Zastava Bosne i Hercegovine

UPUTSTVO ZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I INOVACIJE

("Sl. glasnik RS", br. 123/2022)

 

I UVODNE ODREDBE

1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje usklađenosti šeme i individualne državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije (u daljem tekstu: državna pomoć za IRI) sa pravilima o dodeli državne pomoći.

2. Ovo uputstvo primenjuje se prilikom ocene državne pomoći u svim sektorima privrednih delatnosti.

3. Državna pomoć za IRI može biti usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako:

a) doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,

b) postoji potreba za intervencijom države,

v) je mera državne pomoći primerena,

g) ima podsticajni efekat,

d) je proporcionalna (svedena na minimum),

đ) pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije,

e) je transparentna.

4. Mere državne pomoći za IRI koje mogu biti usklađene sa pravilima o dodeli državne pomoći su:

a) državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja ako se deo projekta za koji se dodeljuje državna pomoć odnosi na osnovno ili primenjeno istraživanje (industrijsko istraživanje i eksperimentalni razvoj) i koja je usmerena na otklanjanje tržišnih nedostataka povezanih sa pozitivnim spoljnim efektima (prelivanje znanja), ali i tržišnih nedostatka koji su prouzrokovani nepotpunim i asimetričnim informacijama ili lošom koordinacijom (uglavnom u okviru projekata saradnje),

b) državna pomoć za studiju izvodljivosti povezanu sa projektom istraživanja i razvoja, čiji je cilj otklanjanje tržišnih nedostatka koji su u najvećoj meri prouzrokovani nepotpunim i asimetričnim informacijama,

v) državna pomoć za izgradnju i nadogradnju istraživačke infrastrukture koja je uglavnom usmerena na otklanjanje tržišnih nedostataka uzrokovanih problemima u koordinaciji,

g) državna pomoć za inovacione aktivnosti koja je uglavnom usmerena na otklanjanje tržišnih nedostataka povezanih sa pozitivnim spoljnim efektima (prelivanje znanja), problemima u koordinaciji i, u manjoj meri, sa asimetričnim informacijama,

d) državna pomoć za inovativne klastere, koja je usmerena na rešavanje tržišnih nedostataka povezanih sa problemima u koordinaciji koji ometaju razvoj klastera ili ograničavaju interakciju i prenos znanja u okviru i između klastera, na način da ta državna pomoć treba da doprinese rešavanju ovog problema, najpre kroz podršku ulaganjima u otvorenu i zajedničku infrastrukturu za inovativne klastere, a zatim i kroz podršku radu klasterima, koja može trajati najduže deset godina u cilju unapređenja saradnje, umrežavanja i učenja.

5. Projekat istraživanja i razvoja se sastoji od aktivnosti koje obuhvataju jednu ili više kategorija istraživanja i razvoja u smislu ovog uputstva, a namenjena je ostvarivanju nedeljivog zadatka precizne ekonomske, naučne ili tehničke prirode sa jasno unapred definisanim ciljevima. Može se sastojati od nekoliko radnih paketa, aktivnosti ili usluga i uključuje jasne ciljeve, aktivnosti koje treba preduzeti za postizanje tih ciljeva (uključujući očekivane troškove) i konkretne rezultate za utvrđivanje ishoda tih aktivnosti i njihovo upoređivanje sa relevantnim ciljevima.

Dva ili više projekata istraživanja i razvoja koje nije moguće jasno razdvojiti jedan od drugog, a posebno ako je malo verovatno da bi nezavisno jedan od drugog doveli do tehnološkog uspeha, smatraju se jednim projektom.

II KORISNICI DRŽAVNE POMOĆI ZA ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I INOVACIJE

1) Istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja i istraživačka infrastruktura

6. Istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja (u daljem tekstu: istraživačka organizacija) mogu biti korisnici državne pomoći ako predstavljaju učesnike na tržištu u smislu zakona, kao i istraživačka infrastruktura koja služi za obavljanja ekonomske delatnosti.

7. Ako učesnik na tržištu, pored ekonomske, obavlja i neekonomsku delatnost, dodela sredstava tom učesniku na tržištu za obavljanje neekonomske delatnosti ne predstavlja državnu pomoć pod uslovom da troškovi, finansiranje i prihodi od tih delatnosti mogu jasno da se razdvoje i da ne dolazi do prelivanja državne pomoći na ekonomske delatnosti, što je moguće dokazati kroz godišnji finansijski izveštaj učesnika na tržištu.

8. Smatra se da su neekonomske delatnosti:

a) osnovne delatnosti istraživačke organizacije i istraživačke infrastrukture, a naročito:

- edukacija u cilju povećanja broja kvalifikovanih ljudskih resursa (npr. javne ustanove obrazovanja koje se prevashodno ili u potpunosti finansiraju iz javnih sredstava),

- nezavisno istraživanje i razvoj čiji je cilj proširenje znanja i poboljšanje razumevanja koje uključuje delotvornu saradnju između istraživačkih organizacija i istraživačkih infrastruktura, i

- širenje rezultata istraživanja na nediskriminatoran način, putem podučavanja, publikacija, baza podataka i softvera sa otvorenim pristupom,

b) delatnosti prenošenja znanja koje sprovodi istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura ili se vrši zajedno sa ili u ime drugih takvih subjekata ili za potrebe trećeg lica (ugovaranje pružanja usluga trećem licu se vrši putem otvorenog postupka nadmetanja) i kod kojih se sva dobit od tih delatnosti ponovo ulaže u osnovne delatnosti istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture.

9. Prenošenje znanja je svaki proces koji ima za cilj sticanje, prikupljanje i razmenu eksplicitnog i prećutnog znanja, uključujući veštine i kompetencije u ekonomskim i neekonomskim aktivnostima, kao što su saradnja na istraživanju, konsultacije, licenciranje, unapređenje mobilnosti istraživača i drugog osoblja uključenog u te aktivnosti. Osim naučnih i tehnoloških znanja, obuhvata i druge vrste znanja kao što je znanje o upotrebi standarda i propisa i o uslovima stvarnog životnog okruženja i metodama za organizacione inovacije, kao i upravljanje znanjem vezanim za utvrđivanje, sticanje, zaštitu, odbranu i eksploataciju nematerijalne imovine.

10. Kada istraživačka organizacija obavlja ili se istraživačka infrastruktura koristi za obavljanje ekonomskih i neekonomskih delatnosti, državnu pomoć predstavlja samo dodela javnih sredstava za obavljanje ekonomskih delatnosti.

