NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 -dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25), u članu 19. stav 5. menja se i glasi:

“Zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako društvo koristi adresu sedišta suprotno odredbama ovog zakona, a naročito lice koje ima pravo svojine na nepokretnosti na kojoj je registrovana adresa sedišta društva, a koje nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva.”

Član 2.

U članu 25. stav 1. posle reči: “poreski identifikacioni broj društva” dodaju se zapeta i reči: “kao i oznaku “u likvidaciji”, “u prinudnoj likvidaciji”, odnosno “u stečaju” ukoliko je društvo u postupku likvidacije, prinudne likvidacije, odnosno stečaja”.

Član 3.

U članu 46. stav 2. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:

“1) u slučaju povećanja kapitala akcionarskog društva čije su akcije uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici Srbiji (u daljem tekstu: javno akcionarsko društvo) novčanim ulogom u roku od dve godine, odnosno odmah po okončanju roka za upis akcija kada javno akcionarsko društvo izdaje akcije uz objavljivanje prospekta u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala;

2) pet godina za ostala društva, osim u slučaju kada se akcije koje se izdaju uključuju u trgovanje na regulisanom tržištu čime akcionarsko društvo postaje javno akcionarsko društvo kada se ulog mora uplatiti odmah po okončanju roka za upis akcija.”

U stavu 4. tačka 1) reči: “javne ponude akcija uz objavljivanje prospekta” zamenjuju se rečima: “javnog akcionarskog društva”.

Član 4.

U članu 151. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Udeo člana društva može se pretvoriti u digitalni token u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.”

Član 5.

U članu 157. posle stava 8. dodaju se novi st. 9. i 10. koji glase:

“Skupština društva može doneti odluku da sopstveni udeo društva pretvori u digitalni token u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.

Odluku iz stava 9. ovog člana skupština donosi običnom većinom glasova svih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.”

Član 6.

Naziv člana i član 218. menjaju se i glase:

“Uslovi i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora Član 218.

Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Direktor može biti svako poslovno sposobno lice.

Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog direktora.

Direktor ne može biti lice:

1) koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava;

2) koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora;

3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja registrovane delatnosti društva ili mera privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste za vreme dok traje ta zabrana;

4) lice koje je bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja društva, do isteka roka u skladu sa propisima kojim se uređuje revizija;

5) kome je u državi članici Evropske unije izrečena mera zabrana obavljanja delatnosti ili zabrana obavljanja funkcije člana organa upravljanja, u skladu sa propisima te države članice.

Sudsku odluku iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre i brisanja tih lica iz nadležnog registra, odnosno radi čuvanja tih odluka u bazi Agencije za privredne registre kada je reč o licima koja nisu registrovana u Agenciji za privredne registre.

Agencija za privredne registre dužna je da, bez odlaganja, na zahtev nadležnog registra iz druge države članice Evropske unije putem sistema interkonekcije registara, dostavi podatke iz stava 5. tač. 2) i 3) ovog člana.

Lični podaci lica iz stava 6. ovog člana čuvaju se dok traje period zabrane, odnosno nemogućnosti imenovanja, a najduže koliko traju rokovi za čuvanje podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Lice koje ne ispunjava uslove iz st. 2. i 5. ovog člana ne može se registrovati u Registru privrednih subjekata.”

Član 7.

U članu 248. stav 4. reči: “javnom ponudom” brišu se.

Član 8.

U članu 260. stav 3. menja se i glasi :

“Emisiona cena ne može biti niža od tržišne vrednosti utvrđene u skladu sa članom

259. ovog zakona, osim u slučaju kada se akcije koje se izdaju uključuju u trgovanje na regulisanom tržištu čime akcionarsko društvo postaje javno akcionarsko društvo.”

U stavu 6. tačka 1) reči: “kod javne ponude” zamenjuju se rečima: “kod javnog akcionarskog društva, odnosno kod akcionarskog društva koje izdaje akcije u cilju uključivanja u trgovanje na regulisanom tržištu čime to društvo postaje javno akcionarsko društvo”, a u tački 2) reči: “ponude koja nije javna ponuda” zamenjuju se rečima: “akcionarskog društva koje nije javno”.

Član 9.

U članu 285. stav 7. reči: “u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala” brišu se.

Član 10.

U članu 287. stav 5. reči: “u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala” brišu se.

Član 11.

U članu 295. stav 4. reči: “javnom ponudom” zamenjuju se rečima: “javnog akcionarskog društva, odnosno kod akcionarskog društva koje izdaje akcije u cilju uključivanja u trgovanje na regulisanom tržištu čime to društvo postaje javno akcionarsko društvo” i zapetom.

Član 12.

U članu 298. stav 3. menja se i glasi:

“Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, kod javnog akcionarskog društva koje izdaje akcije uz objavljivanje prospekta u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, odnosno kod akcionarskog društva koje izdaje akcije u cilju uključivanja u trgovanje na regulisanom tržištu čime to društvo postaje javno akcionarsko društvo uplata akcija u slučaju povećanja kapitala vrši se odmah po isteku roka za upis akcija.”

U stavu 4. posle reči: “javno” dodaju se reči: “akcionarsko društvo”.

Član 13.

U članu 299. stav 4. reči: “Ako su akcije izdate javnom ponudom” i zapeta brišu se.

Član 14.

U članu 306. stav 1. reči: “računovodstvo i” brišu se.

Član 15.

U članu 314. stav 5. reč: “cilj” zamenjuje se rečju: “razlog”.

Član 16.

Naziv člana i član 316. menja se i glasi:

“Razlozi i načini smanjenja osnovnog kapitala Član 316.

Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 293. ovog zakona:

1) radi pokrića gubitaka društva;

2) radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva;

3) u slučaju iz člana 46. stav 3. ovog zakona;

4) u slučaju povlačenja i poništaja akcija u posedu akcionara;

5) u slučaju poništaja sopstvenih akcija i

6) u slučaju statusnih promena.

Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva vrši se na jedan od sledećih načina:

1) poništenjem izdatih akcija;

2) smanjivanjem nominalne vrednosti izdatih akcija, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

Smanjenje osnovnog kapitala društva vrši se uz primenu odredaba ovog zakona o zaštiti poverilaca, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.”

Član 17.

U članu 344. stav 11. posle reči: “javnog” dodaju se reči: “akcionarskog”.

Član 18.

U članu 367. stav 1. tačka 1) reči: “koji se uređuje računovodstvo i” zamenjuju se rečima:

“kojim se uređuje”.

Član 19.

Član 373. menja se i glasi:

“Poziv za vanrednu sednicu šalje se najkasnije 21 dan pre dana održavanja sednice, s tim što rok za slanje poziva počinje da teče od narednog dana od dana slanja poziva.”

Član 20.

Član 382. menja se i glasi:

“Direktor može biti svako poslovno sposobno lice.

Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje određeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor.

Direktor ne može biti lice:

1) koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava;

4) revizor društva ili lice koje je bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja akcionarskog društva, do isteka roka u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija;

5) kome je u državi članici Evropske unije izrečena mera zabrana obavljanja delatnosti ili zabrana obavljanja funkcije člana organa upravljanja, u skladu sa propisima te države članice.

Ako za vreme trajanja mandata, direktor prestane da ispunjava uslove za imenovanje dužan je da o tome bez odlaganja obavesti skupštinu društva neposredno, odnosno posredno preko organa društva čiji je član.

Sudsku odluku iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre i brisanja tih lica iz nadležnog registra, odnosno radi čuvanja tih odluka u bazi Agencije za privredne registre kada je reč o licima koja nisu registrovana u Agenciji za privredne registre.

Lični podaci kandidata za direktora obrađuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i to samo u meri koja je nužna za sprovođenje provere da li ta lica mogu biti imenovana za direktora.

Lični podaci lica iz stava 7. ovog člana čuvaju se dok traje period zabrane, odnosno nemogućnosti imenovanja, a najduže koliko traju rokovi za čuvanje podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Lice koje ne ispunjava uslove iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne može se registrovati u Registru privrednih subjekata.”

Član 21.

Posle člana 382. dodaju se nazivi članova i čl. 382a i 382b, koji glase:

“Obaveza uspostavljanja rodnog balansa u organima javnih akcionarskih društava Član 382a

Javno akcionarsko društvo koje se u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo smatra velikim pravnim licem treba da obezbedi da pripadnici manje zastupljenog pola predstavljaju najmanje:

1) 40% ukupnog broja neizvršnih direktora u odboru direktora, odnosno 40% članova nadzornog odbora;

2) trećinu od ukupnog broja svih direktorskih položaja, uključujući i izvršne i neizvršne direktore.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako nadzorni odbor ima tri člana, smatraće se da je uslov u pogledu zastupljenosti manje zastupljenog pola ispunjen ako je jedan od imenovanih članova pripadnik manje zastupljenog pola.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraće se da je uslov u pogledu zastupljenosti manje zastupljenog pola ispunjen i ako je ukupan broj:

1) izvršnih i neizvršnih direktora četiri, a jedan od direktora je pripadnik manje zastupljenog pola;

2) izvršnih i neizvršnih direktora pet, a dva direktora su pripadnici manje zastupljenog pola;

3) izvršnih i neizvršnih direktora deset, a tri direktora su pripadnici manje zastupljenog pola.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. tačka 2) ovog člana, javno akcionarsko društvo dužno je da pripremi posebna pravila o postizanju rodnog balansa između izvršnih direktora, koja sadrže individualne kvantitativne ciljeve.

Ako javno akcionarsko društvo ne postupi u skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici objavi razloge, kao i mere koje planira da preduzme u cilju ispunjenja te obaveze.

Ako javno akcionarsko društvo nije obezbedilo ispunjenje uslova iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, dužno je da prilagodi proces selekcije kandidata za imenovanje ili izbor na pozicije direktora na način da kandidati moraju biti izabrani na osnovu uporedne procene kvalifikacija svakog kandidata uz primenu jasnih, neutralno formulisanih i nedvosmislenih kriterijuma koji moraju biti utvrđeni pre početka postupka selekcije i imenovanja direktora na nediskriminatoran način tokom celokupnog postupka selekcije, uključujući pripremu obaveštenja o slobodnim pozicijama, fazu predselekcije, fazu sastavljanja užeg izbora kandidata i formiranje liste kandidata za izbor.

Društvo iz stava 6. ovog člana dužno je da prilikom odlučivanja između kandidata koji su podjednako kvalifikovani u pogledu kompetencija i profesionalnih postignuća, prednost da kandidatu nedovoljno zastupljenog pola, osim u izuzetnim slučajevima kada razlozi veće pravne težine, zasnovani na objektivnoj proceni specifičnih okolnosti kandidata drugog pola, a koja se zasniva na nediskriminatornim kriterijumima, prevagnu u korist kandidata drugog pola.

Na zahtev kandidata za imenovanje ili izbor na direktorsku poziciju, društvo iz stava

6. ovog člana dužno je da tom kandidatu pruži sledeće informacije:

1) kriterijume na kojima se zasnivao izbor;

2) objektivnu uporednu procenu kandidata prema tim kriterijumima;

3) kad je primenljivo, posebna razmatranja koja su izuzetno prevagnula u korist kandidata koji nije iz nedovoljno zastupljenog pola.

Kandidat koji nije izabran ima pravo na podnošenje tužbe nadležnom sudu protiv javnog akcionarskog društva za pobijanje odluke o imenovanju ili izboru na direktorsku poziciju u roku od tri meseca od dana donošenja odluke.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, teret dokazivanja da su ispunjeni uslovi iz st. 6. i 7. ovog člana je na javnom akcionarskom društvu.

Ako o imenovanju kandidata na direktorsku poziciju odlučuje skupština, javno akcionarsko društvo iz stava 1. ovog člana dužno je da obezbedi da akcionari budu informisani o odredbama ovog zakona koje se odnose na imenovanje pripadnika manje zastupljenog pola, kao i o sankcijama u slučaju nepostupanja u skladu sa tim odredbama.

Promovisanje rodne zastupljenosti Član 382b

Poslove promocije, analize, praćenja i podrške jednakom tretmanu svih imenovanih direktora bez diskriminacije po osnovu pola vrši ministarstvo nadležno za oblast rodne ravnopravnosti.

Društvo iz člana 382a stav 1. ovog zakona dužno je da, do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, dostavi ministarstvu nadležnom za oblast rodne ravnopravnosti informacije o rodnoj zastupljenosti među imenovanim direktorima, sa posebnim podacima o rodnoj zastupljenosti kod izvršnih i neizvršnih direktora, kao i informacije o merama preduzetim radi ostvarivanja ciljeva iz člana 382a. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

Društvo iz člana 382a stav 1. ovog zakona dužno je da informacije iz stava 2. ovog člana objavi na svojoj internet stranici.

Na osnovu dostavljenih informacija, ministarstvo nadležno za oblast rodne ravnopravnosti objavljuje i redovno ažurira, listu privrednih društava koja su ostvarila ciljeve iz člana 382a st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

Ako društvo iz člana 382a stav 1. ovog zakona nije ostvarilo jedan od ciljeva iz člana 382a stav 1. tačka 1) ovog zakona ili, gde je primenjivo, ciljeve iz člana 382a stav 1. tačka 2) ovog zakona, informacije iz stava 2. ovog člana moraju uključivati razloge neostvarivanja ciljeva i sveobuhvatan opis mera koje je društvo već preduzelo ili namerava da preduzme kako bi ih ostvarilo.

Društvo iz člana 382a stav 1. ovog zakona dužno je da informacije iz stava 2. ovog člana navede i u izjavi o primeni kodeksa korporativnog upravljanja.”

Član 22.

U članu 393a stav 1. reči: “u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala” brišu se.

Član 23.

U članu 410. stav 5. reči: “računovodstvo i” brišu se.

Član 24.

Član 411. menja se i glasi:

“Komisija za reviziju:

1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;

2) daje predlog odboru direktora za imenovanje i razrešenje lica nadležnih za obavljanje funkcije unutrašnjeg nadzora u društvu;

3) vrši nadzor nad radom unutrašnjeg nadzora u društvu, u pogledu finansijskog izveštavanja i ako je to primenljivo izveštavanja o održivosti uključujući postupak elektronskog izveštavanja u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo, bez narušavanja njegove nezavisnosti;

4) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu finansijskih izveštaja;

5) prati proces finansijskog izveštavanja, i ako je to primenljivo, izveštavanja o održivosti uključujući postupak elektronskog izveštavanja u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo, kao i postupak koji sprovodi društvo radi informacija o kojima izveštava saglasno standardima izveštavanja o održivosti u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo, daje preporuke ili predloge za očuvanje njegovog integriteta;

6) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja društva;

7) sprovodi postupak izbora revizora društva i predlaže kandidata za revizora društva, sa mišljenjem o njegovoj stručnosti i nezavisnosti u odnosu na društvo;

8) daje mišljenje o predlogu ugovora sa revizorom društva i u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom društva;

9) vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije, i ako je to primenljivo, vrši provere izveštaja o održivosti i proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora, i objašnjava na koji način su revizija i provera izveštaja o održivosti doprineli integritetu finansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o održivosti i koja je bila uloga komisije u tom procesu;

10) prati nezavisnost revizora i društava za reviziju u odnosu na društvo u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija, a naročito pružanje nerevizorskih usluga društvu u smislu člana 5. Uredbe EU 537/2014;

11) prati reviziju godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, i ako je to primenljivo, izveštaja o održivosti i njen učinak uzimajući u obzir nalaze i zaključke nadležnog organa u skladu sa članom 26. stav 6. Uredbe EU 537/2014;

12) obavlja i druge poslove iz domena revizije koje joj poveri odbor direktora.

Komisija za reviziju sastavlja i odboru direktora podnosi izveštaje o pitanjima iz stava 1. ovog člana najmanje jedanput godišnje, osim ako statutom ili odlukom odbora direktora nije određeno da se svi ili pojedini izveštaji sastavljaju i podnose u kraćim vremenskim intervalima.”

Član 25.

U članu 451. stav 2. reči: “računovodstvo i” brišu se.

Član 26.

U članu 453. stav 4. reči: “računovodstvo i” brišu se.

Član 27.

U članu 478. stav 4. reči: “prestanak svojstva javnog društva” zamenjuju se rečima:

“donošenje odluke skupštine o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta”.

Član 28.

Posle člana 482. dodaje se DEO ŠESTI A i čl. 482a do 482m, koji glase:

“DEO ŠESTI A

PREKOGRANIČNA PROMENA PRAVNE FORME

Prekogranična promena pravne forme Član 482a

Prekogranična promena pravne forme ne utiče na pravni subjektivitet privrednog društva.

Država porekla je država u kojoj je privredno društvo registrovano pre sprovođenja postupka prekogranične promene pravne forme.

Država prijema je država u kojoj je preoblikovano društvo registrovano kao posledica sprovođenja postupka prekogranične promene pravne forme.

Preoblikovano društvo je privredno društvo osnovano u državi prijema kao posledica sprovođenja postupka prekogranične promene pravne forme.

Prekogranična promena pravne forme obavezno za posledicu ima i prenos registrovanog sedišta iz države porekla u državu prijema.

U postupku prekogranične promene pravne forme mogu učestvovati društva iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona, koja se u smislu ovog zakona smatraju društvima kapitala.

Domen primene Član 482b

Društvo kapitala koje učestvuje u postupku prekogranične promene pravne forme mora imati registrovano sedište, sedište uprave ili glavno mesto poslovanja u Republici Srbiji ili državi članici.

U postupcima prekogranične promene pravne forme ne mogu učestvovati:

1) društva kapitala u likvidaciji i prinudnoj likvidaciji;

2) društva kapitala u stečaju, osim ako je prekogranična promena pravne forme predviđena kao mera reorganizacije u stečajnom postupku;

3) kreditne institucije, finansijske holding kompanije, mešovite holding kompanije, finansijske institucije koje su zavisna društva tih subjekata i koje su uključene u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, ako su predmet stečaja i likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Odredbe ovog zakona o prekograničnoj promeni pravne forme ne primenjuju se na društva za upravljanje investicionim fondovima i investicione fondove.

Primena nacionalnog prava Član 482v

Ako je Republika Srbija država porekla, propisi Republike Srbije će se primenjivati na celokupan postupak prekogranične promene pravne forme pre izdavanja javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji prekogranične promene pravne forme shodno članu 514z ovog zakona.

Ako je Republika Srbija država prijema, propisi Republike Srbije će se primenjivati na postupak prekogranične promene pravne forme koji sledi nakon prijema potvrde nadležnog organa druge države koja prethodi prekograničnoj promeni pravne forme o ispunjenosti uslova za prekograničnu promenu pravne forme, u skladu sa propisima te države.

Nacrt plana o prekograničnoj promeni pravne forme Član 482 g

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor privrednog društva sačinjava nacrt plana prekogranične promene pravne forme koji sadrži naročito:

1) pravnu formu, poslovno ime i registrovano sedište privrednog društva u državi porekla;

2) predloženu pravnu formu, poslovno ime i registrovano sedište preoblikovanog društva u državi prijema;

3) nacrt osnivačkog akta, odnosno statuta preoblikovanog društva u državi prijema;

4) predloženi okvirni vremenski raspored odvijanja postupka prekogranične promene pravne forme;

5) prava koja preoblikovano društvo daje članovima društva koji imaju posebna prava, kao i vlasnicima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

6) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima organa privrednog društva;

7) informaciju da li je privredno društvo u proteklih pet godina od države porekla primilo neke pogodnosti ili subvencije;

8) visinu novčane naknade koja se nudi nesaglasnim članovima privrednog društva i rok u kome će biti isplaćena, pri čemu taj rok ne može biti duži od dva meseca od dana registracije prekogranične promene pravne forme;

9) očekivane posledice prekogranične promene pravne forme na zaposlene;

10) ako je potrebno, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u preoblikovanom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju;

11) informaciju o odgovarajućoj zaštiti koja se nudi poveriocima davanjem obezbeđenja u vidu zaloge, jemstva i slično.

Izveštaj organa upravljanja i učestvovanje zaposlenih Član 482d

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor privrednog društva koje sprovodi postupak prekogranične promene pravne forme dužan je da sačini izveštaj o prekograničnoj promeni pravne forme za članove društva i zaposlene, u kome daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekogranične promene pravne forme, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva.

Društvo koje sprovodi prekograničnu promenu pravne forme dužno je da, u skladu sa važećim propisima, informiše i konsultuje zaposlene o uticaju promene pravne forme na njihov status, pre sačinjavanja izveštaja iz stava 1. ovog člana ili pripremanja nacrta plana iz člana 482g ovog zakona, u zavisnosti od toga koji je od navedenih dokumenata pripremljen ranije.

Na sačinjavanje izveštaja iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 514đ ovog zakona.

Na informisanje, konsultacije i obezbeđivanje prava zaposlenih na učešće u organima upravljanja shodno se primenjuju odredbe čl. 514đ i 514l ovog zakona.

Izveštaj revizora Član 482đ

Privredno društvo koje sprovodi postupak prekogranične promene pravne forme dužno je da nadležnom sudu podnese predlog da, u vanparničnom postupku, imenuje nezavisnog revizora radi revizije nacrta plana prekogranične promene pravne forme.

Na sačinjavanje izveštaja revizora o reviziji nacrta plana prekogranične promene pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 493. ovog zakona, uz obaveznu procenu primerenosti novčane naknade za članove društva.

Objavljivanje Član 482e

Nacrt plana prekogranične promene pravne forme privredno društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja Registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične promene pravne forme.

Uz nacrt plana iz stava 1. ovog člana objavljuje se i:

1) obaveštenje članovima privrednog društva, poveriocima i predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima da mogu društvu, najkasnije pet dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične promene pravne forme, da pošalju primedbe i sugestije koje se odnose na nacrt plana prekogranične promene pravne forme;

2) izveštaj revizora o reviziji nacrta plana prekogranične promene pravne forme.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara učini dostupnim nacrt iz stava 1. ovog člana, kao i obaveštenje i izveštaj iz stava 2. ovog člana, bez naknade.

U slučaju objavljivanja izveštaja iz stava 2. tačka 2) ovog člana, privredno društvo može da odluči da određene delove izveštaja ne objavi, ako oni sadrže informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu.

Odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične promene pravne forme

Član 482ž

Na sednici skupštine privrednog društva koje sprovodi postupak prekogranične promene pravne forme, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 482d i 482đ ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 482d ovog zakona, ako je dostavljeno, donosi se odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične promene pravne forme i odluka o izmeni osnivačkog akta, odnosno statuta privrednog društva.

Skupština privrednog društva ima pravo da sprovođenje postupka prekogranične promene pravne forme uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u preoblikovanom društvu.

Na pitanja većine za donošenje odluke o odobravanju nacrta plana prekogranične promene pravne forme, kao i razloga zbog kojih se ta odluka ne može pobijati, shodno se primenjuju odredbe čl. 514ž st. 2. i 4. ovog zakona.

Prava nesaglasnih članova Član 482z

Na prava nesaglasnih članova privrednog društva koje sprovodi postupak prekogranične promene pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 508. i člana 514lj ovog zakona.

Na pravo članova privrednog društva koje sprovodi postupak prekogranične promene pravne forme na doplatu shodno se primenjuju odredbe čl. 507. i 514m ovog zakona.

Isplata nesaglasnim članovima u slučaju prekogranične promene pravne forme vrši se najkasnije u roku od 60 dana od dana registracije prekogranične promene pravne forme.

Zaštita poverilaca Član 482i

Na zaštitu poverilaca privrednog društva koje učestvuje u postupku prekogranične promene pravne forme shodno se primenjuju odredbe čl. 497, 509, 510. i 511. ovog zakona.

Za odlučivanje povodom tužbe kojom poverilac zahteva ostvarivanje nekog svog potraživanja prema društvu koje je sprovelo postupak prekogranične promene pravne forme međunarodno je nadležan i sud u Republici Srbiji, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je društvo pre prekogranične promene pravne forme imalo registrovano sedište u Republici Srbiji;

2) da je potraživanje nastalo pre objave nacrta plana prekogranične promene pravne forme;

3) da je tužba podneta u roku od dve godine od dana stupanja na snagu prekogranične promene pravne forme;

4) da bi sud u Republici Srbiji i ranije bio međunarodno nadležan da društvo nije sprovelo postupak prekogranične promene pravne forme.

Nadležnost domaćeg suda određuje se prema poslednjem sedištu društva koje je bilo registrovano pre sprovođenja prekogranične promene pravne forme.

Na nadležnost tog suda ne utiče okolnost što je društvo prenelo sedište u neku drugu državu ili što, prema nacionalnim ili evropskim propisima, i drugi sudovi mogu biti nadležni.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji prekogranične promene pravne forme Član 482j

Na izdavanje javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji prekogranične promene pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 514z ovog zakona.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara učini dostupnim javnobeležničku ispravu iz stava 1. ovog člana, bez naknade.

Registracija prekogranične promene pravne forme Član 482k

Ako je Republika Srbija država prijema, registracije prekogranične promene pravne forme vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i:

1) javnobeležnička isprava iz člana 482j ovog zakona ili potvrda koja prethodi prekograničnoj promeni pravne forme izdata od strane nadležnog organa u skladu sa propisima države porekla;

2) odluka o prekograničnoj promeni pravne forme.

