ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Odluka o radnom vremenu i njegovom rasporedu je na banci kao poslodavcu, uz poštovanje ograničenja utvrđenih propisima kojima se uređuju radno-pravni odnosi

Kada su majka i ćerka proteklih dana došle u jednu stranu banku u Beogradu u kojoj već imaju deviznu štednju u nameri da polože još 5.000 evra, rečeno im je da je prošlo podne do kada se novac prima! Umesto da budu primljene jer ne samo što su ukazale poverenje izabravši baš tu banku za štednju, već i zbog činjenice da je majka dovoljno stara i ide s štapom, ali je došla da potpiše papire, rečeno im je da dođu sutra od 9–12 časova kada se veće sume novca uplaćuju i isplaćuju na račun i sa njega.

Ćerka koja se javila “Politici” da ispriča šta se desilo bila je više nego neprijatno iznenađena da postoji satnica za predavanje na štednju i podizanja para, pogotovo što ima milion situacija kada su vam pare iznenada potrebne i da valjda banka zato postoji da isplati novac. Majka nema karticu za podizanje deviza, samo devizni račun. Kaže da joj je kao objašnjenje navedeno da nema dovoljno službenika koji bi se u tom trenutku bavio brojanjem novca.

Na pitanje zašto su klijenti u obavezi da u pojedinim bankama koje ionako ne rade posle 16 časova (možda jedan dan u nedelji ostaju duže) samo tri sata u toku dana mogu da podignu ili uplate svoj novac za iznos veći od 5.000 evra iz Narodne banke Srbije odgovaraju da je odluka o radnom vremenu i njegovom rasporedu na banci kao poslodavcu, uz poštovanje ograničenja utvrđenih propisima kojima se uređuju radno-pravni odnosi.

– Naime, ne ulazeći u nadležnost drugih organa za tumačenje Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon) ukazujemo na to da je odredbama tog zakona propisano, između ostalog, da radna nedelja traje po pravilu pet radnih dana, da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, a da radni dan, po pravilu traje osam časova. Banka u tom svojstvu samostalno donosi poslovne odluke na bazi procene održivosti poslovanja i ostvarivanja konkurentnosti pri čemu samostalno odlučuje i o radnom vremenu “blagajni” – kažu u NBS.

Kanali komunikacije banaka sa klijentima i način pružanja usluga zavise od poslovnih politika banaka, pri čemu digitalno i elektronsko bankarstvo predstavljaju dopunu tradicionalnim oblicima komunikacije i postojećim uslugama u bankama.

– Kao i do sada, najveći broj banaka (ali ne i one koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja) i dalje imaju ekspoziture u kojima je moguće obaviti isplate i uplate. Kao i do sada, Narodna banka Srbije će i ubuduće nastojati da banke, pored efikasnosti poslovanja i unapređenja kvaliteta usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima – zaključuju u NBS.

Izvor: Vebsajt Politika, Petrović Stojanović, 25.10.2026.
Naslov: Redakcija