11. Kada istraživačka organizacija obavlja ili se istraživačka infrastruktura koristi pretežno za obavljanje neekonomske delatnosti, njihovo finansiranje ne predstavlja državnu pomoć, pod uslovom da su ekonomske delatnosti samo pomoćne, direktno povezane i neophodne za rad istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture ili su suštinski povezane sa pretežnom neekonomskom delatnosti i te ekonomske delatnosti su ograničenog obima.

12. Finansiranje istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture koja obavlja i ekonomske i neekonomske delatnosti ne predstavlja državnu pomoć ako se za obavljanje ekonomskih delatnosti koristi najviše do 20% ukupnih godišnjih kapaciteta tog subjekta.

13. Ako istraživačka organizacija obavlja ili se istraživačka infrastruktura koristi za obavljanje isključivo ekonomskih delatnosti kao što su iznajmljivanje opreme ili laboratorija učesnicima na tržištu, pružanje usluga učesnicima na tržištu ili vršenje istraživanja po ugovoru, finansiranje takvih ekonomskih delatnosti predstavlja državnu pomoć.

14. Istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura nije korisnik državne pomoći ako deluje samo kao posrednik koji krajnjim korisnicima državne pomoći prenosi ukupan iznos javnih sredstava i sve koristi stečene tim finansiranjem i ako:

a) se javna sredstva i ostale koristi od javnog finansiranja mogu kvantifikovati i dokazati i ako je uspostavljen mehanizam za prenošenje tih sredstava i koristi na krajnje korisnike, na primer, kroz umanjene cene i

b) posrednik ne dobija dodatne koristi iz razloga što se bira putem otvorenog postupka nadmetanja ili je javno finansiranje dostupno svim subjektima koji ispunjavaju neophodne objektivne uslove, što znači da krajnji korisnici imaju pravo da dobiju istovetne usluge od bilo kog odgovarajućeg posrednika.

2) Učesnici na tržištu kao indirektni korisnici državne pomoći putem finansiranja istraživačkih organizacija i istraživačkih infrastruktura iz javnih sredstava

a) Istraživanje za potrebe učesnika na tržištu

15. Smatra se da učesnik na tržištu nije korisnik državne pomoći ako istraživanje za njegove potrebe obavlja istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura koja se finansira iz javnih sredstava ako učesnik na tržištu:

a) određuje uslove ugovora, raspolaže rezultatima istraživačkih aktivnosti i snosi rizik neuspeha,

b) plaća adekvatnu naknadu istraživačkoj organizaciji ili istraživačkoj infrastrukturi za te usluge.

Naknada je adekvatna ako je određena po tržišnoj ceni, a u slučaju da ne postoji tržišna cena, naknada treba da odražava ukupne troškove i maržu koja je uobičajena u datom sektoru ili je nastala kao rezultat pregovora po tržišnim uslovima, u kojima istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura pregovara na način da pribavi maksimalnu ekonomsku korist i pokriva najmanje njene marginalne troškove.

16. Ako istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura pruža određenu uslugu istraživanja ili obavlja ugovoreno istraživanje prvi put, probno i u tačno određenom vremenskom periodu za potrebe određenog učesnika na tržištu, naknada za uslugu istraživanja je određena po tržišnoj ceni ako je ta usluga istraživanja ili istraživanja po ugovoru jedinstvena i kada je jasno da ne postoji tržište za tu uslugu.

17. Ako istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura zadržava prava ili ima pravo korišćenja intelektualne svojine, naknada iz tačke 15. ovog uputstva može se umanjiti za tržišnu vrednost tih prava i takva naknada se smatra adekvatnom.

b) Delotvorna saradnja na projektu istraživanja sa učesnicima na tržištu

18. Uslovi projekta delotvorne saradnje, naročito u pogledu doprinosa pokrivanju troškova i podele rizika i rezultata, širenja rezultata i pristupa pravu intelektualne svojine i pravilima za njihovu dodelu, moraju biti dogovoreni pre početka projekta, osim konačnih dogovora o tržišnoj vrednosti prava intelektualne svojine i vrednosti doprinosa projektu.

19. Kada projekat delotvorne saradnje sprovode zajedno učesnici na tržištu i istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture, smatra se da nema dodele indirektne državne pomoći tim učesnicima na tržištu kroz istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture zbog povoljnijih uslova saradnje ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

a) učenici na tržištu koji učestvuju u projektu snose celokupne troškove,

b) sva prava intelektualne svojine koja su rezultat aktivnosti istraživačkih organizacija ili istraživačkih infrastruktura su u potpunosti preneta na te subjekte dok rezultati saradnje iz kojih ne proističu prava intelektualne svojine mogu da se šire,

v) sva prava intelektualne svojine i prava korišćenja koja su rezultat projekta dodeljuju se različitim učesnicima u projektu saradnje na način koji adekvatno odražava njihovo angažovanje, doprinose i interese,

g) istraživačke organizacije ili istraživačke infrastrukture dobijaju tržišnu naknadu za prava intelektualne svojine koja proističu iz njihovih aktivnosti i koja su dodeljena učesnicima na tržištu ili je tim učesnicima na tržištu dato pravo korišćenja, pri čemu se apsolutni iznos vrednosti finansijskog i nefinansijskog doprinosa učesnika na tržištu troškovima aktivnosti istraživačkih organizacija ili istraživačkih infrastruktura oduzimaju od naknade.

20. Potpuni prenos prava intelektualne svojine iz tačke 19. podtačka b) ovog uputstva znači da istraživačka organizacija, istraživačka infrastruktura ili javni naručilac uživaju punu ekonomsku korist od prava intelektualne svojine zadržavajući pravo da tim pravima neograničeno raspolažu, a naročito pravo svojine i pravo davanja licence. Isti je i slučaj kada se istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura (odnosno javni naručilac) odluči da zaključi dalje ugovore u vezi sa tim pravima, uključujući i davanje licence učesniku na tržištu uključenom u saradnju.

21. Naknada iz tačke 19. podtačka g) ovog uputstva je tržišna ako omogućava istraživačkim organizacijama ili istraživačkim infrastrukturama da uživaju celokupne ekonomske koristi od tih prava i kada je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

a) iznos naknade je određen u otvorenom, transparentnom, nediskriminatornom i konkurentom postupku prodaje tih prava,

b) procena nezavisnog procenitelja potvrđuje da je iznos naknade najmanje jednak tržišnom,

v) istraživačka organizacija ili istraživačka infrastruktura, kao prodavac, može da dokaže da je pregovarala oko naknade pod tržišnim uslovima u cilju postizanja maksimalne ekonomske koristi u trenutku zaključenja ugovora, uz uzimanje u obzir svojih zakonom određenih ciljeva,

g) kada je ugovoreno pravo preče kupovine prava intelektualne svojine za učesnika na tržištu, koje je rezultat aktivnosti istraživačkih organizacija ili istraživačkih infrastruktura, ti subjekti imaju recipročno pravo da zahtevaju ekonomski povoljnije ponude od trećih strana na način da učesnik na tržištu mora da izjednači svoju ponudu sa takvim ponudama.

22. U slučaju kada nijedan od uslova iz tačke 19. ovog uputstva nije ispunjen, određeni učesnik na tržištu stiče prednost u iznosu ukupne vrednost doprinosa projektu istraživačkih organizacija ili istraživačkih infrastruktura i takva prednost predstavlja državnu pomoć.

3) Javna nabavka usluga istraživanja i razvoja

23. Naknada za obavljanje usluge istraživanja i razvoja čija nabavka se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, ne predstavlja državnu pomoć.

24. U svim drugim slučajevima, naknada za pruženu uslugu istraživanja i razvoja koja odgovara tržišnoj vrednosti koristi koju dobija javni naručilac i riziku koji preuzimaju pružaoci usluge, ne predstavlja državnu pomoć, naročito ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

a) postupak odabira je otvoren, transparentan i nediskriminatoran i zasnovan na objektivnim kriterijumima za odabir i dodelu ugovora koji su utvrđeni pre početka postupka nadmetanja,

b) odredbe ugovora opisuju sva prava i obaveze ugovornih strana, uključujući prava intelektualne svojine koje su unapred poznate svim zainteresovanim ponuđačima koji učestvuju u postupku,

v) nabavka ne omogućava nijednom od ponuđača bilo kakav povlašćeni tretman u vezi sa isporukom proizvoda ili usluga javnom naručiocu i

g) ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

- svi rezultati koji nisu u vezi sa pravom intelektualne svojine moraju da se šire, na primer, putem publikacija, podučavanja ili doprinosa telima za standardizaciju na način da je ostalim učesnicima na tržištu omogućeno da ih reprodukuju i sva prava intelektualne svojine su u potpunosti dodeljena javnom naručiocu ili

- pružalac usluge koji stiče pravo intelektualne svojine mora da omogući javnom naručiocu neograničeni i besplatan pristup tim pravima i omogući pristup trećim stranama, na primer, putem neekskluzivnih licenci, pod tržišnim uslovima.

25. Ako uslovi iz tačke 24. nisu ispunjeni, ugovor o javnim nabavkama usluga istraživanja i razvoja može sadržati državnu pomoć.

III OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I INOVACIJE

1) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa

26. Mera državne pomoći za IRI treba da doprinosi povećanju nivoa istraživanja, razvoja i inovacija u Republici Srbiji i zemljama članicama Evropske unije, o čemu davalac državne pomoći dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći objašnjenje na koji način se to postiže putem određene mere.

27. Smatra se da doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa imaju šeme državne pomoći koje su sastavni deo sveobuhvatnog programa ili akcionog plana za podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija ili Strategije pametne specijalizacije i koje su predmet stroge procene sličnih prethodnih mera državne pomoći kojima je dokazan njihov efekat.

28. Ako se projekat za koji se dodeljuje državna pomoć finansira direktno iz sredstava Evropske unije, smatra se da je cilj od zajedničkog interesa dobro definisan.

29. Davalac državne pomoći dokazuje da individualna državna pomoć za IRI doprinosi povećanju nivoa istraživanja, razvoja i inovacija sledećim pokazateljima:

a) povećanje obima projekta koje predstavlja povećanje ukupnih troškova, bez istovremenog smanjenja troškova korisnika državne pomoći koje bi imao u situaciji bez državne pomoći ili povećanje broja ljudi koji rade na aktivnostima istraživanja, razvoja i inovacija,

b) povećanje obuhvata projekta koje podrazumeva povećanje broja očekivanih rezultata projekta, povećanje nivoa značaja projekta kroz uključivanje većeg broja partnera, veću verovatnoću naučnog ili tehnološkog dostignuća ili višeg rizika od neuspeha (povezanog sa dugoročnom prirodom projekta i nesigurnosti u pogledu njegovih rezultata),

v) povećanje brzine realizacije projekta u smislu da završetak projekta zahteva manje vremena u poređenju sa vremenom koje je bilo neophodno za realizaciju istog projekta u situaciji bez državne pomoći,

g) povećanje iznosa koji korisnik državne pomoći ulaže u projekat u apsolutnom nivou ili kao udeo u ukupnom prometu ili povećanje budžeta projekta bez istovremenog smanjenja budžeta namenjenih za druge projekte.

30. Prilikom ocene da li državna pomoć doprinosi povećanju nivoa istraživanja, razvoja i inovacija, Komisija za kontrolu državne pomoći će da ceni ne samo neto povećanje istraživanja, razvoja i inovacija koje sprovodi učesnik na tržištu, već i doprinos državne pomoći povećanja ukupnih ulaganja u istraživanje, razvoj i inovacije u određenom sektoru, kao i poboljšanje nivoa istraživanja, razvoja i inovacija Republike Srbije i zemalja članica EU u odnosu na druge države.

31. Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito ceniti da li je za meru državne pomoći predviđena javno dostupna naknadna (ex post) evaluacija doprinosa mere ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa.

2) Potreba za intervencijom države

a) Opšti uslovi

32. Državna pomoć za IRI se dodeljuje radi povećanja nivoa istraživanja, razvoja i inovacija u situacijama kada tržište samo ne dovodi do materijalnog poboljšanja (otklanjanje tržišnih nedostataka ili rešavanje problema u vezi sa kapitalom ili kohezijom).

33. Kako bi se ocenilo da li državna pomoć doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa najpre je neophodno da se definiše problem koji je potrebno rešiti, a davalac državne pomoći mora da objasni na koji način državna pomoć doprinosi otklanjanju tržišnih nedostataka u vezi sa dostizanjem cilja od zajedničkog interesa koji postoje u situacijama bez državne pomoći.

34. Državna pomoć za IRI treba da otkloni sledeće tržišne nedostatke:

a) nepostojanje pozitivnih spoljnih efekata/prelivanja znanja: ako su istraživanje, razvoj i inovacije prepušteni tržištu, veliki broj projekata, iako bi bili korisni za društvo, mogu imati nedovoljni prinos na kapital sa stanovišta profitno orijentisanih privatnih učesnika na tržištu, stoga, državna pomoć može doprineti implementaciji projekata koji imaju opštu društvenu ili ekonomsku korist i koji se na drugi način ne bi ostvarili, odnosno doprineti ostvarivanju pozitivnih spoljnih efekata i prelivanju znanja,

b) nepotpune i asimetrične informacije: pod određenim okolnostima, zbog nepotpunih i asimetričnih informacija, privatni ulagači ne žele da finansiraju vredne projekte ili imaju otežan pristup finansijama, a visokokvalifikovano osoblje možda nije upoznato sa mogućnosti zapošljavanja u inovativnim učesnicima na tržištu. Kao rezultat toga, raspodela ljudskih i finansijskih resursa možda neće biti adekvatna, a projekti koji mogu biti vredni za društvo ili privredu možda neće biti realizovani,

v) nedostatke u koordinaciji i umrežavanju: sposobnost učesnika na tržištu da međusobno koordiniraju ili sarađuju u cilju sprovođenja istraživanja, razvoja i informacija mogu biti oslabljeni iz različitih razloga, uključujući poteškoće u koordinaciji između velikog broja partnera za saradnju koji imaju različite interese, probleme u sastavljanju ugovora i poteškoće u koordinaciji saradnje zbog, na primer, osetljivosti informacija koje se dele.

b) Dodatni uslovi za individualnu državnu pomoć

35. Tržišni nedostaci koji ometaju ukupni nivo istraživanja, razvoja i inovacija u Republici Srbiji i zemljama članicama Evropske unije, ne utiču podjednako na sve učesnike na tržištu ili privredne sektore, zbog čega davalac individualne državne pomoći dostavlja odgovarajuće informacije o tome da li se pomoć odnosi na opšti tržišni nedostatak u vezi sa istraživanjem, razvojem i inovacijama u Republici Srbiji, ili na poseban tržišni nedostatak, na primer, u određenom privrednom sektoru ili delatnosti.

36. U zavisnosti od toga koji se posebni tržišni nedostaci otklanjaju, Komisija za kontrolu državne pomoći prilikom ocene uzima u obzir sledeće:

a) prelivanje znanja: predviđeni nivo širenja znanja, specifičnost znanja koje se kreira, mogućnost zaštite prava intelektualne svojine, stepen komplementarnosti sa drugim proizvodima i uslugama,

b) nepotpune i asimetrične informacije: nivo rizika i složenosti aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija, potreba za spoljnim izvorima finansiranja, mogućnost pristupa korisnika državne pomoći spoljnim izvorima finansiranja,

v) nedostaci u koordinaciji: broj uključenih učesnika na tržištu, različiti interesi uključenih partnera, problemi u sastavljanju ugovora, problemi u koordinaciji saradnje.

37. Davalac državne pomoći dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći sve raspoložive sektorska analize i druge studije radi analize tržišnih nedostataka.

38. Prilikom prijavljivanja operativne ili državne pomoći za ulaganje za inovativne klastere, davalac državne pomoći dostavlja informacije o planiranoj ili očekivanoj specijalizaciji inovativnog klastera, postojećem regionalnom potencijalu i postojanju klastera u Republici Srbiji sa sličnom svrhom.

39. Ako se projekat za koji se dodeljuje državna pomoć finansira direktno iz sredstava Evropske unije, smatra se da je ispunjen uslov postojanja potrebe za intervencijom države.

40. Ako se državna pomoć dodeljuje za projekte i aktivnosti, koji su u pogledu tehnološkog sadržaja, nivoa rizika i veličine slični projektima koji su već sprovedeni u Republici Srbiji po tržišnim uslovima, smatra se da ne postoje tržišni nedostaci i, u tom slučaju, davalac državne pomoći dostavlja dodatne dokaze o potrebi za intervencijom države.

3) Primerenost mere državne pomoći za IRI

a) Primerenost državne pomoći u odnosu na druge instrumente politike

41. Pored državne pomoći, mogu postojati i drugi bolji instrumenti za unapređenje istraživanja, razvoja i inovacija, a kojim se uz manje narušavanje konkurencije na tržištu mogu postići isti rezultati, na primer, mere na strani tražnje (zakonska regulativa, javne nabavke i standardizacija), povećanje finansiranja javnog istraživanja i obrazovanja i opšte fiskalne mere.

42. Primerenost instrumenta politike u određenoj situaciji zavisi od prirode problema koji je potrebno rešiti. Na primer, umesto državne pomoći primereniji instrument može biti smanjivanje tržišnih barijera u rešavanju teškoća koje novi učesnik na tržištu ima u pristupu odgovarajućim rezultatima istraživanja, razvoja i inovacija, a povećanje ulaganja u obrazovanje može biti primereniji instrument u slučaju nedostatka kvalifikovanog osoblja.

43. Mera državne pomoći se smatra primerenom ako je davalac državne pomoći razmotrio i druge instrumente politike i utvrdio prednost državne pomoći u odnosu na te druge instrumente i sačinio analizu efekata predložene mere o čemu dostavlja podatke Komisiji za kontrolu državne pomoći.

44. Ako se projekat za koji se dodeljuje državna pomoć finansira direktno iz sredstava Evropske unije, smatra se da je mera državne pomoći primereni instrument.

b) Primerenost instrumenta državne pomoći

45. Državna pomoć za IRI se po pravilu dodeljuje kroz instrument koji manje narušava konkurenciju i trgovinu u odnosu na druge instrumente državne pomoći.

46. Ako se državna pomoć dodeljuje kroz instrumente koji donose direktnu finansijsku korist i u većoj meri narušavaju konkurenciju na tržištu (direktna bespovratna sredstva, oslobađanje od plaćanja poreza ili poreske olakšice, dodela zemljišta, proizvoda ili pružanje usluga po povlašćenim cenama), davalac državne pomoći mora da izvrši analizu i drugih instrumenata i da objasni zašto su drugi instrumenti, koji manje narušavaju konkurenciju na tržištu manje primereni, kao što su povratni avansi ili instrumenti koji se zasnivaju na dužničkim ili vlasničkim instrumentima (državne garancije, kupovina deonica ili alternativno zaduživanje ili davanje kapitala pod povoljnijim uslovima).

47. Povratni avans je zajam za projekat koji se isplaćuje jednokratno ili u više rata i kod koga uslovi vraćanja zavise od rezultata projekta.

48. Instrument državne pomoći se bira u odnosu na tržišni nedostatak koji je neophodno da se otkloni. Na primer, ako zbog asimetričnih informacija postoji problem pristupa spoljnim izvorima finansiranja, primereniji instrument u odnosu na bespovratna sredstva je državna pomoć za likvidnost u obliku zajma ili garancije, dok u slučaju kada je potrebno obezbediti određeni nivo podele rizika, primereni instrument može biti povratni avans.

49. U slučaju kada se državna pomoć dodeljuje u bilo kom drugom obliku osim kao pomoć za likvidnost ili povratni avans za delatnosti koje su bliske tržištu, davalac državne pomoći mora da opravda primerenost odabranog instrumenta za otklanjanje tržišnog nedostatka.

4) Podsticajni efekat

a) Opšti uslovi

50. Državna pomoć za IRI usklađena je ako ima podsticajni efekat, što znači da menja ponašanje učesnika na tržištu na način da obavlja delatnosti koje inače ne bi obavljao ili bi ih obavljao na drugačiji način ili u ograničenom obimu da nema državne pomoći.

51. Državna pomoć ne služi za pokrivanje troškova koje bi korisnik državne pomoći u svakom slučaju snosio i ne nadoknađuje uobičajene tržišne rizike ekonomske delatnosti.

52. Državna pomoć ima podsticajni efekat i usklađena je ako se korisnik državne pomoći prijavio davaocu državnu pomoć pre početka radova na projektu istraživanja, razvoja i inovacija, pri čemu se obavljanje studija izvodljivosti ne smatra početkom radova.

53. U slučaju kada se državna pomoć dodeljuje za projekte ili aktivnosti koji se odvijaju u uzastopnim fazama za koje se može dodeliti državna pomoć u okviru više različitih postupaka, rad na projektu ne sme biti započet pre prvog zahteva za dodelu državne pomoći.

54. Državna pomoć se može dodeliti na osnovu fiskalne šeme, pod uslovom da je takva šema doneta i stupila je na snagu pre početka radova na projektu ili delatnosti za koju se dodeljuje državna pomoć.

55. Zahtev za državnu pomoć najmanje mora da sadrži naziv i veličinu učesnika na tržištu, opis projekta, uključujući lokaciju i datum početka i završetka, iznos javnih sredstava koja su neophodna za sprovođenje projekta i pregled opravdanih troškova projekta.

56. Smatra se da fiskalne mere državne pomoći imaju pozitivan efekat ako podstiču učesnika na tržištu da ulaže više u istraživanje, razvoj i inovacije, o čemu davalac državne pomoći dostavlja analizu sprovedenu na osnovu postojećih mera Komisiji za kontrolu državne pomoći.

b) Dodatni uslovi za individualnu državnu pomoć

57. U slučaju dodele individualne državne pomoći, davalac mora da pokaže da ta državna pomoć ima podsticajni efekat i da dostavi jasne dokaze da državna pomoć utiče na odluku učesnika na tržištu da preduzme aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija koje inače, bez državne pomoći, ne bi preduzeo.

58. Davalac državne pomoći dostavlja informacije o projektu koji se finansira, a u meri u kojoj je to moguće, sveobuhvatni opis alternativnog scenarija koji nastaje u slučaju da nema državne pomoći, a može se odnositi na situaciju u kojoj alternativni projekat ne postoji ili korisnik razmatra alternativni projekat ili se alternativni projekat delimično ili u potpunosti sprovodi van Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.

59. Prilikom ocene državne pomoći Komisija za kontrolu državne pomoći će uzeti u obzir sledeće elemente:

a) opis očekivane promene ponašanja učesnika na tržištu: kako državna pomoć utiče na promenu u ponašanju, u smislu da li se pokreće novi projekat ili se povećava obim, područje primene ili brzina sprovođenja projekta,

b) analizu alternativnih scenarija: promena ponašanja se identifikuje poređenjem očekivanih ishoda i nivoa planiranih aktivnosti sa i bez državne pomoći, pri čemu razlika između ta dva scenarija predstavlja pokazatelj efekta mere državne pomoći i njen podsticajni efekat,

v) nivo ekonomske isplativosti: da li projekat, bez državne pomoći, ne bi bio ekonomski isplativ za učesnika na tržištu, ali ima veliki značaj za društvo,

g) iznos ulaganja i vremenski okvir novčanih troškova: da li postoje visoka početna ulaganja, nizak nivo odgovarajućih novčanih tokova i veliki deo novčanih tokova nastaje u vrlo dalekoj budućnosti ili su vrlo neizvesni,

d) nivo rizika: prilikom ocene rizika naročito se uzima u obzir neopozivost ulaganja, mogućnost komercijalnog neuspeha, rizik da će projekat biti manje produktivan od očekivanog, rizik da će sprovođenje projekta oslabiti ostale aktivnosti korisnika i rizik da će troškovi projekta oslabiti njegovu finansijsku stabilnost.

60. Smatra se da državna pomoć ima podsticajni efekat u slučaju kada projekat, bez državne pomoći, ne bi bio ekonomski isplativ za učesnika na tržištu, ali ima veliki značaj za društvo i u slučaju ako postoje visoka početna ulaganja, nizak nivo odgovarajućih novčanih tokova i veliki deo novčanih tokova nastaje u vrlo dalekoj budućnosti ili su vrlo neizvesni.

61. Prilikom dokazivanja podsticajnog efekta davalac državne pomoći se može osloniti na akte upravljačkih organa, procene rizika, finansijske izveštaje, interne poslovne planove, stručna mišljenja i druge studije u vezi sa projektom istraživanja, razvoja i inovacija, kao i na dokumenta koja sadrže informacije o predviđenoj tražnji, predviđenim troškovima, dokumentima koja se dostavljaju odborima za ulaganje i koja detaljno opisuju alternativne scenarije ili dokumenta koja se dostavljaju finansijskim institucijama.

62. Prilikom ocene podsticajnog efekta Komisija za kontrolu državne pomoći može da uporedi određene podatke učesnika na tržištu sa podacima u sektoru u kome posluje, kako bi se utvrdilo da su alternativni scenariji, očekivani nivo ekonomske isplativosti i očekivani novčani tokovi korisnika razumni.