Registar privrednih subjekata utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi za okončanje postupka prekogranične promene pravne forme i to isključivo onog dela na koji se primenjuju propisi Republike Srbije, a naročito da li preoblikovano društvo ispunjava sve uslove osnivanja u skladu sa propisima Republike Srbije.

Registar privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, nadležnom organu druge države porekla dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Potvrda koja prethodi prekograničnoj promeni pravne forme je konačan i neoboriv dokaz da su ispunjeni svi uslovi za okončanje postupka prekogranične promene pravne forme u državi porekla bez kojih se prekogranična promena pravne forme ne može izvršiti.

Ako je Republika Srbija država porekla, brisanje preoblikovanog privrednog društva iz registra može se izvršiti tek nakon što Registar privrednih subjekata primi obaveštenje o tome da je prekogranična promena pravne forme stupila na snagu, od strane organa nadležnog za registraciju u državi prijema.

Ako je Republika Srbija država prijema, prekogranična promena pravne forme stupa na snagu danom registracije preoblikovanog privrednog društva u Registru privrednih subjekata, nakon dobijanja potvrde koja prethodi registraciji prekogranične promene pravne forme iz države porekla.

Ako je Republika Srbija država porekla, prekogranična promena pravne forme stupa na snagu po propisima države prijema, nakon što organ nadležan za registraciju u državi prijema utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za okončanje postupka prekogranične promene pravne forme.

Ako je Republika Srbija država prijema, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da bez odlaganja putem sistema interkonekcije registara obavesti nadležni organ države porekla da je prekogranična promena pravne forme registrovana.

Ako je Republika Srbija država prijema, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je preoblikovano društvo nastalo kao pravna posledica prekogranične promene pravne forme, datum kada je preoblikovano društvo upisano u registar, kao i registracioni broj, poslovno ime i pravna forma tog privrednog društva u državi porekla.

Ako je Republika Srbija država porekla, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je privredno društvo brisano iz registra kao pravna posledica prekogranične promene pravne forme, datum kad je to društvo brisano iz registra, kao i registracioni broj, poslovno ime i pravna forma preoblikovanog privrednog društva u državi prijema.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da informacije iz st. 9. i 10. ovog člana učini dostupnim putem sistema interkonekcije registara.

Pravne posledice prekogranične promene pravne forme Član 482 l

Pravne posledice prekogranične promene pravne forme, koje nastaju danom stupanja na snagu prekogranične promene pravne forme u skladu sa članom 482k ovog zakona su:

1) sva imovina i obaveze privrednog društva postaju imovina i obaveze preoblikovanog privrednog društva, uključujući sve ugovore i kredite;

2) članovi privrednog društva postaju članovi preoblikovanog privrednog društva, osim nesaglasnih članova privrednog društva koji su prodali svoje udele, odnosno akcije;

3) prava i obaveze privrednog društva koje proizilaze iz ugovora o radu koji važe na dan stupanja na snagu prekogranične promene pravne forme, postaju prava i obaveze preoblikovanog društva.

Ništavost registracije prekogranične promene pravne forme Član 482 lj

Nakon stupanja na snagu prekogranične promene pravne forme, prekogranična promena pravne forme ne može se oglasiti ništavom.

Nezavisno od stava 1. ovog člana nadležni organi Republike Srbije imaju pravo da, nakon stupanja na snagu prekogranične promene pravne forme, izriču mere i sankcije u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, socijalna zaštita, oporezivanje, izvršenje i obezbeđenje, kao i krivična dela i krivični postupak.

Odgovornost za štetu Član 482 m

Revizor koji sačinjava izveštaj o reviziji nacrta plana prekogranične promene pravne forme mora biti nezavistan od privrednog društva koje učestvuje u prekograničnoj promeni pravne forme u smislu zakona kojim se uređuje revizija.

Izveštaj nezavisnog revizora mora biti sačinjen u skladu sa pravnim i profesionalnim standardima.

Na odgovornost nezavisnog revizora shodno se primenjuju odredbe člana 514. ovog zakona.”

Član 29.

U članu 483. stav 5. reči: “prestanak svojstva javnog društva” zamenjuju se rečima:

“donošenje odluke skupštine o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta”.

Član 30.

U članu 484. stav 2. posle reči: “likvidaciji” dodaju zapeta i reči: “prinudnoj likvidaciji”.

Član 31.

U članu 493. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

“Revizor koji sačinjava izveštaj o statusnoj promeni mora biti nezavistan od svakog privrednog društva koje učestvuje u statusnoj promeni u smislu zakona kojim se uređuje revizija.”

Član 32.

U članu 511. stav 3. reč: “društva” zamenjuje se rečju: “poverioca”.

Član 33.

U članu 514. stav 1. posle reči: “promeni” dodaju se zapeta i reči: “kao i revizor koji je sačinio izveštaj o statusnoj promeni”.

Član 34.

Član 514v menja se i glasi:

“U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati zadruge ni kada su prema pravu druge države članice osnovane kao društvo kapitala.

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati ni kreditne institucije, finansijske holding kompanije, mešovite holding kompanije, finansijske institucije koje su zavisna društva tih subjekata i koje su uključene u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, ako su predmet stečaja i likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Odredbe ovog zakona o prekograničnim pripajanjima i spajanjima ne primenjuju se na društva za upravljanje investicionim fondovima i investicione fondove.

Društvo kapitala koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja ili spajanja dužno je da postupa u skladu sa nacionalnim propisima koji se na njega primenjuju, a naročito u skladu sa odredbama o donošenju odluka o prekograničnom pripajanju i spajanju i zaštiti zaposlenih, ako odredbama ovog zakona o prekograničnom pripajanju i spajanju nije drugačije propisano.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na prekogranična pripajanja i spajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.”

Član 35.

U članu 514g stav 2. posle tačke 11) dodaju se tačka i zapeta i tač. 12) i 13) koje glase:

“12) visinu novčane naknade koja se nudi nesaglasnim članovima privrednog društva i rok u kome će biti isplaćena, pri čemu taj rok ne može biti duži od dva meseca od dana donošenja odluke o odobravanju nacrta zajedničkog ugovora o prekograničnom pripajanju;

13) informaciju o odgovarajućoj zaštiti koja se nudi poveriocima, poput garancije i zaloge.”

Član 36.

U članu 514d stav 2. menja se i glasi:

“Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju objavljuju se i:

1) podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2) obaveštenje članovima privrednog društva, poveriocima i predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima da mogu svom društvu, najkasnije pet dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju, da pošalju primedbe i sugestije koje se odnose na zajednički nacrt ugovora o pripajanju;

3) izveštaj revizora o reviziji zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, sačinjen u skladu sa ovim zakonom.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara učini dostupnim nacrt iz stava 1. ovog člana, kao i podatke, obaveštenje i izveštaj iz stava 2. ovog člana, bez naknade.

U slučaju objavljivanja izveštaja iz stava 2. tačka 3) ovog člana, privredno društvo može da odluči da određene delove izveštaja ne objavi, ako oni sadrže informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu.”

Član 37.

Čl. 514đ do 514i menjaju se i glase:

“Izveštaj organa upravljanja i učestvovanje zaposlenih Član 514đ

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor svakog od privrednih društava koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja, dužan je da sačini izveštaj o prekograničnom pripajanju za članove društva i zaposlene, u kome daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekograničnog pripajanja, njegov uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži poseban deo za članove privrednog društva i poseban deo za zaposlene.

Privredno društvo može da sačini i dva odvojena izveštaja o prekograničnom pripajanju, jedan za članove privrednog društva, a drugi za zaposlene.

Deo izveštaja iz stava 1. ovog člana ili posebni izveštaj iz stava 3. ovog člana koji se odnosi na članove privrednog društva mora naročito da sadrži sledeće:

1) novčanu naknadu koja se nudi nesaglasnim članovima i metod koji je korišćen za njeno utvrđivanje;

2) srazmeru zamene akcija, odnosno udela i metod koji je korišćen za njeno utvrđivanje;

3) posledice prekograničnog pripajanja na članove privrednog društva;

4) prava nesaglasnih članova privrednog društva iz člana 508. ovog zakona i prava članova privrednog društva na doplatu iz člana 507. ovog zakona.

Deo izveštaja ili posebni izveštaj iz stava 4. ovog člana nije obavezani ako se sa tim saglase svi članovi privrednog društva.

Jednočlana privredna društva ne moraju da sačinjavaju deo izveštaja ili posebni izveštaj iz stava 4. ovog člana.

Deo izveštaja iz stava 1. ovog člana ili posebni izveštaj iz stava 3. ovog člana koji se odnosi na zaposlene mora naročito da sadrži sledeće:

1) posledice prekograničnog pripajanja na zaposlene i eventualne mere za zaštitu njihovog radnog odnosa;

2) svaku značajniju promenu uslova zaposlenja ili mesta obavljanja delatnosti privrednog društva;

3) na koji način faktori iz tač. 1) i 2) ovog stava utiču na zavisna društva privrednog društva koje učestvuje u prekograničnom pripajanju.

Deo izveštaja ili posebni izveštaj iz stava 7. ovog člana ne mora da se sačini ako privredno društvo koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja i sva njegova zavisna društva nemaju zaposlene, osim članova odbora direktora, odnosno izvršnog odbora.

U slučaju iz st. 5. i 8. ovog člana, odbor direktora, odnosno izvršni odbor nije dužan da sačini izveštaj o prekograničnom pripajanju.

Izveštaj iz st. 1. i 3. ovog člana svako privredno društvo koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja Registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije 42 dana pre dana održavanja sednice skupštine privrednog društva na kojoj se odobrava nacrt zajedničkog ugovora o prekograničnom pripajanju.

Kad se postupak prekograničnog pripajanja sprovodi bez odluke skupštine društva sticaoca kojom se odobrava nacrt zajedničkog ugovora o prekograničnom pripajanju, objavljivanje u smislu stava 10. ovog člana vrši se najkasnije 42 dana pre dana održavanja sednice skupštine drugog društva ili drugih društava koja učestvuju u postupku prekograničnog pripajanja.

Kad odbor direktora, odnosno izvršni odbor primi mišljenje predstavnika zaposlenih, odnosno zaposlenih o informacijama sadržanim u izveštaju iz stava 1. ovog člana, dužan je da to mišljenje da u prilogu ovog izveštaja i da ga učini javno dostupnim istovremeno sa izveštajem.

Izveštaj revizora o pripajanju Član 514e

Na sačinjavanje izveštaja revizora o reviziji zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju shodno se primenjuju odredbe člana 493. ovog zakona, uz obaveznu procenu primerenosti novčane naknade za članove društva.

Zahtev za imenovanje nezavisnog revizora može podneti svako privredno društvo koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja sudu ili drugom nadležnom organu države bilo kog privrednog društva koje učestvuje u postupku pripajanja uključujući i državu privrednog društva koje nastaje pripajanjem.

Revizor koji sačinjava izveštaj o reviziji zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju mora biti nezavistan od svakog privrednog društva koje učestvuje u pripajanju u smislu zakona kojim se uređuje revizija.

Izveštaj nezavisnog revizora mora biti sačinjen u skladu sa pravnim i profesionalnim standardima.

Usvajanje na skupštini Član 514ž

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 514đ i 514e ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514đ ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se:

- u slučaju društva s ograničenom odgovornošću dvotrećinskom većinom glasova svih članova privrednog društva, ako osnivačkim aktom, nije predviđena veća većina;

- u slučaju akcionarskog društva donosi se tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu.

Odluka o usvajanju nacrta ugovora o pripajanju ne može se pobijati:

1) zbog nepravilno utvrđene srazmere udela, odnosno akcija;

2) zbog nepravilno utvrđene vrednosti novčane naknade nesaglasnim članovima privrednog društva ili

3) ako informacije date u vezi sa srazmerom zamene udela, odnosno akcija ili novčanom naknadom nisu u skladu sa zakonom.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji pripajanja Član 514z

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje, uključujući i izvršenje obaveza prema nadležnim organima Republike Srbije, kao i usklađenost sa posebnim propisima.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, privredno društvo koje učestvuje u postupku pripajanja dužno je da javnom beležniku dostavi i:

1) zajednički nacrt ugovora o pripajanju;

2) izveštaj organa upravljanja sa mišljenjem predstavnika zaposlenih, odnosno zaposlenih o informacijama sadržanim u izveštaju organa upravljanja iz člana 514đ ovog zakona;

3) izveštaj revizora iz člana 514e ovog zakona;

4) primedbe i sugestije koje se odnose na zajednički nacrt ugovora o pripajanju iz člana 514d stav 1. tačka 2) ovog zakona i

5) informacije o odluci skupštine privrednog društva iz člana 514ž ovog zakona.

Zahtev iz stava 1. ovog člana, kao i dokumentacija i informacije iz stava 2. ovog člana mogu se javnom beležniku dostaviti i elektronskim putem, bez fizičkog prisustva podnosioca zahteva.

Pre izdavanja potvrde, javni beležnik pregleda i ispituje svu dokumentaciju i informacije iz stava 2. ovog člana koje su mu dostavljene.

Javni beležnik je dužan da o zahtevu za izdavanje potvrde odluči u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju kada utvrdi da je postupak prekograničnog pripajanja sproveden u skladu sa ovim zakonom, javni beležnik izdaje potvrdu da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa prekograničnim pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako utvrdi da postupak prekograničnog pripajanja nije sproveden u skladu sa ovim zakonom, javni beležnik može podnosiocu zahteva da ostavi naknadni rok, ne duži od 45 dana, u kome je podnosilac zahteva dužan da otkloni utvrđene nedostatke.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku koji mu je ostavio javni beležnik, odnosno ako javni beležnik nije ostavio naknadni rok za otklanjanje nedostataka, javni beležnik će doneti odluku o odbijanju zahteva za izdavanje potvrde i informisati podnosioca zahteva o razlozima za donošenje te odluke.

Javni beležnik neće izdati potvrdu ni u slučaju kad sumnja da je postupak prekograničnog pripajanja korišćen u svrhu izvršenja krivičnog dela ili u prevarne svrhe, radi izbegavanja primene propisa.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, javni beležnik može da se konsultuje sa nadležnim organima u Republici Srbiji ili državi članici, kao i da od podnosioca zahteva i drugih privrednih društava koja učestvuju u postupku prekograničnog pripajanja zahteva dostavljanje druge dokumentacije i informacija, pri čemu su ti organi, odnosno privredna društva dužni da odgovore na zahtev u što kraćem roku.

Ako, zbog složenosti postupka prekograničnog pripajanja ili u slučaju iz stava 9. ovog člana, javni beležnik nije u mogućnosti da odluči o zahtevu u roku iz stava 5. ovog člana, dužan je da, pre isteka roka, o tome obavesti podnosioca zahteva i da navede razloge koji opravdavaju produženje roka, koji se može produžiti najviše za 45 dana.

U izuzetnim slučajevima, kad je to nužno i potrebno za donošenje odluke po zahtevu iz stava 1. ovog člana, javni beležnik može da angažuje veštaka određene struke.

U postupku kontrole zakonitosti prekograničnog pripajanja, javni beležnik proverava da li zajednički ugovor o prekograničnom pripajanju sadrži informacije o:

1) postupcima putem kojih se određuju pravila o učešću zaposlenih u organima upravljanja društva koje nastaje prekograničnim pripajanjem;

2) mogućim opcijama koje su dostupne za utvrđivanje tih pravila, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima koji uređuju učestvovanje zaposlenih u prekograničnim pripajanjima.

Ako zajednički ugovor o prekograničnom pripajanju ne sadrži podatke iz stava 13. ovog člana, javni beležnik će obustaviti postupak izdavanja potvrde dok se ne otklone nedostaci.

Privredno društvo koje je podnelo zahtev iz stava 1. ovog člana dužno je da potvrdu objavi na svojoj internet stranici, ako je ima, u roku od pet dana od dana dobijanja potvrde i da je dostavi Registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da ispravu koja prethodi prekograničnom pripajanju objavi na internet stranici Registra privrednih subjekata i, putem sistema interkonekcije registara, bez posredovanja privrednog društva, dostavi potvrdu nadležnom organu države prijema.

Registracija pripajanja Član 514i

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 514z ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za prekogranično pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja, kao i zajednički ugovor o prekograničnom pripajanju, koje su usvojile skupštine svakog od društava prenosilaca.

Pre registracije prekograničnog pripajanja, Registar privrednih subjekata dužan je da utvrdi da li je svako privredno društvo koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja usvojilo istovetan zajednički ugovor o prekograničnom pripajanju.

Registar privrednih subjekata je dužan da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz Registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji pripajanja od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije pripajanja u Registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu prema pravu države u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je to društvo nastalo kao pravna posledica sprovođenja prekograničnog pripajanja, kao i datum kad je to društvo upisano u registar, a organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata bez odlaganja putem sistema intekonekcije registara obaveštava nadležne registre država članica u kojima su registrovana društva prenosioci da je prekogranično pripajanje proizvelo pravno dejstvo.

Ako je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je to društvo brisano iz registra kao pravna posledica prekograničnog pripajanja, kao i datum kad je to društvo brisano iz registra.

U Registru privrednih subjekata obavezno se upisuje registracioni broj, poslovno ime i pravna forma svakog od privrednih društava koja učestvuju u postupku prekograničnog pripajanja, bez obzira da li je društvo koje je registrovano u Republici Srbiji prenosilac ili sticalac, odnosno bez obzira na to da li je društvo registrovano u Republici Srbiji ili u drugoj državi članici.

Nakon stupanja na snagu registracije pripajanja, ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja ne može se oglasiti ništavom.

Nezavisno od stava 10. ovog člana nadležni organi Republike Srbije imaju pravo da, nakon stupanja na snagu prekograničnog pripajanja, izriču mere i sankcije u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, socijalna zaštita, oporezivanje, izvršenje i obezbeđenje, kao i krivična dela i krivični postupak.”

Član 38.

Čl. 514k do 514m menjaju se i glase:

“Pojednostavljeni postupak pripajanja Član 514k

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je jedini član društva prenosioca ili ako je jedno fizičko ili pravno lice, direktno ili indirektno, jedini član svakog privrednog društva koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja, zajednički nacrt ugovora o prekograničnom pripajanju ne sadrži podatke iz člana 514g stav 2. tač. 2), 3) i 12) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) ne sačinjava se izveštaj nezavisnog revizora o reviziji zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a članovi društva prenosioca ne postaju članovi društva sticaoca;

2) ne sačinjava se izveštaj organa upravljanja iz člana 514đ ovog zakona;

3) skupština društva sticaoca ne donosi odluku o odobravanju zajedničkog nacrta ugovora o prekograničnom pripajanju iz člana 514ž ovog zakona.

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano u Republici Srbiji i koje ima najmanje 90% udela, odnosno akcija u društvu prenosiocu, ali ne i sve udele, odnosno akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, primenjuju se odredbe člana 501. ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju Član 514l

Privredno društvo koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja dužno je da obezbedi pravo zaposlenih na informisanje i konsultacije u vezi sa planiranim pripajanjem, pre donošenja nacrta ugovora o pripajanju ili izveštaja iz člana 514đ stav 1. ovog zakona.

Pored informacija iz člana 514đ stav 7. ovog zakona, privredno društvo je dužno da prilikom informisanja i konsultacija, zaposlenima dostavi najmanje sledeće informacije:

1) stanje i verovatni razvoj poslovanja i ekonomske situacije društva koje se pripaja, odnosno sticaoca;

2) stanje, strukturu i verovatni razvoj zaposlenosti u društvu, uključujući planirane mere u slučaju smanjivanja broja zaposlenih;

3) odluke koje mogu izazvati bitne promene u organizaciji rada ili ugovornim odnosima sa zaposlenima, uključujući promene nastale pripajanjem.

Društvo je dužno da informacije dostavi blagovremeno, u pisanom obliku, sa dovoljno objašnjenja i dokumentacije, tako da zaposleni ili njihovi predstavnici mogu da izvrše analizu, pribave stručno mišljenje i pripreme svoj stav.

Društvo je dužno da konsultacije sa zaposlenima ili njihovim predstavnicima sprovede:

1) u razumnom roku pre donošenja odluke o pripajanju;

2) na odgovarajućem nivou rukovodstva i predstavnika zaposlenih;

3) na osnovu potpunih, tačnih i blagovremenih informacija;

4) na način koji omogućava zaposlenima da dobiju obrazložen odgovor poslodavca na svoje mišljenje i predloge, uključujući razloge za prihvatanje ili odbijanje predloga;

5) sa ciljem postizanja dogovora o planiranim merama koje se odnose na zaposlene.

Ako je Republika Srbija država sedišta privrednog društva koje nastaje prekograničnim pripajanjem, a u postupku pripajanja učestvuje najmanje jedno društvo koje u periodu od šest meseci pre objavljivanja nacrta ugovora o pripajanju i izveštaja iz člana 514đ stav 1. ovog zakona ima prosečan broj zaposlenih koji je jednak ili veći od četiri petine praga za obavezno učešće zaposlenih u organima upravljanja prema pravu države u kojoj to društvo ima sedište, ili ako propisi Republike Srbije ne predviđaju isti ili viši nivo učestvovanja zaposlenih koji je postojao u društvu pre pripajanja, učešće zaposlenih u organima upravljanja društva koje nastaje prekograničnim pripajanjem utvrđuje se u pregovorima između predstavnika zaposlenih i organa upravljanja društva.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, društvo je dužno da pokrene izbor pregovaračkog tela zaposlenih i organizuje pregovore sa ovim telom o modelu učešća zaposlenih u organima upravljanja društva koje nastaje pripajanjem.

Pregovaračko telo čine predstavnici zaposlenih iz svih organizacionih delova društava u svim državama u kojima ona posluju, srazmerno broju zaposlenih u svakoj državi, a donosi odluke dvotrećinskom većinom svojih članova, koji predstavljaju najmanje dve trećine ukupnog broja zaposlenih.

Pregovaračko telo ima pravo da odluči dvotrećinskom većinom svojih članova, koji predstavljaju najmanje dve trećine zaposlenih, da se pregovori ne započnu ili da se započeti pregovori prekinu i da se u potpunosti primene pravila države prijema o učešću zaposlenih u organima upravljanja.

Pregovori moraju biti završeni u roku od šest meseci od dana formiranja pregovaračkog tela, a u izuzetnim slučajevima moguće je produženje roka najduže za šest meseci, uz saglasnost obe strane.

Društvo je dužno da bez odlaganja obavesti zaposlene ili njihove predstavnike o ishodu pregovora, kao i o svim dogovorenim pravilima o učešću zaposlenih.

Ako nakon pregovora dođe do zaključenja pregovaračkog sporazuma, taj sporazum mora da sadrži:

1) broj predstavnika zaposlenih u organima upravljanja društva koje nastaje pripajanjem;

2) postupak njihovog izbora ili imenovanja;

3) prava predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultacije;

4) trajanje mandata i razloge razrešenja;

5) zaštitu od nepovoljnog postupanja ili otkaza zbog obavljanja funkcije, kao i pravo na povratak na radno mesto nakon isteka mandata;

6) način izmene sporazuma;

7) obavezu društva da pokrije sve troškove pregovora i obezbedi pristup stručnim licima i tehničkim resursima;

8) način rešavanja sporova.

Ako nakon pregovora ne dođe do zaključenja pregovaračkog sporazuma u roku iz stava 9. ovog člana, primenjuju se sledeća pravila:

1) broj predstavnika zaposlenih u organu upravljanja društva sticaoca ne može biti manji od procenta zaposlenih koji su imali pravo na učešće u organima upravljanja društva prenosioca;

2) predstavnici zaposlenih biraju se iz reda zaposlenih u društvu i njegovim delovima ili poslovnim jedinicama u drugim državama u kojima društvo posluje;

3) predstavnici zaposlenih imaju pravo da budu članovi nadzornog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja koje vrši nadzor nad poslovanjem društva i da u okviru tog organa ravnopravno učestvuju u odlučivanju;

4) prava zaposlenih na učešće u odlučivanju odnose se na sve zaposlene, bez diskriminacije po osnovu mesta rada ili države u kojoj se nalazi deo ili poslovna jedinica društva;

5) društvo koje nastaje pripajanjem dužno je da izabere onu pravnu formu koja omogućava sprovođenje ovih prava;

6) društvo je dužno da garantuje slobodu izbora predstavnika zaposlenih i da se oni ne mogu razrešiti bez opravdanih razloga, niti diskriminisati zbog obavljanja te funkcije.

Podaci koji se smatraju poslovnom tajnom, a koje društvo dostavi pregovaračkom telu ili predstavnicima zaposlenih, moraju se čuvati kao poverljivi, ako društvo izričito ne odobri njihovo objavljivanje.

Prava zaposlenih na učešće u organima upravljanja, utvrđena u skladu sa ovim članom, zadržavaju se u slučaju svake naredne statusne promene, prekogranične ili domaće, tokom perioda od četiri godine od dana registracije prekograničnog pripajanja.

