika.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom, odnosno da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Interni revizori imaju pravo neograničenog pristupa svim podacima potrebnim za sprovođenje revizije, uključujući i poverljive podatke, s tim da je za pristup podacima sa oznakom tajnosti potreban odgovarajući sertifikat, odnosno dozvola, u skladu sa propisima o tajnosti podataka.
Rukovodilac iz stava 2. ovog člana određuje stepen tajnosti izveštaja o sprovedenoj pojedinačnoj reviziji u skladu sa posebnim propisima.
Rukovodilac iz stava 2. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju interne revizije.
Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i izveštavanje o funkcionisanju interne revizije, standarde i metodološka uputstva za njeno postupanje i izveštavanje i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.
Harmonizacija
Član 121.
Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Ministarstvo - Centralna jedinica za harmonizaciju.
Centralna jedinica za harmonizaciju obavlja poslove:
1) centralne harmonizacije, koordinacije, praćenja primene i sagledavanja kvaliteta finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru;
2) definisanja zajedničkih kriterijuma i standarda za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru;
4) vođenja evidencije ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru;
5) izrade programa stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad sprovođenjem programa stručnog usavršavanja internih revizora u javnom sektoru;
6) izrade programa stručnog usavršavanja i nadzora nad sprovođenjem programa stručnog usavršavanja rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i principima;
7) objedinjavanja godišnjih izveštaja iz člana 119. stav 8. i člana 120. stav 12. ovog zakona o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije;
Ministar dostavlja Vladi objedinjeni godišnji izveštaj iz stava 2. tačka 7) ovog člana.
Zaposleni na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja, odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i daje smernice i uputstva za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana.
X. EKSTERNA REVIZIJA
Član 122.
Završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija za obavezno socijalno osiguranje obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.
Eksternoj reviziji podležu i završni računi budžeta lokalnih vlasti.
Reviziju iz stava 2. ovog člana vrši Državna revizorska institucija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, eksternu reviziju budžeta lokalnih vlasti, može, uz saglasnost Državne revizorske institucije, na osnovu odluke skupštine lokalnih vlasti, da obavi i lice koje ispunjava uslove za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Lokalna vlast je u obavezi da zahtev za saglasnost iz stava 4. ovog člana dostavi Državnoj revizorskoj instituciji najkasnije do 1. aprila.
Ukoliko Državna revizorska institucija ne postupi po podnetom zahtevu lokalne vlasti iz stava 5. ovog člana do 15. aprila, smatraće se da je data saglasnost iz stava 4. ovog člana.
XI. FISKALNI SAVET
Fiskalni savet
Član 123.
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet. Fiskalni savet je nezavisan državni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini.
Fiskalni savet ima svojstvo pravnog lica. Fiskalni savet ima pečat u skladu sa zakonom.
Sedište Fiskalnog saveta je u Beogradu.
Fiskalni savet sastoji se od tri člana koje bira Narodna skupština.
Stručne i administrativne poslove obavljaju stručne službe Fiskalnog saveta.
Član 124.
Članove Fiskalnog saveta predlažu:
1) predsednik Republike predlaže predsednika Fiskalnog saveta;
2) ministar predlaže jednog člana;
3) guverner Narodne banke Srbije predlaže jednog člana.
Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja.
Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta.
Nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom, čime preuzimaju dužnost. Zakletva glasi: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. Obećavam da ću poštovati Ustav i zakone. Zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno i na dobrobit sadašnjih i budućih generacija”.
Postupak izbora članova Fiskalnog saveta iz stava 1. ovog člana sprovodi se najkasnije 60 dana pre isteka mandata prethodnog člana Fiskalnog saveta
U slučaju da mandat člana Fiskalnog saveta istekne pre okončanja izbora, član Fiskalnog saveta nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom do okončanja postupka izbora.
Član 125.
Za člana Fiskalnog saveta može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:
1) odgovarajuću magistarsku, master ili doktorsku diplomu iz oblasti ekonomskih nauka, objavljene naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva ili neke druge srodne naučne oblasti i najmanje pet godina radnog iskustva;
2) pored uslova iz tačke 1) ovog stava, kandidat za predsednika Fiskalnog saveta treba da ima najmanje pet godina iskustva u obavljanju rukovodećih poslova.
Član Fiskalnog saveta ne može obavljati druga zaduženja ili plaćene dužnosti, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada, u skladu sa zakonom.
Član Fiskalnog saveta ne može biti član političke stranke niti se u svom radu može voditi političkim uverenjima.
Član 126.
