PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA: Novinu predstavlja uvođenje subjektivnih i objektivnih zahteva za saobraznost robe

Predlog zakona o zaštiti potrošača predstavlja deo kontinuiranog procesa koji treba da obezbedi viši stepen zaštite potrošača u novijim tržišnim uslovima sa jedne strane, i dalje usklađivanje sa standardima EU sa druge.

Postojeće zakonodavno rešenje ne može da odgovori na izazove koji su povezani sa razvojem tehnologija.

U poslednjih nekoliko godina ključni pokretač rasta tržišta je elektronska trgovina koja kao moderan način prodaje nudi veliki broj pogodnosti za potrošače ali i trgovce, jer pruža lakši pristup proizvodima, udobniji način kupovine i potencijalno niže cene.

Statistički podaci pokazuju da je elektronska trgovina postala jedan veoma popularan, odnosno sve popularniji vid kupovine roba i usluga i među građanima Republike Srbije.

Broj transakcija i njihova ukupna vrednost ukazuju na promenu u potrošačkim navikama i veću otvorenost ka digitalnim kanalima.

Tokom prošle 2025. godine, zabeležen je rekordan rast broja internet kupovina izvršenih platnim karticama i elektronskim novcem praćen stabilnim rastom broja novih internet prodavnica u Srbiji.

U toku 2025. godine obavljeno je čak 110.000.000 internet kupovina što nam ukazuje na to da je u proseku tokom prošle godine na dnevnom nivou realizovano više od 303.000 internet kupovina, dodatno potvrđujući sve širu primenu digitalnih platnih kanala među korisnicima, to je povećanje od čak 34,3% u odnosu na 2024. godinu.

Od ukupnog broja internet kupovina obavljenih u 2025. godini više od dve trećine transakcija je izvršeno u domaćoj valuti.

Takođe, ovaj trend je pratio i povećanje broja internet prodavnice koji je porastao u 2025. godini na 5.632, što je za 906 više nego godinu dana ranije. To je u poređenju sa 2020. godinom čak povećanje od gotovo tri puta.

Kada je reč o valutama osim dinarske kupovine registruje se značajna vrednost kupovine u evrima, a onda prate dolari i švajcarski franci.

S obzirom na obavezu Republike Srbije da svoje zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovima Evropske Unije, Predlog zakona predstavlja rezultat prenošenja potrošačkih direktiva Evropske Unije i to 2019/770, 2019/771, 2019/2161 koje su odgovor na promene koje se ubrzano dešavaju na digitalnom tržištu.

Direktivom 2019/770 se utvrđuju pravila koja se odnose na ugovore za isporuku digitalnog sadržaja ili digitalnih usluga. Prvi put se regulišu prava i obaveze povodom ugovora o isporuci digitalnog sadržaja kao što je računarski program, audio-zapis, video-zapis, digitalne igrice, elektronske knjige i digitalnih usluga, kao što je “streaming”, “Netflix”, “Spotify” društvene mreže komunikacija kao što je “WhatsApp”, usluge skladištenja podataka “Claude”, usluge elektronske trgovine.

To znači da je predviđena odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, za svaku neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koje postoje u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora.

Direktiva 2019/771 primenjuje se na kupoprodajne ugovore između potrošača i trgovca koji za predmet imaju robu, uvodi se i roba sa digitalnim elementom.

Novinu predstavlja uvođenje subjektivnih i objektivnih zahteva za saobraznost robe. Subjektivni zahtevi su oni koje su ugovorne strane ugovorile, na primer, da se uklapa opis, vrstu, količinu, kvalitet i da poseduje ugovorena obeležja, da odgovara dogovorenim svrhama, a objektivni zahtevi su oni koji su uobičajeni za određenu vrstu robe, da odgovara za namene za koje se slična roba inače koristi, da odgovara uzorku ili modelu prikazanom potrošaču, da se isporučuje sa dodacima, uputstvima i pakovanjem koje potrošač opravdano može očekivati i da poseduje kvalitete i svojstva koje potrošač može opravdano očekivati.

S obzirom na dostupnost robe sa digitalnim elementima novine predstavljaju zahtevi da se roba isporuči sa ažuriranjima, da poseduje funkcionalnost, kompatibilnost, interoperabilnost, da bude isporučena sa svom dodatnom opremom i uputstvima, uključujući uputstva za instalaciju, korisničku podršku, kako je utvrđeno ugovorom o prodaji.

Direktiva 2019/21-61, koja se u EU naziva Omnibus direktiva i predstavlja pravni akt EU, koji menja i dopunjuje više postojećih direktiva odjednom, umesto da se svaki menja pojedinačno.

Ova direktiva jača zaštitu potrošača, naročito u digitalnom okruženju i onlajn trgovini. Propisane su dodatni zahtevi za internetsku prodaju koji obuhvataju veću transparentnost. Na primer, da li je prodavac sa platformi trgovac ili fizičko lice. Kako se rangiraju proizvodi, na primer - šta je bolje rangirano. Istinitost popusta - trgovci moraju jasno pokazati prethodnu cenu pre popusta da bi se sprečile lažne akcije. Zabranjuje se, obmanjujuća praksa, prodaja istog proizvoda sa različitim kvalitetom u različitim državama. Zabranjuju se lažne recenzije ili manipulacija recenzijama. Trgovac mora obavestiti potrošača ako je cena personalizovana na osnovu automatskog odlučivanja.

