KRIVIČNI ZAKONIK: Blage kazne za krivično delo povreda groba

Vesti o oštećenju spomenika i nadgrobnih ploča samo ponekad dospevaju u medije,…. Nedavno su zabeleženi učestali slučajevi skrnavljenja grobova u Timočkoj krajini. U Kladovu je krajem januara uhapšen osumnjičeni koji je ukrao ručni sat sa tela pokojnika, a prethodno raskopao grob. Pre toga, na meti vandala bilo je i groblje u Zaječaru, gde su lopovi pljačkali grobove pripadnika romske nacionalnosti, jer znaju za tradicionalni romski običaj da se pokojniku u sanduk ostavlja neki predmet od zlata kao poklon za “onaj svet”. Tokom prošlog leta, za samo mesec dana, na ovom groblju je oskrnavljeno 45 grobova.

Krivično delo povreda groba (član 354 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024)) podrazumeva neovlašćeno prekopavanje, rušenje, oštećenje ili grubu povredu groba ili drugog mesta gde je umrli sahranjen. Propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine, isto kao i u slučaju da neko neovlašćeno uništi, ošteti, ukloni ili grubo povredi spomenik ili drugo spomen-obeležje umrlom licu.

Budući da je ova inkriminacija svrstana u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, a ne protiv imovine, očigledno je da njen smisao leži u zaštiti pijeteta prema pokojnicima i njihovog mira, kao i zaštiti članova porodice i prijatelja od duševnih patnji zbog povrede groba njihovih najbližih, ali takođe i zaštiti sveukupne javnosti, koju ovakve vesti uznemiravaju i izazivaju zgražavanje.

Pravnici ističu da svaka povreda groba predstavlja i povredu verskih osećanja, običaja i moralnih normi. Groblja bi trebalo da budu mesta tišine, poštovanja i sećanja, a ne vandalskih napada i pljački.

Iako KZ predviđa i zatvorsku kaznu, sudska praksa pokazuje da se u najvećem broju slučajeva izriču novčane kazne, uslovne osude i kazna rada u javnom interesu, a zatvor samo u najtežim slučajevima, ako je reč o skrnavljenju većeg broja grobova, ponavljanju dela i motivu nacionalne ili verske mržnje.

Ponekad se kao olakšavajuća okolnost, koja ide u prilog blažem kažnjavanju, navodi da okrivljeni nije ranije osuđivan i da “nije došlo do uznemiravanja šire javnosti”.

Ipak, čini se da bi češće izricanje zatvorskih kazni uticalo na smanjenje broja slučajeva povrede groba, naročito ako je motiv pljačka.

- Pljačkanje groba, grobalja i večnih kuća poznato je od davnina. To nije novina današnjeg doba. Najčešći motiv je materijalna korist, ali poznato je da se u nekim delovima Srbije, čak i u današnje vreme, grobovi kopaju i radi vršenja obreda crne magije i raznih vradžbina, pa se tako sa pokojnika uzimaju vlasi kose ili delovi garderobe - kaže Živomir Žika Rakonjac, predsednik Izvršnog odbora Udruženja “Oganj” i autor monografije “Epoha večne vatre”, koja je upravo izašla iz štampe povodom 120 godina od osnivanja ovog udruženja.

Ističe da je zanemarljiv broj oštećenih ploča na takozvanim kolumbarijumima i rozarijumima, gde su smeštene urne sa pepelom pokojnika koji su kremirani. Ako se to i dogodi, obično se šteta popravi i ne prijavljuje se policiji.

- Nije zabeležen slučaj da je neko došao u Udruženje “Oganj” i prijavio nestanak ploče ili urne. U urnama nema ničega osim pepela, a pa se oštećenje ploča pripisuje huliganima, koji to rade iz obesti - kaže Živomir Rakonjac.

Daleko je veći broj skrnavljenja spomenika i grobova u kojima su sahranjena tela pokojnika.

- Pljačke grobova dešavaju se najčešće u krajevima gde je ustaljen običaj da se pokojniku šalju i neki skupoceni darovi, koji će mu navodno biti potrebni i na onom svetu. Danas je to uglavnom sat, malo novca, ili nešto od ličnih stvari. Obično su pljačkaši vrlo dobro informisani o tome šta je otišlo pod zemlju zajedno sa pokojnikom - da li je to skupocen zlatan ili srebrni nakit, sat ili vredna ukrasna tabakera - kaže Živomir Rakonjac.

Navodi jedan drastičan primer koji se dogodio 1935. godine, kada je opljačkana porodična grobnica Jelačić. Uprava Društva “Oganj” osudila je tada skrnavljenje porodične grobnice Bana Jelačića, “kao nehuman, divljački i skaredan lopovski čin”.

“Nepoznata lica su otvorila četiri mrtvačka sanduka i pokrala sav nakit. Telo Ankice Jelačić, koja je umrla deset meseci pre toga, bilo je u fazi raspadanja, zbog čega se neprijatan miris i zadah osećao nadaleko posle nasilnog otvaranja kovčega. Grofica je na sebi imala skupocenu brazletnu. Lopov je pokojnici otkinuo ruku da bi skinuo narukvicu i ostavio tu otkinutu ruku na poklopcu sanduka. Povadio je i sve zlatne zube, a jedan je ispao pored sanduka dok je lopov, u brzini, pljačkao grobnicu”, navodi se u monografiji.

- Uz osudu vandalske pljačke grobnice, Društvo “Oganj” savetovalo je u svom saopštenju da se pokojnici kremiraju, jer tada dragocenosti ostaju porodici na čuvanje i pljačka sahranjenih postaje isključena - kaže Rakonjac.

Podseća da je naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj jedan od idejnih začetnika pokreta krematista, jer je bio od prvih umnih ljudi i lekara koji se zalagao za spaljivanje preminulih iz higijenskih i zdravstvenih razloga. O tome Zmaj govori i u jednoj pesmi u zbirci “Đulići uveoci”.

Scene skrnavljenja grobova opisane su i u literaturi, a takođe i u nekim od kultnih ostvarenja domaće kinematografije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 09.03.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija