U SKUPŠTINI IZNETI RAZLIČITI STAVOVI NA IZMENE ZAKONA O LJUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA

Poslanici vladajuće koalicije istakli da je cilj zakonskih rešenja da se spase što više života, dok je opozicija tvrdila da bi zakon trebalo dodatno unaprediti

Tokom današnje rasprave u Skupštini Srbije po amandmanima na izmene Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima poslanici vlasti i opozicije su se saglasili da je reč o humanom pitanju i da bi trebalo usvojiti zakonsko rešenje kako bi se povećao broj transplantacija i donora, ali su izneli različite ocene o predloženim zakonskim rešenjima. 

Poslanici vladajuće koalicije istakli su da je cilj zakonskih rešenja koja se tiču transplantacije da se spase što više života, dok je opozicija tvrdila da bi zakon trebalo dodatno unaprediti, kao i povratiti poverenje građana u zdravstveni sistem.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić navela je da je prihvaćen amandman poslanika Radničke partije Željka Veselinovića i da će postati sastavni deo zakona, a reč je o amandmanu prema kojem se smatra da član porodice višeg reda prvenstva nije dostupan ako se nakon sprovedenog postupka ne može kontaktirati putem raspoloživih kontakt podataka iz medicinske dokumentacije, zvaničnih javnih registara ili putem dežurne službe Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koja je dužna da pruži hitnu asistenciju u pronalaženju porodice na zahtev zdravstvene ustanove.

Poslanik Srpske napredne stranke Darko Laketić rekao je da izmene Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima vidi kao želju Ministarstva zdravlja da se poveća broj doniranih organa i da se na taj način spasi što više života. 

Prema njegovim rečima, značajno rešenje jeste uvođenje mogućnosti da se svaki građanin za života izjasni da li je za doniranje organa ili je protiv, dodajući da se u sklopu toga formiraju dva nezavisna registra - registar donora i registar nedonora. 

“Dobijamo, pre svega, manje problema, manje nedoumica u tim, kao što su i kolege rekle, dramatičnim i osetljivim situacijama. Takođe, ovaj zakon jasno definiše odnos između, s jedne strane, volje građanina da donira ili ne donira organe, a s druge strane uloge porodice”, objasnio je Laketić.

On je dodao da u slučajevima da građanin nije uopšte upisan u registar, da se nije izjasnio niti kao donor niti kao nedonor, ovaj zakon jasno definiše dalji sled događaja i porodični niz koji odlučuje o tome da li će se donirati organi ili ne.

Ocenio je da je najznačajniji pomak etička komisija, jer, prema njegovim rečima, u slučajevima kada nema porodice koja odlučuje o tome da li će se organi donirati ili ne, ulogu će preuzeti etička komisija ili etički odbor. 

On je naveo da su sve odredbe ovog zakona usklađene sa Eurotransplantom. 

Poslanik Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana ocenio je da država problemu transplantacije mora pristupiti proaktivno, kroz aktivnu promociju donorstva, kako bi se povećao broj formalnih donora i ojačalo poverenje građana u institucije.

“Smatram da država treba da omogući ljudima koji su bliski srodnici, pa i prijatelji i bliske osobe, da po zakonu mogu biti donori, kako naši građani spas za teške situacije ne bi tražili u drugim državama, uglavnom u Turskoj”, rekao je Pajić.

Takođe je ocenio da javna rasprava o ovim izmenama nije bila dovoljno sveobuhvatna.

Poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Spirić podnela je amandman sa ciljem pooštravanja nadzora nad celim sistemom, navodeći da je ključno da se u svakom trenutku tačno zna broj donora, obavljenih transplantacija, kao i dužina lista čekanja.

Spirić tvrdi da u predloženim rešenjima nedostaju jasni planovi za razvoj banaka tkiva (poput kože, kostiju i rožnjače), kao i strategija ulaganja u infrastrukturu i medicinsko osoblje, prenosi Tanjug.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, 23.6.2026.
Naslov: Redakcija