63. Nivo ekonomske isplativosti se može oceniti pomoću metodologija koje korisnik obično upotrebljava ili koje su uobičajena praksa u predmetnom sektoru, kao što su metoda evaluacije neto sadašnje vrednosti, interne stope prinosa na kapital ili prosečnog prinosa na kapital.

64. Ako državna pomoć ne menja ponašanje učesnika na tržištu na način da podstiče dodatne aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija, već bi se one sprovodile i bez državne pomoći, takva državna pomoć nema podsticajni efekat i neusklađena je.

5) Proporcionalnost državne pomoći

a) Opšti uslovi

65. Državna pomoć je proporcionalna ako je iznos državne pomoći ograničen na minimum neophodan za sprovođenje aktivnosti za koje se državna pomoć dodeljuje.

66. Iznos državne pomoći se utvrđuje u odnosu na unapred utvrđene opravdane troškove i ograničenog je intenziteta koji se utvrđuje za svakog korisnika pomoći, uključujući i projekte saradnje.

67. Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za IRI su opravdani troškovi u skladu sa propisima koji uređuju uslove i kriterijume usklađenosti državne pomoći za IRI.

68. U slučaju kada projekat istraživanja i razvoja obuhvata različite zadatke, svaki zadatak mora biti u okviru kategorija osnovnog istraživanja, industrijskog istraživanja ili eksperimentalnog razvoja.

69. Intenziteti državne pomoći za IRI su jednaki maksimalno dozvoljenim intenzitetima u skladu sa propisima koji uređuju uslove i kriterijume usklađenosti državne pomoći za IRI.

70. U slučaju dodele državne pomoći za projekat koji zajednički sprovode istraživačke organizacije i učesnici na tržištu, zbir državne pomoć i doprinosa istraživačkih organizacija može da iznosi maksimalno do dozvoljenih intenziteta iz tačke 69. ovog uputstva.

71. Ako se državna pomoć dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći u obliku povratnog avansa davalac državne pomoći dokazuje Komisiji za kontrolu državne pomoći, putem odgovarajuće metodologije, da je moguće unapred izračunati bruto novčanu protivvrednost povratnog avansa, a intenziteti državne pomoći odgovaraju maksimalno dozvoljenim intenzitetima iz tačke 69. ovog uputstva.

72. U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz tačke 71. ovog uputstva, povratni avans se izražava kao procenat opravdanih troškova a intenzitet državne pomoći može da iznosi maksimalno deset procentnih poena pri čemu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

a) u slučaju uspešnog ishoda projekta, avans se otplaćuje u iznosu jednakom dodeljenom iznosu uvećanim za kamatnu stopu koja je najmanje jednaka diskontnoj stopi u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći,

b) u slučaju da je projekat dostigao uspeh veći od očekivanog, avans se otplaćuje u višem iznosu od dodeljenog i po kamatnoj stopi najmanje jednakoj diskontnoj stopi u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći,

v) u slučaju neuspeha projekta, avans se otplaćuje u nižem iznosu o dodeljenog, dok se u slučaju delimičnog uspeha projekta, avans isplaćuje u nižem iznosu od dodeljenog srazmerno ostvarenim rezultatima.

73. Mera državne pomoći iz tačke 72. ovog uputstva mora da sadrži jasne kriterijume povrata avansa u slučaju uspeha projekta, sa jasno definisanim i objektivnim kriterijumima uspešnosti.

74. Intenzitet državne pomoći u obliku fiskalnih mera može da se računa na nivou pojedinačnih projekata ili na nivou učesnika na tržištu, na osnovu odnosa ukupne poreske olakšice i zbira svih opravdanih troškova za istraživanje, razvoj i inovacije nastalih u periodu od tri uzastopne fiskalne godine, pri čemu se u drugom slučaju primenjuje ista fiskalna mera na sve opravdane aktivnosti do maksimalno dozvoljenog intenziteta državne pomoći za eksperimentalni razvoj.

75. U suprotnom, kada se različita fiskalna mera primenjuje na različite kategorije istraživanja, razvoja i inovacije, intenziteti državne pomoći odgovaraju maksimalno dozvoljenim intenzitetima iz tačke 69. ovog uputstva.

76. Državna pomoć za IRI kumulira se u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

77. U slučaju kada se opravdani troškovi za istraživanje, razvoj i inovacije, u potpunosti ili delimično, preklapaju sa opravdanim troškovima za druge namene, na deo troškova koji se preklapaju primenjuju se najpovoljniji maksimalno dozvoljeni iznosi u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

b) Dodatni uslovi za individualnu državnu pomoć

78. Komisija za kontrolu državne pomoći ocenjuje proporcionalnost individualne državne pomoći u odnosu na minimalni iznos koji je neophodan da bi projekat za koji se dodeljuje državna pomoć bio dovoljno ekonomski isplativ, što se izražava kroz ukupni trošak kapitala ili internu stopu prinosa koju očekuje da ostvari određeni učesnik na tržištu ili koja je uobičajena u određenom sektoru.

79. Ako je iz internih dokumenata učesnika na tržištu moguće utvrditi da taj učesnik na tržištu vrši izbor između sprovođenja projekta za koji se dodeljuje državna pomoć i alternativnog projekta bez državne pomoći, smatra se da je državna pomoć ograničena na minimum ako iznos državne pomoći ne prelazi očekivanu neto sadašnju vrednost ulaganja u oba takva projekta, pri čemu se uzima u obzir verovatnoća pojave različitih poslovnih scenarija.

80. Kada državna pomoć samo omogućava povećanje brzine realizacije projekta, poređenje treba da se bazira na različitim vremenskim rokovima u smislu novčanih tokova i trenutka ulaska na tržište.

81. U slučaju kada je moguće utvrditi da je državna pomoć svedena na minimum na osnovu kriterijuma iz tač. 78-80. ovog uputstva maksimalno dozvoljeni intenziteti državne pomoći se mogu povećati do sledećih granica:

Namena državne pomoći/učesnik na tržištu

Učesnik na tržištu koji se razvrstava u mikro i mala pravna lica

Učesnik na tržištu koji se razvrstava u srednja pravna lica

Učesnik na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica

Osnovno istraživanje

100%

100%

100%

Primenjeno istraživanje

80%

70%

60%

Primenjeno istraživanje koje uključuje delotvornu saradnju između učesnika na tržištu (za učesnike na tržištu koji se razvrstavaju u velika pravna lica podrazumeva se saradnja sa najmanje jednim MSP) ili kod kojih se informacije o rezultatima projekta objavljuju putem konferencija, publikacija, besplatnih ili računarskih programa otvorenog koda i na sličan način

90%

80%

70%

Državna pomoć za izgradnju ili nadogradnju istraživačke infrastrukture

60%

60%

60%

82. Davalac državne pomoći dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći objašnjenje na koji način je utvrđen iznos državne pomoći.

