ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Troškove upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana snose proizvođači i/ili uvoznici, proporcionalno svom učešću u količini proizvoda stavljenih na tržište. Ti troškovi obuhvataju preuzimanje i transport, odgovarajuće kontejnere, skladištenje, tretman ili izvoz, kao i druge troškove upravljanja tim otpadom

Lek kojem je istekao rok ili koji nije više potreban, umesto da završi u komunalnom otpadu ili kanalizaciji trebalo bi da bude vraćen apoteci. Prema važećim propisima, apoteke su obavezne da besplatno preuzmu farmaceutski otpad od građana. Zakon takođe nalaže da apoteke obezbede posebne kontejnerе za ovaj otpad.

On obuhvata lekove kojima je istekao rok trajanja, neupotrebljive lekove, ambalažu u kojoj su bili upakovani. S obzirom na to da može biti opasan po zdravlje i životnu sredinu, pravilno zbrinjavanje je od velike važnosti.

Takav sistem zbrinjavanja predviđen je barem “na papiru”. Tu obavezu nalaže Zakon o upravljanju otpadom. U praksi, međutim, sistem godinama ne funkcioniše. Barem ne u punom kapacitetu.

Mnogi građani i ne znaju da imaju mogućnost da ovaj otpad vrate apoteci. Čak i ako bi to pokušali većina apoteka ga ne bi prihvatila.

U nekim objektima, u kojima je ranije postojala ta mogućnost više ovaj otpad ne primaju. Kažu da “nemaju više tu mogućnost ni kapacitete”. Uglavnom ovu praksu sprovode u dva ili svega nekoliko svojih objekata u Beogradu.

Lekovi iz domaćinstava u apoteci – ko ih dalje i kako zbrinjava?

Obišli smo i pozvali nekoliko apoteka, među njima i apoteke iz većih lanaca.

Jednoglasno navode da je ključni problem to što nije jasno definisano ko finansira preuzimanje i zbrinjavanje farmaceutskog otpada od građana. Tako je između zakona koji postoji i njegove primene ostalo pitanje ko će preuzeti odgovornost i trošak za otpad koji građani već donose na vrata apoteka.

Ako nije jasno ko trošak snosi, kako se obračunava i kako se plaća, obaveza propisana na papiru teško može da proizvede funkcionalan sistem u praksi. To kažu sagovornici Forbes Srbija koji su kontaktirani za ovu temu.

Naime, još izmenama i dopunama zakona donetim 2016. predviđeno je da su apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, odnosno veterinarska organizacija, kao i apoteke osnovane kao privatna praksa, dužne da preuzmu farmaceutski otpad proizveden od građana i da taj otpad predaju licima koja obavljaju sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladištenje ili izvoz farmaceutskog otpada. Isto je predviđeno novim Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025) donetim krajem prošle godine.

Propisano je da troškove upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana snose proizvođači i/ili uvoznici, proporcionalno svom učešću u količini proizvoda stavljenih na tržište.

S druge strane, firme registrovane za prikupljanje farmaceutskog otpada nemaju pravni osnov za poslovanje sa privatnim licima, tako da građani praktično nemaju gde da odlože to što im se nakupilo u fiokama.

Pilotiranje obaveze koja postoji godinama

U međuvremenu, 1. septembra pokrenut je pilot-projekat “Vrati lek”. On građanima ponovo daje mogućnost da stare i neiskorišćene lekove predaju apotekama. Pilot projekat pokrenuli su Ministarstvo zaštite životne sredine i Privredna komora Srbije.

Plan je da neiskorišćene lekove i one kojima je istekao rok trajanja građani od 1. septembra mogu da vrate na ukupno 13 lokacija u Beogradu. To su apoteke lanca Benu, Dr Max i Lilly.

Vraćaju se isključivo lekovi koji se i izdaju u apoteci, bez obzira na to da li idu na recept ili bez recepta. Kampanja je počela u Beogradu, na teritoriji opštine Zvezdara, i trajaće mesec dana. U oktobru se nastavlja u Novom Sadu, a u novembru u Nišu.

