ZAKON O SAHRANJIVANJU I GROBLJIMA: Zakon ne zabranjuje da privatno lice bude vlasnik groblja, uz prethodno pribavljenu dokumentaciju. Lica bez dozvole za privatno sahranjivanje terete se prekršajno

Advokat Predrag Savić izjavio je da važeći Zakon o sahranjivanju i grobljima ("Sl. glasnik SRS", br. 20/77, 24/85 i 6/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 120/2012 - odluka US i 84/2013 - odluka US) dozvoljava da privatno lice bude vlasnik groblja, ali je naglasio da je za to neophodno pribaviti dokumentaciju i dodao da će se lica bez dozvole za privatno sahranjivanje teretiti prekršajno, a ne krivično.

Savić je, povodom slučaja N. I. i V.K. koji su kupili parcelu pored groblja u beogradskom naselju Vrčin gde prodaju grobna mesta, objasnio da je za formiranje groblja potrebna odluka Skupštine Opštine, kao i urbanistički, sanitarni, higijenski i građanski uslovi kako bi postalo mesto legalnog sahranjivanja.

Na pitanje koje nadležne službe koje moraju po službenoj dužnosti da reaguju u slučaju da se neko divlje groblje gradi bez pribavljenih prethodnih dozvola, Savić je naveo da se tu prvenstveno pita građevinska inspekcija, nakon čega odlučuje sanitarna inspekcija.

“Postoji i nadležnost drugih inspekcijskih organa, verovatno jer treba proveriti te higijenske i druge uslove da li su ispunjeni za sahranjivanje na tom mestu. Opštinske i Republičke inspekcije imaju prostora za reakciju”, rekao je Savić.

Kada je reč o konkretnom slučaju sa prodajom grobnih mesta u Vrčinu, ocenio je da bi organi Grada Beograda mogli da se aktiviraju u slučaj, ali da je prvenstveno opština Grocka nadležna za komunalne, probleme.

Na pitanje da li cela situacija može da se reši tako što će vlasnici privatnih parcela naknadno pribaviti dozvole, Savić je naveo da nema uslova da izbegnu prekršajnu odgovornost.

Ukazao je da su grobna mesta van prometa i time ona ne mogu da budu predmet prodaje, a što važi još od rimskog prava.

“Ali kad se osnuje groblje onda može da se uzme u zakup to grobno mesto po važećem zakonu o grobljima i sahranjivanjima. Ne može da bude vlasništvo grobno mesto, može da bude samo zakupljeno. I ne može da bude predmet dalje prodaje”, rekao je Savić.

Na pitanje šta se dešava sa sahranjenima u slučaju da država zabrani to groblje, Savić je kazao da postoji mogućnost da se naredi ekshumacija, premeštanje i sahranjivanje na adekvatnom, po zakonu, zasnovanom groblju ukoliko postoji opasnost od ugrožavanja higijenskih ili sanitarnih uslova.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje izuzeci u pojedinim mestima, odnosno da je selo Grbavče kod Svrljiga jedino mesto u Srbiji gde postoji privatno groblje.

“Selo Grbavče kod Svrljiga od negde 2008. godine ima privatno groblje, ali tu je Opština Svrljig donela prvo urbanističke uslove pa onda odluku o formiranju groblja pa su sanitarni inspektori izašli na lice mesta pa građevinska inspekcija”, rekao je Savić.

Kako je rekao, to groblje je napravio povratnik iz Francuske, a o kojem se on trenutno stara i održava po Zakonu o grobljima i sahranjivanjima. Dodao je da se u medijima koji su se bavili temom privatnih grobalja, negde pominju informacije da postoji nadležnost nekog preduzeća komunalnog, a negde da je uključena i mesna zajednica oko njihovog održavanja.

“To mi još nije jasno ko se u tom selu brine o održavanju groblja, ali u principu to groblje je ustanovljeno po osnovu Zakona o grobljima i sahranjivanjima i to je jedino privatno groblje u Srbiji”, kazao je Savić.

Naglasio je da često postoje porodične grobnice koje se prave po imanjima, na osnovu poslednje volje ljudi, testamenata, ali tu i za takve sahrane na izdvojenim mestima, na privatnim imanjima je potrebno pribaviti određene dozvole opštinskih organa i ispuniti određene uslove.

“Ako nema dozvole za takvo sahranjivanje, u pitanju je prekršaj, nije krivična odgovornost. Krivična bi mogla da bude ako je potrebna građevinska dozvola”, rekao je Savić.

N. I. i V.K. kupili su parcelu pored groblja u beogradskom naselju Vrčin i na njoj prodaju grobna mesta.

Kako kaže N.I., njih dvojica su osmi u nizu koji su isparcelisali zemljište nadomak vrčinskog groblja na kom prodaju grobna mesta, a na njihovom imanju, podeljenom na 42 grobna mesta, već su obavljene dve sahrane.

On tvrdi da su sve radili po propisima, i da čeka izveštaje od raznih inspekcijskih službi koje su već izlazile na teren da provere situaciju.

“Znači da se obeleži tačno koliko mora da bude razmak, da ima trotoara, biće tu, normalno i česme, voda, biće sanitarni čvor, u smislu sve što nalaže Javno komunalno, tako je i što se tiče ove parcele”, ističe on.

N. I. dodaje da je parcela propisno ograđena kako ne bi narušavala pejzaž i da ima potvrdu da se lokacija može koristiti za potrebe groblja.

Ipak, on navodi da privatna lica ne mogu registrovati komunalno preduzeće i samim tim ne mogu upravljati grobljima, ali mogu dobiti, kako kaže, jedan vid saglasnosti da, za potrebe groblja, mogu da vrše sahranjivanje.

Ovakav aranžman nastao je zbog, kako tvrdi, nedostatka mesta za sahranjivanje na vrčinskom groblju.

N. I. dodaje da su na njihovoj parceli cene, kako kaže, iste kao i na “državnom” groblju, i da se kreću između 600 i 800 evra.

Na konstataciju da su meštani u okolini zabrinuti za sigurnost svojih bunara, budući da se na parceli čiji je Isidorović suvlasnik nalazi i izvor vode, on je odgovorio da voda u okolnim bunarima ni ranije nije bila pogodna čak ni za tehničku upotrebu, i tvrdi da su to pokazali rezultati ispitivanja kvaliteta u Institutu za javno zdravlje.

Izvor: Vebsajt Politika, 07.03.2026.
Naslov: Redakcija