Ograničenje prava zaposlenih na informisanje, konsultacije ili učešće u organima upravljanja suprotno odredbama ovog člana ništavo je.

Odredbama ovog člana ne isključuje se primena odredaba drugih propisa i kolektivnih ugovora na osnovu kojih zaposleni ostvaruju šira prava na informisanje i učešće u odlučivanju.

Prava nesaglasnih članova privrednog društva Član 514lj

Na prava nesaglasnih članova društva prenosioca primenjuju se propisi države u kojoj je to društvo registrovano i ta država je nadležna za rešavanje sporova u vezi sa tim pravima.

Ako je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, na prava nesaglasnih članova privrednog društva shodno se primenjuju odredbe člana 508. ovog zakona, ako bi kao rezultat prekograničnog pripajanja ili spajanja stekli udele, odnosno akcije u društvu koje je osnovano u skladu sa propisima druge države članice Evropske unije.

Isplata novčane naknade nesaglasnim članovima vrši se u roku od dva meseca od dana registracije prekograničnog pripajanja ili spajanja.

Pravo članova na doplatu Član 514m

Pravo na doplatu u skladu sa članom 507. ovog zakona imaju samo oni članovi privrednog društva koji nisu imali prava iz člana 508. ovog zakona, kao i nesaglasni članovi privrednog društva koji nisu koristili pravo na isplatu novčane naknade iz člana 508. ovog zakona.

U slučaju pokretanja postupka pred nadležnim sudom u smislu člana 507. ovog zakona, pokretanje tog postupka ne utiče na registraciju prekograničnog pripajanja u Registru privrednih subjekata.

Odluka suda iz stava 2. ovog člana obavezuje sva privredna društva koja su nastala kao posledica prekograničnog pripajanja.

Odluka suda iz stava 2. ovog člana kojom se utvrđuje drugačiji odnos zamene udela, odnosno akcija ili pravo na novčanu doplatu obavezuje društvo nastalo prekograničnim pripajanjem, bez obzira na to da li su članovi koji su osporili odnos razmene prethodno koristili pravo na prenos udela, odnosno akcija.

Član privrednog društva koje se pripaja, koji nije imao ili nije iskoristio pravo na prenos udela, odnosno akcija, a smatra da je odnos razmene utvrđen u zajedničkom nacrtu ugovora o pripajanju neadekvatan ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva novčanu doplatu, pri čemu pokretanje postupka po ovom osnovu ne utiče na registraciju prekograničnog pripajanja, a odluka nadležnog suda obavezuje sva privredna društva koja učestvuju u pripajanju.

Na prava iz st. 1. do 5. ovog člana primenjuju se propisi države u kojoj je registrovano privredno društvo koje se pripaja, a za rešavanje sporova nadležan je isključivo sud te države.”

Član 39.

Posle člana 514m dodaje se član 514n koji glasi:

“Zaštita poverilaca i shodna primena Član 514n

Na zaštitu poverilaca privrednog društva koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja shodno se primenjuju odredbe čl. 497, 509, 510. i 511. ovog zakona.

Odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno se primenjuju na prekogranična spajanja.”

Član 40.

Posle člana 514n dodaje se DEO SEDMI B i čl. 514nj do 514š koji glase:

“DEO SEDMI B

Prekogranične podele

Pojam prekogranične podele Član 514nj

Prekogranične podele su statusne promene u kojima učestvuju dva ili više društava, od kojih je najmanje jedno društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije, i najmanje jedno društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice.

Prekogranične podele obuhvataju potpunu podelu, delimičnu podelu i podelu uz odvajanje.

Potpuna prekogranična podela je postupak u kojem jedno društvo iz stava 1. ovog člana (društvo prenosilac), koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, prenosi celokupnu imovinu i obaveze na dva ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvima sticaocima.

Delimična prekogranična podela je postupak u kojem jedno društvo iz stava 1. ovog člana (društvo prenosilac) prenosi deo imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvima sticaocima.

Prekogranična podela uz odvajanje je postupak u kojem jedno društvo iz stava 1. ovog člana (društvo prenosilac) prenosi deo imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu društvo prenosilac stiče udele, odnosno akcije u društvima sticaocima.

Kod potpune i delimične prekogranične podele, pored udela, odnosno akcija u društvima sticaocima, članovima društva prenosioca može biti izvršeno i novčano plaćanje, tako da ukupan iznos tih plaćanja ne može preći 10% ukupne nominalne, odnosno računovodstvene vrednosti udela, odnosno akcija koje stiču članovi društva prenosioca.

Odredbe ovog zakona o prekograničnim podelama primjenjuju se i u slučaju kada država članica čiji se propisi primenjuju na jedno ili više društava koja učestvuju u postupku prekogranične potpune ili delimične podele dozvoljava da plaćanje iz stava 6. ovog člana bude veće od 10% ukupne nominalne, odnosno računovodstvene vrednosti udela, odnosno akcija koje stiču članovi društva prenosioca.

Društvo prenosilac u smislu odredaba ovog zakona o prekograničnim podelama je društvo kapitala iz stav 1. ovog člana koje prenosi svu svoju imovinu i obaveze na dva ili više društava kapitala u slučaju potpune podele ili prenosi deo svoje imovine i obaveza na dva ili više društava kapitala u slučaju delimične podele i podele uz odvajanje.

Društvo sticalac u smislu odredaba ovog zakona o prekograničnim podelama je društvo iz stav 1. ovog člana kapitala koje je osnovano kao posledica sprovođenja postupka prekogranične podele.

Domen primene Član 514o

Svako društvo kapitala koje učestvuje u postupku prekogranične podele mora imati registrovano sedište, sedište uprave ili glavno mesto poslovanja u Republici Srbiji ili državi članici.

U postupcima prekograničnih podela ne mogu učestvovati:

1) društva kapitala u likvidaciji i prinudnoj likvidaciji;

2) društva kapitala u stečaju, osim ako je prekogranična podela predviđena kao mera reorganizacije u stečajnom postupku;

3) kreditne institucije, finansijske holding kompanije, mešovite holding kompanije, finansijske institucije koje su zavisna društva tih subjekata i uključene su u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, ako su predmet stečaja i likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga.

Odredbe ovog zakona o prekograničnim podelama ne primenjuju se na društva za upravljanje investicionim fondovima i investicione fondove.

Ako odredbama ovog zakona o prekograničnim podelama nije drugačije propisano, na prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na podele.

Primena nacionalnog prava Član 514p

Ako je društvo prenosilac registrovano na teritoriji Republike Srbije, propisi Republike Srbije će se primenjivati na celokupan postupak prekogranične podele pre izdavanja javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji prekogranične podele shodno članu 514z ovog zakona.

Ako je društvo sticalac registrovano na teritoriji Republike Srbije registrovano na teritoriji Republike Srbije, propisi Republike Srbije će se primenjivati na postupak prekogranične podele koji sledi nakon dostavljanja potvrde koja prethodi prekograničnoj podeli nadležnog organa druge države članice o ispunjenosti uslova za prekograničnu podelu u skladu sa propisima te države, shodno članu 514z ovog zakona.

Nacrt plana prekogranične podele Član 514r

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor društva prenosioca priprema i utvrđuje nacrt plana prekogranične podele koji naročito sadrži:

1) pravni formu, poslovno ime i sedište društva prenosioca i svakog društva sticaoca koje će nastati kao posledica sprovođenja prekogranične podele;

2) podatke o srazmeri zamene udela, odnosno akcija, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3) način preuzimanja udela, odnosno akcija u društvima sticaocima ili društvu prenosiocu;

4) predloženi okvirni vremenski raspored sprovođenja postupka prekogranične podele;

5) datum od kad sticaoci udela, odnosno akcija stiču pravo učešća u dobiti i sve posebne uslove koji utiču na ostvarivanje tog prava;

6) datum od kad se pravni poslovi i pravne radnje društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, pravnim poslovima i pravnim radnjama društva sticaoca;

7) očekivane posedice prekogranične podele na zaposlene;

8) prava koja društvo sticalac daje članovima društva prenosioca koji imaju posebna prava, kao i vlasnicima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

9) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima organa društva prenosioca;

10) osnivački akt, odnosno statut svakog društva sticaoca, kao i predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, odnosno statuta društva sticaoca u slučaju delimične podele i podele uz odvajanje;

11) ako je to potrebno, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u društvu sticaocu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju;

12) detaljan opis imovine i obaveza društva prenosioca i izjavu o tome kako će ta imovina i obaveze biti raspoređeni društvima sticaocima, kao i koju imovinu će zadržati društvo prenosilac u slučaju delimične podele i podele uz odvajanje;

13) način raspodele imovine i obaveza koji nisu izričito raspodeljeni privrednim društvima koja učestvuju u postupku prekogranične podele kao što su imovina i obaveze koji nisu poznati u trenutku sačinjavanja nacrta plana prekogranične podele, bez obzira na to kad su nastali;

14) procenu vrednosti imovine i obaveza koje će biti raspoređene svakom od privrednih društava koja učestvuju u postupku prekogranične podele;

15) raspodelu akcija, odnosno udela članovima društva prenosioca u društvima sticaocima, društvu prenosiocu ili i u društvima prenosiocima i društvu sticaocu, kao i kriterijum na kome je ta raspodela zasnovana;

16) datume finansijskih izveštaja društva prenosioca koji predstavljaju osnov za prekograničnu podelu;

17) visinu novčane naknade koja se nudi nesaglasnim članovima privrednog društva i rok u kome će biti isplaćena, pri čemu taj rok ne može biti duži od dva meseca od dana donošenja nacrta plana prekogranične podele;

18) odgovarajuću zaštitu koja se nudi poveriocima davanjem obezbeđenja u vidu zaloge, jemstva i slično.

Izveštaj organa upravljanja i učestvovanje zaposlenih Član 514s

Odbor direktora, odnosno izvršni odbor društva prenosioca dužan je da sačini izveštaj o prekograničnoj podeli za članove društva i zaposlene, u kome daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekogranične podele, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva.

Društvo koje sprovodi prekograničnu podelu dužno je da informiše i konsultuje zaposlene o uticaju podele na njihov status, pre sačinjavanja izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Na sačinjavanje izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i na ostvarivanje prava zaposlenih na učešće u organima upravljanja i način ostvarivanja ovog prava shodno se primenjuju odredbe čl. 514đ i 514l ovog zakona.

Izveštaj revizora Član 514t

Društvo prenosilac dužno je da nadležnom sudu podnese predlog da, u vanparničnom postupku, imenuje nezavisnog revizora radi revizije nacrta plana prekogranične podele.

Na sačinjavanje izveštaja revizora o reviziji nacrta plana prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe člana 493. ovog zakona, uz obaveznu procenu primerenosti novčane naknade za članove društva.

Revizor koji sačinjava izveštaj o reviziji nacrta plana prekogranične podele mora biti nezavistan od privrednog društva koje učestvuje u podeli u smislu zakona kojim se uređuje revizija.

Izveštaj nezavisnog revizora mora biti sačinjen u skladu sa pravnim i profesionalnim standardima.

Objavljivanje Član 514ć

Nacrt plana prekogranične podele društvo koje se deli objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja Registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične podele.

Uz nacrt plana iz stava 1. ovog člana objavljuju se i:

1) obaveštenje članovima privrednog društva, poveriocima i predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima da mogu društvu prenosiocu, najkasnije pet dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične podele, da pošalju primedbe i sugestije koje se odnose na nacrt plana prekogranične podele;

2) izveštaj revizora o reviziji nacrta plana prekogranične podele.

Odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične podele Član 514u

Na sednici skupštine društva prenosioca, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 514s i 514t ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514s ovog zakona, ako je dostavljeno, donosi se odluka o odobravanju nacrta plana prekogranične podele i odluka o izmeni osnivačkog akta, odnosno statuta privrednog društva.

Skupština društva prenosioca ima pravo da sprovođenje podele uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu.

Na pitanja većine za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana, kao i razloga zbog kojih se ne može pobijati ta odluka shodno se primenjuju odredbe člana 514ž st. 2. i 4. ovog zakona.

Prava nesaglasnih članova društva prenosioca, pravo članova na doplatu, zaštita poverilaca i odgovornost za štetu

Član 514f

Na prava nesaglasnih članova društva prenosioca shodno se primenjuju odredbe čl.

508. i 514lj ovog zakona.

Na pravo članova društva prenosioca na doplatu shodno se primenjuju odredbe čl. 507. i 514m ovog zakona

Na zaštitu poverilaca društva prenosioca u slučaju sprovođenja postupka prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe čl. 497, 509, 510. i 511. ovog zakona.

Na odgovornost direktora društva, odnosno članova nadzornog odbora društva prenosioca i nezavisnog revizora, shodno se primenjuju odredbe člana 514. ovog zakona.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji prekogranične podele Član 514h

Na izdavanje javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe člana 514z ovog zakona.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara učini dostupnim javnobeležničku ispravu iz stava 1. ovog člana, bez naknade.

Registracija prekogranične podele Član 514c

Ako je planom prekogranične podele predviđeno da društvo sticalac bude privredno društvo koje je registrovano u Republici Srbiji, registracije prekogranične podele i društva sticaoca vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i:

1) potvrda nadležnog organa države članice koja prethodi registraciji prekogranične podele, čiji se propisi primenjuju na društvo prenosioca o ispunjenosti uslova za prekograničnu podelu u skladu sa propisima te države, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja;

2) plan prekogranične podele, odobren od strane skupštine društva prenosioca.

Registar privrednih subjekata registruje društvo sticaoca nakon što utvrdi da li su ispunjeni svi uslovi za osnivanje društva sticaoca u skladu sa propisima Republike Srbije, kao i uslovi za okončanje postupka prekogranične podele.

Registar privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo prenosilac koje učestvuje u postupku prekogranične podele, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Potvrda koja prethodi prekograničnoj podeli je konačan i neoboriv dokaz da su ispunjeni svi uslovi za okončanje postupka podele u državi porekla bez kojih se prekogranična podela ne može izvršiti.

Ako je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz Registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji prekogranične podele od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je to društvo nastalo kao pravna posledica sprovođenja prekogranične podele, kao i datum kad je to društvo upisano u registar, a organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da bez odlaganja, nakon izvršene registracije društva sticaoca o tome obavesti organ države članice nadležan za registraciju društva koje se deli putem sistema intekonekcije registara.

Ako je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, u Registru privrednih subjekata se obavezno upisuje da je to društvo brisano iz registra kao pravna posledica prekogranične podele, kao i datum kad je to društvo brisano iz registra.

U Registru privrednih subjekata obavezno se upisuje registracioni broj, poslovno ime i pravna forma svakog od privrednih društava koja učestvuju u postupku prekogranične podele, bez obzira da li je društvo koje je registrovano u Republici Srbiji prenosilac ili sticalac, odnosno bez obzira na to da li je društvo registrovano u Republici Srbiji ili u drugoj državi članici.

U slučaju kad je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata bez odlaganja putem sistema intekonekcije registara obaveštava nadležne registre država članica u kojima su registrovana društva sticaoci da je prekogranična podela proizvela pravno dejstvo.

Ako je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji, prekogranična podela stupa na snagu danom kada organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata primi obaveštenje od organa druge države članice nadležnog za registraciju da je registrovano društvo sticalac.

U slučaju kad ima više društava sticalaca, prekogranična podela stupa na snagu danom kad organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata primi poslednje obaveštenje od organa druge države članice nadležnog za registraciju da je registrovano društvo sticalac.

Po prijemu obaveštenja iz st. 9. i 10. ovog člana, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, obavesti nadležni organ za registraciju svakog društva sticaoca u drugim državama članicama o brisanju iz registra društva prenosioca u slučaju potpune prekogranične podele, kao i o danu stupanja na snagu prekogranične podele.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, prekogranična podela stupa na snagu danom određenim propisima države članice u kojoj je registrovano društvo prenosilac.

Nakon stupanja na snagu prekogranične podele, prekogranična podela ne može se oglasiti ništavom.

Nezavisno od stava 13. ovog člana nadležni organi Republike Srbije imaju pravo da, nakon stupanja na snagu prekogranične podele, izriču mere i sankcije u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, socijalna zaštita, oporezivanje, izvršenje i obezbeđenje, kao i krivična dela i krivični postupak.

Pravne posledice prekogranične podele Član 514č

Pravne posledice prekogranične podele proizvode dejstvo danom stupanja na snagu prekogranične podele u skladu sa članom 514c st. 9, 10, 11. i 12. ovog zakona.

Na pravne posledice potpune prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o pravnim posledicama pripajanja.

Pravne posledice delimične prekogranične podele su:

1) deo imovine i obaveza društva prenosioca prelaze na jedno ili više društava sticalaca, dok preostali deo imovine i obaveza zadržava društvo prenosilac, u skladu sa odobrenim planom prekogranične podele;

2) neki članovi društva prenosioca postaju članovi jednog ili više društava sticalaca, dok neki članovi ostaju članovi društva prenosioca, odnosno postaju članovi oba društva, u skladu sa raspodelom udela, odnosno akcija, određenom u planu prekogranične podele, osim ako su se odrekli svojih udela, odnosno akcija u skladu sa članom 514f stav 1. ovog zakona;

3) prava i obaveze društva prenosioca koje proizilaze iz ugovora o radu, koji važe na dan stupanja na snagu prekogranične podele, a koji planom podele pripadaju društvu ili društvima sticaocima, smatraju se prenetim na društvo ili društva sticaoce, shodno odobrenom planu prekogranične podele;

4) druge posledice u skladu sa zakonom.

Pravne posledice prekogranične podele uz odvajanje su:

2) društvo prenosilac postaje vlasnik udela, odnosno akcija jednog ili više društava sticalaca;

Ako je za prenos imovine i obaveza sa društva prenosioca na društvo sticaoca, u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u prekograničnoj podeli, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjava društvo prenosilac, odnosno društvo sticalac, zavisno od toga u čijoj državi se uslovi ispunjavaju.

Neraspoređena imovina i obaveze društva prenosioca i zabrana stvaranja prividnog kapitala

Član 514dž

Na neraspoređenu imovinu i obaveze društva prenosioca u slučaju sprovođenja postupka prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe člana 506. ovog zakona.

Na zabranu stvaranja prividnog kapitala u slučaju sprovođenja postupka prekogranične podele shodno se primenjuju odredbe 503. ovog zakona.

Pojednostavljeni postupci prekogranične podele Član 514š

U slučaju sprovođenja prekogranične podele uz odvajanje, nacrt plana prekogranične podele ne sadrži podatke iz člana 514r tač. 2), 3), 5), 8), 15) i 16) ovog zakona.

U postupku iz stava 1. ovog člana ne sačinjava se izveštaj organa upravljanja iz člana 514s ovog zakona, izveštaj nezavisnog revizora iz člana 514t ovog zakona i ne primenjuju se odredbe o pravima nesaglasnih članova društva prenosioca i pravu članova društva prenosioca na doplatu iz čl. 507. i 508. ovog zakona.”

Član 41.

U članu 536. stav 1. reči: “i revizija” brišu se.

Član 42.

U članu 540. stav 2. reči: “i revizija” brišu se.

Član 43.

Posle člana 573. dodaje se član 573a koji glasi:

“Registracija promene podataka ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva i razmena podataka putem interkonekcije registara

Član 573a

Strana privredna društva koja su osnovala ogranak ili predstavništvo na teritoriji Republike Srbije dužna su da u roku od 15 dana od dana promene, Registru privrednih subjekata radi registracije, dostave podatke iz člana 573. stav 3. i člana 575. stav 2. ovog zakona, kao i:

1) obaveštenje o pokretanju postupka likvidacije, podatke o likvidacionom upravniku i njegovim ovlašćenjima, okončanju postupka likvidacije;

2) podatke o pokretanju stečajnog postupka, podatke o stečajnom upravniku i njegovim ovlašćenjima, podatke o zaključenju stečaja;

3) odluku o prestanku ogranka, odnosno predstavništva.

Ako se podaci o ogranku stranog privrednog društva, odnosno o predstavništvu koji su registrovani u Registru privrednih subjekata razlikuju od podataka koji su registrovani u registru matičnog društva, u pravnim poslovima koji se obavljaju sa ogrankom stranog privrednog društva, odnosno predstavništvom, treća lica se mogu pouzdati u podatke iz Registra privrednih subjekata.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara, učini javno dostupnim informacije iz člana 573. stav 3, člana 575. stav 2. ovog zakona i stava 2. ovog člana.

Obaveza objavljivanja finansijskih izveštaja iz člana 573. stav 4. ovog zakona ne primenjuje se na filijale kreditnih institucija, finansijskih institucija i osiguravajućih društava na koje se primenjuju posebna pravila o izveštavanju i objavljivanju finansijskih podataka u skladu sa propisima koji uređuju rad tih institucija.

Ako registar matičnog društva, putem sistema interkonekcije registara, obavesti Registar privrednih subjekata da je matično društvo likvidirano ili iz drugog razloga brisano iz registra, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata će bez odlaganja pokrenuti postupak brisanja ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva iz registra, bez obaveze matičnog društva da dostavi prijavu ili dodatnu dokumentaciju.

Registar privrednih subjekata dostavlja registru matičnog društva potvrdu o prijemu obaveštenja iz stava 5. ovog člana odmah po prijemu obaveštenja.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata neće pokrenuti postupak brisanja ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva ako je matično društvo prestalo da postoji usled promene pravne forme ili statusne promene.

Ako strano privredno društvo ima registrovan ogranak, odnosno predstavništvo u Registru privrednih subjekata i ako registar matičnog društva obavesti Registar privrednih subjekata o promeni podataka koji se odnose na to strano privredno društvo putem sistema interkonekcije registara, Registar privrednih subjekata je dužan da, bez odlaganja, registru matičnog društva dostavi potvrdu prijema obaveštenja i da izvrši promenu podataka koji se odnose na strano privrednog društvo u registru, i to:

1) naziv društva;

2) registrovano sedište društva;

3) matični/registarski broj društva;

4) pravnu formu društva;

5) lica ovlašćena za zastupanje;

6) finansijska dokumenta društva koja se objavljuju u skladu sa propisima države matičnog društva.

Nakon brisanja ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva iz Registra privrednih subjekata, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da o tome, bez odlaganja, putem sistema interkonekcije registara, obavesti registar matičnog privrednog društva.

Organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da uz obaveštenje iz stava 9. ovog člana dostavi sve podatke i dokumentaciju koji potvrđuju brisanje ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva uključujući i matični broj, datum brisanja, kao i razloge za brisanje ako su poznati.

Nakon što primi potvrdu o prijemu obaveštenja iz stava 9. ovog člana dostavljenu od strane registra matičnog privrednog društva, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da tu potvrdu evidentira u Registru privrednih subekata i čuva u dokumentaciji o registraciji ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva.

Ako privredno društvo koje je registrovano u Registru privrednih subekata ima ogranak, odnosno predstavništvo u drugoj državi članici Evropske unije, organ nadležan za vođenje Registra privrednih subjekata dužan je da, putem sistema interkonekcije registara, bez odlaganja obavesti registar države u kojoj je ogranak, odnosno predstavništvo registrovano u slučaju da je u Registru privrednih subekata registrovana promena koja se odnosi na:

1) naziv društva;

2) registrovano sedište društva;

3) registracioni broj društva;

4) pravnu formu društva;

5) lica ovlašćena za zastupanje;

6) bilans stanja i bilans uspeha i druge finansijske izveštaje društva koji se objavljuju u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.”

Član 44.

U članu 585. stav 1. posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) do 9đ) koje glase:

“9a) ne sačini izveštaj u skladu sa članom 514đ st. 1 do 3. ovog zakona;

9b) u izveštaju ne objasni podatke propisane članom 514đ st. 4. i 7. ovog zakona;

9v) ne dostavi ili ne objavi izveštaj na način i u rokovima propisanim članom 514đ st. 10. i 11. ovog zakona;

9g) ne obezbedi zaposlenima informisanje i konsultacije u skladu sa članom 514l st. 1. do 4. ovog zakona;

9d) ne sprovede postupak pregovora u skladu sa članom 514l st. 6. do 11. ovog zakona, kada je to obavezno;

9đ) onemogući ili ograniči prava zaposlenih na učešće u organima upravljanja suprotno članu 514l st. 14, 15. i 16. ovog zakona;”

Član 45.

U članu 586. stav 1. posle tačke 9) dodaju se tač. 9a) do 9d) koje glase:

“9a) ne pripremi pravila o postizanju rodnog balansa između izvršnih direktora, koja sadrže individualne kvantitativne ciljeve (član 382a stav 4. ovog zakona);

9b) na zahtev kandidata za imenovanje ili izbor na direktorsku poziciju, tom kandidatu ne pruži informacije iz člana 382a stav 8. ovog zakona;

9v) ne obezbedi da akcionari budu informisani o odredbama ovog zakona koje se odnose na imenovanje pripadnika manje zastupljenog pola ako o imenovanju kandidata na direktorsku poziciju odlučuje skupština akcionara (član 382a stav 11. ovog zakona);

9g) informacije iz člana 382b stav 2. ovog zakona ne objavi na svojoj internet stranici (član 382b stav 3. ovog zakona);

9d) ne dostavi nadležnom organu informacije propisane članom 382b stav 2. ovog zakona;”.