Iz resornog ministarstva nisu odgovorili na pitanja šta očekuju od ovog projekta i ko će sada snositi krajnje troškove prikupljanja i tretmana.

Zašto apoteke da plaćaju za tuđi otpad?

Ono što je na samu najavu ovog projekta moglo da zbuni sve one koji nešto bolje poznaju prilike kada je reč o upravljanju otpadom je upravo to da se kao novina predstavlja nešto što, prema postojećim propisima, već postoji kao obaveza.

A kako je to poslednjih godina izgledalo u praksi? Kako kaže sagovornik iz Apoteka Beograd, za farmaceutski otpad iz njihovih objekata su godinama već imali firmu koja ga preuzima, dok za otpad iz domaćinstava koji bi građani doneli nije bilo regulisano ko će platiti. Za apoteku se to ispostavilo kao veliki trošak.

Oni su taj otpad morali da sortiraju i odlože u crvene kese i crvene kante, koje jasno označavaju da je to lek sa isteklim rokom. Takođe i da predaju nekoj od kompanija koje su registrovane za zbrinjavanje.

Iako je cela procedura u zakonu oko predaje i adekvatnog zbrinjavanja razrađena i farmaceuti su za to prošli i obuku i znali kako da primaju i odlažu ovaj otpad, kako kaže naš izvor, kao najveći problem ispostavilo se finansiranje.

U još jednoj apotekarskoj ustanovi kažu da bi trošak trebalo da snosi distributer, odnosno uvoznik leka. Ipak, nikada nisu čuli da je tako nešto i učinjeno odnosno da su oni tu obavezu i preuzeli.

Sporan mehanizam za sprovođenje zakona

Stručnjak za upravljanje otpadom Gojkan Stojinović kaže da je očigledan razlog što sistem nije proradio mehanizam kojim se ta obaveza sprovodi.

Da bi apoteka zaista mogla da preuzme farmaceutski otpad, nije dovoljna samo zakonska odredba.

“Potrebni su odgovarajuća ambalaža i prostor za privremeno skladištenje, evidencija, ugovor sa ovlašćenim operaterom, kao i organizovan i redovan odvoz. Sve to podrazumeva trošak. Ako nije potpuno jasno ko taj trošak snosi, kako se obračunava i kako se naplaćuje, lanac vrlo brzo prestaje da funkcioniše”, dodaje sagovornik.

Zbog toga, kako kaže, ovaj problem ne bi nikako smeo da se svede na tvrdnju da apoteke ne poštuju zakon.

“Ako veliki broj učesnika godinama ne izvršava istu obavezu, onda treba pogledati i kako je sistem postavljen. Za građanina je stvar mnogo jednostavnija. U kući ima nekoliko kutija lekova kojima je istekao rok. Ako ne zna gde da ih odnese ili ga apoteka odbije, lekovi vrlo lako završe u kanti ili kanalizaciji”, nema dileme Stojinović.

Testiramo kako da sprovedemo obavezu koja već postoji

Tako farmaceutske supstance dospevaju u komunalni otpad i otpadne vode, a zatim potencijalno u zemljište i vode. Kod antibiotika postoji i dodatni problem antimikrobne rezistencije.

Na pitanje šta bi mogao u svemu tome da donese nedavno pokrenuti pilot projekat “Vrati lek” on kaže da sama formulacija “pilot-projekat” jeste pomalo neobična budući da građani nisu dobili novo pravo da vrate neupotrebljene lekove, niti su apoteke dobile novu obavezu da ih preuzimaju. Ta obaveza već postoji.

“Ono što ima smisla pilotirati jeste operativa – gde će biti mesta za preuzimanje, kakva ambalaža se koristi, ko vodi evidenciju, koliko često operater preuzima otpad, koliko sistem košta i ko taj trošak plaća”, dodaje.

Kako kaže, treba jasno definisati šta se testira.

