NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o zabrani diskriminacije (“Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21) u članu 5. stavu 1. nakon reči: “rodno uznemiravanje” dodaje se zapeta i reč: “segregacija”. Stavovi 2. i 3. brišu se.

Član 2.

Član 9. menja se i glasi:

“Zabrana pozivanja na odgovornost Član 9.

“Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa nepovoljnije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su:

1)         tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije;

2)         pokrenuli postupak za zaštitu od diskriminacije;

3)         ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju;

4)         odbili ili nameravaju da odbiju nalog za diskriminatorsko postupanje;

5)         obavestili ili nameravaju da obaveste javnost o slučaju diskriminacije ili nalogu za diskriminatorsko postupanje.

Diskriminacija postoji i ako se neopravdano postupa lošije prema članovima porodice, bliskim licima, članovima radnog kolektiva ili članovima udruženja lica iz stava 1. ovog člana.”

Član 3.

Posle člana 12. dodaju se članovi 12a i 12b sa nazivima koji glase:

“Segregacija Član 12a

Segregacija je svaki akt kojim lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne smatra se segregacijom.

Navođenje na diskriminaciju

Član 12b

Navođenje na diskriminaciju je svako ponašanje kojim lice, neposredno ili posredno, podstiče, ohrabruje, instruira ili vrši pritisak na drugo lice ili grupu lica da nepovoljnije postupaju prema određenom licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Navođenje na diskriminaciju postoji i kada nije došlo do nepovoljnijeg postupanja kao posledice ponašanja iz stava 1. ovog člana.”

Član 4.

U članu 13. u tački 1. Nakon reči: “verske pripadnosti” dodaje se zagrada i reči:

“(uključujući rasnu diskriminaciju prema Romima, islamofobiju i antisemitizam)”.

Član 5.

U članu 14. u stavu 4. Reči: “socioekonomski ugroženih lica ili grupa lica” zamenjuju se rečima: “grupa u posebnom riziku od diskriminacije”.

U stavu 5. u tačkama 1) i 2) reči: “socioekonomski ugrožena lica i grupe lica” u odgovarajućem padežu zamenjuju se rečima: “grupe u posebnom riziku od diskriminacije”.

Dodaje se stav 6. koji glasi:

“Prilikom izrade procene uticaja iz stava 4. ovog člana, organ javne vlasti može zatražiti mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.”

Član 6.

U članu 16. stav 2. nakon reči “drugom ugovoru” dodaje se zapeta i reči: “samozaposleno lice,”.

U stavu 3. nakon reči: “svrha koja se time želi postići opravdana” dodaju se reči: “a zahtev srazmeran”.

Član 7.

Naziv iznad člana i član 17. menjaju se i glase:

“Diskriminacija u pružanju dobara i usluga Član 17.

Diskriminacija u pružanju dobara i usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije ili ograniči pružanje dobra ili usluge, za pružanje dobra ili usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju dobara ili usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.”

Član 8.

Posle člana 17. Dodaje se novi naziv iznad člana i član 17a koji glase:

“Diskriminacija u korišćenju objekata i površina Član 17a

Diskriminacija postoji ako se na osnovu ličnog svojstva licu ili grupi lica ne omogući ili ograniči pristup objektu u javnoj upotrebi ili javnoj površini, u skladu sa zakonom.”

Član 9.

U članu 26. nakon stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Diskriminacija postoji kada se neopravdano odbije ili propusti da se obezbede potrebne i odgovarajuće izmene i prilagođavanja, koja ne nameću nesrazmerno ili neopravdano opterećenje, a koja su u konkretnom slučaju neophodna kako bi se osobi sa invaliditetom obezbedilo uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda na ravnopravnoj osnovi sa drugima.”

Dosadašnji stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.

Član 10.

U članu 32. U stavu 2. Reči: “Narodna skupština” zamenjuju se rečima: “nadležni odbor Narodne skupštine”.

Član 11.

U članu 33. tačka 1) menja se i glasi:

“1) licu koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju pruža informacije i savetuje ga nepristrasno i nezavisno o ostvarivanju prava i zaštiti od diskriminacije; pravnom okviru; uslugama koje nudi i radnjama u vezi sa postupkom; raspoloživim pravnim sredstvima, uključujući i sudsku zaštitu; primenljivim pravilima u pogledu poverljivosti i zaštite podataka o ličnosti; i mogućnosti dobijanja psihološke ili druge relevantne podrške od drugih tela ili organizacija;”

Tačka 2) menja se i glasi:

“2) postupa po pritužbama zbog diskriminacije, pokreće postupke po službenoj dužnosti, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona”.

Nakon tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:

“ 4) pridružuje se tužiocu kao umešač u postupku, uz saglasnost tužioca;”. Dosadašnje tačke 4-12) postaju tačke 5-13).

U tački 11) koja je postala tačka 12) nakon reči “istraživanja” dodaju se reči “i ankete”.

Član 12.

Član 34. menja se i glasi:

“Član 34.

Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja.

Poverenik donosi program rada.

Poverenik je dužan da u okviru svog postupanja omogući fizičku i informacionu pristupačnost osobama sa invaliditetom.”

Naziv iznad člana 34. briše se.

Član 13.

U članu 35. menja se stav 3. i glasi:

“U ime i uz pismenu saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti drugo lice ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica.”

Nakon stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Organizacija iz stava 3. ovog člana može podneti pritužbu u svoje ime ako se povreda odnosi na grupu neodređenih lica, u kom slučaju mu saglasnost nije potrebna.”

Postojeći stav 4. postaje stav 5. Dodaje se novi stav 6. koji glasi:

“Obrazac pritužbe iz stava 1. ovog člana propisuje Poverenik”.

Član 14.

Član 36. menja se i glasi:

“Poverenik odbacuje pritužbu:

1)         ako utvrdi da nije nadležan;

2)         ako podnosilac pritužbe u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke u pritužbi;

3)         ako je postupak pred sudom po istoj stvari pokrenut ili pravnosnažno okončan;

4)         ako je u istoj stvari već postupao u skladu sa članom 33. ovog zakona, a nisu podneti novi dokazi;

5)         ako se utvrdi da je zbog proteka vremena nemoguće postići svrhu postupanja.

O odbacivanju pritužbe Poverenik će pismeno obavestiti podnosioca pritužbe. Poverenik obustavlja postupak:

1)         ako je postupak posredovanja okončan sklapanjem sporazuma;

2)         ako je podnosilac pritužbe odustao od pritužbe, izuzev ako lice protiv koga je pritužba podneta traži nastavljanje postupka ili ako je nastavljanje postupka, po oceni Poverenika, u javnom interesu.

3)         u slučaju smrti ili brisanja iz registra podnosioca pritužbe ili lica protiv koga je pritužba podneta, osim ako njihovi naslednici, odnosno pravni sledbenici traže nastavljanje postupka ili ako je nastavljanje postupka, po oceni Poverenika, u javnom interesu;

4)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

O obustavljanju postupka Poverenik će pismeno obavestiti podnosioca pritužbe i lica protiv koga je pritužba podneta, a u slučaju iz stava 2. tačke 3) ovog člana, pismeno će obavestiti naslednike, odnosno pravne sledbenike podnosioca pritužbe i lica protiv koga je pritužba podneta i ostaviti im primeren rok za podnošenje predloga za nastavljanje postupka.”

Član 15.

U članu 37. nakon stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Organi javne vlasti dužni su da Povereniku, na njegov zahtev, omoguće uvid u dokumente, odnosno dostave podatke koji su potrebni za vođenje postupka pred Poverenikom.”

Dosadašnji st. 3-5, postaju st. 4-6.

U stavu 3. koji je postao stav 4. reči: “ne postupa dalje po pritužbi” zamenjuju se rečima: “obustavlja postupak”.

U stavu 4. koji je postao stav 5. reči: “stava 3.” zamenjuju se rečima: “stava 4.”. U stavu 5. koji je postao stav 6. reči: “stava 4.” zamenjuju se rečima: “stava 5.”.

Član 16.

U članu 38. menja se stav 1. i glasi:

“Poverenik, u toku postupka do donošenja mišljenja, može predložiti sprovođenje postupka posredovanja radi postizanja sporazuma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak posredovanja u rešavanju sporova.”

Nakon stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Troškove postupka posredovanja iz stava 1. ovog člana snosi Poverenik, a sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 17.

Posle člana 40. dodaje se naziv iznad člana i novi član 40a koji glasi:

“Pokretanje postupka po službenoj dužnosti Član 40a

Poverenik može da, radi zaštite načela jednakosti i sprečavanja diskriminacije, pokrene postupak po službenoj dužnosti kada dostupne informacije, saznanja ili drugi izvori ukazuju na moguće postojanje diskriminacije.

Poverenik sačinjava akt o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana koji dostavlja licu protiv koga se postupak pokreće.

Na postupak iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju postupak po pritužbi.”

Dosadašnji član 40a. Koji je postao član 40b menja se i glasi:

“Evidencija o zaštiti od diskriminacije Član 40b

Poverenik vodi evidenciju o zaštiti od diskriminacije, koju čine podaci o:

1)         predmetima nastalim u radu Poverenika;

2)         anonimizovanim pravnosnažnim presudama i odlukama donetim u vezi sa diskriminacijom i povredom načela jednakosti koje sudovi dostavljaju Povereniku.

Sudovi su dužni da za prethodnu godinu, a najkasnije do 31. marta tekuće godine, dostave Povereniku anonimizovane pravnosnažne presude i odluke donete u parnicama za zaštitu od diskriminacije, anonimizovane pravnosnažne presude i odluke donete u prekršajne postupcima zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija i anonimizovane pravnosnažne presude i odluke u krivičnim postupcima za krivična dela koja su u vezi sa diskriminacijom i povredom načela jednakosti. Način dostavljanja presuda i odluka Povereniku propisuje se aktom ministra nadležnog za pravosuđe.

 Evidencija iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži podatke raščlanjene po osnovama diskriminacije, oblastima društvenih odnosa, vrste odluka, odredbe zakona na koje se povrede odnose i druge podatke od značaja za sagledavanje stanja u oblasti zaštite od diskriminacije.

Poverenik je rukovalac podataka o ličnosti, koje obrađuje u okviru evidencije iz stava 1. tačka 1) ovog člana, a koji obuhvataju: ime, prezime, adresu, elektronsku adresu, kao i druge podatke o ličnosti koji su neophodni za postupanje Poverenika, naročito podatke, koji se odnose na lično svojstvo, odnosno pretpostavljeno lično svojstvo kao osnov diskriminacije iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Svrha vođenja evidencije iz st. 1. i 2. ovog člana je sagledavanje stanja u oblasti zaštite od diskriminacije.

Podaci iz evidencije iz stava 1. ovog člana vode se i čuvaju u elektronskom obliku i štite se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Poverenik propisuje obrazac evidencije iz stava 1. ovog člana.” Dosadašnji član 40b briše se.

Član 18.

U članu 45. stav 2. menja se i glasi:

“Ako tužilac iznese činjenice na osnovu kojih se može pretpostaviti da je tuženi povredio zabranu diskriminacije, teret dokazivanja da do povrede nije došlo snosi tuženi.”

Član 19.

Član 52. menja se i glasi: Član 52.

“Novčanom kaznom od 50.000* do 500.000* dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije ili ograniči pružanje dobra ili usluge, za pružanje dobra ili usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju dobra ili usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17.).

Novčanom kaznom od 20.000* do 100.000* dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.”

Član 20.

Nakon člana 52. dodaje se novi član 52a koji glasi:

“Član 52a

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva ne omogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17a).

Novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.”

Završna odredba

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, 09.04.2026.