Zastava Bosne i Hercegovine

Zoran Martinović - intervju o novom šifrarniku zanimanja i evidencijama u oblasti rada
Email Print


O novom šifrarniku zanimanja i evidecijama u oblasti rada

Zoran Martinović za PRAVO U PRIVREDI

Paragraf intervju - MART 2019



Vlada Republike Srbije je 17. jula 2018. godine donela Odluku o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada.

Razlozi za donošenje novog Jedinstvenog kodeksa šifara jesu usaglašavanje domaćih propisa sa propisima EU i međunarodnim standardima, i prevazilaženje zastarelosti prethodnih šifarnika usled promena na tržištu rada i u sistemu obrazovanja, koji datiraju još iz 1990. godine. Ovaj šifarnik zanimanja je u potpunosti usaglašen sa zahtevima ISCO-08 (Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja).

Značaj novog šifarnika je od izuzetne važnosti u okviru evidencija u oblasti rada, posredovanja u zapošljavanju, usklađivanja ponude i tražnje na tržištu rada, karijernog vođenja i savetovanja, statističkih izveštaja, u sferi obrazovanja odnosno upisne politike. Pravilno šifriranje zanimanja i kvalifikacija omogućava da se pouzdano evidentiraju, prate i analiziraju stanje i kretanje na tržištu rada kao i bolje upravljanje podacima o zanimanjima i kvalifikacijama.

Pravilno šifriranje zanimanja i kvalifikacija omogućava da se pouzdano evidentiraju, prate i analiziraju stanje i kretanje na tržištu rada kao i bolje upravljanje podacima o zanimanjima i kvalifikacijama.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje će na godišnjem nivou inovirati, odnosno dopunjavati postojeći šifarnik, tako što će sagledavati stanje na tržištu rada, pratiti predloge poslodavaca, centralnog registra i svih ostalih nadležnih institucija.


Sa aspekta Nacionalne službe za zapošljavanje, kada je reč o pružanju usluga posredovanja poslodavcu prema iskazanoj potrebi za zapošljavanjem, kao i uslugama koje se pružaju licu u individualnom radu, pojedinačno se sagledavaju karakteristike svakog lica i uzimaju u obzir tačni podaci o kvalifikacijama i zanimanjima. Tačnije, pomoć i podršku u zapošljavanju tražiocima zaposlenja Nacionalna služba pruža u skladu sa njihovim potrebama, odnosno na osnovu analize usklađenosti karakteristika lica relevantnih za zapošljavanje, njihovih ciljeva i interesovanja i zahteva tržišta rada - ponude poslova.

Imajući u vidu da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja vrši evidentiranje prijava na obavezno socijalno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje će preuzimati podatke od ove institucije u skladu sa novim šifarnikom zanimanja.

Napominjemo da će u prelaznom periodu primene šifarnika, u upotrebi biti i stari i novi šifarnik, sa tendencijom da nakon tog perioda implementacije u upotrebi ostane samo novi šifarnik. Tokom rada sa licima koja traže zaposlenje i koja se prijavljuju na evidenciju Nacionalne službe, kao i tokom vođenja individualnih razgovora, vršenja procene zapošljivosti i dogovaranja individualnog plana zapošljavanja, savetnicima za zapošljavanje će biti obezbeđen unos stare i nove šifre zanimanja. S tim u vezi, biće obezbeđena paralelna informatička primena i starog i novog šifarnika. Samim tim, biće omogućena efikasna selekcija lica prema zahtevima poslodavaca koji se obraćaju Nacionalnoj službi za pružanje usluge posredovanja u zapošljavanju.


Sporazum o učinku za 2019. godinu zaključuje se u cilju utvrđivanja učinka Nacionalne službe i praćenja efikasnosti sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene na:

  • poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada,
  • podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podršku regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja i
  • unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.

Odnosno, Sporazumom o učinku bliže se uređuju:

  • mere i aktivnosti iz Akcionog plana koje realizuje Nacionalna služba;
  • rokovi za sprovođenje mera i aktivnosti iz Akcionog plana;
  • očekivani rezultati;
  • odgovornosti u Nacionalnoj službi;
  • finansijski okvir;
  • podnošenje redovnih izveštaja.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje stvorene su zakonske osnove za primenu nove mere oslobađanja početnika u poslovanju od plaćanja poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja za novoosnovane preduzetnike i za najviše devet osnivača privrednog društva.