“To je pomalo paradoksalna situacija – pilotiramo kako da sprovedemo nešto što je već godinama zakonska obaveza. Uspeh zato ne bih merio brojem postavljenih kutija niti kilogramima prikupljenim tokom nekoliko meseci. Merio bih ga time šta ostane kada se pilot završi. Odnosno, da li građanin zna gde predaje lekove, da li apoteka ima definisanu proceduru, da li operater ima ugovoreno i plaćeno preuzimanje i da li država može da prati tok otpada”.

Dalji tretman farmaceutskog otpada

Kako kaže Stojinović, ako se posle pilot projekta vratimo na staro, onda smo imali akciju. A, ako posle njega dobijemo sistem, onda je pilot imao smisla, dodaje.

Prema trenutno dostupnom registru Agencije za zaštitu životne sredine, za relevantne vrste farmaceutskog otpada mogu se pronaći 22 pravna lica sa dozvolom za sakupljanje najmanje jedne od tih vrsta otpada i 10 sa nekom vrstom dozvole za tretman.

To, međutim, ne znači da svi danas aktivno primaju taj otpad, imaju slobodne kapacitete niti da mogu da obave njegov konačni tretman u Srbiji, ističe Stojinović.

Farmaceutski otpad se iz Srbije izvozi uglavnom na tretman u inostranstvo. Tokom 2020. godine u Austriju je izvezeno 68,33 tone farmaceutskog otpada.

Treba imati u vidu da tu ne spada medicinski otpad iz zdravstvenih ustanova. On nije isto što i farmaceutski otpad. Zdravstvene ustanove su tokom 2024. prijavile oko 4.700 tona medicinskog otpada.

U kategorijama koje se direktno odnose na odbačene lekove iz humane i veterinarske medicine evidentirano je nešto više od 53 tone otpada.

Lekovi i farmaceutski otpad koji ne vidimo

Kroz kategoriju komunalnog otpada, u kojoj se evidentiraju i odbačeni lekovi prikupljeni preko apoteka i sličnih mesta, prijavljeno je svega oko 0,33 tone, odnosno približno 330 kilograma.

To, kako kaže sagovornik, nikako ne znači da su građani Srbije za godinu dana odbacili samo 330 kilograma lekova. “Pre će biti da ta cifra govori koliko malo tog toka uspevamo da vidimo kroz organizovano sakupljanje”, pojašnjava.

Pouzdanog podatka o količini farmaceutskog otpada građana koja završava na deponijama očigledno nema jer kad kutija lekova završi u običnom kontejneru, ona ulazi u tok mešanog komunalnog otpada. U evidenciji više nije vidljiva kao farmaceutski otpad.

Sa medicinskim otpadom je drugačije. On se odvaja na mestu nastanka, posebno pakuje i najčešće sterilizuje u autoklavu, uz kontrolu efikasnosti postupka, a zatim usitnjava. Time se rešava njegovo infektivno svojstvo.

Šta nalaže zakonska regulativa?

Zakon o upravljanju otpadom posebno propisuje da troškove upravljanja farmaceutskim otpadom prikupljenim od građana snose proizvođači i/ili uvoznici, proporcionalno svom učešću u količini proizvoda stavljenih na tržište. Ti troškovi obuhvataju preuzimanje i transport, odgovarajuće kontejnere, skladištenje, tretman ili izvoz, kao i druge troškove upravljanja tim otpadom.

Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri životne sredine ukazuje da je glavna prepreka za funkcionisanje sistema što godinama nije uspostavljen funkcionalan mehanizam kojim bi se zakonska obaveza proizvođača i uvoznika da finansiraju sakupljanje i tretman farmaceutskog otpada od građana zaista sprovodila u praksi.

Zbog toga apoteke koje poštuju zakon i prihvataju ovu vrstu otpada od građana mogu sebi stvoriti dodatne troškove, dodaje sagovornik.

Kao jedan od pozitivnih primera navodi Novi Sad, gde je još 2011. bio organizovan sistem preuzimanja lekova od građana.