83. Za procenu proporcionalnosti državne pomoći može se koristiti dokumentacija i kalkulacije koje se koriste za analizu podsticajnog efekta.

84. Ako potreba za državnom pomoći uglavnom postoji zbog teškoća u finansiranju na tržištu, a ne zbog nedovoljne ekonomske isplativosti, primerenije je da se državna pomoć dodeljuje u obliku zajma, garancije ili povratnog avansa umesto u obliku subvencije.

85. Kada postoji više potencijalnih kandidata za sprovođenje aktivnosti za koju se dodeljuje državna pomoć, uslov proporcionalnosti je ispunjen ako se projekat dodeljuje na osnovu transparentnih, objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma.

86. Kako bi se otklonilo stvarno ili potencijalno narušavanje trgovine između Republike Srbije i drugih zemalja osim zemalja članica Evropske unije, iznos državne pomoći koji premašuje iznose propisane ovim uputstvom može biti usklađen, ako su, direktno ili indirektno, konkurenti izvan Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije za slične projekte u prethodne tri godine primili ili će primiti pomoć istovetnog intenziteta, a taj period se može srazmerno produžiti ako je verovatno da će do narušavanja trgovine doći nakon više od tri godine.

6) Izbegavanje negativnih efekata na konkurenciju i trgovinu sa Evropskom unijom

a) Opšti uslovi

87. Državna pomoć za IRI je usklađena ako pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.

88. Državna pomoć za IRI utiče na narušavanje konkurencije na tržištima proizvoda tako što narušava:

a) konkurentni postupak ulaska i izlaska:

- može da spreči tržišni mehanizam za nagrađivanje najefikasnijih proizvođača i pritiskanje najneefikasnijih da se poboljšaju, restrukturiraju ili izađu sa tržišta, što može dovesti do toga da su konkurenti primorani da napuste tržište ili nikad ne uđu na određeno tržište, koji bi, da nema državne pomoći ušli ili ostali na tom tržištu,

- može da dovede do toga da neefikasni učesnici na tržištu ostanu ili uđu na određeno tržište i preuzmu udeo na tržištu od mnogo efikasnijih konkurenata,

- ako nije dobro usmerena, može da podrži neefikasne učesnike na tržištu, dovede do smanjivanja inovacija i uspori poboljšanje produktivnosti u određenoj industriji, i na taj način učini da mnogi učesnici na tržištu posluju znatno ispod nivoa efikasnosti;

b) dinamične investicione podsticaje:

- može da dovede do toga da konkurenti korisnika te pomoći smanje prvobitno planirana ulaganja (tzv. efekat istiskivanja učesnika sa tržišta),

- može da podstakne korisnike na veće rizike, pri čemu će dugoročni učinak verovatno biti negativan,

v) stvara ili održava tržišne snage: može da poveća ili zadrži nivo tržišne snage korisnika, koja se ogleda u uticaju na tržišne cene, proizvode, raznovrsnost kvaliteta proizvoda i usluga ili druge parametre konkurentnosti u toku značajnog vremenskog perioda a na štetu potrošača.

89. Državna pomoć za IRI utiče na narušavanje konkurencije kada utiče na donošenje odluke o izboru lokacije i uzrokuje premeštanje aktivnosti ili ulaganje iz jednog područja u drugo.

90. Negativni efekti državne pomoći prevazilaze pozitivne i državna pomoć je neusklađena kada:

a) je uslovljena obavezom korisnika da ima sedište ili pretežno prebivalište u Republici Srbiji ili da koristi domaće proizvode ili usluge ili da ne može da koristi rezultate istraživanja, razvoja i inovacija u zemljama članicama Evropske unije,

b) samo dovodi do promene lokacije aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija bez promene prirode, veličine ili područja primene projekta.

91. Prilikom prijave šeme državne pomoći za IRI, davalac mora pokazati da će negativni efekti biti svedeni na minimum, uzimajući u obzir veličinu projekata, iznos pojedinačne i kumulirane pomoći, broj očekivanih korisnika, karakteristike ciljanih sektora i sl., pri čemu mogu da dostave Komisiji za kontrolu državne pomoći ocenu efekata i sprovedene naknadne (ex post) evaluacije za slične prethodne šeme.

b) Dodatni uslovi za individualnu državnu pomoć

92. Prilikom prijave individualne državne pomoći za IRI davalac dostavlja informacije o predmetnim tržištima proizvoda, odnosno na tržištima na koje utiče promena u ponašanju korisnika državne pomoći i o konkurentima i potrošačima na koje utiče državna pomoć.

93. U meri u kojoj se određena inovacija bude povezivala sa više budućih različitih tržišta proizvoda, efekat državne pomoći se posmatra na svim predmetnim tržištima.

94. Komisija za kontrolu državne pomoći može da razmatra i efekat državne pomoći na konkurenciju na tržištima tehnologije kada se na tim tržištima trguje rezultatima istraživanja, razvoja i inovacija, na primer, u obliku prava intelektualne svojine putem licenciranja patenata ili trgovine njima.

95. Prilikom ocene narušavanja konkurencije Komisija za kontrolu državne pomoći koristi kriterijume kao što je narušavanje dinamičnih investicionih podsticaja, stvaranje i održavanje tržišne snage i održavanje neefikasnih tržišnih struktura.