Za vreme korišćenja ove poreske olakšice, korisnicima se iz Budžeta RS uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Korisnici mere nemaju pravo na druge poreske olakšice, uključujući i subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Po prestanku osiguranja, ako su ispunjeni i drugi, zakonom propisani uslovi, ova lica mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Naknada za slučaj nezaposlenosti ukupno posmatrano delimično će smanjiti namete u oblasti rada i rasteretiti poslodavce, jer je sa 1,5 % smanjena na 0,75%.


Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje konstantno, tokom cele godine, organizuju i izvode dvodnevne obuke iz oblasti preduzetništva pod nazivom “Put do uspešnog preduzetnika”. Ovu obuku izvode zaposleni u filijalama Nacionalne službe. Ova obuka ima za cilj da polaznicima omogući da provere opravdanost svoje poslovne ideje, sagledaju prednosti i rizike ulaska u privatni posao, da se informišu o postupku registracije delatnosti i aktuelnim zakonskim propisima kao i da nauče da sačine biznis plan. Obuka obuhvata pet oblasti: osnove preduzetništva, pravni aspekt biznisa, poreze i doprinose za preduzetnike, Biznis plan radionicu i informacije o ugovornim obavezama prema Nacionalnoj službi. Obuka se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje realizuje skoro šesnaest godina, a na osnovu Upitnika o zadovoljstvu polaznika obuke može se zaključiti da su polaznici zadovoljni kako kvalitetom dobijenih informacija, tako i mogućnošću primene stečenog znanja u praksi.

U toku 2018. godine kroz program obuke “Put do uspešnog preduzetnika” u Nacionalnoj službi za zapošljavanje obučeno je 11.800 nezaposlenih lica (od toga 5.663 žena).

U 2019. godini je planirano da ovu obuku pohađa 11.300 nezaposlenih lica.


Nacionalna služba za zapošljavanje planira raspisivanje javnih poziva u prvom kvartalu ove godine:

  • Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima u 2019. godini, Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2019. godini, Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2019. godini, Javni poziv za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica u 2019. godini, Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlene osobe sa invaliditetom u 2019. godini, Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse, Javnipoziv za realizaciju programa pripravnika - mladih sa visokim obrazovanjem, Javni poziv za realizaciju programa pripravnika - nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem, Javni poziv za realizaciju programa obuke na zahtev poslodavca za nezaposlene, Javni poziv za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica, Javni poziv za realizaciju programa obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog, Javni konkurs za subvenciju zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva u 2019. godini,
  • Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima u 2019. godini
    1. Refundacija troškova zarade licu angažovanom na pružanju podrške na radnom mestu - radna asistencija
    2. Refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta

Ostvarivanje navedenih ciljeva Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi kroz sledeće aktivnosti:

  • informativno-savetodavni rad; vršenje procene zapošljivosti i utvrđivanje individualnih planova zapošljavanja; vršenje procene radne sposobnosti;
  • uključivanje u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (motivaciono-aktivacione obuke, obuke za sticanje znanja i veština za obavljanje konkretnih poslova, programe stručnog osposobljavanja);
  • uključivanje u programe za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom;
  • uključivanje u mere podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima.

Programom rada za 2018. godinu bilo je planirano da se 7.600 nezaposlenih osoba sa invaliditetom uključi u mere aktivne politike zapošljavanja koje predstavljaju deo procesa celokupne profesionalne rehabilitacije pojedinca. Od ovog broja, u mere koje podrazumevaju finansijsku podršku poslodavcima ili licima, planirano je da se uključi ukupno 2.960 osoba sa invaliditetom. Opredeljena finansijska sredstva iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom iznosila su 550.000.000,00 dinara. U 2018. godini ugovoreno je 100% planiranih sredstava, dok isplaćena sredstva iznose 82,17%.

U 2019. godini planirano je da se u programe i mere APZ uključi 7.400 osoba sa invaliditetom, a planirani iznos sredstava je na nivou prošlogodišnjeg.


Zanimanja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, građevine i mašinstva, uzimajući u obzir podatke kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje o prijavljenim potrebama za zapošljavanjem, kao i broju nezaposlenih lica konkretnih obrazovnih profila/zvanja, ubrajaju se u visokoobrazovne profile koja imaju najveće šanse za zapošljavanjem na tržištu rada, odnosno najbrže dolaze do posla. Navedeni profili su u manjem broju prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe ili ih nema na evidenciji određenih filijala Nacionalne službe, a poslodavci iskazuju potrebu poslodavca za traženim profilom zanimanja. Ukoliko posmatramo broj prijavljenih potreba za zapošljavanjem, koje su poslodavci dostavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u 2018. godini, utvrđeno je da su poslodavci najveće interesovanje iskazali za zapošljavanjem/radnim angažovanjem, pored ostalih, i za profilom diplomirani pravnik/master pravnik. I pored činjenice da je navedeno zanimanje traženo na tržištu rada, registrovan je veliki broj nezaposlenih lica navedenog profila na evidenciji Nacionalne službe.


Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi za III kvartal 2018. godine, anketna stopa nezaposlenosti iznosi 11,3% (za stanovništvo uzrasta od 15 i više godina), što predstavlja smanjenje za 0,6 procentnih poena u odnosu na II kvartal 2018. godine, dok je u odnosu na III kvartal 2017. godine smanjena za 1,6 procentnih poena.

Prema istom izvoru, (za stanovništvo radnog uzrasta starosti od 15 do 64 godine) anketna stopa nezaposlenosti za III kvartal 2018. godine iznosi 11,8 %.

Na evidenciji NSZ, sa stanjem na dan 31.01.2019. godine, evidentirane su 14.843 nezaposlene osobe sa invaliditetom, od čega je 5.966 žena.

U periodu od 01.01. do 31.12.2018. godine sa evidencije NSZ zaposlene su ukupno 6.573 osobe sa invaliditetom, od toga 2.814 žene (u pitanju su slučajevi zapošljavanja). Posmatrano sa aspekta delatnosti poslodavaca, najveći broj zaposlenih/radno angažovanih je kod poslodavaca iz sledećih sektora delatnosti: prerađivačke industrije, ostale uslužne delatnosti, trgovine na veliko i trgovine na malo, administrativne i pomoćno-uslužne delatnosti.

Zapošljavanje uz posredovanje - u istom periodu filijalama NSZ poslodavci su podneli 1.403 prijave potreba za zapošljavanjem/radnim angažovanjem 3.539 nezaposlenih osoba sa invaliditetom. U cilju izbora za zasnivanje radnog odnosa/angažovanja, po podnetim prijavama, poslodavcima je upućeno ukupno 5.325 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, od kojih je zaposleno/radno angažovano 1.567 osoba sa invaliditetom.


Program specijalističkih informatičkih obuka nije ukinut i nastavak realizacije programa je planiran u 2019. godini, s obzirom da obuke koje su započete u 2018. godini još uvek traju i prvi rezultati se očekuju u narednom periodu. Nakon analize efekata obuke, Nacionalna služba će započeti set aktivnosti radi uključivanja još 1.000 nezaposlenih lica u navedeni program, a koje vrste obuka će biti obuhvaćene zavisiće od analize potreba tržišta rada u ovoj oblasti. Takođe, pored ovog programa planira se realizacija obuka za tržište rada za sticanje znanja i veština u oblastima za koja se prognoziraju potrebe u narednom periodu. Planirano je uključivanje 1.200 nezaposlenih lica, od kojih je 500 osoba sa invaliditetom.


U narednom periodu Nacionalna služba za zapošljavanje će, u skladu sa zakonom, nastaviti da obavlja poslove zapošljavanja. U programe i mere aktivne politike zapošljavanja uključivaće se prvenstveno teže zapošljiva lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Planirano je da u programe i mere aktivne politike zapošljavanja bude uključeno ukupno 135.560 nezaposlenih lica, od čega 7.400 osoba sa invaliditetom.



Email Print