Odziv je bio dobar, ali se vremenom pojavila velika količina prikupljenog farmaceutskog otpada za čije dalje zbrinjavanje nije bio obezbeđen održiv finansijski mehanizam, pa je brzo prestao sa funkcionisanjem, dodaje.

Raskorak između normativnog okvira i njegove stvarne primene

Govoreći o novoj inicijativi” Vrati lek” Jezdimirović ukazuje da činjenica da se 2026. godine kroz pilot-projekat operacionalizuje obaveza koja već godinama postoji u zakonu najbolje pokazuje koliki je raskorak između normativnog okvira i njegove stvarne primene.

“Pilot-projekat može biti koristan ako će se njime proveriti logistika, način finansiranja, evidencija, informisanje građana i postupanje sa različitim vrstama farmaceutskog otpada. Međutim, u normalnim okolnostima pilot-projekti služe da se testira neko novo rešenje pre nego što postane obavezno, dok ovde govorimo o obavezi koja već postoji dugi niz godina”, slaže se i Jezdimirović.

Navodi i jedan od primera iz Hrvatske gde se u mestima sa manjim brojem stanovnika umesto stalnih reciklažnih dvorišta po određenom rasporedu postavljaju mobilna reciklažna dvoorišta kako bi se posebni tokovi otpada uključujući i istekle lekove lako i organizovano prikupili.

Mobilno reciklažno dvorište koji se koristi u malim mestima u Hrvatskoj gde građani između ostalog mogu da predaju i lekove sa isteklim rokom/Igor Jezdimirović

Sagovornik dodaje da je ključno pitanje konačni tretman ovakvog otpada.

“Ako se sprovodi pilot-projekat u kojem se očekuje da građani predaju veće količine lekova, mora unapred postojati jasan lanac, a to je apoteka – ovlašćeni sakupljač – skladištenje – tretman ili izvoz. U suprotnom postoji rizik da se problem samo premesti iz domaćinstava u apoteke”.

Lekovi i sistem sakupljanja

Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju, koja je jedan od operatera za ovu vrstu otpada, kaže da je celo tržište zbrinjavanja ove vrste otpada i pored zakonske regulative nedovoljno uređeno.

I on potvrđuje da su u praksi do sada prepoznali da je najveći problem što još nije dovoljno jasno definisano ko snosi troškove njegovog zbrinjavanja i na koji način se ti troškovi nadoknađuju.

“Apoteke nam predaju farmaceutski otpad. Zakon predviđa da građanin može da odnese neiskorišćeni lek u bilo koju apoteku i do sada su apoteke u velikoj meri same finansirale njegovo zbrinjavanje”, kaže Sudarev.

Ova kompanija je pozvana da se uključi u projekat “Vrati lek”, budući da su jedini operater koji u ovom trenutku ima dozvolu za tretman te vrste otpada. Postoje i druge kompanije koje ga sakupljaju, ali ga potom izvoze na tretman u inostranstvo najčešće Austriju i Nemačku.

Objašnjava i kako sistem funkcioniše u praksi.

“Kada građanin donese lek u apoteku, apoteka ga skladišti, a zatim, nakon sklapanja ugovora sa nama, mi ga preuzimamo i specijalnim vozilima transportujemo do postrojenja za tretman. Farmaceutski otpad uništava se termičkim tretmanom na temperaturi od oko 1.100 stepeni nakon čega ostaje pepeo”.

Količina farmaceutskog otpada koju zbrinjavaju raste iz godine u godinu, ali bi mogla da bude i veća, kaže. Trenutno godišnje zbrinu oko 600 tona farmaceutskog otpada. Kapacitet ove kompanije za farmaceutski otpad e oko 1.300 tona godišnje, a za medicinski oko 3.500 tona.

Zapelo kod finansiranja

Saška Božić, magistar farmacije kaže da se godinama i kroz struku, a i volonterski u svojstvu građanina, bavi ovom temom i od nadležnih traži odgovor gde građani konkretno mogu da predaju neupotrebljive lekove.

