PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA: Udruženje Efektiva ukazuje da Predlog zakona umanjuje prava potrošača

Predlog zakona o zaštiti potrošača, kao i njegov, mnogo kritikovani nacrt, sadrži problematičnu izmenu člana 4. stav 1. koji ukida njegov sadašnji status krovnog sistemskog zakona.

Novina je što to, doduše, čini uslovno - ako Vlada Srbije odluči da povlasti neki drugi zakon u odnosu na Zakon o zaštiti potrošača!

Pošto je propala ideja iz nacrta da svaki propis - što znači i opšti akt lokalne samouprave (dakle podzakonski akti) - ima jaču pravnu snagu od Zakona o zaštiti potrošača u slučaju kolizije normi sa tim zakonom, Ministarstvo trgovine je, da bi postiglo praktično isti rezultat, prepisalo rešenje iz Zakona o zaštiti potrošača Crne Gore koje glasi:

“Odredbe ovog zakona primenjuju se na odnose između potrošača i trgovca osim ako je odnos potrošača i trgovca uređen posebnim zakonom koji je u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, u kome slučaju se primenjuje taj poseban zakon.”

Na stranu problem prepisivanja iz zakonodavnog miljea neke druge zemlje, postavlja se logično pitanje ko je taj ko će da proceni da li je neki poseban zakon usklađen sa pravnom tekovinom EU. Predlog zakona to razrešava na sledeći način (poslednji stav izmenjenog člana 4): “Odluku kojom se utvrđuje lista posebnih zakona iz stava 1. ovog člana, donosi Vlada.”

Dakle, Vlada odlučuje o tome koji je zakon usklađen sa pravnim tekovinama EU, što je politički a ne pravni teren. Ovakvu ocenu bi, smatramo, morala da pruži Evropska komisija kao jedina zaista pozvana da to, s obzirom:

- da su se u javnoj raspravi Ministarstvu trgovine na spornoj izmeni člana 4 stav 1 zahvaljivala komunalna preduzeća, telekomunikacioni operatori, EPS, kojima je Zakon o zaštiti potrošača već godinama trn u oku. Dokazi se nalaze u izvodu iz elektronske javne rasprave na sajtu Ministarstva trgovine.

- da se Ministarstvo trgovine i jedna jedina potrošačka organizacija koja brani njen stav (Organizacija potrošača Kragujevac) pozivaju na to da navodno Evropska unija predviđa obavezu ustanovljavanja sektorskog sistema u unutrašnjim zakonodavstvima država članica. I jedni i drugi potpuno pogrešno tvrde da odredba člana 3 stav 2 Direktive o potrošačima 2011/83 koji se odnosi na međusobni odnos evropskih direktiva važi i za unutrašnje zakonodavstvo zemalja članica i zemalja kandidatkinja za članstvo. Naime: ta odredba glasi (zvanični hrvatski prevod): “Ako je bilo koja od odredaba ove Direktive proturječna odredbi nekog drugog akta Unije koji uređuje posebne sektore, odredba toga drugog akta Unije ima prednost i primjenjuje se na te posebne sektore.”

Nigde se u ovoj odredbi ne pominju ni države članice ni države kandidatkinje niti njihovi zakoni i propisi, pa da se iz toga izvlači zaključak da je potrebno sačiniti analognu normu na nivou domaćeg zakonodavstva. Kako će jedna država, pa i Crna Gora, prebaciti u svoje zakone sadržinu direktiva njena je stvar. Crna Gora ima drugačiju organizaciju svojih zakona. Kako će ona odrediti međusobni odnos tih zakona - njena je suverena stvar. EU samo traži da se direktive EU prenesu u unutrašnja zakonodavstva. Rešenje kojem pribegava Srbija najobičnija je manipulacija, sa ciljem da se kroz zaklanjanje iza sintagme “tekovina Evropske unije” povlaste, na štetu potrošača, ionako svemoćni trgovci uslugama od opšteg ekonomskog interesa.

ŠTA SE ZA POTROŠAČE MENJA ODNOSNO ŠTA SE MOŽE PROMENITI NA NJIHOVU ŠTETU KADA NOVI ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA STUPI NA SNAGU.