Članovi Fiskalnog saveta se biraju na period od šest godina, a članstvo u Fiskalnom savetu članu Saveta prestaje pre isteka mandata:
1) ukoliko počne da obavlja bilo koju javnu funkciju;
2) podnošenjem ostavke;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) gubljenjem državljanstva;
6) usled smrti;
7) razrešenjem.
Narodna skupština može razrešiti dužnosti člana Fiskalnog saveta ukoliko se ispostavi da:
1) nije sposoban da vrši funkciju zbog mentalne ili fizičke nesposobnosti, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
2) ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.
Član 127.
O nastupanju razloga za prestanak mandata ili razrešenje, Fiskalni savet bez odlaganja obaveštava Narodnu skupštinu.
Inicijativu za razrešenje člana Fiskalnog saveta može da podnese najmanje 20 narodnih poslanika.
Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem i dokazima o nastupanju razloga iz člana 126. ovog zakona.
Inicijativu razmatra nadležno radno telo Narodne skupštine.
Član Fiskalnog saveta čije se razrešenje predlaže, ima pravo da se pismeno ili usmeno obrati članovima nadležnog radnog tela Narodne skupštine, na sednici na kojoj se razmatra inicijativa o njegovom razrešenju.
Nakon obavljene rasprave i glasanja, nadležno radno telo Narodne skupštine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini sa predlogom da Narodna skupština donese odluku o razrešenju člana Fiskalnog saveta ili da inicijativu odbaci.
Članu Fiskalnog saveta prestaje mandat i sva prava po tom osnovu danom donošenja odluke o njegovom razrešenju na sednici Narodne skupštine.
Član 128.
Nadležno radno telo Narodne skupštine može samoinicijativno da predloži Narodnoj skupštini da se član Fiskalnog saveta razreši kada, na osnovu kontinuiranog praćenja rada Fiskalnog saveta u skladu sa zakonom ili na osnovu drugih saznanja, utvrdi da su nastupili razlozi za razrešenje iz člana 126. ovog zakona.
U postupku kada nadležno radno telo Narodne skupštine samoinicijativno predloži da se član Fiskalnog saveta razreši, primenjuju se odredbe člana 127. stav 5. ovog zakona.
Funkcije i zadaci Fiskalnog saveta
Član 129.
Fiskalni savet:
1) proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu Fiskalne strategije Vlade;
2) daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila;
3) procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti;
4) procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila;
5) procenjuje ima li osnova za aktiviranje bilo koje od odredbi za izuzetne okolnosti i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila;
6) proverava adekvatnost ekonomskih klasifikacija, uključujući pravilnu klasifikaciju kapitalnih izdataka, kako bi se obezbedilo ispravno merenje kvantitativnih fiskalnih ciljeva.
Član 130.
Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke:
1) priprema mišljenje na nacrt Fiskalne strategije;
2) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu o:
- revidiranoj Fiskalnoj strategiji za odgovarajuću fiskalnu godinu;
- predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, koji podrazumeva i predlog rebalansa, kao i o amandmanima koji su podneti u toku skupštinske rasprave;
3) priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa sektora države;
4) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini procene o fiskalnim uticajima predloga drugih zakona, kao i amandmana koji su podneti u toku skupštinske rasprave. Fiskalni savet podnosi analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od datuma pod kojim je Vlada podnela Narodnoj skupštini revidiranu Fiskalnu strategiju, odnosno predlog zakona o budžetu Republike Srbije ili predlog rebalansa budžeta.
Član 131.
Fiskalni savet može u bilo kom trenutku, na svoju inicijativu ili na zahtev, dati savet Vladi o pitanjima koja se odnose na fiskalnu politiku i upravljanje javnim finansijama.
Sve analize, izveštaji, preporuke i saveti koje pripremi Fiskalni savet biće javno dostupni u roku od pet radnih dana od dana njihovog dostavljanja ministru, Vladi ili Narodnoj skupštini.
Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta su dostupni javnosti putem internet stranice Fiskalnog saveta.
Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta prema potrebi se objavljuju u “Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i na internet stranici Narodne skupštine, Vlade, Ministarstva finansija, ili odgovarajuće jedinice lokalne vlasti.
Fiskalni savet je dužan da do 31. marta tekuće godine podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu za prethodnu godinu.
Obaveza dostavljanja informacija Fiskalnom savetu
Član 132.
Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva od ministara da mu dostave odgovarajuće ekonomske i fiskalne prognoze i analize koje mogu biti potrebne Fiskalnom savetu kako bi izvršio svoje nadležnosti i funkcije u skladu sa ovim zakonom.