Nakon brojnih primedbi građana kako određene apoteke ne žele da prihvate farmaceutski otpad odlučila je da istraži koje apoteke su spremne da preuzmu lekove sa isteklim rokom trajanja.

Ona i grupa građana poslali su mejl svim velikim lancima apoteka, ali jedini zvaničan odgovor su dobili samo od jednog koji je naveo šest lokacija gde se možete odneti farmaceutski otpad.

Ostale informacije dobili su direktno od građana koji su odlagali otpad u apotekama.

Navodi jedan od primera kada se pre dve godine obratila najpre Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine da pita u kojim apotekama građani mogu predati otpad, a koji je uputio na resorno ministarstvo. Iz ministarstva su je obavestili da im nijedna apotekarska ustanova do tada nije dostavila spisak apoteka u kojima građani mogu predati lekove sa isteklim rokom trajanja.

Samim tim zaključak je da Ministarstvo zaštite životne sredine ne poseduje podatke o apotekama u kojima građani mogu predati svoj otpad.

Apoteke probaju pa odustanu

Božić objašnjava da apoteka ne može samo da primi kesu lekova i ostavi je u magacinu. Potrebni su odgovarajući kontejneri, prostor za privremeno skladištenje, procedure, obučeni zaposleni, ovlašćeni operater i jasno definisano finansiranje.

Danas, kaže, imamo situaciju da jedna apoteka otpad prima, druga ne, a građani ostaju zbunjeni.

Finansiranje jedna od glavnih tačaka na kojima sistem zapinje, potvrđuje i ova sagovornica.

Mnoge apoteke imaju ugovore sa operaterima za otpad koji nastaje kod njih.

“Međutim, kada počnu da preuzimaju i otpad iz domaćinstava, nastaju dodatni troškovi. Kontejneri, prostor za skladištenje, dokumentacija, eventualno ispitivanje otpada, transport, operater i konačno zbrinjavanje. Ne možemo očekivati da pojedinačna apoteka svojim sredstvima finansira nacionalni sistem upravljanja farmaceutskim otpadom. To upravo dovodi do situacije da neke apoteke pokušaju da preuzimaju otpad. Onda odustanu kada shvate da praktično same nose trošak koji nije jasni definisan”.

Definisati i poštovati proceduru

Osvrćući se na projekat “Vrati lek” ona kaže “da ga treba pozdraviti, ali i pratiti pod budnim okom”.

“Posle godina tokom kojih se na ovoj temi praktično ništa sistemski ne rešava, dobro je da se nešto konačno pokrenulo. Ali moramo da vidimo da li će projekat prerasti u trajno rešenje. Ili će nakon pilot-faze ostati još jedno slovo na papiru”, ističe.

Potrebno je vreme da građani uopšte saznaju za kampanju, steknu poverenje u sistem i promene navike. Prema njenom mišljenju, sporno je i to da su samo velike apotekarske ustanove uključene u projekat. Male apoteke imaju istu zakonsku obavezu, ali mnogo manje mogućnosti da je samostalno sprovedu, dodaje.

Lekovi ne bi smeli da dođu do komunalnog otpada

Božić ukazuje da je potrebna saradnja nadležnih iz oblasti zdravstva, zaštite životne sredine i drugih resora uz jasno definisano finansiranje i odgovornosti svih učesnika.

“Cilj mora biti da farmaceutski otpad izdvojimo pre nego što dođe do komunalnog otpada. A ne da očekujemo da problem rešavamo tek kada stigne na deponiju. Građanima ne treba 10 stranica propisa. Treba im jasna informacija gde mogu da predaju neupotrebljive lekove. I da od trenutka kada ih predaju postoji kontrolisan put do njihovog konačnog zbrinjavanja”, kaže sagovornica.

Izvor: Vebsajt Forbes, Jelena Andrić, 12.09.2026.
Naslov: Redakcija