U konkurenciji za proglašavanje usklađenim sa pravnim tekovinama EU biće, osnovano sumnjamo, najmanje četiri zakona. Dajemo pregled spornih odredbi koje će, u slučaju da budu stavljeni na listu, dramatično umanjiti prava potrošača u Republici Srbiji.

ZAKON O TRGOVINI

- Drugačija definicija pojma potrošač, koja nije usklađena sa evropskim pojmom potrošača. Potrošač je po Zakonu o trgovini isključivo kupac, i ta odredba je ostala u predlogu njegovih izmena i dopuna. Za razliku od definicije iz Zakona o zaštiti potrošača koja potrošača definiše kao pribavioca (to mogu biti i posluga, poklon, itd.), definicija iz Zakona o trgovini nije u skladu sa članom 2 tačka 1 Direktive 2011/83 EU o potrošačima.

ZAKON O ENERGETICI

- Član 197a. - uvođenje diskriminacije po osnovu vrste brojila, rastegljiv obračunski period, kažnjavanje potrošača primenom metoda procenjene potrošnje i paušalnog utvrđivanje iznosa za plaćanje ako ne pristane da sam sebi očitava brojilo.

- Član 361. - bliže uređivanje odnosa između toplane i potrošača prepušta se opštim aktima lokalne samouprave, ali bez ograde da ti akti moraju biti usklađeni sa ZOO, ZZP i pravnim tekovinama EU. A to znači legalizaciju postojećeg stanja u kojem je Zakon o zaštiti potrošača nevidljiv za toplane, što znači:

- vremensko ograničavanje prava na reklamaciju,

- naplatu neizmerene toplotne enegrije,

- naplatu indirektnog grejanja

- zaključavanje potrošača u ugovornom odnosu (onemogućavanje raskida ugovora, postavljanje nemogućih uslova za raskid ugovora)

ZAKON O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

- Član 13, slično članu 360 Zakona o energetici, određuje da se odnos između potrošača i pružaoca komunalne usluge reguliše opštim aktima lokalne samouprave koji služe kao opšti uslovi ugovora. Nije propisano da ti akti moraju biti usklađeni sa ZOO, ZZP i pravnim tekovinama EU, i ti akti po pravilu sa njima nisu usklađeni. Ako bi ZoKD bio stavljen na vladinu listu, bili bi legalizovani:

- Naplata mimo potrošnje

- Paušalna naplata, procenjena potrošnja

- Akontaciona naplata računa

- Vremensko ograničavanje prava na reklamaciju

ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA

- Član 139 na 30 dana ograničava pravo na izjavljivanje reklamacije, a ako se reklamacija ulaže na roming, rok za odgovor se sa 8 dana može produžiti na 30 dana.

- U pogledu člana 129, kod automatskog produžavanja ugovora iz režima na određeno u režim na neodređeno vreme, zakon jasno nije u skladu sa pravnom tekovinom EU, to jest ne ispunjava uslov iz člana 105. stav 3. Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama da ovako regulisano automatsko produženje uvede, jer Srbija u Zakonu o obligacionim odnosima predviđa pravo potrošača da se izjasni da neće produženje ugovora, a članom 139 mu se to pravo oduzima i nameće bezuslovni, automatski prelazak na režim na neodređeno vreme.

Zaključak: ako vlada Srbije proglasi makar Zakon o energetici i Zakon o komunalnim delatnostima za “zakone koji su usklađeni sa pravnom tekovinom EU”, postiže se isti, katastrofalni efekat po potrošače koji je postojao sa ranijom verzijom izmenjenog člana 4 stav 1 Zakona o zaštiti potrošača a po kojem su i podzakonski akti imali jaču snagu od tog zakona! Jedino pravo rešenje bilo bi da se ostavi sadašnje zakonsko rešenje na snazi, jer ono je i najbolje prilagođeno našem stanju zakonodavstva. Ne treba nam prepisivanje rešenja iz drugih zemalja, kada su ona neprilagođena našim okolnostima, niti Evropska unija to od nas traži!, navodi se u saopštenju Udruženja potrošača Efektiva

Izvor: Vebsajt Efektiva, 29.03.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija