Projekat e-sud
Stevo Đuranović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - JUL 2018
Tokom ove godine u Upravnom sudu bi trebalo da startuje “pilot” projekat e-sud. Koji je cilj tog projekta i kako to konkretno izgleda u praksi?
Ovaj sistem predstavlja sistem za komunikaciju svih učesnika u postupku pred Upravnim sudom i ostvaruje konekciju sa SAPS sistemom. Prijava na sistem vrši će se isključivo putem kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Nakon uspešno sprovedene registracije preko aplikacije eSud, korisnik preko SAPS programa ostvaruje neposrednu komunikaciju sa sudom. Prijavom u sistem korisnik dobija mogućnost pokretanja novog postupka i uvid u listu svih predmeta u kojima ima svojstvo stranke u upravnom sporu. Ovaj vid dvosmerne komunikacije, korisnik - sud - korisnik, predstavlja novinu koja čini ovaj sistem različitim od ostalih vidova elektronskih komunikacija, pri čemu je posebna pažnja posvećena bezbednosti komunikacije.
Važno je naglasiti i to, da će se kao vreme podnošenja inicijalnog akta, ali i ostalih podnesaka, smatrati vreme kada je korisnik uspešno sproveo proceduru registracije u eSud sistemu i dobio tačno vreme sa TSA (Time stamping authority) servera. Prilikom prosleđivanja inicijalnog akta u SAPS, registrovani korisnik dobija interni broj (razlikuje se od broja predmeta) koji jednoznačno određuje dokument. Po dobijanju inicijalnog akta i ostale dokumentacije upisničar u SAPS-u obavlja predviđene aktivnosti koje će sada biti proširene verifikacijom svih prijavljenih učesnika (tužioca, punomoćnika i eventualno zainteresovanih lica), a to znači da će svi prijavljeni tužioci i punomoćnici iz ugla eSud-a biti ovlašćeni da učestvuju u predmetu tek po dobijanju takve informacije iz SAPS sistema. Dok se to ne desi svi oni će imati pravo samo na uvid u inicijalni akt sa prilozima.
U eSud sistemu postoji opcija koja će registrovanom korisniku omogućiti uvid u do tada podnete zahteve (predmete). U zavisnosti od toga da li je zahtev podnet samostalno, ili preko punomoćnika u ime stranke, u listi zahteva će se naći svi zahtevi koje je korisnik podneo samostalno, ali i oni koje je punomoćnik podneo za njega.
Pristup predmetu će biti dozvoljen svim korisnicima eSud-a za koje je SAPS poslao informaciju da su učesnici u postupku. Na ovaj način daje se mogućnost još jedne vrste komunikacije sa sudom što građanima predstavlja lakši pristup sudu, kao jednog od načela efikasnog sudskog postupka.
U tom smislu, a imajući u vidu da je Upravni sud uspostavljen kao sud posebne nadležnosti, sa sedištem u Beogradu i tri odeljenja izvan sedišta suda u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i da se administrativni i tehnički poslovi Upravnog suda obavljaju isključivo u Sedištu suda u Beogradu, ovaj projekat će za stranke u upravnom sporu, biti vrlo praktičan, a posebno onim strankama iz najudaljenijih delova Republike Srbije, jer će jednim klikom moći da učestvuju u upravnom sporu bez nepotrebnog rasipanja vremena na odlazak do prvog šaltera pošte u mestu u kome se nalaze ili dolazak u sud.
U oktobru 2017. godine počela je primena Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, što je u velikoj meri doprinelo pouzdanosti ovakve vrste komunikacije i transfera podataka.
Da li postoje neke prepreke za kompletno uspostavljanje tog sistema i da li može da se očekuje da će biti proširen i na druge sudove?
Prepreke u praksi postoje, ali se preduzimaju koraci za njihovo prevazilaženje.
Problem je što Upravni sud još uvek nema formiran elektronski predmet, kao što je to slučaj u privrednim sudovima gde se predmeti skeniraju i prebacuju u elektronsku formu. Kada se i taj deo bude rešio, celina će biti zaokružena i sistem će profunkcionisati u punom kapacitetu.