96. Pri oceni kriterijuma narušavanja dinamičnih investicionih podsticaja Komisija za kontrolu državne pomoći analizira:

a) rast tržišta: ako se više očekuje rast tržišta u budućnosti, državna pomoć neće negativno da utiče na podsticaje konkurentima, s obzirom na to da ostaju brojne mogućnosti za razvoj profitabilnog poslovanja,

b) iznos državne pomoći: mere koje sadrže više iznose državne pomoći imaće značajnije uticaje na istiskivanje učesnika sa tržišta, što se utvrđuje u odnosu na iznose koje troše glavni učesnici na tržištu na slične projekte,

v) dostupnost tržištu/kategoriju državne pomoći: što je mera državne pomoći više usmerena na aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija koje su dostupnije tržištu (bliža realizacija), veća je verovatnoća da će nastati značajniji uticaji na istiskivanje učesnika sa tržišta,

g) otvoreni postupak odabira: da li je državna pomoć dodeljena na osnovu transparentnih, objektivnih i nediskriminatornih kriterijuma,

d) barijere izlaska sa tržišta: veća je verovatnoća da će se konkurenti održati ili čak povećati svoje planove ulaganja kada su barijere izlaska sa tržišta u procesu inovacija visoke, što je slučaj kada je veći deo prethodnih ulaganja konkurenata povezan za neko određeno istraživanje, razvoje i inovaciju,

đ) podsticaje za takmičenje na budućim tržištima: državna pomoć za IRI može dovesti do situacije u kojoj konkurenti odustaju od nadmetanja na budućem tržištu, iz razloga što prednost koju određeni korisnik dobija zahvaljujući državnoj pomoći u smislu stepena tehnološke prednosti, ekonomije obima, mrežnih efekata ili rokova, smanjuje sposobnost konkurenata da uspešno uđu na to tržište,

e) diferencijaciju proizvoda i intenzitet konkurencije: kada su inovacije proizvoda više usmerene ka razvoju različitih proizvoda, koji se odnose na različite robne marke, standarde, tehnologije ili grupe potrošača, kao i kada na tržištu postoji više efikasnih konkurenata, manja je verovatnoća da će državna pomoć uticati na konkurente.

97. Komisija će naročito ispitivati mere istraživanja, razvoja i inovacija ako je tržišno učešće korisnika državne pomoći veće od 25%, a koncentracija na tržištu veća od 2000 mereno Herfinndahl-Hirschman indeksom (HHI).

98. Prilikom ocene kriterijuma tržišne snage Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito analizirati:

a) tržišnu snagu korisnika i strukturu tržišta: ako korisnik državne pomoći već ima dominantan položaj na tržištu proizvoda, državna pomoć može ojačati taj položaj uz slabljenje tržišnog pritiska konkurenata na tog korisnika, naročito na oligopolskim tržištima na kojima učestvuje mali broj učesnika,

b) nivo barijera za ulazak na tržište: mogu postojati značajne barijere za ulazak na tržište za nove učesnike, kao što su zakonske barijere (prava intelektualne svojine) ekonomija obima, barijere pristupu mrežama i infrastrukturi i druge strateške barijere za ulazak ili širenje na tržištu,

v) snagu kupaca: tržišna snaga učesnika na tržištu može biti ograničena položajem kupaca na tržištu,

g) postupak odabira: ako mere državne pomoći omogućavaju učesnicima na tržištu koji imaju snažan položaj na tržištu da utiču na postupak odabira, na primer, ukoliko imaju pravo da preporuče učesnike na tržištu u postupku odabira ili na tok istraživanja.

99. Prilikom ocene strukture tržišta Komisija za kontrolu državne pomoći će razmatrati da li je državna pomoć dodeljena na tržištu sa viškom kapaciteta ili u industriji koja beleži pad ili se radi o tržištu koje raste ili postoji verovatnoća da će državna pomoć za IRI da utiče na opštu dinamiku rasta sektora uvođenjem novih tehnologija.

100. Kada je aktivnost istraživanja, razvoja i inovacija, za koju je data državna pomoć, blizu tržišne realizacije, može doći do toga da određena područja u čijoj se blizini realizuje ta aktivnost imaju povoljniji položaj za potrebe buduće proizvodnje, naročito zbog relativno nižih troškova proizvodnje ili visokog nivoa te aktivnosti koji su nastali kao posledica pomoći, što može dovesti do premeštanja učesnika na tržištu na ta područja (efekat lokacije).

101. Efekat lokacije može biti važan i za istraživačke infrastrukture, jer, na primer, državna pomoć koja se koristi za privlačenje infrastrukture u određeno područje na štetu drugog, neće doprineti promovisanju daljih aktivnosti istraživanja, razvoja i inovacija.

102. Korisnik državne pomoći dostavlja davaocu dokaz o tome da je razmatrao alternativne lokacije.

7) Transparentnost

103. Davalac državne pomoći za IRI dužan je, najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o dodeli, ili ako su u pitanju fiskalne mere, u roku od jedne godine od datuma podnošenja poreske prijave, da objavi na posebnoj internet stranici informacije o merama državne pomoći (naziv šeme državne pomoći ili akta davaoca, naziv davaoca državne pomoći, naziv individualnih korisnika, instrument dodele i iznos državne pomoći dodeljen svakom korisniku, datum dodele, veličinu korisnika (MSP ili veliki učesnik na tržištu), područje na kome se nalazi sedište korisnika na nivou 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica i osnovni sektor u kome korisnik deluje).

104. Informacije iz tačke 103. ovog uputstva davalac državne pomoći čuva i bez ograničenja stavlja na raspolaganje javnosti najmanje deset godina.

IV EVALUACIJA

105. Komisija za kontrolu državne pomoći prilikom ocene usklađenosti može da utvrdi da je trajanje određene šeme državne pomoći potrebno ograničiti na određeni period, kao i da li je potrebno obaviti naknadnu evaluaciju, naročito za šeme kod kojih su potencijalna narušavanja konkurencije naročito velika.

106. Evaluacija se može odrediti za šeme koje mogu značajno da ograniče konkurenciju, naročito za šeme za čije sprovođenje su predviđena značajna sredstva, šeme sa novim karakteristikama ili ako su predviđene značajne tržišne, tehnološke ili regulatorne izmene.

107. Evaluaciju obavlja nezavisni stručnjak i mora biti javno objavljena.

108. Davalac državne pomoći prilikom prijave šeme državne pomoći dostavlja nacrt plana evaluacije.

109. Ako šema državne pomoći ne ispunjava uslove i kriterijume usklađenosti iz Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne samo u pogledu maksimalno dozvoljenog iznosa državne pomoći za IRI, Komisija za kontrolu državne pomoći će oceniti usklađenost te državne pomoći isključivo na osnovu plana evaluacije.

110. Komisiji se evaluacija dostavlja najkasnije po isteku trajanja određene šeme pomoći i pre produžetka trajanja te šeme.

111. Tačno područje primene i način evaluacije utvrđuju se u odluci u kojoj se ocenjuje usklađenost državne pomoći.

112. Rezultati evaluacije se moraju uzeti u obzir prilikom kasnije ocene druge mere pomoći sa sličnim ciljem.

V OSTALE ODREDBE

113. Izrazi upotrebljeni u ovom uputstvu imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.