Fiskalni savet može zahtevati od ministra da izradi i dostavi Fiskalnom savetu fiskalne projekcije zasnovane na alternativnim pretpostavkama i scenarijima.
Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva informacije od svih subjekata u javnom sektoru ako je takva informacija od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta.
Ako ne dobije tražene informacije koje su od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta, predsednik Fiskalnog saveta o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Organizacija i sastav
Član 133.
Predsednik Fiskalnog saveta:
1) predsedava Fiskalnim savetom;
2) saziva sastanke Fiskalnog saveta i utvrđuje dnevni red istih;
3) predstavlja Fiskalni savet;
4) odobrava objavljivanje procena o predlozima zakona;
5) rukovodi Fiskalnim savetom kao državnim organom;
6) odgovara Narodnoj skupštini za pouzdanost procena koje bude izrađivao Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta donosi Poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način i postupak po kome Fiskalni savet vrši svoju nadležnost, odlučivanje i druga pitanja utvrđena ovim zakonom koja su od značaja za rad Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog radnog tela Narodne skupštine.
Član 134.
Fiskalni savet ima stručnu službu sa specijalnim savetnicima i fiskalnim analitičarima i prateću službu.
Rukovodioce službi iz stava 1. ovog člana imenuje predsednik Fiskalnog saveta na period od šest godina.
Način obavljanja poslova, organizaciona struktura službi i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuju aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.
Član 135.
Stručnom službom sa specijalnim savetnicima i fiskalnim analitičarima rukovodi glavni ekonomista.
Za glavnog ekonomistu može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti, najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva i objavljene naučne radove iz tih oblasti.
Član 136.
Poslove specijalnog savetnika obavlja lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:
1) odgovarajuću fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti;
2) izvanredno teorijsko i praktično znanje o budžetskim i finansijskim pitanjima;
3) najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili drugoj relevantnoj oblasti.
Specijalni savetnik ne može obavljati druge plaćene poslove, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada u skladu sa zakonom.
Poslove fiskalnog analitičara obavlja lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje je master ekonomije ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u oblasti javnih finansija, fiskalne politike i finansijske analize i računovodstva.
Član 137.
Fiskalni savet može angažovati spoljne stručnjake, radi obavljanja određenih poslova iz svoje nadležnosti.
Spoljni stručnjak mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo. Spoljni stručnjak može biti fizičko ili pravno lice.
Za spoljnog stručnjaka može biti angažovan i strani državljanin, koji je priznati stručnjak u oblasti od značaja za izvršavanje poslova iz nadležnosti Fiskalnog savetnika.
Sva radna dokumentacija, koju izradi spoljni stručnjak, na raspolaganju je i pripada Fiskalnom savetu.
Član 138.
Pratećom službom rukovodi sekretar.
Za sekretara može biti imenovano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje je diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje devet godina radnog iskustva u struci.
Radnopravni položaj zaposlenih
Član 139.
Predsednik Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini osnovne plate specijalnog savetnika, uvećane za 30 procenata.
Članovi Fiskalnog saveta imaju pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata od osnovne plate predsednika Fiskalnog saveta.
U pogledu drugih prava, dužnosti i odgovornosti članova Fiskalnog saveta, shodno se primenjuju odredbe propisa kojima su uređena prava izabranih lica.
Predsednik Fiskalnog saveta i članovi Fiskalnog saveta imaju pravo na naknadu u visini njima pripadajuće osnovne plate iz st. 1. i 2. ovog člana, ukoliko nisu u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.
Član 140.
Glavni ekonomista ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je određena za članove Fiskalnog saveta.
U pogledu drugih primanja i prava glavnog ekonomiste primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Glavni ekonomista ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 1. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.
Član 141.
Sekretar Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini plate sekretara ministarstva.
U pogledu drugih primanja i prava sekretara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Član 142.
Broj specijalnih savetnika i fiskalnih analitičara određuje se aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost nadležnog radnog tela Narodne skupštine.
Specijalni savetnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme.
Specijalni savetnik ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja - 9,00.
Osnovica za obračun i isplatu plate iz stava 3. ovog člana utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.
Specijalni savetnik ima pravo na naknadu u visini njemu pripadajuće osnovne plate iz stava 3. ovog člana, ukoliko nije u radnom odnosu u Fiskalnom savetu.
Fiskalni analitičar je u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Fiskalni analitičar ima pravo na osnovnu platu u visini od 65 procenata plate koja je određena za specijalnog savetnika.
U pogledu drugih primanja i prava fiskalnog analitičara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike i nameštenike, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Član 143.
Lice koje radi u službi Fiskalnog saveta ima radnopravni položaj državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu ili nameštenika, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Odluku o zasnivanju i prestanku radnog odnosa u Fiskalnom savetu donosi predsednik Fiskalnog saveta.