Postoje programi kao što su FineReader ili neki drugi slični programi koji omogućavaju da se skenirani tekst prenese u Word, u tom smislu vi već imate gotov tekst dokumenta, ne morate ga prekucavati niti diktirati, na taj način se može mnogo skratiti vreme i postupak obrade predmeta i izrade odluka.
Imajući u vidu da dokument mora da ima sve elemente propisane Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, neophodno je utvrditi pravila u kom formatu da bude, na koji način se skenira i kako.
Kompletno uspostavljanje eSud-a u pravosuđu je mnogo sveobuhvatnija priča. Upravni sud je zahvaljujući Ministarstvu pravde koje je, imajući u vidu nadležnost i organizaciju ovog suda, prepoznalo da je za sada ovaj sud najpogodniji za ovu vrstu projekta. Nakon ocene rezultata “pilot” faze ovog projekta, plan je da i ostali sudovi vremenom budu obuhvaćeni ovim projektom i plan je da u budućnosti svi primenjuju ovaj program.
Zašto je bitan elektronski predmet?
Dobra stvar e-suda je i razvoj e-uprave, koji je već zaživeo. To će dovesti do toga da i organi uprave mogu da elektronski komuniciraju sa sudom kao stranke u upravnom sporu, jer je ovaj program namenjen za sve stranke, nije bitno da li je to državni organ, fizičko ili pravno lice. Vrlo važna uloga, koju ne smemo zanemariti, ogleda se ne samo u brzini komunikacije već i u ekonomičnosti postupka, kako upravnog tako i upravno sudskog.
U kom pravcu će se kretati predložena reforma upravnog spora?
Reforma ima za cilj uvođenje dvostepenog upravnog spora. Kako je pravo na žalbu jedno od osnovnih Ustavnih prava, tako se ovom reformom vrši usklađivanje jednog dela postupka sa Ustavom. Za sada, po važećem ZUS-u protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu Vrhovnom kasacionom sudu da podnesu zahtev za preispitivanje odluke u zakonom propisanim uslovima. Takođe, postoji mogućnost podnošenja žalbe Ustavnom sudu. Kontrola svakako postoji, ali očekujemo da će reforma dati kvalitetnije rešenje. Na tome se ozbiljno radi, a to je i zahtev Evropske unije i mislim da je to neophodno za što kvalitetnije presuđenje.
Koji su koraci do sada preduzeti od strane nadležnih organa u pogledu ujednačavanja sudske prakse, kolika je uloga Upravnog suda po ovom pitanju i da li je ujednačena sudska praksa u Republici Srbiji nedostižni ideal?
Upravo je ta priča vezana i za uspostavljanje dvostepenosti u upravnom sporu i važnu ulogu koju će drugostepeni upravni sud imati u izjednačavanju sudske prakse. Za sada Upravni sud u okviru svog kapaciteta i mogućnosti zaista dosta radi na ujednačavanju sudske prakse. Retko se desi da se povodom slične ili iste stvari donesu različite odluke. Ukoliko ipak do toga dođe sud reaguje, kada bude obavešten o tome od strane tuženog organa ili same stranke. U tim slučajevima sud zauzima pravni stav, i kažemo: “od sada će se postupati na način kao što je u toj i toj presudi ili na takav i takav način”.
Upravni sud je zauzeo dosta pravnih stavova u proteklom periodu u različitim spornim pravnim pitanjima i zato je jako bitno da sudska praksa bude organizovana tako da može da uoči nejednako postupanje i da prepozna mogući problem. Ja obično napišem da je moguće da taj i taj predmet bude od interesa za sudsku praksu. Pravilo je da, kada se uoči nejednako postupanje suda, sud na sednici svih sudija donese pravni stav koji je načelno obavezujući u daljem postupanju suda.
Zauzeti pravni stavovi se obavezno objavljuju u Biltenu sudske prakse Upravnog suda i na internet prezentaciji suda. Pored toga, na sajtu imamo i bazu sudskih odluka, njih nema mnogo ali su to odluke koje su od značaja za javnost. Imamo i našu eksternu bazu sudskih odluka, tako da ja mogu, kada sudim, da proverim kako je kolega odlučio pa ću verovatno i ja odlučiti na takav način. Samo usaglašavanje oko toga da li će se primeniti ovo ili ono pravno shvatanje izraženo u jednoj ili drugoj presudi je ipak stvar odluke odeljenja sudske prakse. Mi smo na dobrom putu da ne dozvolimo da nam iz suda izlaze različite odluke o sličnim stvarima, barem u onim situacijama u kojima su zauzeti pravni stavovi.