Član 46.

Odredbe čl. 514a - 514m, čl. 577a - 577š i čl. 580a - 580č Zakona o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25) primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 47.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim:

1) odredaba člana 21. i člana 45. ovog zakona, koje se primenjuju po isteku roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

2) odredaba člana 6. u delu kojim se propisuje da direktor ne može biti lice kome je u državi članici Evropske unije izrečena mera zabrana obavljanja delatnosti ili zabrana obavljanja funkcije člana organa upravljanja, kao i u delu koji se odnosi na obavezu Agencije za privredne registre da, bez odlaganja, na zahtev nadležnog registra iz druge države članice Evropske unije putem sistema interkonekcije registara, dostavi propisane podatke, člana 20. u delu kojim se propisuje da direktor ne može biti lice kome je u državi članici Evropske unije izrečena mera zabrana obavljanja delatnosti ili zabrana obavljanja funkcije člana organa upravljanja, kao i u delu koji se odnosi na obavezu Agencije za privredne registre da, bez odlaganja, na zahtev nadležnog registra iz druge države članice Evropske unije putem sistema interkonekcije registara, dostavi propisane podatke, člana 24. u delu koji se odnosi na primenu Uredbe EU 537/2014, člana 28, čl. 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, čl. 43. i 44. ovog zakona koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25 - u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje - 6 “Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija, između ostalog, obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, kao i da će sprovesti preostale pravne tekovine, odnosno tekovine nastale nakon podnošenja pregovaračke pozicije, do stupanja u članstvo Evropske unije, u skladu sa rezultatima pregovora u ovom poglavlju. S tim u vezi, a u cilju daljeg usklađivanja kompanijskog prava sa pravom Evropske unije, Nacrtom zakona u naš pravni sistem prenose se odredbe Direktive (EU) 2022/2381 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. novembra 2022. godine o poboljšanju rodne ravnopravnosti među direktorima listiranih kompanija, Direktive (EU) 2019/2121 Evropskog parlamenta i Saveta od 27. novembra 2019. godine o izmeni Direktive (EU) 2017/1132 u pogledu prekograničnih transformacija, spajanja i podela i Direktive (EU) 2019/1151 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. juna 2019. godine o izmeni Direktive (EU) 2017/1132 u pogledu upotrebe digitalnih alata i procesa u pravu privrednih društava.

Direktiva (EU) 2022/2381 propisuje mere koje se odnose na postizanje rodne ravnopravnosti u organima upravljanja javnih akcionarskih društava koja se svrstavaju u velika pravna lica, uz jačanje transparentnosti i kvaliteta korporativnog upravljanja. Naime, ova direktiva uvodi jasno definisane ciljeve u pogledu zastupljenosti manje zastupljenog pola u organima upravljanja i teži obezbeđivanju transparentnih i objektivnih procedura za izbor članova organa upravljanja. Predviđa i obavezu izveštavanja o napretku u postizanju rodne ravnoteže.

Direktiva (EU) 2019/2121 unapređuje pravni okvir za sprovođenje prekograničnih statusnih promena privrednih društava, uključujući spajanja, pripajanja, podele i promenu pravne forme, unutar jedinstvenog tržišta Evropske unije. Direktiva ima za svrhu obezbeđivanje slobode poslovnog nastanjivanja, uz istovremeno jačanje zaštite prava zaposlenih, poverilaca i manjinskih članova društva, kao i sprečavanje potencijalnih zloupotreba. Praktično, direktiva omogućava kompanijama da lakše menjaju državu poslovanja ili se reorganizuju unutar EU, uz propisane mehanizme kontrole i zaštite zainteresovanih strana.

Direktivom (EU) 2019/1151 se uvodi i unapređuje primena digitalnih alata i procedura u oblasti osnivanja i poslovanja privrednih društava. Poseban akcenat stavljen je na omogućavanje onlajn registracije društava, elektronsko podnošenje dokumentacije, smanjenje administrativnih troškova, kao i povećanje transparentnosti i dostupnosti podataka putem međusobno povezanih registara (sistem interkonekcije registara).

Takođe, Nacrtom zakona vrši se i terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, br. 129/21 i 109/25), Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 - dr.zakon), Zakona o reviziji (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19) poboljšanje pojedinih rešenja iz važećeg zakona koja su predstavljala prepreku i “uska grla” u primeni Zakona, a koja je trebalo otkloniti radi njegove efikasnije primene.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona vrše se izmene stava 5. člana 19. Zakona, tako što se proširuje krug lica koja mogu podneti tužbu nadležnom sudu kojom se zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako društvo koristi adresu sedišta suprotno odredbama ovog zakona.

Članom 2. Nacrta zakona predložene su izmene člana 25. Zakona tako što se u skladu sa zahtevima člana 26. Direktive (EU) 2017/1132 propisuje da poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi moraju da sadrže i oznaku “u likvidaciji”, “u prinudnoj likvidaciji”, odnosno “u stečaju” ukoliko je društvo u postupku likvidacije, prinudne likvidacije, odnosno stečaja.

Članom 3. Nacrta zakona vrše se korekcije u članu 46. Zakona, a radi terminološkog usaglašavanja sa odredbama Zakona o tržištu kapitala. Naime, Zakon o tržištu kapitala poznaje samo pojam “javnog društva”, a ne i javnog akcionarskog društva. Tačnije, u skladu sa odredbama Zakona o tržištu kapitala izdavalac je javno društvo ukoliko ispunjava bar jedan od sledećih uslova: uspešno je izvršio javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija; čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici, što praktično znači da javno društvo može biti i društvo s ograničenom odgovornošću, kao i akcionarsko društvo koje nije javno ukoliko ispuni uslove propisane tim zakonom. S tim u vezi, članom 3. Nacrta zakona vrši se samo preciziranje termina javnog akcionarskog društva, kao društva čije su akcije uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici Srbiji.

Čl. 4. i 5. Nacrta zakona predložene su izmene čl. 151. i 157. Zakona kojima se propisuje da se udeo člana društva, odnosno sopstveni udeo društva može pretvoriti u digitalni token u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina. Kada je reč o pretvaranju sopstvenog udela društva u digitalni token predloženo je da odluku o tome donosi skupština društva običnom većinom glasova svih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno. Na ovaj način daje se mogućnost članovima društva i samom društvu da prenos udela, odnosno sopstvenog udela vrše preko organizovane platforme za trgovinu digitalnim tokenima, pri čemu ostaju u obavezi da poštuju sve odredbe Zakona o privrednim društvima- počev od poštovanja prava preče kupovine, postupka u vezi sa pravom preče kupovine, prenosa udela uz saglasnost društva, druga ograničenja za prenos udela i sl. kao i sve uslove i posledice prenosa udela.

Članom 6. Nacrta zakona vrše se izmene člana 218. Zakona i propisuju uslovi i ograničenja za obavljanje dužnosti direktora u društvu s ograničenom odgovornošću, a sve u skladu sa zahtevima Direktive (EU) 2019/1151.

Čl. 7. do 13. Nacrta zakona u skadu sa predloženim izmenama u članu 46. Zakona vrše se izmene u članu 248. stav 4, članu 260. st. 3. i 6, članu 285. stav 7, članu 287.

stav 5, članu 295. stav 4, članu 298. st 3. i 4. i članu 299. stav 4. Zakona, a radi preciziranja i terminološkog usaglašavanja sa odredbama Zakona o tržištu kapitala.

Članom 14. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 306. Zakona, a u cilju terminološkog usklađivanja sa Zakonom o reviziji. Naime, članom 306. Zakona propisuje se, između ostalog, da finansijski izveštaji na osnovu kojih se donosi odluka o povećanju osnovnog kapitala iz neto imovine društva moraju imati pozitivno mišljenje revizora, te imajući u vidu da je sada Zakon o reviziji poseban zakon, brisane su reči: “računovodstvo i”.

Članom 15. Nacrta zakona vrše se korekcije u članu 314. Zakona, u cilju usaglašavanja se predloženim izmenama člana 316. Zakona.

Članom 16. Nacrta zakona vrše se izmene člana 316. Zakona preciziraju se razlozi i načini za smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva, a u cilju rešavanja nedomica koje su se pojavile u praksi.

Članom 17. Nacrta zakona interveniše se u članu 344. stav 11. Zakona, a radi usklađivanja sa izmenama izvršenim u članu 46. Zakona.

Članom 18. Nacrta zakona interveniše se u članu 367. stav 1. tačka 1), a u cilju terminološkog usklađivanja sa Zakonom o reviziji, imajući u vidu da se tim zakonom uređuje revizija finansijskih izveštaja.

Članom 19. Nacrta zakona predloženo je jezičko preciziranje odredbe člana

373. Zakona u pogledu roka za slanje poziva za vanrednu sednicu skupštine akcionarskog društva.

Članom 20. Nacrta zakona izvršene su izmene člana 382. Zakona u skladu sa odredbama Zakona o reviziji i odredbama Direktive (EU) 2019/1151. Naime, propisuje se da direktor ne može biti ni lice koje je revizor društva ili lice koje je bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja akcionarskog društva, do isteka roka u skladu sa posebnim zakonom (član 44. Zakona o reviziji), kao ni lice kome je u državi članici Evropske unije izrečena mera zabrana obavljanja delatnosti ili zabrana obavljanja funkcije člana organa upravljanja, u skladu sa propisima te države članice. Propisuje se i obaveza razmene odgovarajućih informacija između Agencije za privredne registre i nadležnih organa zemalja članica EU preko sistema interkonekcije registara.

Članom 21. Nacrta zakona predloženo je dodavanje novih čl. 382a i 382b kojima se za javno akcionarsko društvo koje se u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo smatra velikim pravnim licem propisuju zahtevi i pravila u pogledu manje zastupljenog pola u organima upravljanja u skladu sa minimalnim zahtevima propisanim Direktivom (EU) 2022/2381 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. novembra 2022. godine o poboljšanju rodne ravnopravnosti među direktorima listiranih kompanija, obaveza za ta društva da do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, dostave ministarstvu nadležnom za oblast rodne ravnopravnosti informacije o rodnoj zastupljenosti među imenovanim direktorima, sa posebnim podacima o rodnoj zastupljenosti kod izvršnih i neizvršnih direktora, kao i informacije o merama preduzetim radi ostvarivanja ciljeva o rodnom balansu, kao i obaveza objavljivanja ovih informacija na internet stranici društva, a sve u skladu sa zahtevima Direktive (EU) 2022/2381.

Članom 22. Nacrta zakona vrše se korekcije u članu 393a stav 1. Zakona, imajući u vidu da Zakon o tržištu kapitala ne poznaje pojam “akcionarsko društvo koje nije javno”, a sve u skladu i sa izmenama izvršenim u članu 46. Zakona.

Članom 23. Nacrta zakona vrše se korekcije u 410. stav 5. Zakona, imajući u vidu da se pojam ovlašćenog revizora uređuje Zakonom o reviziji.

Članom 24. Nacrta zakona predložene su izmene člana 411. Zakona u skladu sa zahtevima Direktive (EU) 2014/56 i Direktive (EU) 2022/2464, kojima se propisuje, između ostalog, da komisija za reviziju vrši nadzor nad radom unutrašnjeg nadzora u društvu, u pogledu finansijskog izveštavanja i ako je to primenljivo izveštavanja o održivosti uključujući postupak elektronskog izveštavanja u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo, bez narušavanja njegove nezavisnosti; da prati proces finansijskog izveštavanja i ako je to primenljivo izveštavanja o održivosti uključujući postupak elektronskog izveštavanja u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo i postupak koji sprovodi društvo radi informacija o kojima izveštava saglasno standardima izveštavanja o održivosti u smislu propisa kojima se uređuje računovodstvo i daje preporuke ili predloge za očuvanje njegovog integriteta; da vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije, i ako je to primenljivo provere izveštaja o održivosti i proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora, i objasni na koji način su revizija i provera izveštaja o održivosti doprineli integritetu finansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o održivosti i koja je bila uloga komisije u tom procesu; prati nezavisnost revizora i društava za reviziju u odnosu na društvo u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija, a naročito pružanje nerevizorskih usluga društvu u smislu člana 5. Uredbe EU 537/2014, kao i da prati reviziju godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja i ako je to primenljivo izveštaja o održivosti i njen učinak izimajući u obzir nalaze i zaključke nadležnog organa u skladu sa članom 26. stav 6. Uredbe EU 537/2014.

Čl. 25. i 26. Nacrta zakona vrše se korekcije u članu 451. stav 2. Zakona i u članu 453. stav 4. Zakona, imajući u vidu da se pojam internog revizora, odnosno obaveza vršenja revizije finansijskih izveštaja uređuje Zakonom o reviziji.

Članom 27. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 478. stav 4. Zakona radi preciziranja i usklađivanja sa odredbama Zakona o tržištu kapitala koji i propisuje uslove za donošenje odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta.

Članom 28. Nacrta zakona dodaje se Deo šesti A i čl. 482a do 482m kojima se vrši transponovanje odredbi Direktive (EU) 2019/2121 koje se odnose na prekograničnu promenu pravne forme unutar EU. Prekogranična promena pravne forme podrazumeva postupak u kome društvo kapitala (u Republici Srbiji: d.o.o. i a.d.) menja pravnu formu i iz pravne forme u kojoj je registrovano u državi porekla, prelazi u pravnu formu države prijema, pri čemu se predmetno društvo briše iz registra države porekla i upisuje u registar države prijema. Prekogranična promena pravne forme obavezno za posledicu ima i prenos registrovanog sedišta iz države porekla u državu prijema. Kao i kod promene pravne forme bez prekograničnog elementa i u ovom slučaju promena pravne forme ne utiče na pravni subjektivitet privrednog društva. Propisuje se i ko ne mogu biti učesnici u postupcima prekogranične promene pravne forme: društva kapitala u likvidaciji, prinudnoj likvidaciji, stečaju (izuzetak, prekogranična promena pravne forme predviđena kao mera reorganizacije u stečajnom postupku), kreditne institucije, finansijske holding kompanije, mešovite holding kompanije, finansijske institucije koje su zavisna društva tih subjekata i koje su uključene u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, ako su predmet stečaja i likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga. Uređuje se i sam postupak promene pravne forme, koji kao i kod statusnih promena započinje sačinjavanjem nacrta plana prekogranične promene pravne forme i izveštaja organa

upravljanja o prekograničnoj promeni pravne forme za članove društva i zaposlene, u kome se daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekogranične promene pravne forme, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva. Takođe, nezavisni revizor sačinjava i izveštaj o reviziji nacrta plana prekogranične promene pravne forme. Propisana je i obaveza objavljivanja nacrta plana prekogranične promene pravne forme i drugih pratećih dokumenata. Takođe, uređena su i pitanja prava nesaglasnih članova društva, zaštite poverilaca društva, pravnih posledica prekogranične promene pravne forme, same registracije i u slučaju kada je Republika Srbija država porekla i u slučaju kada je država prijema, kao i ništavosti registracije prekogranične promene pravne forme.

Članom 29. Nacrta zakona vrše se korekcije u članu 483. stav 5. Zakona radi preciziranja i usklađivanja sa odredbama Zakona o tržištu kapitala koji i propisuje uslove za donošenje odluke skupštine o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta.

Članom 30. Nacrta zakona predložena je dopuna člana 484. zakona i propisano da u statusnoj promeni ne može učestvovati ni privredno društvo koje je u prinudnoj likvidaciji.

Članom 31. Nacrta zakona predložene su dopune člana 493. Zakona, a radi usklađivanja sa zahtevima kompanijskih direktiva i Zakonom o reviziji, te je sada jasno propisano da revizor koji sačinjava izveštaj o statusnoj promeni mora biti nezavistan od svakog privrednog društva koje učestvuje u statusnoj promeni u smislu zakona kojim se uređuje revizija.

Članom 32. Nacrta zakona vrši se ispravka tehničke greške u članu 511. stav

3. Zakona, imajući u vidu da se ovim članom uređuje zaštita poverilaca društva koje učestvuje u statusnoj promeni od strane suda, te se sud može odrediti privremenu meru zabrane sprovođenja statusne promene, na zahtev poverioca, a ne društva, ako nađe da je to nužno i opravdano radi obezbeđivanja odgovarajuće zaštite za poverioca koji je podneo tužbu.

Članom 33. Nacrta zakona interveniše se u članu 514. stav 1. Zakona, tako što se u skladu sa zahtevom Kodifikovane direktive proširuje krug lica koji su u slučaju statusne promene solidarno odgovorni članovima društva za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom prilikom pripreme i sprovođenja statusne promene. Naime, pored direktora i članova nadzornog odbora društva koje učestvuje u statusnoj promeni solidarna odgovornost proširuje se i na revizora koji je sačinio izveštaj o statusnoj promeni.

Članom 34-39. Nacrta zakona predložene su izmene, odnosno dopune pojedinih članova Zakona koji se odnose na prekogranična pripajanja i spajanja, a u sve u skladu sa odredbama Kodifikovane direktive i Direktive (EU) 2019/2121. Proširen je spisak subjekata koji ne mogu učestvovati u prekograničnom pripajanju i spajanju i precizirano da je društvo kapitala koje učestvuje u postupku prekograničnog pripajanja ili spajanja dužno da postupa u skladu sa nacionalnim propisima koji se na njega primenjuju, a naročito u skladu sa odredbama o donošenju odluka o prekograničnom pripajanju i spajanju i zaštiti zaposlenih, ukoliko nije drugačije propisano. Propisano da su obavezni elementi zajedničkog Nacrta ugovora o pripajanju i podatak o visini novčane naknade koja se nudi nesaglasnim članovima privrednog društva i rok u kome će biti isplaćena, kao i podatak o odgovarajućoj zaštiti koja se nudi poveriocima, poput garancije i zaloge. Takođe, precizirano je i šta se sve objavljuje uz Nacrt ugovora, propisana sadržina i postupak sačinjavanja i rokovi objavljivanja izveštaja o prekograničnom pripajanju koji su organi upravljanja dužni da sačine za članove društva i zaposlene, u kome se daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekogranične promene pravne forme, njen uticaj na

zaposlene i buduće poslovanje društva. Precizirana je i većina za donošenje odluke o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, kao i razlozi zbog kojih se ova odluka ne može pobijati.Pored toga, detaljnije je propisano šta je društvo dužno da dostavi javnom beležniku radi izdavanja javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji pripajanja, kao i postupanje javnog beležnika po podnetom zahtevu. Detaljno je uređeno i pravo zaposlenih na informisanje i konsultacije u vezi sa planiranim pripajanjem pre donošenja nacrta ugovora o pripajanju, registracija prekograničnog pripajanja i razmena podataka preko sistema interkonekcije registara, precizirane odredbe koje se odnose na pitanja prava nesaglasnih članova društva i zaštite poverilaca društva.

Članom 40. Nacrta zakona dodaje se Deo sedmi b i čl. 514nj do 514š kojima se u skladu sa Direktivom (EU) 2019/2121 uređuje još jedna vrsta prekograničnih statusnih promena - prekogranične podele društava kapitala. Prekogranične podele definisane su kao statusne promene u kojima učestvuju dva ili više društava, od kojih je najmanje jedno društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije, i najmanje jedno društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice. Prekogranične podele obuhvataju potpunu podelu, delimičnu podelu i podelu uz odvajanje. Potpuna prekogranična podela definisana je kao postupak u kojem jedno društvo (društvo prenosilac), koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, prenosi celokupnu imovinu i obaveze na dva ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvima sticaocima. Delimična prekogranična podela je postupak u kojem jedno društvo (društvo prenosilac) prenosi deo imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvima sticaocima. I na kraju, prekogranična podela uz odvajanje definisana je kao postupak u kojem jedno društvo (društvo prenosilac) prenosi deo imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava kapitala (društva sticaoci), pri čemu društvo prenosilac stiče udele, odnosno akcije u društvima sticaocima. Određen je i domen primene, kao i koja društva ne mogu učestvovati u prekograničnim podelama. Kao i kod svih drugih vrsta statusnih promena sa prekograničnim elementom i ovaj postupak započinje sačinjavanjem nacrta plana prekogranične podele od strane nadležnog organa društva, koji mora da sadrži sve propisane obavezne elemente. Takođe, odbor direktora, odnosno izvršni odbor društva dužan je da sačini izveštaj o prekograničnoj podeli za članove društva i zaposlene, u kome daje objašnjenje i opravdanje pravnih i ekonomskih aspekata prekogranične podele, njen uticaj na zaposlene i buduće poslovanje društva, a društvo koje sprovodi prekograničnu podelu dužno je da informiše i konsultuje zaposlene o uticaju podele na njihov status, pre sačinjavanja ovog izveštaja. Zaposleni i u ovaj vrsti statusnih promena imaju ista prava na učestvovanje u organima upravljanja. I kod prekograničnih podela nezavisni revizor sačinjava izveštaj o reviziji nacrta plana prekogranične podele. Dalje, uređene su i obaveze društva u vezi sa objavljivanjem nacrta plana i svih ostalih pratećih akata, donošenje odluke skupštine društva o usvajanju nacrta plana podele, prava nesaglasnih članova društva prenosioca, pravo članova na doplatu, zaštita poverilaca i odgovornost za štetu, kao i pravne posledice prekogranične podele. I na kraju, uređuje se i registracija prekogranične podele (koja se takođe ne može sprovesti bez javnobeležničke isprave, odnosno potvrde) u zavisnosti od toga da li je društvo sticalac društvo koje je registrovano u Republici Srbiji (registracija osnivanja sticaoca) ili je društvo prenosilac registrovano u Republici Srbiji (registracija brisanja prenosioca), razmena informacija i obaveštenja putem sistema intekonekcije registara, kao i stupanje na snagu prekogranične podele.

Čl. 41. i 42. Nacrta zakona vrši se korekcija u članu 536. stav 1. i članu 540. stav 2. Zakona, imajući u vidu da se početni i završni likvidacioni bilans sastavljaju u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, a ne i revizija.

Članom 43. Nacrta zakona uvodi se novi član 573a kojim se uređuje Registracija promene podataka ogranka stranog privrednog društva, odnosno predstavništva i razmena podataka sa državama članicama EU putem sistema interkonekcije registara. Propisuje se da su strana privredna društva koja su osnovala ogranak ili predstavništvo na teritoriji Republike Srbije dužna da Registru privrednih subjekata radi registracije, pored promene svih podataka koji se registruju (naziv i adresa ogranka, odnosno adresa predstavništva; pretežna delatnost ogranka; lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka, odnosno osnivača predstavništva i obim ovlašćenja zastupnika; naziv, pravna forma i sedište osnivača ogranka, odnosno predstavništva i dr.) dostave i: obaveštenje o pokretanju postupka likvidacije, podatke o likvidacionom upravniku i njegovim ovlašćenjima, okončanju postupka likvidacije, podatke o pokretanju stečajnog postupka, podatke o stečajnom upravniku i njegovim ovlašćenjima, podatke o zaključenju stečaja, kao i odluku o prestanku ogranka, odnosno predstavništva. Dalje se uređuje razmena podataka o osnivaču ogranka, odnosno predstavništva, kao i o samom ogranku stranog privrednog društva i predstavništva između Registra privrednih subjekata i nadležnih registara zemalja članica EU putem sistema interkonekcije registara, a u skladu sa odredbama Direktive (EU) 1151/2019.

Članom 44. Nacrta zakona predložene su izmene člana 585. Zakona radi uvođenja novih privrednih prestupa, u slučaju kada društvo koje učestvuje u prekograničnim statusnim promenama ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sačinjavanje, dostavljalje i objavljivanje propisanih dokumenata, kao i u slučaju kada ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na pravo zaposlenih na informisanje i konsultacije, na učestvovanje u odlučivanju, kao i na postupak pregovora sa zaposlenima.

Članom 45. Nacrta zakona vrše se dopune člana 586. Zakona uvođenjem novih privrednih prestupa za javno akcionarsko društvo u skladu sa članom 21. Nacrta zakona, a koji se odnose na nepostupanje javnog akcionarskog društva koje ima obavezu uspostavljanja balansa pripadnika manje zastupljenog pola u organima upravljanja u skladu sa odrtedbama ovog zakona koje se odnose na postizanje rodne ravnoteže, odgovarajuću transparentnost i postupanje društva pri izboru kandidata za članove organa upravljanja, na objavljivanje i dostavu informacija o rodnoj zastupljenosti.

Čl. 46. i 47. Nacrta zakona uređuje se stupanje na snagu i početak primene pojedinih odredaba Nacrta zakona, odnosno predloženo je da se primena odredaba Zakona koje se odnose na prekogranična pripajanja i spajanja privrednih društava, Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju (čl. 514a - 514m, čl. 577a

- 577š i čl. 580a - 580č Zakona o privrednim društvima) odloži do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, a imajući u vidu da privredna društva koja su registrovana u Republici Srbiji ne mogu biti učesnici prekograničnih statusnih promena, niti je moguće osnovati Evropsko akcionarsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju sve dok Republika Srbija ne postane članica Evropske unije.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo privrede, 08.05.2026.