U delu koji se odnosi na regulisanje nepravičnih ugovornih odredbi u potrošačkim ugovorima, određene nepravične ugovorne odredbe koje su bile nepravične, ali je trgovac mogao da dokazuje suprotno, nalazile su se na tzv. sivoj listi nepravični ugovornih odredbi, sada se nalaze na tzv. crnoj listi i odnosi se naročito na odredbe kojima se ograničava ili je isključuje odgovornost trgovca ako ne ispuni ugovor u celini ili delimično, odredbe koje potrošaču oduzimaju pravo da prebije svoja potraživanja sa potraživanjima trgovca i odredbe o automatskom, odnosno prećutnom produženju ugovora na određeno vreme ako je rok za otkaz nerazumnog kratak.

Pored obaveze harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, radilo se i na usklađivanju sa zakonima u domaćem zakonodavstvu i pronalaženju odgovora na određene pojave u praksi. Izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o duvanu, pa je u odredbi koja se odnosi na posebnu zaštitu maloletnika, pored zabrane prodaje alkoholnih pića i duvana, dodato da se zabrana odnosi na duvanske i srodne proizvode, elektronske uređaje za zagrevanje duvanskog, odnosno biljne proizvode i elektronske cigarete.

Vodilo se računa i o Zelenoj agendi, na šta dodatno utiče i zamena neispravne robe novom. Da bi akcenat bio na popravljanju robe, a ne da se neispravna roba baca i time dodatno zagađuje okolina, uvedeno je pravilo za isporučenu robu koja nije sabrazna ugovoru i gde se nesaobraznost pojavi u roku od 30 dana od dana isporuke robe potrošaču, da potrošač ima pravo da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cena ili da izjavi da raskida ugovor. Ovde je razlika u odnosu na važeći zakon gde je ovaj rok od šest meseci. Zabranjuje se trgovcu da naplati utvrđivanje nesaobraznosti robe, što predstavlja odgovor na praksu određenih trgovaca.

Kod pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa, novina je da je trgovac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja, potrošača lično obavesti o postojanju duga i ostavi rok od 15 dana za izmirenje predmetnog potraživanja.

Takođe, značajnu novinu predstavlja uvođenje instituta prekrivene kupovine za utvrđivanje postojanja nepoštene poslovne prakse. Ovaj institut može da se primenjuje prilikom inspekcijskog nadzora.

Ono što se posebno ističe kao novina u ovom zakonu je obaveza objavljivanja i ažuriranja cenovnika u realnom vremenu. Sa svakom promenom cene kako maloprodajnim objektima, internet prodavnicama, tako i na nacionalnom portalu otvorenih podataka, koja treba da obezbedi transparentnost tržišta, omogući potrošačima da donose razumne i informisane ekonomske odluke.

I kada su novčane kazne u pitanju, ovaj predlog zakona predviđa njihovo povećanje u smislu sankcionisanja i njegove uspešnije primene.

U određenim članovima predloga zakona predviđeno je donošenje podzakonskih akata od strane nadležnih ministara, s obzirom na potrebu preciziranja odredbi radi mogućnosti primene zakonskih rešenja.

Prilikom izrade predloga zakona aktivno su učestvovali kako predstavnici zainteresovane javnosti, udruženja za zaštitu potrošača, predstavnici trgovaca, organi organizacije. Na ovaj način se stvara balans između tržišnih principa sa jedne strane i socijalne odgovornosti i pravičnosti sa druge, poštovanje zakona i dobrih poslovnih običaja u ovoj oblasti nije samo interes ekonomski slabije strane potrošača, već i trgovaca koji se na taj način angažuju u fer i konkurentskoj borbi na tržištu.

Tokom zakonodavnog procesa, nacrt zakona je dostavljen Evropskoj komisiji radi ocene usaglašenosti sa napred navedenim direktivama.

Po primedbama Evropske komisije je u velikoj meri postupljeno, osim u onim segmentima koji se ne mogu još uvek primeniti, s obzirom da Republika Srbija nije članica EU. Na ovaj način postignut je visok stepen usaglašenosti ovog zakona sa propisima EU.

Predložena rešenja sadržana u predlogu zakona će značajno uticati na unapređenje konkurentnosti domaćih privrednih subjekata, prvenstveno kroz jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti na tržištu. Dodatna korist proizilazi iz usklađivanja sa jedinstvenim pravilima EU. Privredni subjekti više neće biti ograničeni samo na lokalno tržište, već će moći da plasiraju svoje proizvode i usluge širom zemlje i sveta.

Takođe, uvođenje transparentnih uslova za oglašavanje, formiranje cena i dostupnost informacija dodatno će podstaći konkurenciju, stvarajući ambijent za slobodnije i poštenije tržišno nadmetanje, navela je tokom obrazlaganja Predloga zakona, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Jagoda Lazarević.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 17.04.2026.
Izvod iz stenografskih beleški, Naslov: Redakcija