U toku je i izrada projekata jedinstvene elektronske baze sudske prakse koji će ukazivati na nejednako postupanje sudova i doprineti usaglašavanju sudske prakse na nivou celog pravosuđa. Projekat je predstavljen prošle godine u Vrnjačkoj banji, a na projektu radi Ministarstvo pravde. To je za pravosuđe značajan projekt, kojim će se ustanoviti predvidivost sudskih odluka, što je jedna od osnovnih tekovina demokratije. To je kao odnos prema detetu, ne može se jedan dan ponašati ovako, drugi dan onako, jer u suprotnom dovodimo do nesigurnosti pravni sistem, a to je situacija koju treba izbeći po svaku cenu.
Kakvo je generalno stanje sa predmetima starijim od 10 godina? Šta su najčešći razlozi dugotrajnosti tih postupaka pred Upravnim sudom?
Upravni sud nema predmete koji su stari deset ili više godina, prosečno trajanje upravnog spora je 540 dana, što nije idealno ali s obzirom na broj sudija Upravnog suda, rešavanje predmeta se kreće u razumnom okviru.
Međutim kada govorimo o dužini trajanja upravnog spora treba imati u vidu i dužinu trajanja upravnog postupka u različitim situacijama. Dešava se da sud poništi rešenje, vrati predmet tuženom organu na ponovno odlučivanje, a da taj postupak pred organima uprave traje duži vremenski period. Često se dešavalo da organ uprave opet donese istovetno rešenje, čak i usled odluke Upravnog suda, iako su odluke Upravnog suda obavezujuće i daju tačne smernice. Imamo i situacije koje nastaju iz prekida postupka, npr. zbog smrti stranke, stečaja nad pravnim licem i sl, pa se čeka rešavanje ostavinskog postupka ili zahtev za nastavak započetog postupka. To su neke od situacija koje utiču na trajanje upravnog spora.
Upravni sud ima mnogo predmeta koji zahtevaju hitno postupanje, koji su zakonom određeni kao hitni, kao što su odlaganje izvršenja upravnog akta koji su hitni, rok od pet dana, pa svi izborni predmeti gde je rok od 48 sati za dostavljanje odluke, ne za odlučivanje, nego za dostavljanje. Kada sve sagledate, i da je Upravni sud za ovih osam godina primio preko 180 hiljada predmeta, najbolje rešenje bi bilo da organi uprave pažljivije postupaju u upravnim postupcima koje vode. Nisam opet kompetentan da govorim o tome, ali generalno ono što primećujem kroz sudsku statistiku je da je trećina odluka Upravnog suda otprilike uvažavajuća. Znači, ako je trećina odluka uvažavajuća, ako u ovim situacijama upravni organ ponovo odlučuje, to vam je oko 7.000 novih predmeta u tekućoj godini, ali sa novim brojem.
Načelno, treba izbegavati što više bespotrebno vraćanje, ako je to moguće i rešavati tu stvar odmah. Ono što je bitno je to da se u trajanje upravnog spora u suštini uračunava i vreme trajanja upravnog postupka. Stoga se i dešava da neko kaže da mu o zahtevu za dobijanje određene dozvole, ustanovljenja nekog prava i sl. a koji je podnet pre 10 godina još uvek nije pravosnažno rešeno, iako su i organi i sud nekoliko puta intervenisali.
Međutim, imate opet postupke koji su zaista kompleksni i teški, problematični i zahtevaju puno truda. Prema podacima kojima raspolažemo, sud postupa u preko 90 različitih pravnih oblasti, i tu zaista treba pomoći u edukaciji sudija ali i kadra kod organa uprave.
Upravni spor je interesantan i ima po meni neku svoju logiku ako se reši relativno brzo. U roku od šest meseci do godinu dana. Ako neko čeka penziju ili ako neko ne može da zida, kod tih recimo građevinskih postupaka, lokacijska dozvola ističe za godinu dana.
