Zastava Bosne i Hercegovine

KRIVIČNI ZAKONIK: Izmenama KZ-a biće pooštrene kazne za krivična dela vezana za oružje i za nasilje u porodici


Radna grupa Ministarstva pravde intenzivno radi na izmenama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Najavljuju da će biti pooštrene kazne za krivična dela vezana za oružje, ali i za nasilje u porodici. Deo javnosti takve korake pozdravlja, a struka ukazuje da zaoštravanje kaznene politike neće nužno dovesti do smanjenje stope kriminaliteta. Po izradi nacrta, izmene Zakonika biće date na javnu raspravu.

Gotovo godinu dana od tragičnih događaja u školi “Vladislav Ribnikar” i selima Malo Orašje i Dubona, javnost traži odgovore – zašto i kako se to dogodilo i kako sprečiti da se slično ne ponovi. Jedan od odgovora stiže iz Ministarstva pravde – menjaće se Krivični zakonik.

Iz Ministarstva podsećaju da je vlada nakon tih događaja obrazovala posebna tela radi preduzimanja konkretnih mera.

“Pojedine od tih mera obuhvataju izmene i dopune krivičnog zakonodavstva, pa će biti pooštrene kazne zatvora za krivična dela koja se odnose na neovlašćenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija, navode iz Ministarstva pravde.

Napominju i da će prvi put biti sankcionisano i objavljivanje neprimerenog sadržaja na internetu koji može da prouzrokuje nasilničko ponašanje.

Prof. dr Ivana Bodrožić, vanredna profesorka Krivičnog prava na Kriminalističko-policijskom univerzitetu ističe da oštrije kazne ne dovode nužno do pada stope kriminaliteta.

“Sa aspekta struke, uvek treba ponoviti da beskonačno zaoštravanje represije i uvođenje novih vrsta krivičnih sankcija nužno neće dovesti do smanjivanje stope kriminaliteta, već su te aktivnosti daleko više vezane za efikasnost i efektivnost službi za sprovođenje zakona, u procesu otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela”, navela je Ivana Bodrožić.

I krivična dela nasilja u porodici i protiv polnih sloboda, biće strože kažnjavana, kažu u resornom Ministarstvu. Među razlozima je crna statistika - od početka godine ubijeno je sedam žena, a prošle čak 28.

Zato ženske organizacije podržavaju oštrije kazne. Ipak, kažu, ni to nije dovoljno.

“Nama je mnogo veći problem kako mi pratimo te mere koje se izriču, posebno ove u krivici koje se izriču učiniocima nasilja i zašto nemamo te mere koje postoje u Hrvatskoj više od decenije, a to je da se učinioci nasilja i teških krivičnih dela prate nakon izdržane kazne zatvora, to je i za učinioce svih vrsta seksualnog nasilja”, ukazuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Kaže i da oni koji čine nasilje u porodici često prođu nekažnjeno ili sa relativno blagim osudama.

Sudije, sa druge strane, poručuju da su ograničeni u tome koju vrstu i težinu kazne mogu da izreknu, bez obzira na to o kom je krivičnom delu reč.

“Sudija mora da vodi računa o svim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje se cene prilikom odmeravanja krivične sankcije, te okolnosti su – da li je to mlado ili staro lice, da li to lice ima porodicu, maloletnu decu, da li je ranije osuđivano, da li je ispoljilo kajanje ili ne”, nabraja sudija Višeg suda u Smederevu i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije Dragoslav Milanović.

Poslednji put Krivični zakonik je izmenjen pre pet godina, kada je uvedena doživotna kazna. To je bila sedma izmena od njegovog stupanja na snagu 2006. godine.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt RTS, Milica Milosavljević, 25.04.2024.
Naslov: Redakcija