Odluka iz stava 2. ovog člana je konačna.
Lice koje radi u službama Fiskalnog saveta, osim specijalnih savetnika, ima pravo na platu, koja iznosi onoliko koliko iznosi plata po propisima kojima se utvrđuju plate državnih službenika i nameštenika.
Član 144.
Osnovna plata određena članom 139. st. 1. i 2, članom 140 stav 1. i članom 142. st. 3. i 7. ovog zakona može se, usled posebnih složenosti u radu u Fiskalnom savetu, uvećati za dodatak koji iznosi do 30 procenata.
Kriterijume i visinu dodatka utvrđuje predsednik Fiskalnog saveta.
Sredstva za rad
Član 145.
Sredstva za rad Fiskalnog saveta i njegovih stručnih službi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Članovi Fiskalnog saveta na predlog sekretara utvrđuju predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta, i dostavljaju ga nadležnom radnom telu Narodne skupštine na saglasnost.
Po dobijenoj saglasnosti od nadležnog radnog tela Narodne skupštine, Fiskalni savet dostavlja predlog finansijskog plana Ministarstvu.
Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Fiskalnog saveta obezbeđuje Vlada.
Reviziju finansijskog poslovanja Fiskalnog saveta vršiće Državna revizorska institucija.
XII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 146.
Novčanom kaznom od 100.000 do 750.000 dinara kazniće se odgovorno lice budžetskog korisnika, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka koji nije predviđen u budžetu;
2) ako ne poštuje odredbe čl. 52, 58, 64, 65, 66, 68, 69. i člana 70. stav 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;
3) ako predlog budžeta i završnog računa i izveštaji koji se dostavljaju Narodnoj skupštini, odnosno lokalnoj skupštini ne sadrže delove iz člana 56. ovog zakona;
4) ako ne poštuje odredbe čl. 78 - 80, čl. 82-87, člana 94. i člana 95. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta;
5) ako ne poštuje odredbe člana 101, čl. 104 - 109. i člana 113. st. 8-9. ovog zakona.
Član 147.
Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj vanbudžetski korisnik, koji se nalazi u Registru subjekata javnog sektora iz člana 19. ovog zakona i koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, ukoliko ne otvori račun iz člana 112. stav 4. ovog zakona kod Uprave za trezor.
Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice vanbudžetskog korisnika ili drugo odgovorno lice ukoliko ne otvori račun iz člana 112. stav 4. ovog zakona kod Uprave za trezor, ako se nalazi u Registru subjekata javnog sektora iz člana 19. ovog zakona i uključen je u sistem konsolidovanog računa trezora.
Član 148.
Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - subjekt javnog sektora i javno finansijsko društvo, izuzev Narodne banke Srbije, ako ne poštuje ograničenja utvrđena zakonom o budžetu Republike Srbije na osnovu člana 55. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 150.000 do 750.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu - subjektu javnog sektora i u javnom finansijskom društvu, izuzev Narodne banke Srbije, ako ne poštuje ograničenja utvrđena zakonom o budžetu Republike Srbije na osnovu člana 55. ovog zakona.
Prekršajni postupak
Član 149.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz čl. 146-148. ovog zakona podnosi budžetska inspekcija.
Prekršajni postupak iz čl. 146-148. ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Prekršajni postupak iz stava 1. ovog člana vodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 150.
U slučaju da su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Član 151.
Propisi doneti na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja propisa na osnovu ovog zakona.
Član 152.
Uprava za trezor osnovana Zakonom o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) nastaviće sa radom u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom.
Trezori lokalne vlasti osnovani aktom o osnivanju na osnovu Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) nastaviće sa radom u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.
Fiskalni savet osnovan Zakonom o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) nastaviće sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.
Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor i Savet za unapređenje programske strukture budžeta obrazovani Zakonom o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21-dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24) nastaviće sa radom u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.
Član 153.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21 - dr. zakon, 138/22, 92/23 i 94/24);
2) odredbe drugih zakona koje se odnose na budžetske fondove, kao i odluke Vlade i nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti o otvaranju tih fondova.
Član 154.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2027. godine, osim odredaba člana 37. i čl. 40- 43. ovog zakona koje stupaju na snagu danom prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji, s tim što će se član 51. ovog zakona primenjivati u celosti od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za 2029. godinu, a odredbe ovog zakona koje se odnose na konsolidovane izveštaje centralnog nivoa vlasti i sektora države primenjivaće od sastavljanja tih izveštaja za 2028. godinu.
Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 03.04.2026.