Mi se zaista trudimo, to pokazuju i statistike da sudije rade dosta. Predsednik suda godišnje donosi Program rešavanja starih predmeta i on se poštuje. Znate, nije mi svejedno da li mi je pun orman predmeta ili ne. Sudija ima 1000 predmeta, kad mu je priliv 100 predmeta mesečno, on može da uradi 40, 50 mesečno, ali za kvalitetnu odluku preko toga ne može, da bi se dovoljno posvetio predmetu. Zaista se trudimo, svaki predmet u Upravnom sudu bez obzira što su neki po zakonu označeni kao hitni, stvarno su svi hitni. Kada shvatate da odlučujete o životnim stvarima koje su strankama hitne, npr. ko će da dobije dozvolu za rad, ko će da dobije penziju, ko će da gradi, ko ostaje bez posla, i sl. a da ne pominjem postupke zaštite konkurencije, javnih nabavki, poreskih i carinskih, svih vrsta inspekcijskih mera, onda vidite da su svi predmeti hitni.
Malo više od godinu dana je prošlo od početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku. Da li su se za to vreme iskristalisali prednosti i mane tog novog zakona?
Sudije Upravnog suda su održale nekoliko predavanja i ukazale na neke neuralgične tačke u primeni novog ZUP-a.
Novi ZUP uvodi dosta novina i u tom smislu već je novi Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju prvi put predvideo upravni ugovor iz Zakona o opštem upravnom postupku, jer upravni ugovor nije svaka koncesija, ugovor o javnoj nabavci i sl. nego je to ugovor koji je propisan pojedinačnim zakonom. Ono što je bitno da se zna je da novi ZUP više ulazi u detalje nego što uvodi novine ali i utiče na bitno smanjenje trajanja upravnog postupka, posebno zbog ovlašćenja drugostepenog organa da sam reši upravnu stvar. Treba reći da u situacijama kada su neke stvari ostale i neregulisane novim ZUP nema nikakvih prepreka da se primenjuje praksa koja je već ustaljena, osim ako nije contra legem. Najveći problem koji mi sada uočavamo, jeste, na primer, takozvano ovlašćenje za potpisivanje dokumenata koje se razlikuje od rešenja iz prethodnog zakona. Zaposleni koji izrađuje određeni upravni akt mora da bude sistematizacijom baš ovlašćen da to radi. Sankcionisanje takvog postupanja dovodi do produžavanja spora jer će Upravni sud poništiti takvo rešenje i vratiti ga organu na ponovno postupanje. To su neki razlozi zašto neki put upravni spor ume da traje duže. Ono o čemu se posebno raspravljalo kao spornosti u primeni novog Zup-a su bili značaj i primena načela predvidivosti (kako obrazložiti odstupanja - treba li odluka nadležnog organa?), delotvornosti i ekonomičnosti; da li se ugovor o javnim nabavkama može smatrati upravnim ugovorom, odlučivanje kolegijalnog organa; šta predstavlja pravni osnov za ovlašćenje zaposlenog da vodi postupak i donosi rešenja u određenoj upravnoj stvari, sastavni delovi rešenja; izuzeće službenog lica; odlučivanje zaključkom, da li svi dokazi koji se nalaze u spisima moraju biti dostupni strankama na uvid, vanredna pravna sredstva, troškovi postupka, zaštita podataka o ličnosti i slične teme koje mogu imati uticaja na presuđenje.
I na kraju pitanje koje postavljamo svim našim sagovornicima, koliko u Vašem svakodnevnom radu koristite baze propisa i stručna izdanja kao što je Pravnik u pravosuđu?
Mi koristimo sve moguće baze, koje god postoje i koje su nam dostupne. Što više podataka to bolje. Na primer ja putem mejla dobijam sve odluke Ustavnog suda i odluke Vrhovnog kasacionog suda. Dobijamo stavove sa opštih sednica, sve nove propise, bez obzira što imamo programe iz kojih to povlačimo. Sve to nam dostavlja uprava Upravnog suda. Tehnologija je tu da nam ubrza i olakša život i rad. Nadam se da će i u ovom slučaju eSud pomoći građanima Srbije. Tako da svaka pomoć uključujući i vas koji se bavite distribucijom baze propisa je dragocena. Svaka baza podataka je dobra za sudije i suđenje generalno. Što više podataka to je rad kvalitetniji.